Pitajte Veterinara

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam 3 meseca staro štene chow-chow vec 5 dana. Sve je sasvim u redu otkad je stiglo, ima apetit, stolica je uredna, on je veseo i razigran, ali je od sinoć poceo čudno da diše dok spava, brzo i nepravilno i da se grči i otresa šapicama u snu. Pas je vakcinisan, bili smo kod veterinara, sve je u redu, ali mene jako brine to ekstremno brzo disanje. Zanima me, šta može da bude uzrok tome? Hvala unapred, NinaO: Vaš ljubimac je još štene te u skladu sa tim ima povećane vrednosti trijasa (temperature, pulsa i disanja). Normalna frekvencija disanja, kod odraslog zdravog psa, kreće se u granicama 18-34 udisaja u minuti. Prema određenim veterinarskim udžbenicima brzina disanja štenaca može se povećati i dvostruko, u odnosu na frekvenciju disanja odraslog zdravog psa, a da i dalje ostane u okvirima zdravog mladog ljubimca. Kako ljubimac bude rastao, frekvencija disanja, kao i ostale vrednosti trijasa, polako će se smanjivati, odnosno doći će u okvire i granice vrednosti trijasa koji važe za odraslog zdravog psa. O frekvenciji disanja šteneta možete pročitati u ranijem odgovoru koleginice pod nazivom Frekvencija disanja šteneta i odraslog psa Trzanje u toku sna uglavnom predstavlja proces sanjanja. Dokazano je da životinje mogu sanjati kao i ljudi. Naime, pas je velika spavalica, čak i više od 15 h dnevno provodi u snu. Da bi pas uspeo da sanja, potrebno je da zaspi dubokim snom (prijatna, mirna atmosfera u poznatom okruženju). U toku sna mogu činiti razne pokrete ekstremiteta, ispušati zvukove slične  prigušenom lavežu, cviljenju, podrhtavati čitavim telom, činiti pokrete očnih kapaka koji podsećaju na žmirkanje itd. Nije potrebno buditi psa u toku sna ako primetite ovakve aktivnosti, zato što su one fiziološka pojava. Takođe, poznato je da ljubimci, kao i ljudi, često ubrzano i/ili nepravilno dišu kada spavaju. Za vreme sna, osim ubrzanog disanja, ljubimci mogu i brzo pokretati oči, veslati nogama, trzati usnama i nosom, a ponekad i lajati i cviliti u snu kao da plaču. Gore navedeni simptomi ne ukazuju na alarmantnu situaciju, već na zdrav razvoj neurološkog sistema ljubimca. Naravno, otežano disanje može ukazivati i na određene zdravstvene probleme. Najčešće problemi su vezani uz delove respiratornog sistema, kao što su upala pluća, paraliza ili opstrukcija dušnika, slučajevi astme,... Naravno, i mnogi drugi zdravstveni poremećaji mogu se u kliničkoj slici reflektovati i manifestovati simptomima na respiratornom sistemu, kao što su slabost srca, alergijske reakcije, pojava boli,...Iako smatram da je verovatno kod Vašeg ljubimca to poprilično normalna i fiziološka pojava, radi Vaše sigurnosti kao i samog zdravlja Vašeg ljubimca, uvek se možete posavetovati sa Vašim veterinarom koji će na osnovu pregleda moći da odredi njegov zdravstveni status te Vas dalje uputiti na koji način je moguće postići kao i održati visoki nivo kvalitete života i zdravlja ljubimca.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam ženku Haskija koja je trenutno u drugom stanju i porođaj se očekuje krajem marta. Ima godinu i 10 meseci. Ovo joj je prva trudnoća ali i poslednja, pošto ne želim da se pari više. Interesuje me koliko dugo treba da prođe vremena između porođaja i sterilizacije? Da li moram da sačekam da završi sa dojenjem kučića ili je operacija toliko rutinska da nema veze kada se vrši? Poslednje teranje (kada je i ostala trudna) bilo je u januaru, što znači da se sledeće ocekuje krajem jula, a htela bih da završim sve do tada.Hvala unapred na odgovoru, KaticaO: Sterilizacija podrazumeva potpuno hirurško odstranjivanje materice i jajnika ženki koje se izvodi u opštoj anesteziji. Sterilizacija pasa je apsolutno preporučljiva intervencija sa zdravstvenog aspekta životinje. Pravo vreme za ovaj zahvat zavisi od zdravstvenog stanja psa. Sterilizacija se može izvoditi kao preventivna mera u sprečavanju bolesti mlečne žlezde i reproduktivnih organa kao i lažne trudnoće ali i kao nužna mera kod hormona zavisnih tumora, bolesti reproduktivnih organa, dijabetesa, epilepsije, bolesti štitne žlezde. Pošto jedno parenje nema uticaja na preventivu pojave tumora, ženku bi trebalo sterilisati pre ili posle prvog estrusa ili je redovno pariti tokom svakog ili svakog drugog teranja. U svakom slučaju, bolje je raditi sterilizaciju kao preventivnu meru zbog toga što je rizik koji nosi operacija minimalan i takav zahvat se izvodi rutinski. Kod već bolesnog psa postoje brojni rizici za izvođenje ove hiruške intervencije. Ukoliko vlasnici žele da pare svoju ženku, trebalo bi da je sterilišu posle završene reproduktivne faze života, a ukoliko ne - onda bi to trebalo uraditi pre prvog estrusa. Kako kuja ima teranje dva puta godišnje, sterilizacija se preporučuje u periodu kada su polni organi u mirovanju, otprilike dva meseca nakon početka teranja, ali unutar perioda do očekivanog sledećeg teranja. Isto se preporučuje i kod sterilizacije nakon okota, gde bi takođe trebalo sačekati da se reproduktivni organi (materica i mlečna žlezda) vrate u prvobitnu veličinu, tako da se u ovoj situaciji sterilizacija savetuje nakon prestanka sisanja štenaca kada dolazi do zasušivanja mlečne žlezde, i kada se kuja kompletno oporavi od graviditeta i laktacije.Teorijski je moguće izvesti sterilizaciju i u uslovima kad je mlečna žlezda aktivna i kad je materica velika i prokrvljena, ali se tada povećava mogućnost pojave određenih komplikacija prvenstveno krvarenja, oštećenja strukture mlečne žlezde, infekcije i drugo, pa se upravo zbog bezbednosti i zdravlja kuje savetuje sterilizacija nakon potpunog oporavka od okota.    

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molim za pomoć. Jedno od štenaca je malaksalo, hladno i ne jede tj. ne sisa. Ugrejali smo ga, pokušali da ga stavimo na dojku ali ne sisa. Stvarno ne znam šta da radim. I zašto se ovo dešavama ako znate, jer su mi do sad već dva šteneta uginula. Molim vas pomozite. IrinaO: Tek oštenjeni štenci su veoma osetljivi, nemaju sopstvenu termoregulaciju i temperatura tela direktno zavisi od spoljašnje temperature. Temperatura prvog dana života treba da iznosi oko 32.5°C, a svaki drugi dan temperaturu bi trebalo spustiti za 1°C. Novorođenu štenad treba držati na toplom i suvom mestu uz kuju. U održavanju optimalne temperature šteneta pomaže i kuja koja svojim telom greje štence, ali ponekad posebno u zimskom periodu neophodno je dodatno grejanje štenaca grejalicom, lampom ili termoforima, tako da je to prvo što morate uraditi. Ako štene ne počne odmah da sisa, i pored Vaše intervencije, ono će veoma brzo postati malaksalo i  tek onda neće imati snage za sisanje. Trebalo bi odmah da kupite mleko za štence (u našoj ponudi imamo Brit Care i Royal Canin) i flašicu sa cuclom. Trebali biste da Vi dohranjujete štene na svaka tri sata dok ne ojača. Treba biti veoma pažljiv prilikom hranjenja štenadi i nikako ga ne treba nalivati mlekom, jer može veoma lako da aspirira tečnost u pluća, što dovodi do zapaljenja pluća i uginuća. O ishrani šteneta adaptiranim mlekom smo pisali u odgovoru pod nazivom Ishrana štenaca adaptiranim mlekom Porođaj  predstavlja  fiziološki završetak graviditeta i odvija se u 3 stadijuma: stadijum otvaranja, stadijum istiskivanja ploda, stadijum istiskivanja posteljice. Uzroci uginuća štenadi mogu biti vezani i za vreme pre porođaja kao i za sam porođaj. Jako je važno da mužjaci i ženke budu zdravi pre parenja, odnosno da budu  oslobođeni infekcija polnih organa. Infekcije polnih organa mogu uzrokovati kasnije septikemiju štenadi. Period nakon rođenja štenaca se smatra visoko stresnim i veoma kritičnim jer početak samostalnog života štenaca podrazumeva brojne promene u vezi disanja, cirkulacije, varenja. Uginuća nažalost ne možete sprečiti ali o svim aspektima velikog procenta uginuća bi trebalo voditi računa od momenta parenja, pa bi trebalo da preuzmete mere prevencije za sve neželjene situacije na koje možete da utičete. Zarazne bolesti takođe mogu dovesti do rađanja slabo vitalne štenadi i uginuća i zbog toga je preporuka da se kuja pre parenja vakciniše petovalnentnom vakcinom protiv zaraznih bolesti. O razlozima uginuća štenadi smo pisali u odgovorima Razlozi uginuća štenadi i prevencija i Uginuće štenadi

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, postoji li vakcina koja psa može zaštititi od lešmanije. Uskoro dobijam štene i kako živim u Crnoj Gori u oblasti gdje je dosta pasa oboljelo, željela bih preduzeti sve mjere da zaštitim svog psa. Unaprijed zahvalna, JasnaO: Lajšmanioza je teška, često fatalna bolest pasa koja se prenosi sa jednog psa na drugog (kao i na ljude) posredno, ujedom sitnog insekta iz roda Phlebotomus. Izazivač je protozoa iz roda Leishmania. Trenutno ne postoji lek ili vakcina koja može prevenirati ovo oboljenje. Kod starijih pasa, uglavnom se javlja visceralni oblik ove bolesti i može da traje tri i više meseci. Kod bolesnih pasa dolazi do poremećaja opšteg stanja. U početku bolesti psi su apatični, bezvoljni sa oslabljenim apetitom koga prati naglo mršavljenje. Konjuktive su blede, a potkožni limfni čvorovi povećani i otečeni. Usled ulceracija na sluzokoži creva dolazi do proliva koji je profuzan, neprijatnog mirisa. Slezina i jetra su otečene i bolne što se može utvrditi palpacijom. Na koži mogu da nastanu lezije, prvo u obliku diskretnih depilacija na leđima, a posebno na obrazima, koje imaju tendenciju širenja. Najčešće se javlja skvamozni ekcem sa pojavom mnogobrojnih ljuspica. Klinička slika pseće lajšmanioze nije uvek jedinstvena, tako da inficirani psi mogu pokazivati sasvim blage simptome ili ih uopšte ne pokazivati, međutim važno je istaknuti da su uzročnici lajšmanioze u koži bolesnog psa izrazito gusto nakupljeni tako da se flebotomine (u narodu poznate kao papatači ili nevidi), sisanjem lako inficiraju i prenesu bolest na druge životinje i ljude. Moguća je primena Allopurinol tableta, međutim o njihovom aplikovanju trebalo da odluči isključivo veterinar, ukoliko uopšte preporuči njihovu primenu, a to će znati na osnovu detaljnog pregleda i poznavanja opšteg zdravstvenog stanja psa. Flebotomine (mušice peskare) su mali, dlakavi dvokrilni insekti dužine 2,5 - 3 mm, koji za razliku od komaraca ne stvaraju zvuk zujanja. Boja im može biti od svetlo do tamno braon. U toku dana se teško mogu videti jer se kriju u pukotinama i najviše ih ima u šumovitim delovima. Razvojni ciklus ovog insekta traje oko 2 meseca. Sezona mušica počinje u maju, a završava se u septembru. Hrane se šećerom iz biljaka, kao i krvlju ljudi i životinja (samo ženke). Najviše vole tople letnje noći (16 stepeni i više). Da biste donekle zaštitili svoje pse od najezde papataća treba im stavljati, u pravilnim vremenskim intervalima (prema preporukama proizvođača), insekticidna i repelentna sredstva koja u sebi sadrže sredstva koja ih odbijaju (npr. Scalibor ogrlica, Advantix preparat). Prevencija lajšmanioze podrazumeva sprečavanje ugriza papataća, odnosno smanjivanje njihove populacije i izloženosti. Zbog toga se koriste ektoantiparazitici, redukuje se vreme izloženosti papataćima (pogotovo od sumraka do zore), tretiranje prostorija i odeće repelentima. Ljudi koji žive u blizini ugroženih životinja ili područja trebalo bi da posebno obrate pažnju na simptome (povišenje temperature, opšteg infekcioznog sindroma, mršavljenje) i treba uvek posumnjati na bolest ukoliko čovek živi u ugroženom području i ukoliko  je dolazio u kontakt sa papataćima, a da pri tome ima i bolesnog psa. Ukoliko se pojavi neki od navedenih simptoma, obavezno kontaktirati svog lekara. Buve  svojim  ubodima  stvaraju  neprijatnost  i  svrab,  a mogu uzrokovati alergijski dermatitis. Isto tako mogu preneti pseću pantljičaru, kao i uzročnike zaraznih bolesti. Krpelji svojim ubodima mogu preneti bolesti koje su opasne i za pse i za čoveka: krpeljski meningoencefalitis, babaezioza, erlihioza itd. Komarci prenose uzročnike nekoliko zaraznih bolesti na životinje i ljude. Posebno su opasni za pse jer mogu preneti dirofilariozu. Papatači su mali insekti slični komarcima. Njihovi ubod izazivaju iritaciju i svrab, a često prenose uzročnika lajšmanioze. Muve svojim ubodima često uzrokuju svrab i pojavu rana na ušima pasa. Scalibor ogrlica je preparat na bazi deltametrina, koji ima veliki ektoantiparazitski efekat na skoro sve ektoparazite, sa posebnim potencirajućim delovanjem na krpelje, buve i peščane mušice (flebotomine - papataće). Aktivno delovanje ovog preparata je 6 meseci. Deltametrin je sintetski piretroid, akaricid i insekticid širokog spektra delovanja. On ima veću biološku aktivnost od permetrina i cipermetrina protiv krpelja, buva i peščane mušice. Deluje kao kontaktni i stomačni insekticid i akaricid nokaut efektom, a primenjen na propisan način nije otrovan za ljude i pse.Advantix je preparat koji efikasno odbija krpelje, muve, komarce i papatače, te ubija buve i krpelje.Kod pasa težine manje od 10 kg celokupan sadržaj pipete treba istisnuti na jednom mestu između lopatica, tako da vrh pipete treba da bude odaljen 3-5 cm od kože psa. Pas treba da bude u stojećem položaju. Kod težih pasa, sadržaj pipete se aplikuje na 4 mesta počevši od ramenog pojasa do baze repa. Preparat se nanosi samo na neozleđenu kožu. Psa ne bi trebalo kvasiti 2 dana pre i posle primene preparata. Zaštita traje 4 nedelje, te se nakon isteka dejstva ponovi aplikacija.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moj je pas veoma vezan za ukućane ali radimo noću tako da ostaje sam i onda laje skoro svo vreme pa me zanima kako da rešim taj problem. Reč je o pinču. Da li mu smemo davati neke lekove za smirenje ili slično. Molim vas da mi što pre odgovorite, komšije se žale, jer živim u zgradi. Pozdrav, NenadO: Lajanje je deo normalne komunikacije i ponašanja psa. Psi uvek laju s nekim razlogom, bilo zbog uzbuđenja, straha, dosade, privlačenja pažnje... Lajanje psa u stanu može da bude veliki problem. Ipak je bolje prvo pokušati naučiti psa da ne laje, pa ako se to pokaže nedelotvornim , onda tek treba razmisliti o sredstvima za smirenje. Ako pas ostaje noću potpuno sam, i nema nikoga ko bi mu posvetio pažnju i pokušao da prekine njegovo lajanje, postoje ogrlice za pse koje su se pokazale veoma delotvorne u sprečavanju lajanja. U ponudi Pet Centra možete naći Multivet Anti Bark ogrlicu proizvožača Karlie. Ova oglica je dizajnirana tako da svaki put kada pas počne da laje izpušta veoma neprijatan miris koji se psu neće svideti, i veoma brzo će pas da shvati da će se to svaki put desiti kada bude lajao. Što se tiče sediranja psa, nikako Vam ne preporučujem da mu samoinicijativno dajete tablete za smirenje koje su namenjene ljudima. Neke od tih tableta mogu da se daju psima, ali su doze razlikuju u odnosu na one kod ljudi, i to možete činiti isključivo po savetu Vašeg veterinara koji je procenio, na osnovu pregleda psa, da mu takvi medikamenti neće škoditi.U apotekama Pet Centra možete naći tabletice za blago smirivanje pasa koje su isključivo na biljnoj bazi i ne mogu škoditi Vašem ljubimcu. To su KalmVet tablete, proizvođača VetExpert. Sadrže kamilicu, valerijanu i triptofan. Triptofan je preteča serotonina, neurotransmitera koji, kako su studije na psima pokazale, dovodi do smanjenja agresije, i povećava njihovu otpornist prema stresu. U ponudi imamo i Relaxing Herbal tablete, proizvođača Diafarm koje u svom sastavu imaju valerijanu, hmelj, đumbir, laktozu.Ovi preparati su potpuno bezbedni, ali Vam ipak savetujem da prvo probate da psa odviknete od lajanja.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam problem. Imam malog psa i primala je injekcije i pila noroklav zbog temperature i crvenog grla. Sada primećujem da često ima potrebu da urinira i da je to par kapi i da se trese iako je temperatura  normalna, neće da se igra i beži od mene, a ima i tjeranje. Zanima me vaše mišljenje.Hvala, ZoricaO: Prva faza polnog ciklusa ili proestrus u kuja traje oko 9 dana. U to vreme se javlja iscedak crvenkaste boje zbog hiperemije, usled delovanja hormona i pucanja kapilara. U ovoj fazi sazrevaju folikuli na jajnicima, luči se estradiol koji prouzrokuje proliferaciju materice i vaginalnog epitela. U ovoj fazi teranja stidnica postaje edematozna, hiperemična, a javlja se i sukrvičavi ili krvavi iscedak, i intezivan miris koji privlači mužjake. Pre nastupa karakterističnih znakova kuja počinje da liže stidnicu, što će nastaviti intezivnije u fazi kada nastupi iscedak. Količina iscetka je individualna karakteristika, a za učestalo uriniranje se može reći da je normalna pojava. Druga faza polnog ciklusa ili estrus traje, zavisno od rase psa, oko 9 dana. U ovoj fazi dolazi do pada koncentracije estrogena i povećava se koncentracija hormona koji će izazvati ovulaciju. U ovoj fazi ženka je spremna za parenje. Količina iscetka je vrlo mala, svetle boje. Prepoznatljivo je da ako je pipnete iznad repa ona ga odmah diže otkrivajući polni organ spreman za parenje. Kuja postaje nemirna, spremna da pobegne sa prvom ukazanom prilikom i morate stalno biti na oprezu.Treća faza ili diestrus traje 60 - 70 dana, ukoliko ženka nije gravidna. U ovoj fazi dolazi do oblikovanja žutog tela. Ove promene se odvijaju pod uticajem progesterona. U ovoj fazi, ako nije ostala gravidna, kuja može imati tzv. lažnu trudnoću koja se manifestuje simptomima prave trudnoće (oticanje mlečnih žlijezda, navlačenje igračaka u svoju prostirku i sl.). Tada zbog retencije mleka može doći i do upale mlečne žlezde.Četvrta faza ili anestrus je faza polnog mirovanja. Ova faza traje sledećih 150 dana, a u krvi dolazi do opadanja koncentracije polnih hormona.S obzirom da se učestalo uriniranje javilo u periodu teranja, vrlo verovatno je ovo posledica upravo toga - teranja. Češćim uriniranjem,  kuja je u prilici da obeleži više mesta i da da informaciju mužjacima da će uskoro biti spremna za parenje. Drhtavica se takođe može javiti za vreme teranja, jer je kuja tada nemirna, nervozna, nezainteresovana,  manje poslušna itd.Međutim, ukoliko primetite još neke simptome, promenu opšteg stanja, apetita, suv nosić, zacrvenjene beonjače i zažarene konjunktive itd.,  svakako bih Vam savetovala da odvedete psa kod veterinara na pregled.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog špica starog 2 mjeseca. Interesuje me, s obzirom da stalno gricka noge, kako da ga odviknem od toga? Hvala, MajaO: Griženje je obično normalna, zdrava navika sve dok nije destruktivna. Psi grizu iz mnogo razloga: kako bi ispraznili nakupljenu energiju, redukovali stres, u vreme rasta zuba (od 3. do 6. meseca starosti) ili iz jednostavnog razloga što im je to zadovoljstvo. Griženje je deo prirodnog procesa odrastanja i važna komponenta igre štenaca. Iako je Vaš pas veoma mlad i još se igra, morate mu jasno dati do znanja kad igra prestaje. Morate biti autoritativniji. Za naredbu kojom ćete se služiti odaberite kratku reč i neka je koriste svi u Vašoj porodici. Odredite pravila prihvatljivog ponašanja i nemojte popustiti u svojoj odluci.Svom ljubimcu ponudite novu igračku i provedite više vremena u zajedničkoj igri. Svakako ga u dobi od 6 meseci uključite u neki od početnih kurseva dresure. Štenci vole grickati, jer upravo zubima istražuju svoj svet. Budite uporni i sigurno će slediti rezultati. Lizanje i grickanje šapa u životinja ima higijensku ulogu ukoliko to nije reakcija na svrab. Kožni svrab uglavnom nastaje zbog nadražaja senzitivnih nerava, intraepitelijalnih nervnih završetaka na koži. Kožni svrab se najčešće ispoljava bez ikakvih  morfoloških promena na koži. Svrab može nastati usled prisustva ektoparazita, zatim može se javiti usled alergijske reakcije na ujed insekta, hranu, lekove, spoljašnje alergene koji izazivaju kontaktni dermatitis (npr. trava), usled nekih sistemskih oboljenja - hepatorenalnog sindroma, dermatitisa neurogenog porekla. Ukoliko pas intenzivno liže i gricka prednje šape, moguće je da se radi o problemu koji je isključivo neurogene prirode. Naime, pas je društveno biće i neophodno mu je posvetiti dovoljno pažnje tokom dana. Kada ostane sam, pas to doživljava kao napuštanje, što je za njega vrlo stresogeno.Zato prvo obratite malo više pažnje na Vašeg psa i skratite mu periode samoće, a ukoliko je razlog takvog ponašanje neke druge etiologije, psa odvedite veterinaru kako bi se ustanovio eventualni fiziološki uzrok problema.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Dobila sam zenku labradora staru 18 meseci, koja ima mnogo vecu telesnu masu nego sto bi trebala da ima,pa me zanima koju biste mi hranu preporucili da joj dajem kako bi vratila idealnu tezinu?Hvala unapred, Nikolina  O: Fistula je nefiziološka konekcija između organa, krvnih ili limfnih sudova, koja može komunicirati i sa spoljašnjom sredinom. Gnojni procesi u organizmu mogu putem fistule ostvariti kontakt sa spoljašnjom sredinom ili drugim organom. Ukoliko veterinar sumnja na fistulu, kako bi utvrdio njeno poreklo može uraditi fistulogram. U sam kanal fistule se aplikuje kontrast, a životinja se dalje snima rentgenski u više projekcija.Terapija fistule zavisi od njene lokalizacije i porekla. Terapija se svodi na aplikaciju antibiotika i na hiruško zbrinjavanje ukoliko je potrebno. Problem nakupljene prekomerne telesne težine -  gojaznosti je bolest kojom je nažalost danas zahvaćeno veliki broj pasa. Psi kod kojih je obavljena operacija sterilizacije odnosno kastracije, su ti koji su posebno skloni nakupljanju suvišnih kilograma (kod ženki je nivo rizika veći). U ovu rizičnu grupu spadaju i stariji psi koji imaju probleme sa kretanjem pa se kilaža nakuplja zbog odsudstva aktivnosti, a kod malog broja pasa gojaznost je posledica hormonske prirode, tj. metabolički uzrokovana. Mnoge su posledice za psa ako vlasnik ne primećuje da je njegov pas gojazan i da mu treba pomoć: razvoj dijabetesa, bolesti srčanog mišića, moždani udar, povećana incidencija neoplazija te raznih bolesti lokomotornog sustava. Najteža posledica je ipak smanjen kvalitet života nepotrebnom patnjom i skraćeni životni vek.Debljina kod pasa je rezultat nakupljanja masnog tkiva. Obično je posledica prekomernog uzimanja hrane, a posebno ako je to vezano i uz nedostatno kretanje. Višak energije uzet hranom, ako se ne utroši, nakuplja će se u obliku masnog tkiva. Na telesnu težinu životinje, osim rasnih karakteristika, utiču i drugi faktori - brzina metabolizma (razmena materije u organizmu), nivo telesne aktivnosti, količina hrane u obroku, eventualni međuobroci i slično, stoga su to parametri na koje Vi kao vlasnik trebate da obratite pažnju. Na početku dijetnog programa svakako bi bilo dobro da se kod veterinara učini kompletan klinički pregled kako bi se potvrdilo da gojaznost nije hormonske prirode (npr. hipofunkcije štitnjače, ili hiperfunkcija nadbubrežne žlezde) dakle da ne postoji neki medicinski razlog debljanja, te da se uz njegovu pomoć odredi u kojem stupnju životinja ima prekomjernu kilažu. Svakako bi određivanje BMI (telesni indeks mase) bilo dobro, u tabeli od 1-5, idealna telesna masa bi bila 3 od 5 (3/5). Do 15% iznad idealne telesne težine smatra se da životinja ima prekomernu telesnu težinu što se može uspešno korigovati promenom načina ishrane (prelazak na light varijantu hrane, ili manje količine poslastica) i kod vitalnih i mlađih životinja postepeno povećavanjem fizičke aktivnosti. Ukoliko životinja prelazi svoju idealnu težinu preko 15 % smatra se da je životinja gojazna i potrebno je najverojatnije provesti korektivni dijetni program.Za provođenje restriktivne dijete preporučujem jedan od veterinarskih dijetnih programa za gojazne pse. To su potpuno izbalansirane gotove hrane formulirane uglavnom na visokokvalitetnim belančevinama, manjem udelu masti i niskoj energetskom nivou uz dodatke L-karnitina itd.  Hill's Prescription Diet program ima novu dijetu imena Metabolic koja je posebno bazirana na promeni ekspresije gena odnosno promeni na ćelijskom nivou metabolizma, kako bi se metabolizam koji se na neki način "ulenjio" ponovno aktivirao da troši telesne masnoće a ne da ih nakuplja, kao i  Royal Canin "Obesity menagment" hrana za postizanje optimalne telesne težine a drugu za održavanje. Hranjenje ovim hranama treba bazirati na količini porcije prema optimalnoj težini psa koju želimo ponovno postići i umesto da hrana bude dostupna celi dan, radije je poslužite u više manjih obroka kroz dan kako bi smanjili taj osećaj gladi, ako ste psa naučili nagrađivati poslasticama kad ste u treningu za to koristite poslastice koje imaju ograničen udeo kalorija. Hranu uvek treba meriti (vagati), ali u odnosu na aktivnosti psa. Cilj dobrog i zdravog mršavljenja je postupan gubitak telesne težine. Psi bi trebali gubiti 1-2% početne telesne težine nedeljno. Uz dijetalnu ishranu dobro bi bilo pojačati i fizičku aktivnost psa. Naravno, treninzi bi se postepeno trebalo intenzivirati, kako prevelikim fizičkim naporima ne biste ugrozili zdravlje životinje. Započnite s laganim šetnjama u trajanju od sat vremena, a nakon nekog perioda produžujte taj vremenski interval. Obično se preporuča da odrasli pas ima barem 3 šetnje dnevno, od kojih je jedna u trajanju od 1,5-2 sata. Kad pas stekne određenu kondiciju, šetnje možete upotpuniti igrom sa lopticom ili, još bolje, s ostalim psima (obično se na taj način životinja i najviše istrči i iscrpi). Šetnje uz bicikl bi možda bilo najbolje izbegavati barem ispočetka jer predstavljaju preveliko opterećenje za rad srca, respiratornog sistema i zglobova. Idealna vežba za psa bi bilo plivanje jer na taj način rade sve grupe mišića, troše se velike količine energije (zalihe masnog tkiva), a istovremeno se formira i jača celokupna mišićna masa. Nakon toga sledi palpacija mišića i skeleta, a potom pregled kranijalnih živaca, spinalnih refleksa odnosno refleksa prednje i zadnje noge, a na kraju i pregled čula dodira odnosno provera postojanja bola. Eventualno, mogu se raditi i dodatne analize poput RTG, CT, MRI analize. Radi pregleda, možete se obratiti i na Kliniku za hirurgiju na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, imam ženku patuljastog pinča staru 2,5 godine. Nikada nije bila u teranju. Kao štene preživela je tešku infekciju za koju nije data dijagnoza (uporno povraćanje i proliv). Lečena je dve nedelje, i rađena je dijagnostička laparotomija jer je vet posumnjao na strano telo u želucu što se ispostavilo kao pogrepšna dijagnoza. Da li je moguće da je ona sterilna i kako to da utvrdim? Može li pas zbog toga da ima neke zdravstvene probleme? Hvala na odgovoru, MarijanaO: Fiziološki, teranje se javlja dva puta godišnje, a kod nekih kuja to se dešavati i na svaka četiri ili devet meseci. Estrus (teranje) kod kuja odvija se u četiri faze. O polnom ciklusu kuje, pisal je koleginica u ranijem odgovoru pod nazivom Polni ciklus i nivo progesteronaKod nekih kuja znakovi teranja su minimalni, pa mogu da nam promaknu (tzv. tiho teranje). Vlasnik takvo teranje uopšte ne mora da primeti i zato smatra da je teranje u potpunosti izostalo. Tihi estrus se javlja kada postoji normalan hormonalni status, ali spoljašnji znaci estrusa nisu ispoljeni. Vlasnik takvo teranje uopšte ne mora da primeti i zato smatra da je teranje u potpunosti izostalo. Tihi estrus se javlja kada postoji normalan hormonalni status, ali spoljašnji znaci estrusa nisu ispoljeni. To što se Vaša kuja intenzivno liže oko vulve, nije ništa neobično jer na taj način održava higijenu (može da se liže nakon svakog uriniranja) i ta pojava ne mora biti povezana sa teranjem. Takođe prvo teranje može biti slabije, jedva primetno, a može se desiti i potpuno obrnuto, veoma burno i izrazito. O prvom teranju kuje možete pročitati u odgovoru pod nazivom Prvo teranjeDijagnostika steriliteta je veoma kompleksan problem i njeno potvrđivanje obuhvata primenu  specijalnih metoda ispitivanja, koje dolaze na red posle temeljno uzete anamneze i detaljnog kliničkog pregleda. Laboratorijskom analizom krvi, pored utvrđivanja činilaca (krvna slka i biohemijske analize) koji nam daju informaciju o opštem stanju kuje, možemo raditi i proveru nivoa hormona. Ultrazvučnom dijagnostikom dobijamo uvid u stanje unutrašnjih polnih organa kuje, postojanje eventualnih malformacija, zapaljenja itd. Vaginalni bris (bakteriološki), uzima se radi provere mikroflore.Određene infekcije mogu izazvati poremećaje fertiliteta, dovesti do otežane oplodnje, pobačaja, pa čak i steriliteta. Citološki bris je metoda kojom se na osnovu vrste epitelnih ćelija procenjuje kada će kuja ući u estrus. Progesteron test zahteva uzimanja uzorka krvi na osnovu kojeg se određuje nivo progesterona u krvi i sa velikom tačnošću se određuje početak estrusa. I jedan i drugi metod je nekad potrebno ponoviti da bi se dobio tačan rezultat. Sterilitet kod pasa može da se javi kao posledica  brojnih urođenih poremećaja u građi i funkciji polnih struktura, ali isto tako i stečenih infekcija i drugih endokrinoloških poremećaja koje mogu da se jave u toku života  i zahteva ozbiljnu dijagnostiku.O utvrđivanju plodnosti kuje smo pisali i u odgovoru pod nazivom Polni ciklus kuje / Metode provere plodnostiU principu, ukoliko sterilitet nije posledica nekih lokalnih ili sistemskih infekcija u organizmu ili nekog endokrinološkog poremećaja  koji bi mogli da ugrozi zdravlje životinje obično ne predstavlja problem u normalnom funkcionisanju kod pasa. U svakom slučaju Vam savetujem da odete kod veterinara kako bi se obavio klinički, a po potrebi i druge metode pregleda.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 2 meseca sam uzeo štene patuljastog pinča i imam problem sa njim, kad ga izvedem napolje on hoće da se šeta ali ne na dugo tipa najvise 10 minuta i sam krene da se vraća kući, pa sam želeo da Vas pitam da li je to zato što mu je hladno ili zato što nije socijalizovan (ima strah od drugih pasa, ili nečeg drugog što mu je novo). Hvala unapred na pomoći, LukaO: Strah kod Vašeg šteneta od izlazaka van doma je reakcija na nepoznato, s obzirom da se kod kuće oseća najsigurnije jer mu je poznato sve što ga okružuje. Šetnja i izlazak napolje za njega su još uvek novost koja mu možda stara nelagodu jer se menja percepcija prostora. Nova okolina, novi mirisi, novi ljudi, zvukovi, psi. Svaki pas voli društvo i izlaske napolje, pa se ovakvo ponašanje Vaše kuce smatra prilagođavanjem na novonastale uslove. Psi su individue svaki za sebe, kao i ljudi. Svaki pas ima svoje karakteristično ponašanje. Vaše štene je verovatno pomalo plašljivog karaktera, pa iz tog razloga ne bi trebalo da ga forsirate jer time nećete ništa postići. Štene je potrebno što češće izvoditi u šetnje na mesta gde nema previše mirisa, zvukova, pasa i ljudi. Savetujem Vas da svaki put malo produžavate ostanak napolju jer je to korisno i za psa i za Vas. Sa sobom u šetnju ponesite njegovu omiljenu igračku i malo se pozabavite s njime. Takođe možete poneti i nagradne poslastice kako bi šetnju povezao sa nečim lepim, pa ga obavezno nagradite ukoliko Vas posluša ili učini nešto dobro. Takođe bi trebalo da se druži sa štencima iste starosti i veličine. Psi istih godina pokazuju interes za "iste stvari" tj. za igru, dok odraslim psima u većini slučajeva štenci "idu na živce", pa se odrasli psi znaju na njih i malo "iskesiti". Vodite ga u početku na isto mesto kako bi se s vremenom počeo što sigurnije osećati na poznatoj teritoriji.S obzirom da pas ima dlačni pokrivač i nema zdravstveni problem sa termoregulacijom razlog njegovog insistiranja na povratku kući nije hladnoća. Međutim, svakako se za šetnje u zimskom periodu preporučam obučenje kaputića. U okviru ponude Pet centra možete naći ogroman izbor raznolikih kaputića.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Danas sam operisao psu treći kapak. Radi se o cane corso. Interesuje me koliko posle operacije mogu da mu dajem da jede. Hvala unapred, RatomirO: Opšta narkoza predstavlja kontrolisano i indukovano stanje gubitka svesti, kao posledica dejstva anestetika na centralni nervni sistem. Sama reakcija je reverzibilnog karaktera, a prati je gubitak svesti što osigurava imobilizaciju. Takođe je prati i gubitak osećaja bola i relaksacija mišića, što je bitno za sam operativni zahvat.Reakcije na opštu anesteziju  variraju od ljubimca do ljubimca. Naime, sam "izlazak" iz narkoze zavisi od apliciranog anestetika i metabolizma. Poznato je da anestezija može kod životinja izazvati povraćanje, kako za vreme uvođenja  u narkozu, tako i nakon samog operativnog zahvata, pa se stoga preporučuje da se ljubimacu pred operaciju uskrati hrana minimalno 12 sati pre intervencije.Po zahvatu, psi su obično "pospani" još 24 - 48 sati. Neke jedinke mogu da se tresu, želudac im je osetljiviji ili povraćaju. Nevoljnost traje oko 24 sata nakon zahvata. Nakon tog vremena, ljubimac polako počinje da pokazuje znakove zainteresovanosti za okolinu i ima apetit. Proliv i povraćanje i nakon tog vremena ne predstavlja normalno stanje i potrebno je da ljubimca odvedete kod  veterinara u tom slučaju. Oporavak nakon hirurškog zahvata prvenstveno zavisi od samom organizma psa (kondicija, opšta otpornost organizma, starost ...) ali i tipu operativnog zahvata kojem je životinja bila podvrgnuta.Stoga je poprilično teško  utvrditi vreme oporavka. Po pravilu, 24 sata nakon zahvata organizam psa  se vraća 75% u normalizaciju fukcija. Tada bi pas trebao da počne normalno da jede, pije, defecira i urinira. Za sprečavanje češkanja  područja ili samog oka psu možete staviti hirursku kragnu.Ukoliko primetite bilo kakav problem vezan za oporavak psa od anestezije ili neku promenu na oko odmah se obratite Vašem veterinaru. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Poštovanje, imam šarplaninca starog 9 meseci. Krupan je i jak i veoma dobar čuvar tako da stranci ne mogu da ga maze i da mu prilaze. Zanima me šta Vi mislite o primeni sedativa prilikom čipovanja i vakcinacije, pošto niko osim porodice ne može da mu priđe pa ni veterinar. I koje sredstvo mislite da je najbolje? Da ga malo ošamuti da bi bio miran jer ima dugu i gustu dlaku, trebaće vreme da veterinar ubaci čip. Kontaktirala sam odgajivača od koga smo ga kupili i on kaže da su i njegovi zaštitnički nastrojeni i da ih tako vakciniše, takođe mi je još jedan odgajivač isto savetovao, ali bi mi puno značilo i Vaše mišljenje. Oni koriste Ketamin, Ketalar... mada su i to injekcije. Ne znam da li postoji  neko sredstvo u obliku tablete?Hvala unapred na odgovoru, Pozdrav, NevenaO: Stres koji životinje doživljavaju odlaskom kod veterinara je dovoljan da u njima izazove rekaciju takvu da ni sam vlasnik ne može da prepozna ponašanje svog ljubimca. Vrlo često, umiljati pas, omiljen u komšiluku, koji se družio sa svima u okolini, postaje agresivan. Razumljivo je potpuno, jer dolaskom u veterinarsku ambulantu, on ulazi u novi ambijent.  Oseća drugačije mirise, čuje drugačije zvukove, okružen je nepoznatim ljudima i životinjama što izaziva strah. Nije moguće u napred predvideti kakva će biti reakcija ljubimca. To isto znači da i pas koji je generalno zaštitnički nastrojen prema vlasniku, koji ispoljava rezervisanost ili agresiju prema neznancima, u veterinarskoj ambulanti,  reakciju na strah može iskazati na potpuno neočekivan način. Može biti uplašen i potpuno sarađivati sa veterinarom i vlasnikom. Pri dolasku psa u ambulantu i vlasnik i osoblje treba da se ophode  prema psu na nežan način, smireno, bez naglih pokreta i mirnim, nepretećim tonom.Kod pasa za koje se sumnja da bi mogli biti agresivni i napasti ostalje pse ili ljude, pre dolaska u ambulantu mora se staviti navlaka za njušku ili korpa, koja onemogućava ujed. Pas se drži na kratkom povodniku, oslanjajući se telom na telo vlasnika, kako bi vlasnik lakše mogao da proceni buduću reakciju psa. Veterinar će Vas uputiti na koji način da držite Vašeg psa pri pregledu. Ukoliko veterinar uoči rane znake anksioznosti, radi opšte bezbednosti, kako psa, tako vlasnika i osoblja, može se odlučiti na aplikaciju umirujućih sredstava, koja će omogućiti bezbedniji i lakši pristup životinji, radi dalje manipulacije. Acepromazin i hlorpromazin su dva najčešća fenotijazina koji se koriste kao trankvilajzeri u veterianrskoj medicini pri umirenju životinja radi lakše manipulacije. Deluju antidopamiski, tj. umanjuju voljnu lokomotornu reakciju. Za koji će se umirujući preparat odlučiti veterinar zavisi od trenutne situacije i njegovog kliničkog iskustva. Svakako, pre posete Vašem veterinaru, možete ga kontaktirati i dogovoriti se sa njim oko izbora sedativa ili čak i primene sedativa možda i pre samog dolaska u ambulantu. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Udomili smo štene mešanca staro 1,5 meseci. Nakon što smo mu dali tableticu za čišćenje od parazita prestao je da jede, pije, dobio je proliv i stalno je tužan. Odveli smo ga veterinaru, dobio je 2 infuzije, antibiotik, vitamine i klometol na 3 sata. Nakon toga je malo živnuo. Sledećeg dana je dobio istu terapiju samo bez infuzije. Počeo je lepo da jede (piletinu, šargarepu, pirinač), ali odbija da pije vodu. Često piški. Proliv više nema, ali je stolica mekana sa tragovima sluzi. Puno spava, povremeno je živahan, ali se brzo umori, često cvili i penje nam se uz nogu. Kod nas je 5 dana. Zanima me koliko traje oporavak i kako možemo da ga ubrzamo tj.da mu pomognemo? Kako da ga ubedimo da pije vodu?Unapred hvala i veliki pozdrav, Milena. O: Simptomi koje ste opisali mogu ukazati na jaku infestaciju crevnim parazitima koja se može komplikovati sekundarnom bakterijskom infekcijom. S obzirom na starost šteneta ne mogu se u dijagnostici isključiti ni eventualne virusne infekcije koje ugrožavaju štence i koje se preveniraju vakcinama. Što se tiče terapije koju je pas dobio, ona je simptomatska i psu su infuzionim rastvorima nadoknađeni izgubljeni elektroliti. Što se tiče dehelmintizacije svakako je neophodno ponoviti preparat i psa čistiti od 6. do 12. nedelje starosti svake druge nedelje, zatim do 6. meseca jedanput mesečno. Oporavak zavisi od dijagnoze, imunološkog sistema jedinke i terapije pa se dužina oporavka ne može predvideti.Savetujem Vas da ponovite dehelmintizaciju, psa hranite medicinskom hranom i/D  Hill's ili Intestinal od Royal Canin-a za digestivni trakt koji je ugrožen, kao i da budete u stalnom kontaktu sa veterinarom do potpunog izlečenja.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam štene terijera staro 5 meseci, od pre 3 meseca počeo je da sedi, osedela mi je dlaka bočno. Zašto je to tako? Je l to u redu ili je to neki problem? Hvala, ZoranO: Leukoderma je termin koji označava gubitak pigmenta u koži, leukotrihija gubitak pigmenta u dlaci, a zajedničkim imenom nazivaju se vitiligo. Promene se najčešće primećuju kod mladih pasa i najčešće zahvataju nos, usne, lice i obraznu sluzokožu. Nije izrazito česta kod pasa, a najčešće se javlja kod belgijskog ovčara, nemačkog ovčara, rotvajlera i dobermana. Najpre je dijagnostički potrebno isključiti sva ostala oboljenja sa sličnim simptomima: uveodermatološki sindrom, depigmentaciju, autoimune kožne bolesti i kožni limfom. Nekada se depigmentacija kože i dlake javlja i na mestima gde je došlo do prekida kontinuiteta kože i u tim uslovima dolazi do formiranja ožiljnog tkiva. Dermatohistopatološki nalazima primećujemo normalnu kožu bez melanocita, a može se uočiti i prolazna upalna faza. Ovakvo stanje kože se ne tretira, jer je ono uglavnom kozmetički problem i ne utiče na kvalitet života i zdravlja psa. Gubitak pigmenta je doživotan, ali kod nekih životinja zabeženo da je došlo do spontanog povlačenja. Ono što Vi možete uciniti  je da hranite Vašeg psa kvalitetnom medicinskom hranom za kožu (Royal Canin Sensitivity control i Skin support, Hill`s z/d i d/d - patka, losos ili jaja) ili hranom za pse s osetljivom kožom (npr. Brit Care i Alleva - riba ).Takođe mu možete dodavati dodatke ishrani koji sadrže omega-3 i omega-6 masne kiseline, cink, biotin, vitamin C i E (npr. Anivital Caniderm, Canina Petvital Dermcaps itd.) kojima ćete povećavati otpornost kože. Sve ove preparate možete pronaci u Pet centar prodavnicama.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, zanima me na koji način mogu mom psu da poboljšam krvnu sliku nakon prve hemoterapije citostatikom cyclophosphanide? Pre prve terapije broj leukocita mu je bio 200.000. Veterinar kaže da sledeću analizu krvi radimo tek posle treće hemoterapije. Pored propisanih lekova (analgin, panklav, pronison), ja mu dajem i ekomer, cafortan  i Hepatic hranu od Royal Cannin-a. Od mora preparata na tržistu, zamolila bih Vas da mi preporučite neki za poboljšanje krvne slike i detoksikaciju, jer su mu unutrašnji organi uvećani. Da li mogu da mu dajem Oligovit ili kompleks B vitamina, jer od prve hemoterapije ima problema sa zadnjim nogama, često mu klecaju i otežano se kreće. Da li je to posledica Pronisona? Osim problema sa zadnjim nogama, moj labrador je veseo, ima apetit i nikad niko ne bi posumnjao da boluje od leukemije.Hvala unapred. Jovana O: Leukemija predstavlja nekontrolisano umnožavanje ćelija krvi i koštane srži. Ukoliko se tumorozna proliferacija odnosi na leukocite i njihove predhodnike govorimo o leukozama koje su širi pojam od leukemije. Postoji više oboljenja koja se odnose na ćelije bele loze hematopoetskog aparata. Agranulocitoza je znatno smanjenje broja granulocita ili njihov potpuni nedostatak u perifernoj krvi, usled oštećenja koštane srži. To ima za posledicu slab imunološki odgovor čak i na banalnu infekciju. Ova bolest se javlja i kod mačaka, a kod pasa se javlja nakon primene veće doze estrogena.Leukoza predstavlja nenormalno umnožavanje belih krvnih zrnaca sa ireverzibilnim bujanjem limfatičnog ili mijeloidnog tkiva. Limfatična leukemija se češće javlja nego mijeloidni oblik leukemije. Kod svih oblika leukoze etiologija nije u potpunosti rasvetljena. Limfadenoza je hipertrofija i bujanje limfocitnog tkiva koje u krvnoj slici prati najčešće ogromno povećanje broja limfocita. Klinička slika se ogleda u hiperplaziji limfnih čvorova uključujući i tonzilarno tkivo. Zapaža se otežano gutanje, povraćanje, otežano disanje, kašalj, povećana slezina, povećana jetra, hidrotoraks, ascites. Postoji i posebna vrsta limfocitne leukemije gde nije povećan broj leukocita, već samo procenat ćelija limfocitne loze, sa prisutnom anemijom i trombocitopenijom. Mijeloidna leukemija se javlja ređe kod pasa i mačaka. Usled bujanja granulocitne loze u koštanoj srži uvek postoji veliki otok slezine. Klinički sindrom nije tako karakterističan kao kod limfatične leukemije. Limfoproliferativni i mijeloproliferativni poremećaji kod životinja su izuzetno teški i terapijom se pokušava produžiti život pacijenta koliko je to moguće. Ono što je značajno pomenuti da poboljšanje zdravstvenog stanja životinje nije i kraj terapije životinje. U zavisnosti od forme leukoznog procesa primenjuju se sledeće terapijske metode i to: hemioterapija, terapija zračenjem, hirurški zahvat i transplantacija koštne srži. Terapija prednizolonom kod pasa je najmanje agresivna i ima najmanje neželjenih efekata, ali su i remisija i preživljavanje kod pacijenta nakraći. Terapija se sprovodi sa najmanjim dozama potrebnim za postizanje željenog efekta, jer u suprotnom njihova dugotrajna primena u visokim dozama dovodi do poremaćaja rada nadbubrežne žlezde,  a imaju i izraženo kataboličko dejstvo na muskulaturu, vezivno tkivo i kosti. Hemoterapeutici sprečavaju razvoj tumoroznih ćelija, a prema mehanizmu delovanja podeljeni su u nekoliko grupa. Ciklofosfamid koji se koristi kod pasa takođe može imati brojne negativne efekte kao što su supresija koštane srži, mučnina i povraćanje, gubitak dlake, hemoragični cistitis. Ovo su ozbiljni terapeutici i koriste se u terapiji malignih bolesti kada je njihova primena od životnog značaja u odnosu na njihove negativne strane.Hranljive materijije i vitamini koji pomažu u poboljšanju krvne slike i uspostavljanja normalnog broja leukocija jesu sledeće: - vitamin C - deluje u sinergiji sa beta-glukanima,  koji je neophodan za funkciju leukocita i za regulaciju dejstva stresa na organizam;- pivski kvasac - kompleks vitamina i mineralnih materija koji imaju pozitivno dejstvo na imunološki sistem, kao što su prirodni enzimi (vitalnost kod štenadi); - kompleks B vitamina; - kolin (štiti jetru); - folna kiselina (učestvuje u proizvodnji belih krvnih zrnaca), - glutacija (proizvodnja anti-tela),- malucidin (dejstvo antibiotika);- jaja, riba, jetra, surutka i živina su bogati esencijalnim amino kiselinama. Kao dodatak u ishrani Vašeg psa možete da uključite i tablete Cani Immun-Anivital, a možete ih pronaći u prodavnicama Pet centra. Ovaj preparat sadrzi beta-glukanin iz kvasca koji reaguju na receptore belih krvnih celija, vežu se na njih i tako aktiviraju otpornost celog organizma.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Volela bih da znam koliko najviše vremena bih mogla da ostavim psa samog u stanu,jer jedan deo dana niko nije kući a nemamo kome da ga ostavimo na čuvanje.Hvala na odgovoru,  Aleksandra O: Pas je društveno biće, i pored toga što pas nema osećaj o proteklom vremenu, itekako oseća dosadu. Ukoliko se pas svakog dana, tokom dužeg vremenskog perioda ostavlja sam u kući, on će se vremenom verovatno osetiti zapostavljeno i početi da Vas obaveštava o tome da trpi dosadu.Pas se tada uglavnom destruktivno ponaša ili se javljaju problemi sa eliminacijom urina ili izmeta. Koliko vremena pas sme da provede sam, nije tačno utvrđeno. To je individualno, jer reakcija na dosadu je nepredvidiva. Okvirno se može reći da pas koji se izvede ujutru na pola sata, tokom kojih se istrči, obavi fiziološke potrebe i socijalne kontakte, može da bude sam tokom narednih 7-8 sati. Dok je sam, ostavite mu nekoliko različitih igračaka, kako bi smanjili njegovu dosadu. Nakon povratka, neophodno je da mu se posvetite, da ga izvedete u dugačku šetnju, da ga fizički i mentalno zaokupite.Pas se kroz vežbu, druženje sa drugim psima i trening sa vlasnikom oseća srećno. 

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, da li je na osnovu rendgen snimka moguće postaviti dijagnozu tumor?Hvala unapred na odgovoru, SanjaO: Dijagnoza tumorskih oboljenja se postavlja nakon niza dijagnostičkih procedura koje pre svega zavise od prethodno prikupljenih anamnestičkih podataka od samog vlasnika. Sama anamneza i osnovni klinički pregled su veoma značajni jer je neophodno utvrditi rasu, starost i pol životinje i ustanoviti predispoziciju pasa i mačaka kao i specifične faktore rizika. RTG i ultrazvučni pregled kao i druge vizuelne tehnike se prvenstveno koriste da bi se utvrdio stepen raširenosti neke promene. Torakalna radiografija se koristi za utvrđivanje prisutnih promena u grudnom košu - promena na plućima, promena na kostima kao i promena na limfnim čvorovima. Abdominalan radiografija i ultrasonografija se koriste kod sumnje na širenje promena u abdomenu u slučajevima limfodenopatije, organomegalije, iregularnih kontura abdominalnih organa i metastatskih lezija posebno na jetri. Nakon postavljanja sumnje dalje se ukoliko je potrebno rade i druge specijalne metode pregleda:- labaratorijska dijagnostika;- citološka dijagnostika;- biopsija i patohistološka dijagnostika;- imidžing dijagnostika koja obuhvata:      - rendgenografiju i rendgenoskopiju,      - ultrazvučnu dijagnostiku,      - kompjutersku tomografiju,      - magnetnu rezonancu,      - scintigrafiju (nuklearnu medicinu).- molekularnu dijagnostiku.Rendgenografija kao nezaobilazna metoda u dijagnostici tumorskih oboljenja prati druge metode pregleda kako bi se postavila prava dijagnoza i utvrdio stepen raširenosti procesa u organizmu.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Posle veštačke oplodnje kuja eng. buldog je počela vrlo malo da krvari, u čemu može da bude problem, hvala unapred, SašaO: U ovom slučaju je vrlo je bitan anamnestički podatak koji govori o tome kada je kuja oplođenja, tj. koliko je vremena prošlo od oplodnje do pojave krvarenja. Ukoliko je kuja oplođenja pre dan dva, onda krvarenje koje opisujete ne bi trebalo da bude posledica patološkog stanja. Uglavnom je posledica blagog mehaničkog oštećenja zidova vagine koji su inače usled dejstva hormona prokvašeni, edemizirani, te najmanji nadražaj može dovesti do blagog krvarenja. Isto tako, nakon parenja/oplodnje, ne povlače se odmah simptomi teranja, kuja je i dalje u teranju, pa je blago krvarenje i u tom slučaju normalno.Ukoliko je kuja oplođenja pre više od nekoliko dana, onda svaka pojava krvarenja se može tretirati kao patološka, te je neophodna hitna intervencija veterinara.  Krvarenja iz materice tokom graviditeta češće se javljaju u drugoj polovini graviditeta, ali se mogu javiti i ranije. Uzroci su veoma brojni. Najčešći uzrok krvarenja iz gravidne materice su traume (jači udarac ili pad), pri čemu dolazi do oštećenja placente i njenog posledičnog odlubljivanja od zida materice. Razlozi krvarenja ponekad mogu biti i anomalije placente, kao i  krvarenje nastalo rastom krvnih sudova pri formiranju malignih ili benignih formacija.Krvarenje može nastati i tokom infekcije, posebno bakterijske, kao i trovanjem antikoagulantima. Ukoliko je nastalo materično krvarenje, a grlić je bar malo otvoren, krvarenje se može primetiti izlaskom krvi iz vagine. Ukoliko je grlić zatvoren, krv se nakuplja u materici, a ukoliko je krvarenje obilnije onda se vrlo brzo primećuju simptomi - bledilo sluzokoža, nemir, bol, pospanost, slabost, pad apetita. Ukoliko materično krvarenje dovodi do odlubljivanja placente, prekida se dotok krvi neophodne za ishranu mladunaca i nastaje pobačaj ili plodovi uginjavaju u materici i podležu truljenju, mumifikaciji ili maceraciji. Krvarenje može dovesti do letalnog ishoda, pa je hitna intervencija veterinara neophodna.Ukoliko kuja ipak nije ostala skotna, krvarenje u tom slučaju takođe nije fiziološko, već može ukazivati na brojna patološka stanja. Veterinarski pregled je svakako neophodan.