Pitajte Veterinara

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam problem sa malim mačetom koji jos sisa. Njuskica mu je postala crna i zadebljana. Često je češe, to se stvorilo kada je počelo jesti hranu od odraslih mački, često bude musavo, ima oko cele njuške, usta. Molim vas savet, AndrijanaO: Kraste na nosu su zapravo posledica oštećenja kože i sastoji se od seruma, krvi i upalnih ćelija. Mačje bolesti kod kojih se javljaju kraste i gubitak dlake su: gljivične infekcije i šuga, parazitske infekcije (buve, uši, grinje, krpelji), hemijske materije i opekline, reakcija na mestu aplikacije leka, reakcija na lek.Hemijske materije i opekline, kao i reakcije na mestu aplikacije leka možete odmah isključiti ukoliko ste sigurni da mačka nije dolazila u dodir sa navedene tri stvari. Takođe, da su u pitanju buve ili uši, mače bi se češala po čitavom telu, a ne samo po njuškici. Šugarci se obično nalaze na onim mestima na koži koja su slabije obrasla dlakom (stomak, prsa, šape, uši, laktovi i noge). Mogu zaraziti i čoveka koji je bio u direktnom kontaktu s obolelom mačkom. Prvi simptom ove bolesti je jak svrab, koža postaje zacrvenjena, javlja se pojačano perutanje, a često dolazi i do sekundarne infekcije bakterijama.Kod mačića i mladih mačaka se najčešće javlja gljivično oboljenje koje se ispoljava krastama i zadebljanjem najčešće po koži lica i ušima pa nalazimo bezdlačna okrugla jasno lokalizovana mesta. Bolest se javlja kod mlađih životinja kojima je oslabljen imunitet, kod životinja koje se drže u lošim higijenskim uslovima, i kod imunosupresivnih životinja. Kod mačaka je dermatofitoza najčešće uzrokovana gljivicom Microsporum canis. Odrasle mačke često ne pokazuju nikakve simptome bolesti. Microsporum canis može preći i na čoveka. Kod ljudi Microsporum canis izaziva crvenilo, svrab i ljuštenje kože.Životinja se inficira gljivicama putem spora koje izrastaju u tzv. hife. Zaražena dlaka uzrok je infekcije. Spore gljivice M. canis mogu preživeti i do 2 godine, a u životinji - prenosiocu mesecima. Smatra se da je moguć prenos i vazduhom. Klinički znaci bolesti su zapravo odgovor napadnutog organizma mačke. Kod životinja koje dobro podnose invaziju ovih uzročnika upalni proces je minimalan ili nije uopšte vidljiv (takve mačke su prenosioci). Kod životinja koje burno reaguju, može se javiti i tzv. generalizovana dermatofitoza po čitavom telu životinje. Dermatofiti proizvode otrove i enzime koji povređuju kožu i koža reaguje obrambenim mehanizmima tako što se javlja crvenilo i upala, kao i ispadanje dlake. Inkubacija bolesti je približno 2-3 nedelje. Pojavljuju se bezdlačna mesta (tzv. alopecije) sa manje-više izraženim ljuštenjem kože na različitim delovima tela, a ponekad je prisutno samo nežno ljuštenje kože uz blago ispadanje dlake.Da biste bili sigurni o kojim se promenama na koži Vaše mačke radi, odvedite mačku u veterinarsku ambulantu na pregled.Pravilna ishrana mačeta je izuzetno važna kod kožnih oboljenja, a o ovoj temmi možete pročitati u odgovorima Ishrana jednomesečnog mačeta i Ishrana jednomesečnih mačića.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja maca je omacila prvi put pre 5 dana 3 mačeta, jedno smo našli mrtvo, dva su preslatka i živahna. Našli smo samo krvavu vodu na najlonu. Brine me šta je sa ostalim posteljicama koje nismo našli. Ona je od rođenja jela samo hranu za mačke stara je 9 meseci. Večeras sam videla dve fleke krvi na repu sa unutrašnje strane čini mi se da su friške. Šta bi to moglo biti? Unapred vam hvala na odgovoru. Pozdrav, SonjaO: Nakon porođaja kod porodilje nastupa period u kojem nestaju promene uzrokovane gravidnošću i porođajem, a taj period se naziva babinje ili puerperijum. Babinje je fiziološki završetak jednog reproduktivnog ciklusa pa su i promene koje ga prate fiziološke.Nakon porođaja potrebno je određeno vreme da se promenjeni polni organi vrate u prethodno stanje. To zavisi od higijenskim prilika u kojima životinja boravi, da li se kvalitetno hrani, koliko se kretala za vreme graviditeta, od težine porođaja...U tom periodu dolazi do čišćenja materice, koje se vidi u obliku sluzavog sekreta. U početku je tamno smeđe do čokoladne boje i obilnije, kasnije je sve više prozirno, a na kraju ima izgled bezbojne sluzi. Takvo stanje može potrajati 5 do 10 dana nakon porođaja, tako da je lagano krvarenje koje ste primetili očekivano nakon porođaja. Ukoliko bi krvarenje sledećih dana postalo obilnije s primesama friške krvi, macu odvedite na pregled kod veterinara.Mačka sama pojede posteljicu pošto mačići izađu. Ovo eventualno može izazvati proliv kod mačke, ali najpre predstavlja prirodnu pojavu kod mačaka.O okotu mačke možete pročitati u odgovorima Graviditet i porođaj mačke, Skotnost i okot mlad mačke i briga o mladuncima, Graviditet mačke i briga o okotu i Graviditet i okot.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Koliko mačka krije mačiće? Za koliko nedelja mačka izvodi mačiće? Pozdrav, JovanaO: Maca može okotiti i vrlo velik broj mačića (8), ali najčešće imaju od 3 do 5 mačića. U prvom okotu jedne mačke leglo ima najčešće 2-3 mačića. Događa se da se mačka s prvim okotom ne snađe i ne pokaže nikakvo zanimanje za svoje potomstvo pa ako se okoti na otvorenom, jednostavno ih ostavi, a mačići uginu.Kod kasnijih okota, broj mačića se povećava i može narasti i do 7. Kako mačka ima samo 6 dojki, najslabiji, koji se ne uspe izboriti za svoju dojku, obično ugine, osim ako se čovek ne umeša i dohranjuje ga.O graviditetu i porođaju mačke možete čitati u tekstovima koji glase Graviditet i okot, Graviditet i porođaj mačke, Graviditet mačke i briga o okotu i Skotnost i okot mlade mačke i briga o mladuncima.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam stariju mačku, ona je juče pojela vrapca i tokom cele noći je kašljala, ispruži vrat i naginje glavu u jednu stranu kao da pokušava da nešto izbaci i povrati ali ništa i, u čemu je problem? Da li je to zbog perja od vrapca, pošto nije ostalo nijedno perce sve je pojela ili je možda bolesna. Ali pre toga je bila skroz uredu, normalna, nije davala ni jedan znak bolesti. Veterinar nam je na odmoru, hvala unapred, SlavicaO: Gušenje je veoma ozbiljan simptom, zbog kojeg je nužna pravovremena veterinarska pomoć.Prvo na što možemo pomisliti je opstrukcija disajnih puteva koja može nastati zbog stranog tela, što nije retkost kod kućnih ljubimaca. Do zaglavljivanja može doći velikim komadima hrane, kostima, igračkama, loptama itd.Otok sluzokože grla može uzrokovati znake gušenja, a do toga može doći tokom alergijskih stanja ili se može raditi o reakciji nakon delovanja traume.Kako biste pružili pravovremenu pomoć Vašem mačku savetujem Vas da što pre posetite veterinara.O kašlju uopšteno možete pročitati u tekstovima Kašalj i Kašalj.  

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj mačak je star 4 god., kastriran je još pre dve ipo god., ali zadnjih par meseci on ima stalno nagon kao za parenje, i što je veoma neobično, samo uveče kad ja legnem da spavam, i tokom noći i to samo na mene tj. na moje noge, iako ako nas ima još ukućana (ako vam nešto znači ja sam ga odgajila dok je bio malo mače). Ne znam više šta da radim, nemam viška sobe pa da ga izolujem bar uveče. Kastiranje je prošlo sasvim u redu, i taj veterinar mi je rekao, kad sam ga pitala za ovaj problem, da je i njemu sve to nelogično. Ako možete pomozi te mi, ne znam šta je problem i šta da radim? Neispavana sam, a u radnom sam odnosu, a nisam više ni mlada, 60 god. imam. Pomozite!!! VeraO: Nije potpuno neobično da se Vaš mačak tako ponaša. Kastracija je zahvat kojim se uklanjaju polne žlezde - testesi, čiji produkti - hormoni uslovljavaju seksualno ponašanje i u određenoj meri agresiju. Međutim, često puta ponašanje kakvo opisujete zapravo nije primarno seksualno. Ono može imati veze sa privlačenjem Vaše pažnje i određenim mestom u socijalnoj hijerarhiji. U tom smislu ponašanje Vašeg mačka se može opisati kao fizičko ispoljavanje dosade ili potrebe za socijalnom interakcijom. U tom slučaju, Vašem mačku posvetite dodatnu pažnju i brigu, naročito ako primetite da se sprema da naskakuje na Vas. U literaturi se spominje da naskakivanje može biti i posledica hirurškog zahvata, odnosno traume. Takođe, ukoliko u kući ima i drugih, posebno novopridošlih mačaka, može se javiti opisano ponašanje, zbog osećaja zapostavljenosti.Ponekad primena Bahovih kapi, kojih ima više vrsta, može dati dobre rezultate u ovakvim slučajevima, ali to nije pravilo. U svakom slučaju, posvetite više vremena nego do sada Vašem ljubimcu, pa bi ovakvo ponašanje trebalo da isčezne vremenom.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačka koji je star otprilike dve godine. Pre godinu dana sam nabavila još jednog mačka i slagali su se sve do pre nekoliko dana. U kući imam još jednu mačkicu i njeno mače. Međutim mačak ide i bez razloga ih napadne, i mačka i mačkicu i ono malo. Ne napada ih u smislu da ih davi već se odjednom iznervira i izlupa ih šapom. Pritom stalno vrti repom kao da je ljut. Sve ostalo je normalno! Mačak jede, pije vodu, igra se i mazi se sa ljudima. Jako me brine jer je uvek bio miran i spavali su svi zajedno, i sada se to dešava ali se jednostavno iznenada iznervira i napadne ih. O: Mačke su teritorijalne životinje i obeležavajući je one je i štite. To može da bude jedan od uzroka njegove promene ponašanja. U pitanju su odrasle mačke, formiranog karaktera i, ako bi se moglo reći, zaokružene teritorije koju štite. Mačkama treba mnogo dodatne pažnje jer mora da oseća da ga podjednako volite kao i ostale mačke i da ostale mačke nisu pretnje njegovoj poziciji u kući. Uopšteno, mačke imaju vrlo jaku vezu sa svojom teritorijom, koja je puno jača od veze koju imaju sa svojim stanarima (ljudima, mačkama ili drugim ljubimcima). Mačkama ne treba veliki prostor za boravak, ali u svim slučajevima, organizuju svoj prostor na isti način i dele ga u najmanje tri dela:Prostor za osamljivanje - mesto gde se odmaraju. Ovo je mesto obično smešteno na višim mestima kako bi se izbegla ometanja od strane drugih mačaka. Ovaj prostor je vrlo intiman i vrlo retko vole da ga dele sa drugim mačkama.Prostor za aktivnosti - mesto gde se igraju, love, jedu ili vrše nuždu. U zavisnosti od mogućnosti, mačka je prisiljena da ovaj prostor deli sa drugim mačkama.Mesta prolaza - nalaze se između navedenih mesta koja se definišu tokom različitih istraživačkih aktivnosti. Ovi prolazi jedino se menjaju ako dođe do promene u okolini.Bilo koja promena u okolini ometa teritorijalnu harmoniju i dovodi do stresne situacije za mačku. Mačke žele privatnost i nezavisnost. Ne vole deliti teritoriju s drugim jedinkama, bez obzira da li se radi o drugim mačkama, ljubimcima ili ljudima. Međutim, neki delovi teritorije, poput mesta za igranje ili lov, mogu deliti. Ipak, u većini slučajeva mačke se ne osećaju ugodno da dele svoj prostor s drugim mačkama, čak i jednom mačkom.Zbog toga grupa od dve mačke u jednom domaćinstvu su ustvari dve grupe od po jedne mačke koje nezavisno žive, s vrlo malo ili nimalo interakcija. U ovom slučaju, svaka interakcija koja je neizbežna (npr. kada dele prostor za hranjenje) je potencijalni izvor stresa. Stoga, što je više mačaka u domaćinstvu situacija može postati sve gora. Međusoban suživot sa drugim mačkama može biti vrlo stresan za mačku, povećavajući rizik za medicinske probleme i probleme ponašanja.Zatim, u kući sa više mačaka one moraju da dele teritoriju. To je neprirodno ponašanje za mačke, koje nisu sklone razvijanju socijalnih kontakata. Tako, deljenje teritorije znači gubitak kontrole nad izvorima koji su osnovni za život mačke. Mišljenja sam da je potrebno da prođe jedan vremenski period kako bi se Vaši ljubimci prilagodili jedan drugom. U svakom slučaju, obratite pažnju da ne bi došlo do povređivanja među ljubimcima i ugrožavanja njihovog zdravlja.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moja mačka ima 7 meseci. Bila je mnogu živa i vesela, razigrana mačka. Želeli smo da je kastriramo, ali sada se nešto promenilo kod nje. Postala je mnogo mirna, samo spava, malo jede, nije voljna nizašta i njena mokraća mnogo smrdi. Pre toga nije bilo tako. Šta bi moglo biti? Problem je što u našem gradu nema veterinara. Molim za odgovor, hvala puno. Pozz, Sara O: Posledica kastracije je često promena u ponašanju ljubimca. Do promena u ponašanju dolazi kao posledica smanjivanja nivoa polnih hormona. Kao posledica ljubimci postanu mirniji, umiljatiji i što je najvažnije, više su u blizini doma (ako izlaze van kuće/stana) pa je smanjen rizik od zaraznih bolesti mačaka od kojih su neke i zoonoze (bolesti zajedničke ljudima i životinjama) ili eventualnog stradanja na putevima. Takođe, manja je verovatnoća različitih povreda koje se često pojavljuju kao posledica agresivnog i teritorijalnog ponašanja mužjaka, njihovih međusobnih borbi oko ženki,... Stoga, moguće je da je razlog ponašanja Vašeg ljubimca u vezi sa periodom oporavka od operativna zahvata. Po pravilu, desetak dana nakon operativnog zahvata raspoloženje ljubimca se "popravlja". Tokom ovog perioda, budite u kontaktu s Vašim veterinarom i obavestite ga o svim eventualnim problemima kao i poremećajima koje možete primetiti, a sve kako bi mogao da proceni ozbiljnost situacije. Na takav način moguće je brže i sigurnije "prebroditi" period oporavka i osigurati optimalan kvalitet života ljubimca. Kastracija za posledicu ima sklonost nakupljanja prekomerne telesne težine. Mačka će biti mirnija, i uz to će imati veći apetit. Dnevni unos hrane se poveća za 26%, a energetske potrebe su manje za 30%. Kao posledica gojenja može se javiti diabetes mellitus, a to je bolest gde je poremećen metabolizam glukoze, a mogu se javiti problemi s jetrom, bolesti srca i krvnog i nervnog sistema, kao i bolesti zglobova. Osim toga kastrirani mačori, kao i sterilisane mačke, su skloni nastanku mokraćnih kamenaca jer ređe piju vodu i manje mokre, pa se mokraća koncentrira u mokraćnom mehuru i stvaraju se slovi za nastanak mokraćnog kamenca. Predpostavljam da je ovo uzrok neprijatnog mirisa kod mačke, ali najbolje je to proveriti kod veterinara, kako biste isključili eventulna teža oboljenja čiji su simptomi neprijatan miris mokraće. Zbog svega gore navedenog bitno je paziti na ishranu nakon kastracije. Royal Canin je proizveo specijalnu hranu za kastrirane mačore i sterilizirane mačke koja osigurava održavanje optimalne telesne težine i uslove u mokraćnom traktu koji sprečavaju stvaranje mokraćnih kamenaca. Savetujem Vas da hranite mačkom ovim hrana, jer će pomoći u rešavanju problema gojenja i neprijatnog mirisa, a ukoliko i nakon ovoga ne primetite poboljšanje najbolje je da macu odvedete kod veterinara. O intezivnom mirisu urina već smo pisali u okviru naše veb stranice u okviru odgovora Intezivniji miris urina kod mačka/Zapaljenje mokraćne bešike.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 2 nedelje sam našla psa koji ima šugu, i veterinar mu je dao inekciju i prala sam ga sa nekim preparatom što mi je dao 10 dana, i prošlo ga je, međutim, moja mačka je od mene verovatno dobila šugu, jer mačka ne izlazi napolje, samo na terasu! Veterinar je rekao da je to vrsta šuge Demodex! Dlake mu fali na glavi iznad oka! I rekao je sa tim preparatom istim da perem to mesto jednom dnevno 7 dana! Mačka ima oko 3 godine, kad je bio beba našla sam ga na ulici i hranila sa mačijim mlekom na cuclu, jer nije ni sisao, i ima baš slab imunitet! Molim vas kažite mi da li će ta šuga da prođe? Da li će da ima problema zbog slabog imuniteta? Unapred hvala! Ivana O: Demodikozu kod mačaka uzrokuje grinja Demodex cati, koja parazitira u dlačnim folikulima i Demodex gatoi koju nalazimo u površinskom sloju kože. Mačke mogu oboleti u bilo kojoj starosti, a primećeno je da se učestalije javlja kod burmanskih i sijamskih mačaka. Postoje dva oblika bolesti. Češći je lokalizovani oblik kod kojeg dolazi do gubitka dlake i ljuskanja kože u području obrva, glave, ušiju i vrata, često uz svrab i crvenilo. Kod generalizovanog oblika je zahvaćeno čitavo telo i posledica je nekog primarnog obolenja gde je došlo do imunosupresije. U tom slučaju bi trebalo mačku testirati na postojanje mačje leukemije, mačji virus imunodeficijencije i dijabetes. Luktuacije polnih hormona takođe mogu doprineti nastanku bolesti, pa bi bilo dobro mačku sterilisati. Terapija generalizovane demodikoze se svodi na aplikaciju amitraza. Amitraz se aplikuje u razmaku od 2 nedelje. Prema nekim istraživanjima, ovaj način terapije dovodi do izlečenja kod 96,2% tretiranih životinja. Terapija traje sve dok se ne povuku klinički simptomi i dok 2 skarifikata kože budu negativna, u razmaku od mesec dana. Kao dobar lek u lečenju generalizovane demodikoze pokazalo se i oralno davanje Ivermektina, naročito kod Demodex cati. U slučajevima sekundarne bakterijske infekcije daju se još i antibiotici.Što se tiče lečenja, važno je ojačati imunološki sistem dodacima ishrani kao što je Anima Strath sirup ili tablete, suzbijati buve i krpelje, 3-4 puta godišnje, tretirati mačku protiv unutrašnjih parazita (gliste i trakavice). Dobro je koristiti i dodatke ishrani koji sadrže biotin, omega-3 i -6 za bržu obnovu kože nastalu oštećenjem, koje možete naći u našoj ponudi. Vašoj mački ponudite visokokvalitetnu superpremium hranu kao što su Brit Care, Carnilove, Royal Canin. Područja bez dlake možete za početak probati da mažete Bepanthenom ili nekom drugom sličnom kremom. Lečenje demodikoze može potrajati 2 i više meseca, u zavisnosti od toga da li je reč o lokalizovanom ili generalizovanom obliku, tako da će Vam trebati dosta stpljenja prilikom lečenja Vašeg ljubimca.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Mačka je došla povređena, loše se kretala, ali se oporavila, normalno hoda, penje se, skače, ali ima problem sa fekalijama koje ne može da izbaci, dođu do analnog otvora ali nema završni čin, nema kontrolu mokrenja, kad spava, čučne samo iscuri iz nje. Verovatno je neko šutnuo, i došlo je do nekog prekida u nervima, pa me interesuje da li postoji kakav lek, vakcine, operacija koja bi to popravila? Unapred zahvalana, Milica                                                                                                                    O: Uriniranje (mikcija) predstavlja voljnu radnju životinje, pri kojoj se urin evakuiše iz mokraćne bešike putem uretre u spoljašnju sredinu. Životinje uglavnom imaju karakterističan stav koji zauzimaju pri uriniranju. Kod bolesnih životinja uriniranje može nastati spontano, tj. ne može biti pod kontrolom volje.  Neurološki, mikcija predstavlja koordinaciju centralnog nervnog sistema, autonomnog i somatskog. U zidu bešike se u tankom sloju nalaze glatka mišićna vlakna. U fazi punjenja bešike, mišićna vlakna se rastežu zajedno sa zidom bešike. U jednom momentu, zid bešike je dovoljno razvučen i tada dolazi do nadražaja senzora - nervnih završetaka, koji se nalaze u zidu mokraćne bešike. Oni šalju pelvičnim nervima signal u centar za mikciju u sakralnom delu kičmene moždine , a zatim se ta informacija šalje u mozak-centar za mikciju u mozgu. Životinja zatim traži pogodno mesto, i zauzima karakterističan stav.  Mozak zatim šalje povratnu informaciju, da kičmena moždina može poslati impulse u glatke mišiće bešike  da se kontrahuju i da se opusti sfinkter i mokraća izluči u spoljašnju sredinu. Na taj način se kod zdravih životinja voljno odvija mikcija.   Nevoljno odvijanje mikcije se ogleda u tome što životinja to radi u položajima i/ili situacijama koje nisu karakteristične za vrstu životinje. Tada mozak ne dobija informaciju da je potrebno obaviti mikciju ili životinja nije u stanju to da uradi. Na sličan način je regulisana i defekacija. Sama defekacija zavisi i od motiliteta creva (pokretljivosti creva i sprovođenja crevnog sadržaja u zadnje partije), i ispunjenosti creva sadržajem. U slučajevima oskudne ishrane, proređuje se i defekacija. Iako su centri za defekaciju i mikciju anatomski blizu, voljna kontrola procesa može biti potpuno drugačija u oba slučaja, jer veliku ulogu u obavljanju funkcije imaju i aferentna i eferentna nervna vlakna kojima se prenose impulsi. Prognozu oporavka Vaše mace u smislu vraćanja osećaja i sposobnost obavljanja nužde, teško je proceniti. Savetovala bih Vam da se obratite Vašem veterinaru radi pregleda i postavljanja dijagnoze. Neurološka oboljenja ponekada imaju duži tok izlečenja, te je neophodno da budete strpljivi i u stalnoj komunikaciji sa Vašim veterinarom. Nadam se da povoljan rezultat neće izostati.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, imam sijamsku macu koja ima hroničnu upalu uha koja traje već više od godinu dana. liječena je raznim antibioticima i jos raznim kapima za uši... sada joj je urađen bakteriogram i utvrđeno je da ima bakteriju staphilococcus spp (koak.neg). Na testirane antibiotike rezistentna je na sve sem što je umjereno osjetljiva na amoksiklav i cefaleksen. U nedoumici smo i mi i veterinar kako je liječiti. Molim Vas za mišljenje i savjet u vezi sa liječenjem. Koje inekcije ili kapi ili oboje predlažete. Srdačan pozdrav.Milan O: Upala uva (otitis externa) kod pasa i macaka učestalo je oboljenje spoljašnjeg ušnog kanala obično praćeno slabijom ili jačom neprijatnošću, svrabom i određenim intenzitetom bola. To navodi životinju da trese glavom, trlja uvom o pod ili zid, češe se, neraspoložena je i bolno reaguje na pokušaj pregleda uva. Neugodan miris, kao i manja ili veća količina gnojnog iscetka, se često nalaze pri detaljnijem pregledu. Uzroci nastanka upale uva su brojni anatomski (sužen kanal, prekomerna količina dlaka u kanalu, paraziti (ušni šugarci), strana tela (trava), alergije (atopije, preosetljivost na hranu), infekcije (bakterije, gljivice), autoimuna oboljenja, endokrinološki poremećaji... Ušni šugarci (Otodectes cynotis) su grinje koje uzrokuju upale uva kod pasa i, nešto češće, mačaka. Simptomi kod takve upale su mrvičasti crni sekret, nalik na talog od kave i vrlo jak svrab. Najčešća strana tela su trave (klasovi divljeg ječma) u letnjim mesecima, koji uđu u kanal i dovode do oštećenja i iritacije uva. Ključ izlečenja je, ukoliko je to moguće, pronaći i ukloniti primarni uzrok upale. Sa dužinom i učestalošću upala tj. kod hroničnih upala, dolazi i do promena u smislu zadebljanja (hiperplazije) sluznice kanala i njegovog suženja. Tako nastale promene otežavaju dolazak lekova na mesto upale, kao i izlazak upalnog sekreta. Osim toga, hronična upala stimulise i povećanje lojnih žlezda i polipa i tako dodatno opstruira kanal. Ako se ne leči pravovremeno i/ili pravilno , infekcija se može preko bubne opne proširiti u srednje uvo (otitis media). Prvi korak je lečenje same infekcije, pri čemu se uzima bris sluznice slušnog kanala i pod mikroskopom određuje osnovna vrsta i brojnost bakterija, kao i jesu li prisutne gljivice (Mallassezia). Ako su bakterije prisutne , a posebno one štapićastog izgleda, tada se uzorak često šalje u laboratoriju na tačnu identifikaciju uzročnika i određivanje osetljivosti na antibiotike. Nakon uzimanja uzorka, kanal treba dobro očistiti od upalnog sekreta tako da lek može biti delotvoran. S obzirom na to da su upale uva vrlo često izuzetno bolne, ispiranje kanala ponekad treba obaviti pod sedacijom. Isto tako, ponekad je pre ispiranja uva potrebno propisati lekove koji će umanjiti bolnost i otečenost sluznice tako da kanal bude dostupniji. Terapija se svodi na upotrebu antibiotika po antibiogramu odnosno po osetljivosti bakterija u ušnom kanalu, a mogu se upotrebljavati kako kapi za lokalnu aplikaciju tako i sistemski antibiotici, posebno kod jakih i dugotrajnih upala i tada se obično aplikuju istovremeno.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobro veče, znam da Vam kasno pišem, ali sam očajna i treba mi Vaša pomoć. Trenutno bdim nad macama koje povraćaju, imaju proliv, odbijaju hranu i vodu. Juče sam primetila da jedno mace ne želi da jede ali sam mislila da je trenutno jer su inače jako halapljivi. Danas se nastavilo isto ali mi ovde nemamo veterinara koji bi mi pomogao i pregledao moje mace. Imam ih 8, 4 mala maceta od 4 meseca i 4 odrasle. Dve imaju proliv i povraćanje, i ponašaju se čudno. Jedno je teže bolesno, već ne ustaje, samo leži i zuri. Pomagala sam im čitav dan i još uvek im pomažem. Davala sam im tečnosti, vodu, pirinčanu vodu, od lekova gentamicin i sinacilin, ali ništa ne pomaže. Šta da radim? Možete li mi ikako pomoći? Plašim se za ostale mace. Pozdrav, MilaO: Zaista mi je žao, ali ovim putem nije moguće znati šta je u pitanju, jer se kod Vaših maca javio niz ozbiljnih simptoma koje se mogu javiti u velikom broju oboljenja. Više o ovim simptomima možete pročitati u sledećim tekstovima mojih koleginica Aleksandre Todosijević i Ane Jovanović: „Proliv i povraćanje/Simptomi bolesti mačaka“, „Gubitak apetita i slabost mačeta“ i „Povraćanje i proliv (dijareja)“. S obzirom da ste pokušali sve što je u Vašoj moći, bilo bi najbolje, shodno težini simptoma, da što pre posetiti veterinara, kako bi se hitno uradio klinički pregled i što pre sprovela terapija. U cilju nadoknade tečnosti i elektrolita, a kako bi se sprečila dehidracija, neophodna je aplikacija infuzionih rastvora. Ono što možete pokušati je davanje nekih od sredstava za rehidraciju, oralnim putem.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jednu, za mene nepoznatu situaciju, pa bih Vas molila da mi odgovorite kad budete bili u prilici. Imam tri mace (mačora od godinu i tri meseca, macu od šest, i macu od pet meseci). Jutros sam mačora vodila na kastriranje, i oporavak za sada teče onako kako su mi veterinari i objasnili, ali reakcija starije mace na njega, odjednom je postala oštra. Prvi susret je protekao uz frktanje i "režanje", dok je mlađa ista kao i pre njegove "promene", pa sam ga zbog toga odvojila u drugu sobu. Uz njega sam non-stop, pazim ga, postupam po savetima. Moje pitanje Vama jeste, da li će se ta netrpeljivost nastaviti, i koji je razlog tome? Hvala unapred!!! :) Dajana O: Mace su veoma senzibilna bića koja osećaju i najmanju promenu. Mačor je bio izložen stresu, možda je još uvek bio pod dejstvom anestetika, a takođe ima i ranu koja ima određeni miris. Starija maca je sve to osetila i verovatno je zbog toga odreagovala frktanjem i negodovanjem. Verujem da će se njeno ponašanje vratiti na staro posle određenog vremena. Do tada je možda i bolje da ga držite izdvojenog od maca, jer ne bilo dobro da mu one ližu ranu, a takođe, treba i njega da sprečite da to čini stavljanjem viktorijanske kragne.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pozdrav, interesujuju me sledeće stvari vezane za rusku plavu mačku: Da li se linja? I koliko? Kako mogu da je sprečim da skače po stolu itd, da oštri kandže na kauču? Potom, kako se ophodi prema strancima i deci? I, da li može živeti u nekom manjem stanu? Pozdrav i hvala najlepše. AndrijanaO: Ruske plave mačke su tihe, nežne i pomalo povučene, ali su izuzetno privržene porodici i često se za njih kaže da su mačke sa odanošću psa. Osetljive na atmosferu i emocije u kući, sa izraženom potrebom za ljubavlju. Veoma su inteligentne i veoma brzo mogu naučiti da otvaraju vrata, vraćaju loptice i mnoge druge „trikove“. Ove mačke aristokratskog držanja, oprezne su i suzdržane prema strancima. Obazrive su i promišljate, ali i veoma radoznale i vesele. Poznate su i po svojoj razigranosti, kao i druželjubivosti prema drugim životinjama. Vole miran život i ne prijaju im promene. Zbog njihove blage naravi mogu ostati same u stanu i po nekoliko sati. Krzno se lako i jednostavno održava i ne zahteva svakodnevno četkanje i često kupanje. Ruska plava mačka je autohtona vrsta, te u zdravstvenom pogledu nema rasno genetska opterećenja. Ukoliko živi u zdravoj sredini uz pravilnu ishranu , zdrava je i otporna na bolesti i može živeti i do 18 godina. U ponudi Pet Centra postoji čitav niz proizvoda koji služe za odvikavanje mačaka od grebanja raznih površina koje nisu namenjene za grebanje i u tu svrhu se koriste različite grebalice. Detalje možete pronaći na našem sajtu i odlučiti u skladu sa uslovima koja bi grebalica bila najbolja za Vašu macu. Kada je u pitanju životni prostor, tačnije veličina životnog prostora, ni u manjem stanu ne bi trebalo da bude problema. Trebalo bi obezbediti neku igračku ili zanimaciju za mačke poput gore navedenih grebalica ili različitih tunela za provlačenje. I takvih proizvoda možete pronaći u našem asortimanu na sajtu, i odlučiti se za najbolji od njih po Vašim kriterijumima, i kriterijumima Vašeg ljubimca. Na ovu temu je takođe pisala koleginica Ana Jovanovic, dr.met.vet na sledećem linku, pa se tu možete još detaljnije informisati: Ruska plava mačka.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačora starog osam godina koji ima FIV. Mačor izlazi napolje i u stalnom je kontaktu sa drugim mačkama. Krzno mu je žute boje (kao Garfild). Da li je tačno da nije poželjno da se kastriraju mačke koje su žute boje? Svojevremeno mi je veterinar rekao da je rizično da se kastriraju, jer za posledicu mogu imati otkazivanje bubrega? Da li je uopšte bezbedno kastrirati mačku koja boluje od FIV-a ? Inače on je zdrav i nema nikakve simptome bolesti i pre tri nedelje je vakcinisan protiv mačjih zaraznih bolesti. Unapred hvala. S poštovanjem, SandraO: Virus FIV je prvi put otkriven tokom istraživanja bolesti koja je izbila u prethodno zdravoj koloniji spašenih mačaka u SAD-u, koje su pokazivale slične simptome kao i ljudi oboleli od side koju izaziva HIV. Iako su HIV i FIV veoma lični, virusi su spečifični za određenu vrstu, što znači da FIV inficira samo mačke, a HIV samo ljude. Ne postoji rizik infekcije kod ljudi koju su bili u kontaktu sa FIV pozitivnom mačkom. Mačka se najčešće zarazi FIV-om preko ujeda. Kada je zaražena, ona će ostati zaražena do kraja života, a posle perioda koji može trajati i nekoliko godina, virus može da ošteti imunitet mačke, tada se javljaju simptomi bolesti. Kada je mačka zaražena FIV-om, infekcija je permanentna (virus ne može da se eliminiše) i virus je prisutan u pljuvački zaražene mačke. Najčešći način prenošenja sa jedne mačke na drugu je preko ujeda, tako što pljuvačka zaražena virusom uđe pod kožu mačke. Virus ne može dugo da preživi van tela mačke i lako se ubija običnim dezinfekcionim sredstvima. Veoma retko, virus može da se širi i neagresivnim kontaktom između mačaka (npr. međusobnim čišćenjem), sa majke na mačiće, preko transfuzije krvi. Nije poznato da li paraziti koji sisaju krv, kao što su buve, mogu da šire infekciju, ali preporučuje se redovno čišćenje od buva. FIV inficira ćelije imunog sistema (bele krvne ćelije, uglavnom limfocite). Virus može da ubije ili ošteti ćelije koje inficira ili da kompromituje njihovu funkciju. Ovo može da dovede do postepenog opadanja funkcije imunog sistema. Prvih nedelja posle infekcije, virus se razmnožava i može da izazove blage simptome bolesti kao što je blaga groznica i naduvenost limfnih čvorova. Obično su ovi simptomi toliko blagi, da prođu neopaženo. Razviće se imuna reakcija koja ne eliminiše virus, ali održava razmnožavanje virusa na relativno niskom nivou. Posle određenog vremena, kod nekih mačaka se razmnožavanje ponovo pojača, i obično ove mačke razviju simptome bolesti. Ovo se obično desi 2-5 godina pošto je mačka inficirana. Pojačano razmnožavanje virusa dovodi do progresivnog oštećivanja imunog sistema. Frekventnost FIV infekcije varira kod različitih populacija mačaka. Češći je tamo gde više mačaka živi na malom prostoru (gde su samim tim i tuče između mačaka češće), a nije toliko čest tamo gde je populacija mačaka manja i gde se ne puštaju da izlaze. FIV obično izaziva bolest tako što potiskuje imunitet – normalna imuna reakcija mačke je kompromitovana, i mačka je sklonija drugim infekcijama i bolestima. Ne postoje specifični simptomi koji se povezuju sa FIV-om, ali tipična zaražena mačka će imati rekurentne nastupe infekcija ili bolesti koji vremenom budu sve gori i ne odgovaraju na tretman onako kako bi kod zdrave mačke. Neki od najčešćih simptoma FIV pozitivnih mačaka su:- Gubitak težine- Rekurentna groznica- Letargija- Uvećani limfni čvorovi- Gingivitis i stomatitis (upale desni i usta)- Hronične ili rekurentne respiratorne, očne i crevne bolesti- Hronične kožne bolesti- Neurološke bolesti (kod nekih mačaka, virus može da utiče na mozak)- Ostale bolesti koje mogu da se jave su: neoplazija (npr. limfom) i drugi infektivni agenti mogu da budu problematičniji kod FIV pozitivnih mačaka (toksoplazmoza, hemoplazmoza, FIP itd.). Postoji nekoliko testova za dijagnozu FIV-a, neki se mogu odraditi i u lokalnoj veterinarskoj ambulanti. Većina testova uključuje uzimanje uzorka krvi i detektovanje prisustva antitela (obično u krvi nema dovoljno virusa koji bi se detektovao). Imuni sistem mačke stvara antitela pošto je ona zaražena, a test radi na principu da mačke ne mogu da eliminišu virus, tako da, ako su antitela prisutna u krvi, onda je prisutan i virus. Testovi su generalno veoma pouzdani, ali nisu 100% tačni. Ukoliko postoji sumnja u rezultate testa, vaš veterinar treba da uradi i potvrdni test koristeći drugu metodu (drugu opremu, slanje krvi u laboratoriju koja koristi sofisticiranije aparate…). Veoma je bitno da zapamtite da će mačići koji su rođeni od FIV majke, uneti u sebe antitela preko mleka, tako da test može biti lažno pozitivan. Takvi mačići uvek treba ponovo da se testiraju sa 5-6 meseci. Takođe, test može da bude lažno pozitivan kod mačaka koje su primile vakcinu protiv FIV-a. Mnoge inficirane mačke mogu dugo i srećno da žive sa virusom i ne mora da znači da će virus uzrokovati neku kliničku bolest. Da li će se bolest razviti zavisi od više faktora, uključujući i vrstu FIV-a kojom je mačka inficirana, imuni sistem i prisustvu tj. odsustvu drugih infektivnih agenata. Jedno istraživanje je pokazalo da FIV pozitivne mačke žive u proseku nešto manje od 5 godina od trenutka dijagnoze, u poređenju sa zdravim mačkama koje žive oko 6 godina. Glavni ciljevi u kontroli FIV-a su prevencija širenja infekcije na druge mačke i održavanje dobrog kvaliteta života. Dokazano je da neki antivirusni lekovi koji se koriste u humanoj medicine za HIV, mogu da pomognu i nekim mačkama sa FIV-om. Generalni tretman uključuje:- Sterilizaciju svih FIV pozitivnih mačaka da bi se smanjio rizik od tuče.- Onemogućiti FIV pozitivnim mačkama da izlaze i da se mešaju sa zdravim mačkama. Ovo pomaže u prevenciji širenja infekcije ali takođe štiti FIV zaražene mačke od izlaganja drugim infektivnim agentima.- Kvalitetna ishrana – izbegavati sirovo meso, jaja i nepasterizovane mlečne proizvode koji povećavaju rizik od izlaganja parazitima i bakterijama.- Kvalitetna nega (redovno čišćenje od buva i glista, redovna vakcinacija…)- Idealno bi bilo voditi mačku na kontrole kod veterinara 2 puta godišnje.- Brzo reagovanje i prikladni tretman ukoliko se pojavi sekundarna bolest. Vreme potrebno za lečenje će možda biti duže. Vakcina protiv FIV-a je dostupna u mnogim zemljama. Podaci pokazuju da ona pruža korisni stepen zaštite i može da bude dobra za mačke koje su visokorizične. Ali ne očekujte da vakcina pruža potpunu zaštitu, pogotovo zato što postoji više vrsta FIV-a. Idealno bi bilo kada bi FIV mačke bile odvojene od zdravih mačaka ali ovo ponekad može da bude teško u kući sa više mačaka. Pošto je rizik od prenošenja FIV-a socijalnim kontaktom kao što je korišćenje iste činije za hranu ili vodu, međusobnim čišćenjem, veoma mali, neki vlasnici ne odvajaju svoje mačke. Međutim, preporučuje se da se mačke ipak hrane iz različitih činija jer se dosta virusa nalazi u pljuvački. Kadice sa posipom i činije treba dezinfikovati posle korišćenja. Prognoze zavise od stadijuma bolesti. Ukoliko se FIV rano otkrije, može da prođe dosta vremena pre nego što se razviju klinički simptomi, a ne moraju ni sve inficirane mačke da razviju sindrom imunodeficijencije. Infekcija je permanentna ali mnoge inficirane mačke vode kvalitetan i dug život. Sam zahvat kastracije nema nikakve veze sa bojom dlake, ali ima sa opštim zdravstvenim stanjem koje procenjuje veterinar kliničar i na osnovu toga daje svoje mišljenje o mogućim postoperativnim komplikacijama.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačka starog 2 godine i pre nekoliko dana primetila sam da mačak nema apetit i da mokri krv.Molim savet. Zahvaljujem, NatalijaO: Krv u mokraći mačaka može biti posledica upale mokraćnih kanala, trovanja ili traume. Upala mokraćnih kanala najčešće je izazvana bakterijama. Neke od normalno bezopasnih bakterija (npr. E. coli), deo su fiziološke crevne flore, ali se u određenim uslovima mogu razmnožiti i stići do drugih organa, poput bešike. Mokraćni otvor, zbog blizine debelog creva, mesto je posebno pogodno za razmnožavanje bakterija. Osim bakterija, upalu mokraćnih puteva mogu uzrokovati i virusi, alergijske reakcije, različita hemijska sredstva (npr. neki lekovi). Pojam infekcije mokraćnog sistema obuhvata sve infekcije lokalizirane na bilo kojem delu mokraćnog sistema. Mokraćni sistem je zatvoren sistem i teško je sa sigurnošću tvrditi da je upala zahvatila samo jedan njegov segment. Kod odraslih mačaka je vrlo česta bolest donjih mokraćnih puteva (FLUTD). Ona predstavlja zbir poremećaja koji imaju slične simptome, a promene se javljaju na bešici i donjoj uretri. Mokrenje je otežano i učestalo, ponekad se javlja bol u stomaku, a u urinu mogu biti prisutni tragovi krvi. Ovo stanje je posledica nastanka mokraćnih kristala koji iritiraju, izazivaju upalu ili čak začepljuju donje mokraćne puteve. Simptomi upale ponekad mogu biti vrlo blagi, ali je karakteristična bol koja se javlja na kraju mokrenja. Telesna temperatura može biti povišena. Krv u mokraći se može javiti kod trovanja derivatima kumarina (otrov za glodare). Mehanizam toksičnog delovanja ovog otrova zasniva se na sprečavanju delovanja vitamina K u procesu zgrušavanja krvi. Pri trovanju dolazi do oštećenja zidova kapilara pa se toksični učinak manifestuje krvarenjima u različitim tkivima. Trovanje se ogleda i  slabošću životinje, bledilom vidljivih sluznica, krvarenjima po telu u obliku manjih ili većih podliva, te po vidljivim sluznicama. Otrovana životinja može povraćati krv, krvariti na nos ili pak mokriti krv.Krv u mokraći može biti posledica udarca ili pada životinje. U tom slučaju bi palpacija donjeg dela stomaka verovatno izazvala bol.Mislim da je odlazak veterinaru najbolje rešenje za detekciju problema i terapiju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Maci je juče urađen test na mačiji hiv i leukemiju, to je negativno. Veterinar sumnja na FIP virus. Kako mi je objasnio virusna upala peritoneuma. Ima pleuralni izliv i malu količnu slobodne vrednostima u abdomenu, hepatomegaliju i splenomagaliju. Postoji li mogućnost zaraze kućne mačke koja nije u kontaktu da drugim mačkama deceniju. Jer koliko sam o FIP infekciji čitala na netu u meni se javljila nada da je Veterinar pogrešio ili da je prečuo informaciju. Savinka ne izlazi napolje već deceniju koliko je i imam, sa tim se slaze i njen veterinar u Somboru koji i njoj brine sve ove god. Ovo sam videla u Suboticu kod veterinara jer imaju RTG USG i Lab i više mogućnosti od našeg. Zaista sam jako uplašena za nju. Spremna sam učiniti sve da ozdravi. Izvinjavam se i unapred hvala puno. Vesna Golubović O: FIP ili mačiji peritonitis (feline infectious peritonitis) je virusna bolest mačaka koja napada više sistema organa. To je progresivno oboljenje koje se veoma često završava fatalno. Bolest izaziva corona virus. Veoma je kontagiozno sa velikim procentom mortaliteta.  Postoji više tipova virusa koji se laboratorijski ne mogu razlikovati. Jedan od njih se naziva feline infectious peritonitis koji dovodi do peritonitisa, a drugi feline enteric corona virus koji izaziva bolest digestivnog trakta. Postoje i slučajevi kada feline enteric corona virus mutira u feline infectious peritonitis. Virus u organizam dospeva peroralno i aerogeno. Transplacentarna infekcija je takođe moguća. Tok bolesti zavisi od imunološkog sistema životinje.  Nakon ulaska u organizam virus se umnožava u tonzilama i epitelnim ćelijama creva, a zatim se transportuje makrofagima i monocitima do primarnih "target" organa kao što su jetra, slezina, visceralni limfni čvorovi. Primarna, akutna infekcija često je asimptomatska ali kod nekih mačaka se javlja povišena telesna temperatura, konjuktivitis, respiratorni simptomi, diareja… Ovi simptomi predhode izraženijoj kliničkoj slici FIP sa ascitesom. U drugoj formi FIPA-a, koja je manje progresivna i kod koje u počeku se ne javlja ascites, kasnije se razvija bolest bubrega i jetre, pankreasa, CNS - a, oka, životinja gubi telesnu masu. Kod mnogih mačaka se mogu javiti obe forme FIP-a. Dve forme FIP-a se međusobno razlikuju po prirodi i lokalizaciji patološkog supstrata. Simptomatologija zavisi od sistema organa koji je zahvaćen. Dijagnozu FIP-a je jako teško postaviti kliničkim pregledom, iz razloga što se mnoge bolesti manifestuju sličnim kliničkim simptomima. Tačna dijagnoza se postavlja patoanatomskim nalazom ili eventualno biopsijom. Dokaz je jedino moguć metodom PCR, međutim i u tom slučaju nalaz nije 100% tačan. Smatra se da je u prirodi moguće širenje intrauterino, mačjim mlekom, infekcijom urina, direktnim kontaktom te ekstraktima jetre i slezine koje su pune krvi i ascitesom. Većinom obole mačke u čoporu starosti od 3 meseca do 3 godine. Mačke plemenitijih rasa (posebno sijamske) su osetljivije od običnih mačaka. Mužjaci su primljiviji od ženki. Profilaksa se sprovodi izolacijom bolesnih mačaka od zdravih i karantinom na 4 meseca svih mačaka koje su bile u dodiru sa bolesnom životinjom. Savetujem Vas da ponovite dijagnostiku, a s obzirom da nije moguće ostvariti sterilne uslove u kući virus može dospeti i u prostorije pa se maca može inficirati aerogeno. Klinička slika Vašeg ljubimca je ozbiljna i zahteva ozbiljnu veterinarsku intervenciju. O toku i prognozi bolesti može se izjasniti isključivo veterinar koji leči vašu macu.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Potreban mi je savet u vezi mace stare 6 meseci, našla sam belog crva na njenoj guzi pa me zanima kako se to leči, koje tablete su za to i koliko terapija traje? Macu sam udomila sa ulice, nije još vakcinisana. I da napomenem da imam i afričkog patuljastog jeza, pa me brine da li je on u opasnosti od zaraze jer je više puta bio u kontaktu sa macom. Da li moram da mu kupim kapi protiv parazita? Hvala unapred! O: Kod Vaše mace se verovatno radi o endoparazitima, tj. odraslim oblicima tih parazita. Za tretman mačaka ili mačića protiv ovih parazita koriste se tablete na bazi prazikvantela i pirantela, kao što su Drontal Cat ili Cestal Cat, ali i preparata koji pored prazikvantela poseduje i abamektin koji pojačava delovanje protiv glista ali i protiv spoljašnjih parazita koji su osetljivi na kombinaciju prethodno navedene dve aktivne materije. Jedna tableta Drontal Cat preparata se aplikuje mačkama težine 4 kg, tako da bi trebalo da utvrdite tačnu telesnu težinu Vašeg ljubimca, pre same aplikacije. Tablete se daju direktno ili sakrivene u komadu mesa. Kod infekcija askaridima, naročito kod mačića, nakon prve aplikacije se ne očekuje potpuno čišćenje od parazita, tako da se tretman može ponoviti u intervalu od 14 dana nakon prvog tretmana, a nakon toga periodično na svaka 2-3 meseca. Nakon primene leka treba oprati ruke. Samo redovnom preventivnom primenom ovih preparata, na pravilan način, možete zaštitit sebe ali i druge organizme od infestacije, odnosno zaražavanja ovim parazitima. U osnovi se jedino gljivične infekcije prenose direktnim kontaktom. Tako da se direktnim kontaktom ljubimaca može preneti samo mali broj bolesti. Ježa možete tretirati nekim ektoparazitikom, eventualno Tyre-X sprejom kako biste eliminisali buve kao vektore za neke parazitske bolesti. Medjutim, fecesom ježa u spoljašnju sredinu može da se izbaci jedan malo opasniji parazit, izazivač kapilarioze kod mesojeda, koja se može manifestovati respiratornim i digestivnim simptomima, a u pitanju je nematoda Capillaria aerophila. Zbog toga je bitan redovan tretman pre svega mačaka protiv nematoda, a kako je ovaj parazit osetljiv prema abamektinu, kao preparat izbora može da se koristi Prazimec-C, odnosno dve doze abamektina 0,3mg/kg telesne mase u razmaku od dve nedelje. Ježa možete zaštiti pravilnim, odnosno neškodljivim uklanjanjem izmeta Vaše mace i na taj način sprečiti njegov kontakt sa izmetom, ali i redovnom dehelmintizacijom Vaše mace. Na taj način se u potpunosti zatvara krug i sprečava nastanak i širenje kako parazitarnih, tako i bakterijskih i virusnih bolesti.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kupila sam kod vas Frontline Combo za mačke jer sam primetila da mačka ima buve, takođe sam kupila i ogrlicu protiv buva koju sam mu stavila i primetila sam da mačka i dalje ima buve iako sam stavila pre par dana. Ne znam na koji način da je zaštitim od buva jer ne želim da pređu i na stan jer sam već imala iskustva sa tim i pravo je mučenje. Htela sam da uzmem i ampulicu koju sam pre koristila odnosno kupala mačku, al mi je rečeno da se više ne koristi. Ne znam šta još treba da uradim. Da li će buve preći na ceo stan i zašto preparati ne deluju? Hvala Vam puno unapred! Marija O: Pravilna aplikacija preparata je prvi uslov za njegovu efikasnost. Frontline Combo Spot On preparat za tretman i prevenciju infestacije buvama i krpeljima kod mačaka upotrebljava se na sledeći način: polomiti vrh pipete, razgrnuti dlaku u predelu vrata ili između lopatica da se koža vidi, vrh pipete okrenuti, kako bi tečnost iz nje mogla da izlazi i tečnost sipati direktno na kožu. Jednokratan tretman preporučenom količinom štiti mačke od buva do 2 meseca, a od krpelja do 1 meseca. Takođe ovaj preparat deluje i na razvojne oblike buva, tako da njegovom redovnom upotrebom smanjujete mogućnost razmnožavanja buva u okolini. Dva dana pre i dva dana posle aplikacije Frontline preparate ne smete kupati i kvasiti psa. Nekada se desi da se sadržaj ampule slije niz dlaku, pa se ne resorbuje u dovoljnoj količini. Takođe može da se desi  da se životinja valja nakon aplikacije ili čak i da poliže sadžaj ampule. To su mogući razlozi slabijeg dejstva. Moram i da napomenem da je za dejstvo ovog preparata neophodno da prođe 48h, kako bi se aktivne supstance u potpunosti resorbovale u kožu i rasporedile po celoj površini tela. Dejstvo ogrlica je različito u zavisnosti da li se radi o hemijskim ili biljnim ogrlicama. Od hemijskih ogrlica za mace, na našem tržištiu prisutna je Foresto ogrlica.Ona ima cidni efekat (ubija ektoparazite) i repelentni efekat. Biljne ogrlice imaju samo repelentni efekat, odnosno samo odbijaju ektoparazite svojim mirisom i znatno su slabijeg dejstva.