Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jedno pitanje imam psa sad se prvi put oštenila pa da pitam: štenci su vec stari tri i po nedelje pa da li bi smeo da njim dajem kozje mleko i šta još uz to. Unapred hvala, RadovanO: Štenci treba da sisaju najmanje tri, a najviše osam nedelja. Kozje mleko se može davati samo u slučaju da štenci ne odreaguju prolivom na prisutnu laktozu, a s obzirom da proliv može ugroziti štence savetujem Vas da u ishrani koristite adaptirano mleko. Takođe, odrasli psi često pokazuju intoleranciju na laktozu, odnosno, vrlo često ne mogu potpuno da svare mleko. Razlog tome leži u činjenici da kod njih postoji nedostatak enzima koji razgrađuju mlečni šećer - laktozu. Veća količina nesvarenog šećera u probavnom traktu stvoriće idealno okruženje za razvoj bakterija te posledičnu iritaciju zida želuca i creva. Adaptirano zamensko mleko za ishranu štenaca se koristi u ishrani u slučajevima kada mleko ne mogu dobiti od svoje majke ili kada ih je potrebno dohranjivati. U Pet centru postoji zamensko mleko za štence koje se daje od prvog dana života, kao i pribor za hranjenje (flašica i cucla). Mleko u prahu u potpunosti može zameniti kujino mleko. Složenim postupkom iz zamenskog mleka je odstranjena laktoza (mlečni šećer), koja kod štenaca i pasa uzrokuje proliv, a sadrži grožđani šećer, kao i biološki hranjive sastojke, vitamine, minerale i mikroelemente. Mleko se prema propisanim razmerama razmućuje u vodi i uz pomoć flašice i cucle daje štencima. Mleko za štence možete nabaviti od nekoliko različitih proizvođača i pakovanja: Royal Canin 1'st Age Milk, Bewi Dog, Canina itd.Štenci su siti ako ne cvile i spavaju sat i po do dva u komadu. U prvoj nedelji starosti moraju da jedu 10-ak puta tokom dana (svaka dva sata), a noću moraju jesti 3 puta. Kasnije, kako štenci bivaju stariji i veći, izbacuju pojedine obroke, počevši od noćnih obroka. Ponekad je potrebno sitnije i slabije štence stavljati prve da se najedu. Štencima je neophodno pre hranjena izmasirati trbuh, kako bi ih to nagnalo da izvrše nuždu, što kao rezultat ima buđenje apetita. Takođe obratite pažnju na temperaturu mleka koje bi trebalo da bude mlako i ne prevruće; hladno mleko takođe izbegavajte.Krajem prvog meseca starosti postepeno im uvodite vlažnu, tj. suvu granuliranu hranu, koja je namenjena njihovim uzrastu. Naša preporuka je da se držite granulirane superpremijum hrane, koja u pravilnim razmerama sadrži sve hranjive sastojke, neophodne za kvalitetan rast i razvoj. Hrana koju Vam možemo preporučiti u tom periodu je Brit Care Puppy.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam maltezera starog 2,5 meseca, dala sam joj pola tablete protiv parazita, prošlo je 2h ona je povratila salamu u koju sam joj stavila tabletu i posle tog je povratila zelenkasto tečno 3x. Da li da joj opet dam tabletu i šta da radim za povraćanje?Hvala, EnisaO: Prisustvo crevnih parazita (infestacija) veoma je česta pojava kod pasa svih starosnih kategorija. Oni mogu da izazovu vrlo blage ili čak neprimetne kliničke simptome, ali mogu da izazovu vrlo tešku i ozbiljnu kliničku sliku, tako da je čak i život životinje doveden u pitanje. Mlade životinje infestirane crevnim parazitima pokazuju sledeće različite simptome. Naspoložene su, bezvoljne, apetit im je slab, dlaka im je suva i lošeg kvaliteta, stomak im je često nadut i na pritisak bolan, prisutan je i profuzan proliv u kome mogu ali i ne moraju da se primete crevni paraziti. Ponekad mlada životinja i povraća i dešava se da u povraćenom sadržaju budu primetni crevni paraziti. Dehidratacija je posledica upornog povraćanja i proliva. Kod odraslih životinja infestacije crevnim parazitima obično nisu primetne za vlasnika. Jedini simptom koji vlasnici primete je prisustvo dijareje manjeg ili većeg intenziteta. Dijareja može da bude prisutna stalno ili da se javlja povremeno, može da bude u vidu potpuno tečne ili kašaste stolice, i u stolici mogu ali i ne moraju da se pojave crevni paraziti. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda (veterinar može lako prepoznati simptome infestacije crevnim parazitima i koprološkim pregledom potvrditi svoje sumnje). Za dijagnostiku crevnih parazita presudan je koprološki pregled koji vrši veterinar i na osnovu čijih rezultata veterinar propisuje najefikasniji lek za otklanjanje crevnih parazita.Zato je neophodno naglasiti da, kada su u pitanju mlade životinje u prvoj godini života, neophodno je dehelmintizaciju sprovoditi češće i to na sledeći način: Štene treba tretirati tabletama za čišćenje od parazita, i to svake dve nedelje od 3. - 12. nedelje starosti, kao i posle toga svake četiri nedelje od 12. nedelje do 6. meseca života. Nakon toga tretman je potrebno ponavljati 3 - 4 puta godišnje, s tim da uvek kada tretirate psa, a ustanovite prisustvo parazita, tretman je neophodno uraditi dvokratno u razmaku od 14 dana. Takođe je neophodno tretirati psa sredstvima protiv ektoparazita, jer je buva prelazni domaćin u razvoju male pseće pantljičare, pa je mogući izvor zaraze za štenad.Kada se govori o antiparaziticima danas su u upotrebi preparati širokog spektra dejstava u obliku tabletica, paste, sirupa. U zavisnosti od proizvođaca tabletica se obično dozira tako što se psu direktno u usta ili pomešano u zalogaju hrane aplikuje jedna tableta na 10kg telesne mase. Ukoliko je težina psa manja od 5 kg tada se aplikuje polovina ili četvrtina tabletice u zavisnosti od proizvođaca tablete (Drontal, Dehinel, Prazinon itd.). U svakom slučaju, psu koji učestalo povraća ne možete aplikovati tableticu protiv crevnih parazita sve dok se želudac malo ne "odmori". Uporna aplikacija tabletice na već iritiran želudac će samo još više potencirati povraćanje, koje će postati jos učestalije i time se pokreće začarani krug. Kada pas povraća treba uvesti potpunu dijetu u trajanu od nekoliko sati, a psa po potrebi rehidrirati primenom infuzije, a na ovaj način se mogu aplikovati i neki lekovi koji će umiriti povraćanje. Nakon ovog perioda kada se pas potpuno primirio i više ne povraća, prvo mu se postepeno daje nekoliko gutljaja vode i prati se njenova reakcija. Ukoliko nema povraćanja nakon uvođenja vode nudi mu se lako svarljive veterinarske dijetalne hrane poput Hills i/d, Royal Canin gastrointestinal. Obroci su u početku mali i češći, a kasnije se i količina hrane povećava. Kada ste potpuno sigurni da je povraćanje zaustavljeno tada možete ponovo pokušati sa aplikacijom tabletice protiv parazita. Ukoliko pas povrati u prva dva sata nakon aplikacije tablete, ona neće delovati i u tom slučaju postopak se ponavlja.Tabletu možete dati i sa malom količinom hrane, a ako se povraćanje konstantno ponavlja neopghodan je pregled od strane veterinara kliničara.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molila bih vas za pomoć. Imam jorkija starog 4 godine. Ima probleme sa srcem i do sada je koristio medicinsku hranu Cardiac. Od pre mesec dana mu se javila alerija i na pastetu i granule. Tako da moramo da promenimo hranu. Kardiolog nam je preporučio kao zamenu hranu za pse sa urološkim problemima. Međutim on odbija da jede tu hranu. Recite mi da li postoji neka druga hrana  koja bi mogla delimično da zadovolji njegove potrebe. Veterinar nam je preporučio Clauder’s hranu. Da li u njihovim proizvodima postoji neka vrsta granula koju bi on mogao da koristi. Hvala, ZoricaO: Preosetljivost na hranu vrlo je učestala pojava kod pasa. Postoje dva glavna oblika preosetljivosti: 1. alergija na hranu (telo ima imunološku reakciju) i 2. netolerancija na hranu (preosetljivost ima drugi uzrok, a ne imunološku reakciju). Alergeni su najčešće proteinskog porekla – belančevine koje su i načešći krivac ovakvog stanja psa, a mogu biti i materije koje nisu belančevine. Belančevine mogu biti različitog porekla, a kod pasa alergeni koji najčešće izazivaju promene na koži su piletina, ćuretina, govedina, pšenični i mlečni proizvodi. Jednom razvijena, alergija može trajati doživotno, a rešenje je u uklanjanju te supstance iz ishrane. Osim osnovnog uzroka postoje još neki faktori koji utiču na mogučnost pojave alergije na hranu. Tako upale, infekcije, operacije i neke vrste lekova mogu negativno uticati na probavni trakt i povećati mogučnost preosetljivosti na hranu. Takođe, preosetljivost na hranu mnogo je češća u ranoj dobi životinja, a i alergijske reakcije su jače. Najčešći znaci preosetljivosti na hranu su: povraćanje, proliv, svrab uz perutanje i otpadanje dlake, upaljena i zacrvenjena koža. Alergijski problemi s kožom obično započinju s ušima koje su jedan od najosetljivijih i najmanje zaštićenih delova kože. U ponudi Pet centra postoje medicinski programi ishrane, kojima možete isključiti hranu ili pojedine sastojke u hrani kao uzrok alergije: Royal Canin Hypoallergenic - dehidrirana hrana, Royal Canin Sensitivity Control (dehidrirana i konzervirana hrana), Hill's z/d low alergen (dehidrirana hrana), Hill's d/d (dehidrirana hrana - pačetina, losos). Jedini način, da kada se sumnja na preosetljivost na hranu, je da se pas podvrgne specijalnoj dijetalnoj ishrani medicinskom hranom u kojoj su proteini hidrolizirani i koja bi trebala da traje 2 meseca. Taj postupak potvrđuje dijagnozu i može da pomogne u otkrivanju sastojka koji pruzrokuje preosetljivost. Što se tiče hrane koju Vam je veterinar preporučio, nemamo je u ponudi tako da nisam u mogućnosti da Vam kažem nešto o toj vrsti hrane.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Juče sam kupala mešanca starog 2 i po meseca. Prilikom kupanja nisam mu zapušila uši vatom (nisam znala da je to potrebno) i moguće da mu je malo vode ušlo u uši. Nakon toga sam ga dobro prosušila, ali sam danas primetila da povremeno trese glavicu i češka uši. Na internetu sam pročitala da je moguće da je dobio infekciju ušiju. Pošto je sada vikend, ne znam šta da radim. Da li je to stanje urgentno? Postoji li način da mu ja, kao laik, pomognem. Od ponedeljka ću ga svakako odvesti veterinaru.Unapred zahvalna! Maja O: Prilikom kupanja psa se često desi da uđe voda u ušni kanal. Svakako se treba truditi da se to izbegne, jer povećana vlažnost u ušnom kanalu pogoduje razmnožavanju patogene mikroflore, što može dovesti do infekcije. Infekciji ušnog kanala su posebno sklone rase koje imaju oborene uši (pudle, baset, labrador itd.) Simptomi infekcije uha mogu biti i tresenje glavom i uhom, češanje jednog ili oba uha, nepravilan položaj glave (nagnuta na stranu), agresija ljubimca pri dodiru ušiju... Iz gore navedenog razloga, kao i iz razloga što su ljubimci poprilično nemirni, čišćenju uha se pridodaje poprilična važnost i pristupa mu se izrazito oprezno. Naime, ušna šupljina se čisti posebnim rastvorima (npr. Otifree), namenjenim za tu svrhu i zagrejananim na telesnu temperaturu, pa se izbegava korištenje ušnih štapića zbog opasnosti od povreda osetljivih struktura unutrašnjosti uva.Nakon što se ispuni spoljašnji slušni kanal sa rastvorom, potrebno bi bilo lagano izmasirati (odozdo prema gore) bazu uva i ostaviti neko vreme da rastvor deluje. Nakon nekoliko minuta delovanja, ljubimac će tresenjem glave izbaciti napolje čestice prljavštine iz udaljenih delova ušnog kanala, te je potrebno samo vaticom prebrisati spoljašnje delove uha.Svakako bih Vam preporučila čišćenje uva, kako biste ušni kanal odmastili i smanjili vlažnost istog, te sprečili nastanak infekcije. Ukoliko se simptomi ne povuku, savetovala bih Vam da psa odvedete kod veterinara na pregled.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zdravo, znam da ste mi već rekli da moram da se obratim nekom veterinaru, ali ako ste vi veterinar molim vas i preklinjem da mi nešto kažete za neke lekove ili bilo šta. Žao mi ga je gledati kako se muči jadan molim vas reći te mi neke lekove ako ste veterinari.Hvala, BojanO: Da bi se postavila dijagnoza epilespije mora se poštovati procedura pregleda koja obuhvata uzimanje nacionala, anamneze, istorije bolesti, opšti klinički pregled, neurološki pregled i naravno upotrebu specijalnih dijagnostičkih procedura. Epilepsija je veoma ozbiljno oboljenje koje mora biti pod stalnim nadzorom lekara, odnosno veterinara. Postoji čitava lista poremećaja, kako urođenih tako i stečenih, koji mogu dovesti do epileptičkih napada kod pasa i mačaka, neki od njih su kongenitalni hidrocefalus, lizozomalmi poremećaj skladištenja enzima, trauma, infekcije i ostala inflamatorna oboljenja, hipoglikemija, trovanja -olovom, organofosfatima, hepatička encefalopatija, tumori mozga i drugi.   Terapija podrazumeva prvenstveno terapiju primarnog oboljenja, odnosno uklanjanja uzroka epileptičnog napada. U nedostatku razumevanja specifične etiologije, odnosno uzroka, konzervativni pristup terapiji usmeren je na kontrolu simptoma, odnosno supresiju epileptičnih napada. Tokom poslednjih decenija korišten je veliki broj antiepileptika kod pasa i mačaka, ali je samo mali broj njih pokazao zadovoljavajući efekat. Tako su se koristili kalijum bromid, fenobarbiton, diazepam, klonazepam, karbamazepin, difenilhidantion, valproinska kiselina, gabapentin, etosuksimid itd.Mada su neki od njih označeni kao stari antiepileptici, neki od njih su još uvek lekovi prvog izbora u terapiji epilepsije kod pasa i mačaka pa se tako danas još uvek najčešće koristi: - fenobarbiton – životinje ga dobro podnose i aplikuje se na 12h ili 8h, a cena mu je pristupačna;- kalijum bromid - kod nekih životinja je on na prvom mestu; - diazepam - koristi se najpre kod mačaka, a kod pasa se koristi za zaustavljanje statusa epilepticusa;- levetiracetam, zonisamid itd. Neki od ovih lekova se primenjuju samostalno, neki u kombinaciji sa drugim lekovima, a opet postoje oni koji su bolji efekat pokazali ko pasa neki kod mačaka. Ono što još treba naglasiti je da ovi lekovi naravno mogu ispoljiti i druge neželjene efekte u toku njihove primene i to je i jedan od razloga zbog čega terapija mora biti strogo kontrolisana. Savetujem Vam da ipak i apelujem da nađete način da Vašeg ljubimca odvedete na ozbiljan pregled kako bi se što pre počelo sa adekvatnom terapijom.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imamo maltezera starog 4 meseca. Pre izvesnog vremena jedno uvo mu se podiglo. Drugo uvo mu se podigne s vremena na vreme. Posetili smo veterinara i nema upalu. Kada mi masiramo uši se spuste, ali nakon kratkog vremena ih ponovo podigne (naročito jedno).Molim za savet, BiljanaO: Ušna školjka je građena od hrskavice koju sa obe strane prekriva koža bogata lojnim i apokrinim žlezdama. U početku, dok je štene veoma malo, hrskavica je mekana i savitljiva, dok vremenom postaje jača, manje savitljiva i svojim položajem, koji određuju okolni mišići, određuje način držanja ušiju. Smatra se da podizanje ušnih školjki počinje u isto vreme kad i zamena mlečnih zuba stalnim. S obzirom da je taj period kod pasa od 3. do 7. meseca, znači da bi sa 7 meseci ušne školjke trebalo da su podignute i formirane. U toku rasta, posebna se pažnja posvećuje pravilnoj, izbalansiranoj ishrani, što podrazumeva korišćenje kvalitetne hrane, premium ili superpremijum kvaliteta. Ovakva  hrana prvenstveno obezbeđuje da se pas razvije u zdravu i otpornu odraslu jedinku, ali indirektno ima uticaja na funkciju svakog organa, pa tako i hrskavice. Uz hranu superpremijum kvaliteta i eventualnog dodavanja mineralnih preparata u toku izmene zuba obezbeđujemo savršen razvoj organizma, a samim tim i hrskavice.  Podizanje ušiju retko kada ima veze sa zapaljenskim procesima u ušima. Kod takvih stanja pas reaguje bolno pri dodiru uha, trese glavom ili drži glavu nagnutu na jednu stranu. Unutrašnjost uha je otečena i crvena, i ispunjena sadržajem žućkasto braon, do crne boje u zavisnosti od uzročnika zapaljenja. Kada Vi masirate uši pas se opusti, kao i mišići ušne školjke, pa se uši prirodno spuste. Ako sumnjate u to da Vaš ljubimac ne drži uši kako bi trebalo, onda posetite vetrinara, koji će ustanoviti u kom su stepenu uši nepravilno postavljene i prikupiti podatke o tome koliko je pas star, kojom je hranom hranjen, da li mu dodajete vitaminsko mineralne preparate, da li je neko iz njegovog legla ili od roditelja imao navedeni problem.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Dobar dan. Moje iskreno poštovanje. Imam problem, moj pas ima oštećen pršljen i bio sam kod puno veterinara tražio mišljenje. Mnogi nemaju dobre prognoze. Međutim jedan mi je rekao da je do oštećenje došlo usled neke infekcije kada je sterillisana i da se to može sanirati lekovima. Interesuje me vaše mišljenje da li je to moguće uopšte jer mi je nas veterinar rekao da je to čak i u teoriji nemoguća opcija i ja sad ne znam kome da verujem? Pozdrav, MarkoO: Oštećenja kičmenog stuba su veoma ozbiljna stanja koja u zavisnosnosti od lokacije mogu da imaju različite posledice pareze i li paralize ekstremiteta, nemogućnost kretanja, neokoordininisanost, nekontrolisano defeciranje i uriniranje... S obzirom da svi nervi izlaze iz kičmene moždine koja se nalazi u kičmenom stubu i koordinišu rad svih unutrašnjih organa, posledice su brojne i različite zavisno od lokacije povrede. Da bi se dijagnostikovala povreda kičme neophodan je detaljan klinički i neurološki pregled na osnovu koga se locira mesto povrede. Zatim je neophodno uraditi rendgensko snimanje kičme, što će samo potvrditi lokaciju povrede. Da bi se tačno znala težina povrede, odnosno da bi mogao napraviti detaljan plan lečenja i da pi se dala prognoza, neophodno je uraditi snimanje magnetnom rezonancom, skenerom ili rendgensko snimanje sa kontrastom. Prilikom sterilizacije pas se uvodi u opštu anesteziju i ako je u pitanju injekciona anestezija, anestetik se aplikuje u venu i/ili u debelo meso. Ne aplikuje se u kičmu, odnosno epiduralna i spinalna anestezija se ne koristi prilikom sterilizacije psa, s toga sam mišljenja da ovaj hirurški zahvat nije mogao da dovede do povrede kičme. Da biste ustanovili o kakvom se tačno problemu radi, preporučujem Vam da se javite Veterinarskoj ambulanti Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Hteo sam vas pitati danas sam primetio na dojci da je malo otekla kod grudnog koša tačnije, pojavila se i krastica baš na dojci a štenci je i nisu bas upotrebljavali,odmah sam okrenuo veterinara i rekao problem međutim on mi je rekao da je masiram verovatno je neka mala upala ako nespalasne da se javim da uzmem neku kremu, malo sam zabrinut ima slabiji apetit, takođe sam mu i to rekao on mi je na to da je iscrpljena i da je to normalno? Imate li vi kakv savet inače ona ima mleka za bebice. Hvala vam. Pozdrav, PavlovićO: Ako je dojka bolna, otečena, temperirana i tvrda može da znači da se upalila, odnosno da je došlo do mastitisa, što je veoma česta pojava kod kuja nakon porođaja. Mastitis kuje može biti aseptičan i septičan. Kod septičnog mastitisa može biti poremećeno opšte stanje životinje, kada životinja ima oslabljen apetit, febrilna je (ima povišenu telesnu temperaturu), apatična je i nevesela, a mamarni kompleksi i limfni čvorovi su takođe otečeni i bolni. Septični mastitis izazvan je infekcijom od bradavica ili ubodnim ranama ili može biti izazvan krvnim putem. Stafilokoka, Streptokoka i Escherichia coli su najčešće bakterije izovane iz mleka. Zahvaćene mlečne žlezde su otečene, tople i bolne. Mleko je krvavo ili gnojno, ima alkalni pH i jače je viskozno od normalnog mleka. Dijagnoza se lako postavlja na temelju anamneze i kliničkih analiza. Terapija se svodi na aplikaciju antibiotika i dijetetsku ishranu ukoliko se kliničkim pregledom potvrdi indikacija za to.  Veoma je bitno da kuja ima stalno ponuđenu kvalitetnu hranu i vodu. Nemojte samoinicijativno da mažete dojku nikakvim mastima, jer može biti opasno za štence. Zahvaćena žlezda je otečena, topla i bolna na dodir, ali životinja je uglavnom dobrog opšteg stanja. Trebalo bi stavljati tople obloge 4 do 5 puta dnevno.Takođe, ranicu na dojci često naprave kučići dok sisaju, ali ako se ona zagnoji ne bi trebalo da dozvolite da je štenci sisaju. Zato bih Vas savetovala da posetite veterinara kako bi izvršio klinički pregled životinje, ustanovio dijagnozu i odredio adekvatnu terapiju.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Želeli bismo da u aprilu kupimo štene kovrdžavog bišona. Imamo troje dece i veliku kuću sa dvorištem. Da li je to pas isključivo za kuću ili bi mogao da živi i na terasi i unutra. Koliko su oni osetljivi na hladno vreme.Hvala, DraganaO: Bišon je pas dobrog karaktera i veoma je inteligentan. To je mali, ali isto tako i zdrav i izdržljiv pas. Šarmanti su i lako se uklapaju u svaku porodicu i svaku sredinu, a treba im dosta šetnje i rekreacije. Vole da uče, da jurcaju i da se maze. Nikad nametljiv i veoma razuman, veoma je lak za vaspitavanje. Ova rasa ne spada u preaktivne pse, u mnogome je vezan za vlasnika i željan društva cele porodice. Razigran je i vrlo veseo. Unutar stana uvek je uz svog vlasnika i vrlo je neraspoložen ako vlasnik ne pokazuje pažnju prema njemu. Dobro se slaže sa ostalim kućnim ljubimcima (ukoliko ih imate). Vrlo je zdrava i otporna rasa, pogodan za život u stanu, voli šetnju i živi oko 14 godina. Ukoliko se pravilno vaspitava i socijalizuje nikada agresivan i savršen je za porodicu sa decom. Veoma brzo i lako se prilagođava načinu života svojih vlasnika i dobro prihvata život i u kući i u stanu. Iako je stan u kojem živi veliki, psu je ipak potrebno da redovno izlazi napolje. Naročito ćete morati da budete uporni sa šetnjom u periodu kada se pas navikava da vrši nuždu napolju. To podrazumeva da ga šetate oko 6 puta dnevno, a kada odraste onda je preporučljivo da ga šetate 3 puta dnevno.Bišon ima izuzetno lepu dlaku koja zahteva svakodnevnu negu, redovno četkanje, šišanje i povremeno kupanje. Takođe se mora voditi računa o očima jer su izuzetno osetljive, sklona infekcijama i mora se redovno održavati higijena. Ovo je pas koji zahteva svakodnevnu negu i nadzor vlasnika kada boravi napolju. Prvenstveno se iz tog razloga drže u zatvorenim klimatizovanim prostorijama, a napolju se puštaju samo radi šetnje i obavljanja nužde.Ukoliko planirate da psa držite u dvorištu bez Vašeg nadzora i u ekstremnim letnjim i zimskim uslovima savetujem Vam da se ipak odlučite za neku drugu rasu psa. Više informacija o kovrdžavom bišonu pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., u tekstu "Kovrdžavi bišon"  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Prvo bih želeo da vam se zahvalim na odgovoru. Iskoristio bih priliko da vas pitam još jedno pitanje, štene mađarske vizle od 2 meseca starosti , koliko kilograma bi trebalo da ima. Trenutno ima 5 kg pa me interesuje da li je to dobro.  Pozdrav, MarkoO: Teško je tačno procenjivati koliko bilo koja rasa dobija na telesnoj težini, posebno na mesečnom nivou u prvoj godini života. Naime, ti podaci eventualno mogu biti okvirni jer postoje velike razlike između pojedinih rasa, između pojedinih polova, kao i pojedinih legla. Na kraju krajeva, kako je svaki ljubimac živo biće genetski jedinstveno, i sa tog aspekta postoje individualne razlike.Kod srednjih ili velikih rasa, telesna masa novorođenih štenadi iznosi od nekoliko stotina grama do par kilograma. Telesna masa zavisi i od konstitucije organizma, koja je genetski determinisana, pa stoga različiti psi imaju različitu telesnu masu pri rođenju. Mađarska vižla je lovački, srednje veliki pas i prema rasnim standardima, visina odraslog mužjaka se kreće od 57-64 cm a ženke 53-60 cm. Težina im se kreće od 20-30 kg, odnosno za ženke 18-25 kg. Najintenzivniji rast i razvoj odvija se  u periodu do 5-6 meseca starosti, nakon čega se razvoj usporava i prestaje u dobi od oko 12 meseci (rast srednje veliki pasa). Moglo bi se reći da do dobi od 5-6 meseci srednje velik pas dosegne oko 80% svojih telesnih proporcija.   Psi srednje velike rase (kojim pripada i vaš ljubimac) završavaju svoj telesni rast i razvoj u uzrastu od 12 meseci, kada je pas fizički formiran. Naravno da postoje i odstupanja u odnosu na standard rase, ali te oscilacije u mnogome zavise od genetskog potencijala, odnosno od fizičkih karakteristika roditelja, kao i od uslova držanja (ishrana, nega).   Period rasta je najosetljivi period u životu psa. Dok organizam raste i razvija se, neophodno mu je putem hrane obezbediti sve materije koje su mu neophodne kako bi se pravilno razvio. Manjak materija neophodnih za rast, kao i njihov višak, mogu biti štetni, tako da je neophodno optimalno izbalansirati obrok. Gotove dehidrirane i konzervirane hrane superpremijum kvaliteta su već pripremljene tako da samo njihovo korišćenje uz dodatak vode može biti dovoljno.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molim Vas za pomoć. Imam psa mešanca vec pet godina. Do sada nije imao nekih većih zdravstvenih preoblema. Sinoć nakon šetnje bio je zadihan, dali smo mu da pojede jednu šaku zrnaca koje inače i jede, i odjednom se zagrcnuo. Mnogo kašlje, čas je počeo i da se guši, pa smo mu davali i da popije malo vode. Izlazio je napolje i povraćao dva puta, ali ne prestaje da kašlje duboko i kao da ima još nešto u grlu. Šta da radimo ? S poštovanjem, Gordana i DragаnO: Prema ovome što ste opisali, predpostavljam da je pas pošto je bio zadihan, kada ste mu dali granule halapljivo počeo da ih jede, a takvom stanju psi gutaju zajedno sa hranom i mnogo vazduha pa su granulice nadražile epiglotis i dušnik, prilikom čega se on zagrcnuo i počeo da kašlje.Anatomska građa ždrela je upravo takva da se spreči ovakav scenario. Epiglotis ima ulogu da zatvori dušnik kada gutamo hranu kako bi ona otišla u jednjak, a ne u dušnik. Međutim, kako je Vaš pas ubrzano disao i dahtao, može da se desi da epiglotis nije na vreme zatvorio dušnik i da je došlo do zapadanja granulica u početne partije dušnika, a u tom slučaju kašalj predstavlja normalnu reakciju, kada pas pokušava da iskašlje sadržaj iz dušnika. U većini slučajeva psi uspeju da iskašlju strani sadržaj, i kašalj se smiri nakon nekog vremena. Treba naglasiti da kašalj može da potraje i nakon iskašljavanja, jer je došlo do jakog nadražaja. Međutim, ukoliko taj kašalj potraje duže, svakako treba da se obratite veterinaru jer može doći i do gušenja, ukoliko se ne iskašlje strani sadržaj iz dušnika.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa nemačkog lovnog terijera, starog 10 meseci, ženka. Kao štene je u manjoj meri jurilo svoj rep, međutim sad se dešava da kad ga uhvati kida ga toliko da krv poteče. Nije u pitanju žlezda iznad čmara. Molim vas za savet šta to može biti, i na koji način da se reši taj problem.  Unapred zahvalan, GoranO: Hvatanje repa može predstavljati normalni deo igre. Isto tako, kada takvo ponašanje prouzrukuje povrede ili se ne može kontrolisati, predstavlja ozbiljan problem.  Neki uzgajivači navode da se takvo ponašanje češće pojavljuje kod određenih rasa pasa, poput bulterijera. Osim naučenog ponašanja (kao posledica traženja pažnje, dosade, strahova, želje za dodatnim fizičkim aktivnostima,...), hvatanje repa može biti i posledica različitih zdravstvenih problema (npr. neurološke, fizičke povrede, iritacije,...) ili posledica kombinacije gore navedenih uzroka. Kako bi se procenila ozbiljnost problema i ustanovio uzrok hvatanja repa, uzima se iscrpna anamneza - ponašanje psa, detalji o trajanju, učestalosti i intenzitetu ovog oblika ponašanja, pa i istorija bolesti psa i njegovih roditelja. Lečenje zavisi od uzroka ponašanja. Ukoliko ste sigurni da je ovakav oblik ponašanja naučen (možda ste i sami nenamerno podsticali hvatanje repa smehom ili posebnom pažnjom), tada terapija uključuje uklanjanje elemenata koji podstiču ovakvo ponašanje. U ovakvom slučaju bilo kakva pažnja (pohvala ili kazna) treba prestati i morate se suzdržati svaki put kada vidite psa kako hvata rep.   U početku pas će možda povećati učestalost hvatanja repa kako bi zadobio Vašu pažnju ili nagradu koju ste mu pre davali. Važno je da ne nagradite takvo ponašanje. To je kritičan period pre samog odvikavanja od hvatanja repa. Neophodno je da svi članovi porodice shvate da je izostanak podsticaja vrlo bitan te da se hvatanje repa mora ignorisati pod svaku cenu. Bilo kakva pažnja ili kazna će samo pogoršati problem. Neurološke probleme najbolje je lečiti lekovima. Stoga, potrebno bi bilo otići kod veterinara koji će nakon postavljanja dijagnoze biti u mogućnosti odrediti adekvatnu terapiju.U nekim ekstremnim slučajevima hvatanje repa je nemoguće sprečiti i izlečiti. Najbolji oblik prevencije je pružanje psu dovoljno pažnje i vežbe i pažljivo motrenje na aktivnosti psa.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam Američkog Staforda koji ima 8 meseci. Do pre 20 dana uši je držao odlično na preklop ali je počeo da podiže. Da li je kasno da mu se uši kupiraju, koliko to može biti opasno i javljaju li se neke posledice usled kupuranja ušiju malo starijim psima? Hvala, Dragan  O: Kupiranje je hirurški zahvat odstranjivanja dela ušiju kod pasa u delu samog preklopa ušne školjke i izvodi se u potpunoj anesteziji. Zahvat se obavlja u dobi od 8-10 nedelje starosti štenaca. Postupak potiče još od davnih vremena, međutim oko njega se danas vodi dosta kontroverzi. U Srbiji je taj postupak zakonom zabranjen i kažnjiv i radi se na tome da, psi koji imaju kupirane uši više ne mogu biti izložbeni primerci. Postoje brojne negativne strane ovog surovog i danas veoma nepopularnog zahvata. Pas se uvodi u anesteziju i izlaže hiruškom zahvatu bez realnog medicinskog problema. Postoperativni tok može biti nepredvidiv, komplikovan, a podizanje ušne školjke zavisi od uspešnosti same intervencije kao i od prirode hrskavice. Tokom podizanja ušiju nakon operacije hrskavica trpi veliko opterećenje. Brojne su i komplikacije postoperativne a i formirano ožiljno tkivo može oštetiti ušnu školjku. Dozvoljeno je samo kupiranje odnosno korektivna otoplastika iz medicinskih razloga (mehaničke povrede, nepravilnosti,...).Verovatno hrskavica ušiju kod Vašeg ljubimca još uvek nije zauzela ispravan položaj. U uzrastu od 8 meseci to je još uvek normalno. Vaš ljubimac prolazi kroz intenzivan period rasta i razvoja te su takve pojave spuštanja i dizanja ušiju sasvim moguća, s obzirom na intenzitet metaboličkih promena (nivoa kalcijuma i drugih minerala variraju) i same strukture hrskavice koja je fina, nežna i prilično osetljiva.Preporučam svakako kao dodatak uz hranu Vašem psu neki od Vetoquinolov preparat Flexadin, jer se pokazao vrlo delotvornim u zaštiti lokomotornog sistema pasa velikih rasa u rastu i razvoju. Visokim sadržajem glikozaminoglikana (hondroitin sulfat), L-karnitina i cinka deluju tako da regenerišu hrskavice, tetive i ligamente. Iako ne posedujem tačne podatke da će ti preparati sa sto posto efikasnosti pomoći Vašem ljubimcu kod dizanja ušiju, smatram da bi trebali svakako stabilizovati nivo kalcijuma i fosfora u organizmu i delovati pozitivno na metaboličku izgradnju. Takođe, dodatak barem u jednom obroku kroz dan potpuno izbalansirane dehidrirane ili vlažne superpremium hrane ( npr. Royal Canin, Brit Care...) s kojom ćete biti sigurni da Vaš ljubimac dobija tačan odnos dnevno potrebnih količina vitamina i minerala svakako smatram da bi mogao pomoći.Savetujem Vam da kontaktirate i uzgajivača od kojeg ste psa uzeli ili neke druge uzgajivače dotične rase pri Srpskom kinološkom savezu pa sakupite i od njih korisne savete.Dodatne informacij možete pročitati u tekstu „Kupiranje ušiju“ koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med .  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Ženka bernandinca je imala teranje početkom januara 2014. god. Kada se može očekivati novo teranje i da li će ga biti s obzirom da joj je sedam godina? Ukoliko dođe do toga da li da je parimo s obzirom na njene godine? Hvala unapred, Slađana O: Po pravilu se estrus kod kuja ciklično ponavlja svakih 6 meseci. Polni ciklusi kod starijih kuja su po pravilu nepravilni, a njihova plodnost znatno manja. Međutim, teranje kod kuja ne prestaje potpuno ni kod vrlo starih jedinki, što znači da ne postoji analogija s menopauzom kod žena. Promene koje se mogu očekivati su produženje perioda između dva teranja, izostanak teranja ili odstupanja u spoljašnjim znacima tipičnim za pojedinu fazu. Krvarenja mogu biti oskudna ili pojačana. Ženka bernandinca sa punih osam godina je prestara da bi postala majka. Vaša kuja spada u pse velikih rasa, koji ranije (u starosti 5  - 6 godina) postaju seniori. Za kuje velikih rasa važi donja granica za parenje, tj. do starosti od 4 - 5 godina. Ovo pravilo važi uopšteno za sve kuje koje su zdrave i za koje veterinar na osnovu kliničkog pregleda utvrdi da nemaju zdravstvenih smetnji zbog kojih graviditet nije preporučljiv (npr. hronične bolesti, neuhranjenost). Graviditet je posebno stanje kada organizam ženke ulaže veliki napor da za 58 - 68 dana donese na svet mladunce koji su sposobni za samostalan život, uz ishranu i negu koju im neko vreme obezbeđuje majka. Organizam mlade ženke lakše ispunjava sve zadatke koji se od njega traže. Starije ženke su sklonije pojavama komplikacija tokom graviditeta, kao i tokom porođaja. Naime, karlične kosti su se odavno formirale, a na zglobovima je već došlo do degenerativnih promena što sve ukupno negativno deluje na tok porođaja, što iziskuje završetak porođaja hirurškim putem. U nekim situacijama, komplikacije koje nastanu mogu dovesti do letalnog ishoda. Nažalost, ne bih Vam preporučila da pustite kuju da se pari.Za kuje u ovoj dobi preporuka bi bila sterilizacija zbog mogućih (i vrlo učestalih) razvoja bolesti vezanih uz maternicu i jajnike. Mogu biti razvijene i cistične promene na jajanicima koji uzrokuju nepravilno teranje (teranje traje duže od uobičajenog ili se javlja češće nego inače). Navedene promene dovode do hronične upale same maternice i njene infekcije gnojnim bakterijama, širenja upale na okolne organe kao što su mokraćni mehur i bubrezi. Zbog mogućih problema sa genitalnim traktom kuje, koji su danas veoma česti, preporučila bih Vam da porazgovarate sa Vašim veterinarom o sterilizaciji kuje. .  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pisao sam Vam pre par dana kada sam kod moje ženke par dana posle parenja i dalje primećivao iscedak krvi.To je prestalo odmah nakon dan-dva, ali od jutros sam primetio da se na vaginalnom otvoru pojavio sekret ili kao neka sluz. Ako možete da me posavetujete šta bi to moglo da bude i da li ima potrebe za brigom.Hvala unapred, DamjanO: Kuja svake godine po pravilu ima dva hormonski aktivna reproduktivna ciklusa - estrusa. Svaki polni ciklus sastoji se od 4 faze: proestrus, estrus, diestrus i anestrus. Proestrus traje otrpilike 12 dana (oticanje stidnice i iscedak, privlači mužjake ali im ne dopušta pristup, blaga agresivnost kujice). Sledi estrus koji traje oko 5 dana (kujica dozvoljava pristup mužjaku, događa se ovulacija, te posledično graviditet kao posledica parenja). Ako tokom estrusa ne dođe do parenja, sledi diestrus, koji traje 56-67 dana (kujica ne privlači mužjake). Anestrus ili faza mirovanja traje 2 ili više meseca (zavisi od rase i uslova života), tj. do sledećeg teranja. Iscedak koji spominjete najverovatnije potiče iz vagine. Iscedak može biti proziran i vodenast, sluzav i gust, krvav ili gnojan.  Zavisno od okolnosti, iscedak se može smatrati normalnim (npr. teranje) ili može ukazivati na neke od bolesti mokraćnog ili polnog sistema. Iscedak iz vagine može tako biti posledica infekcije mokraćnog sistema (mehura) ili materice (piometra), traume ili infekcije vagine, stranog tela, smrti ploda, tumora, nekih razvojnih anomalija ili čak dugotrajnog davanja antibiotika.   Takođe, problemi sa jajnicima u vidu razvijanja folikularnih cista na jajnicima dovode do pojave iscetka iz vagine. Ovo je i najčešći uzrok produženog teranja kod kuja jer je poremećeno lučenje polnih hormona. Ovakve ciste mogu proizvesti dovoljne količine hormona estrogena što rezultira klinički vidljivim krvavim iscetkom iz vagine, ali normalnog mirisa.   Vaginalni iscedak kod kuje može da ukazuje na pojavu vaginitisa koji može biti prema patološkom supstratu kataralni, ulcerozni i gnojni (vaginitis catharralis, ulcerosa et purulenta). Više o ovome je pisala koleginica Aleksandra Todosijević u tekstu „Vaginalni iscedak u kuje - vaginitis“.   Kao što vidite vaginalni iscedak može biti različitog uzroka, a svaka dijagnoza zahteva različito lečenje, pa bi Vas savetovala da Vašu kuju odvedete veterinaru kako bi se postavila ispravna dijagnoza i započelo pravilno lečenje.   

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li može mužjaku da bude štetno po zdravlje ako nije puštan na parenje?Pozdrav, UrošO: Polna aktivnost većine pasa - kućnih ljubimaca, potpuno je onemogućena. Problemi koji se zbog toga javljaju vezani su uglavnom za oboljenja koja se mogu javiti kod ženskih životinja.  Mužjaci koji se ne pare nemaju objektivno nikakvnih zdravstvenih tegoba. Oni mogu postati izrazito nemirni u periodu kada osete miris kuje koje su u fazi teranja, ali sam polni odnos svakako ne bi uticao na njihov mentalni sklop. Pas će reagovati na svaku kujicu u teranju, a njegov interes za određenom ženkom biće vođen isključivo nagonom za produženjem vrste. U tom smislu se među psima ne razvija posebna uzajamna veza. Stoga je za psihičko zdravlje i stabilnost psa puno važnije druženje i svakodnevna igra s grupom pasa koju poznaje, a odsudstvo parenja ne pričinjava nikakvu štetu po zdravlje psa.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li se plaća godišnja taksa za Američkog stafordskog terijera? Pozdrav, MarkoO: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 2010. godine nа оsnovu člana 53. stav 3. Zakona о dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS'',BROJ 41/09), donelo pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu. Ovim pravilnikom propisuje se način držanja pasa koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu. Pravilnikom su obuhvaćeni:- pitbul terijer, bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini-bul terijer ili mešanac tih rasa;- pas koji je bez očiglednog povoda napao i povredio čoveka;- pas namenjen za čuvanje imovine;- pas koji je bez povoda povredio ili usmrtio drugog psa;- pas uzgajan, odnosno dresiran za borbe. Detalje ovog pravilnika možete pogledati u „Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu“. Nadležne veterinarske organizacije evidentiraju opasne pse, u toku vakcinacije i obeležavanja pasa i pravi se centralna baza podataka u gde se unose podaci o psima i njihovim vlasnicima. Ovi podaci se stavljaju na uvid lokalnim komunalnim i drugim organima koji dalje sprovode naplatu taksi za držanje opasnih pasa ili određuju da psi moraju proći određene kurseve socijalizacije kako bi se mogli uklopiti u društvo.   Odluka o naplati lokalne komunalne takse za držanje opasnih pasa  uvedena je na inicijativu Sekretarijata za komunalno stambene poslove, nakon serije incidenata koje su izazvali vlasnički psi, zakonom definisani kao opasni.   Registracija pasa je zakonska obaveza svakog vlasnika koji je dužan da kućnog ljubimca upiše u Centralni registar. Takođe, i svaka promena vlasnika ili uginuće psa, mora se prijaviti Upravi javnih prihoda Grada Beograda u roku od 15 dana.   Za promenu podataka u Centralnom registru, potrebna je izjava ovlašćenog veterinara, odnosno veterinarske organizacije da je pas promenio vlasnika, ili da je uginuo, i kopija potvrde Uprave za veterinu o unetoj promeni u Centralni registar podataka, kako bi bila evidentirana promena obveznika ili prestanak obaveze plaćanja komunalne takse za vlasnika. Dokle se stiglo zvanično u sprovođenju ovih odredbi, da li i koliko se takse naplaćuju, ili je ovaj postupak ukinut nije mi u potpunosti poznato. Savetujem Vam da nazovete nekog iz gore pomenutih lokalnih organizacija (Sekretarijat za komunalne poslove, veterinarsku inspekciju) kako biste dobili pravu informaciju.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Jel pas sme da jede pržene krompire?Pozdrav, ŠandorO: Povrće je korisno i važno u ishrani pasa, međutim, nekoliko je povrtarskih biljaka koje mogu biti štetne za pse. Jedna od njih je krompir, tačnije njegova ljuska i klice. U njima se nalazi alkaloid solanin koji je toksičan, kako za pse, tako i za ljude. Oljušteni, kuvani krompir dobra je hrana za pse i, u smislu toksičnosti, nema nikakvih ograničenja za njegovo korištenje. Mnoge vrste komercijalno pravljene hrane za pse sadrže krompir. Solanin se ne inaktivira kuvanjem pa zbog toga uvek u upotrebu ide oljušteni krompir. Osim ljuski krompira, toksični su još luk (ako se pojede u većim količinama), a toksična materija je tiosulfat. Takođe, postoje određene opasnosti ukoliko pas konzumira ulje koje mi koristimo za kuvanje odnosno pečenje.To prvenstveno zavisi od količine i vrste konzumiranog ulja, kao i o tome da li je ulje korišteno i da li je vruće. Najčešća reakcija ukoliko se radi o značajnijoj količini je povraćanje i proliv. Povraćanje će zapravo kao obrambeni akt pomoći da se izbaci određena količina ulja, što je dobro. Ovakve reakcije obično traju prolazno nekoliko dana, bez većih posledica. Naravno, ukoliko je proliv prisutan ili povraćanje ne prestaje, postoji opasnost od dehidracije o čemu treba voditi računa.   S obzirom da sadrži visoke koncentracije masti, ulje međutim, može izazvati akutni pankreatitis, ukoliko se konzumiraju veće količine. Pankreatitis je ozbiljno stanje i u svakom slučaju zahteva veterinarsku pomoć.   Takođe, treba voditi računa da je povrće sveže, dobro oprano i da nije tretirano pesticidima i drugim otrovima. Povrće se preporučuje kuvano (naročito krompir), tako da bi bilo dobro da ipak krompir koji servirate svome ljubimcu kuvate, a ne da pečete. Kuvano se savetuje iz razloga što je na takav način moguće zadržati hranjive materije, a hranu činiti lako svarljivom.   Ovde bi trebalo naglasiti i da sve dodatke ishrani ( i voće i povrće) možete davati, ali u umerenim količinama. Naime, veće količine voća i povrća u ishrani mogu dovesti do različitih zdravstvenih poremećaja kod ljubimaca.