Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa, mešanca starog 7 godina. Poslednjih mesec dana konstantno ima visoku temperaturu (preko 39). U poslednjih godinu dana on ima simptome suvog kašlja. Svake nedelje ga vodimo na kontrolu, kao što sam rekla svaki put ima temperaturu i konstantno prima samo inekcije bez dodatnih analiza. Tražim drugo mišljenje pa je moje pitanje da li iz ovih simptoma vi možete nešto zaključiti ili me barem uputiti na neke analize kako bi se otkrilo šta mu je. Unapred se zahvaljujem. Ivanka O: Prilikom pregleda u veterinarskoj ambulanti mere se vrednosti temperature tela, pulsa / bila i disanja (trijas). Od fizioloških konstanti, temperatura tela se u normalnim uslovima menja unutar uskih granica. Temperatura tela zavisi od stepena oksidativnih procesa u organizmu i funkciji regulacije toplote. Svaku znatniju promenu temperature treba smatrati bolesnom pojavom. Uporedo sa temperaturom tela, menja se i frekvencija bila i disanja. Regulacija toplote, krvotok i disanje  međusobno su usko povezane životne funkcije pa se stoga menjaju zavisno jedna od druge. Fiziološka temperatura kod odraslog, manjeg psa varira od 37,5 do 39°C. Bolesnim životinjama merimo temperaturu dvaput na dan, ujutro između 6 i 9 časova  te posle podne između 16 i 18 časova. Jedan sat pre merenja temperature žpas mora mirovati, a dobro da ne jede ni ne pije. Pod normalnim okolnostima na temperaturu utiče niz spoljašnjih i unutrašnjih činilaca, a to su starosna dob, pol, ishrana i procesi probave, mišićni napor, temperatura okoline i atmosferske prilike, ali se nakon nekog vremena temperatura vrati na normalu. Mlađe životinje imaju višu temperaturu od starijih, a hranjenjem povečavaju temperaturu za 0,1 do 0,9 °C, ali ne duže od 3-4 sata. Mišićni napor (kretanje, vežanje) povećavaju temperaturu za 0,1 do 2,5 °C zavisno od stepena i trajanja napora te atmosferskih prilika. Uzbuđenost, jak i dugotrajan nemir, jaki bolovi takođe povećavaju temperaturu. Sve to Vam navodim kako bih Vam ukazala da postoji mogućnost povećanja telesne temperature prilikom merenja u ambulanti, a postojala je mogućnost da se iz nekog od navedenih razloga temperatura poveća. Svakako je potrebno proveravati i frekvenciju bila i disanja. Osim toga,   svakako se preporučuje da uradite analizu krvi i prema parametrima  se određuje da li postoji upala u telu ili neka druga organska bolest. Kašalj je refleksna obrambena reakcija izazvana nadražajem određenih delova respiratornog sistema, tj. tusigenih zona. Posebno je osetljiva sluznica grkljana i sluznica u području račvanja dušnika. Nadražaj za kašalj su upalni proces, sekret, krv, slina, prašina, strana tela, gasovi, dim i  hladan vazduh. Kašalj može biti vlažan ( praćen čujnim kretanjem vlažnog sekreta  i njegovim izbacivanjem) i suv (kad sekreta ili nema ili je osušen pa životinja ne iskašljava). Kod Vašeg psa bi bilo dobro uraditi analizu krvi, EKG srca te RTG ili UZV grudnog koša.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa starog 5 godina. Veterinar je pregledom posumljao u mogućnost pneumotraksa, pa Vas molim da mi napišete koja je to bolest tj. koliko može biti opasna po mog ljubimca. Hvala. MarijaO: Pneumotoraks je bolest kod koje dolazi do ulaska atmosferskog vazduha u pleuralnu šupljinu, a može biti traumatski, iatrogeni i spontani. Traumatski pneumotoraks može biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni pneumotoraks nastaje nakon povreda grudnog koša.  Rane na koži nastale od ugriza ili udaraca, na mestu ugriza može se uočiti i potkožni emfizem te se RTG pretragom osim pneumotoraksa često uočavaju i povrede rebara. Zatvoreni pneumotoraks nastaje kao posledica tupe traume grudnog koša pri kojoj dolazi do ruptire alveole ili bronhija. Ređe je zatvoreni pneumotoraks posledica povrede plućnog parenhima slomljenim rebrom. Mesto rupture disajnih puteva služi kao jednosmerni ventil koji prilikom udisaja dopušta ulazak vazduha u pleuralnu šupljinu, a prilikom izdisaja ne dopušta njegov izlazak. Pritom je moguće da pritisak u pleuralnoj šupljini bude veći i od atmosferskog.   O: Povećani intrapleuralni pritisak smanjuje venski priliv krvi u srce, a posledično i minutni volumen. U takvim situacijama potrebno je hitno postavljanje grudnog drena. Takođe, zatvoreni pneumotoraks može biti posledica perforacije jednjaka stranim telom. Spontani pneumotoraks nastaje bez traume, a može biti primarni kod kojeg nema uočljive bolesti pluća i sekundarni kod kojeg je vidljiva bolest pluća. Primarni spontani pneumotoraks uočava se češće kod pasa nego kod mačaka, a nastaje kao posledica rupture pleuralnih cista smeštenih na visceralnoj pleuri. Postoji mogućnost da su pleuralne ciste  kasna komplikacija traume. Dijagnoza  se postavlja na osnovi kliničke pretrage, RTG pretrage te torakocentezom. Kod pacijenta sa pneumotoraksom možemo uočiti dispneju (nepravilno disanje), tahipneju (ubrzano disanje), tahikardiju (ubrzani puls), hipotenziju (nizak krvni pritisak), cijanozu(modrilo kože), a auskultacijom su stišani disajni tonovi. Rtg pretragom najčešće se uočava odizanje srca od sternuma što je karakteristično za pneumotoraks, a ako još torakocentezom dobijemo određenu količinu vazduha možemo biti sigurni da se radi o pneumotoraksu. Lečenje pneumotoraksa zavisi od toga da li se radi o otvorenom ili zatvorenom pneumotoraksu, te zatim o volumenu i dotoku vauduha u pleuralnu šupljinu.  Ako postoji povreda plućnog parenhima  potrebno  učiniti torakotomiju te rekonstruirati mesto povrede. Zatvoreni pneumotoraks sa blagim simptomima može se lečiti konzervativno mirovanjem, a vazduh će biti apsorbovan kroz nekoliko dana. Kod težih simptoma (jače izražena dispneja hipoksija) potrebno je učiniti torakocentezu ili postaviti dren. Ako se i nakon nekoliko dana, usprkos lečenju, nastavlja punjenje vazduha u pleuralnu šupljinu potrebno je učiniti torakotomiju i po potrebi parcijalnu ili totalnu lobektomiju. Kod spontanog pneumotoraksa potrebna je torakoskopija ili dijagnostička torakotomija da se dođe do mesta na kojem vazduh ulazi u pleuralnu šupljinu. Zatim se radi lobektomija (odstranjivanje jednog dela organa-pluća) .  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam labraora starog 6 godina. Pre par meseci smo primetili da vrlo retko šepa na prednju levu nogu. Tad smo kod veterinara radili rentdgenski snimak i uz pretpostavku da se radi o osteomijelitisu. Na terapiju je pozitivno reagovao, nakon 15 dana uradjen je snimak i potvršeno je da se upala povlači. Zanima me u kojoj meri je osteomijeliti zapravo moguce izlečiti odnosno da li se leči potpuno ili ipak ostaju posledice?Unapred  zahvaljujem. AleksandraO: Osteomijelitis ili osteitis predstavlja upalu kostiju i/ili koštane srži, odnosno radi se o infekciji koštanog tkiva. Infekcija kosti najčešće se vezuje za otvorene lomove, hirurške zahvate na kostima, sistemske bolesti. Osteomijelitis nastaje najčešće pod uticajem bakterijske infekcije. Međutim, za njegovu pojavu mogu biti odgovorne i gljivice, virusi,... Akutnu infekciju karakteriše  gnojenje, lokalizovana bol, otok, eritem i povećanje telesne temperature. Hroničnu infekciju prati gnojenje, stvaranje fistularnih kanala, mišićna atrofija, hromosti slabijeg ili jačeg intenziteta,... U dijagnostici bolesti veterinari se služe podacima iz anamneze, kliničkoj manifestaciji bolesti kao i radiološkom nalazu. Sve navedeno je bitno za postavljanje dijagnoze kao i u otkrivanju opsega lezija. Tako, u slučajevima akutnih infekcija potrebno je ljubimca tretirati sistemskim antibioticima čiji izbor se određuje prema antibiogramu. Isti se primenjuju kroz 4-6 nedeljaa. Po potrebi je moguće obaviti i temeljiti hiruršku drenažu područja. U slučaju hroničnih infekcija, primenjuje se antibiotska terapija prilagođena i određena prema antibiogramu kroz minimalni period od 5 do 7 nedelja, otklanjanje prisutnih sekvestara, procena stabilnosti loma,... Takođe, često se pre navedenog lečenja može kombinovati i hirurška obrada zahvaćenog dela kosti. Tokom samog tretmana bilo bi potrebno redukovati aktivnost ljubimca te na takav način prevenirati da osetljivi delovi lokomotornog sistema dodatno ne budu opterećeni i podložni daljnjim povredama i komplikacijama. Takođe, potrebno bi bilo striktno poštovati uputstva o načinu lečenja, dozama kao i intervalima ponavljanja istih. Toekom samog tretmana, potrebni su češći odlasci kod veterinara, a sve kako bi se moglo bolje pratiti stanja kao i sam tok oporavka. Konačna prognoza zavisi od lokacije i proširenosti infekcije, tipu infekcije, njenim komplikacijama, tipu eventualne frakture, hirurške intervencije kao i samoj individualnoj sposobnosti organizma da odgovori na odabrani pristup tretiranju i lečenju poremećaja.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam starijeg psa, koji nartednog meseca puni 8 godina. Interesuje me na šta bi trebao obratiti pažnju jer već polako ulazi u poznije godine. Tj. da li je dozvoljena fizička aktivnost i ukojoj meri. Hvala na odgovoru. Peca. O: U starosti, telo više nije u mogućnosti da odgovori zahtevima i zadacima koji se postavljaju pred njega, kao nekad. Određenom adekvatnom ishhranom i načinom života moguće je promene karakteristične za starenje ljubimca usporiti, a ponekad i zaustaviti.Naime, u starosti se često pojavljuju bolni zglobovi i nedostatak snage. Pojavi bolnih zglobova pogoduju različite degenerativne bolesti, povrede i povećana telesna težina. Iz tog razloga, izrazito bitno je osigurati pravilnu ishranu i vežbu, a sve kako bi se prevenirale povrede i poremećaji u funkciji pojedinih delova lokomotornog sistema, odnosnno sigurao što kvalitetniji život. Ovde se treba naglasiti važnost umerenog kretanja i lagane vežbe. Naime, na takav način je moguće stalno održavati kvalitet i tonus mišića, koji uzročno-posledično mogu opteretiti zglobove i redukovati potencijalne probleme vrlo česte u starijoj dobi ljubimca. Nedostatak snage se kod starijih pasa javlja zbog slabije isporuke hranjivih materija ka mišićima, zbog čega je ljubimac bezvoljniji i lakše se umara. Iz svega gore navedenog, može se zaključiti da dovoljna količina vežbe na dnevnoj osnovi je važan preduslov održavanja zdravlja kako po pojedinim organskim sistemima tako i na nivou celog organizma. Aktivnost bi trebala biti prilagođena mogućnostima ljubimca. U aktivnostima bi trebalo maksimalno redukovati pojačana opterećenja i pojačani napor. Pod time se podrazumeva i istrčavanja, duže šetnje, hodanje uz i niz stepenice,... Naime, baš ovo poslednje neretko zbog jačeg opterećenja na kičmi i lokomotorni sistem može kod starijih ljubimaca dovesti do povreda različitog intenziteta.Uz gore navedena uputstva o održavanju pravilne i primerenee aktivnosti starijeg ljubimca, ne bi trebalo zaboraviti i na pravilnu ishranu. U tu svrhu se savetuje korišćenje hrane iz premium ili superpremium asortimana hrana namenjene starijim ljubimcima. Takve hrane su pažljivo pripremljene i prilagođene svim potrebama starijeg organizma. Pravilnom ishranom kao i aktivnostima osigurajte optimalnu telesnu težinu ljubimca. Ona je važan faktor u preveniranju različitih bolesti lokomotornog sistem, srca i krvotoka,...Takođe se savjetuje vlasnicima starijih ljubimaca da češće posećuju veterinara (2-3 puta godišnje, a po potrebi i češće), a sve kako bi se stalno moglo pratiti njihovo zdravlje. Između ostalog, veterinar će prema trenutnom zdravstvenom stanju ljubimca savetovati na koji način prolongirati zdrav i kvalitetan život ljubimcu.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Uskoro bi trebao dobiti štene boksera, ali sam čuo da mogu imati poremećaj suženih nozdrava. Dali je to tačno? Zahvaljujem. MileO: Sužene nozdrve kod brahicefaličnih pasa (bokseri, buldozi, mops, pekinezeri, ši-cu i slične rase predstavljaju urođeni defekt hrskavice nosa, uz koji se još može javiti i produženo meko nepce te kolaps larinksa i povećanje laringealnih sakula. U početku su obično samo sužene nozdrve uz produženo meko nepce, a kako vreme prolazi javljaju se sve više respiratorne poteškoće. Zbog otežanog udisanja vazduha kroz nos, stvara se negativni pritisak i uzrokuje kolaps larinksa i povećanje sakula koje se nalaze iza glasnih žica pa je prolaz vazduha još više otežan. U početku pas će disati glasno i otežano u situacijama kada je uzbuđen i razigran a kasnije zbog slabog priliva kiseonika dolazi do cijanoze sluznica i nesvesti. Većina pasa kompenzuje nedostatak disanjem na usta, a nakon kolapsa larinksa ni to nije moguće. Sužene nzdrve mogu se hirurški korigovati, ali je važno pre toga utvrditi je li i meko nepce produženo i postoje li još neke poteškoće. Hirurška korekcija nozdrva izvedena na vreme može prevenirati ostale probleme. Pregled mekog nepca i larinksa radi se u narkozi, a obično se uz korekciju nozdrva radi i resekcija nepca ako je produženo. Do izvođenja operativnog zahvata psa treba poštedjeti većih napora, a važno je onemogućiti gojaznost i stresne situacije.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa mešanca,starog 6 meseci, malog rastom.  Malopre je pao sa visine i nisam siguran da li je polomio ili uganuo nogu. Već sam stavio hladnu oblogu i vidim da se pojavi otok. Pas cvili kada diram nogu jer boli. Šta sada? Kod veterinara idemo za par sati sati. Molim vaše misljenje. Pozdrav. MirkoO: Uganuće (distorsio) je kratkotrajno pomeranje zglobnih površina, pri kojem dolazi do istezanja ligamenata i zglobne čašice a u težim slučajevima može doći i do pucanja zglobne čašice. Ono nastaje kao posledica nepravilnog opterećenja zgloba pri skoku ili pogrešnom koraku. Klinički se uganuće manifestuje iznenadnom hromošću visokog stepena, otokom, temperiranošću i pojavo bola zahvaćenog mesta. U lakšim slučajevima životinja prestaje da šepa za nekoliko sati ili dana, a otok spontano nestane. U težim slučajevima, kada je došlo do rupture zglobne čašice, prognoza je nepovoljna, a lečenje dugotrajno. Dijagnoza se postavlja na temelju kliničkog pregleda i Rtg snimka. Uganuće se leči se stavljanjem hladnih, a zatim toplih obloga, mirovanjem te imobilizacijom bolesnog zgloba kroz minimalno 14 dana. Prelom (fractura) kosti označava prekid kontinuiteta koštanog tkiva. Može nastati usled neke traume ili spontano (ukoliko je kost kroz duži period izložena delovanju neke spoljašnje sile). Prelomi mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni prelom je povreda kod koje je prekinut tok kože ili mišića iznad kosti zbog pomeranja koštanih fragmenata. Kod zatvorenog preloma je očuvana celovitost mekih tkiva. Prema obliku,prelomi se dele na: kose, prelome sa više koštanih fragmenata, prelome sa defektom (otkine se deo kosti). Prema broju, prelomi mogu biti jednostruki ili složeni.  Klinički se manifestuju otokom, bolom, krvarenjem ili krvavim podlivom (kod otvorenih preloma), životinja uglavnom štedi oboleli ekstremitet, šepa, a zbog bola se manje kreće, slabije jede i depresivna je. Zaraštanje kosti zavisiće od uzroka koji je izazvao prelom, ali i od starosne dobi životinje - kod mlađih jedinki prelomi brže zaraštaju. Princip zaraštanja preloma je da se vezivne stanice iz periosta umnažavaju i oko mesta loma stvaraju ''omotač'' koštani kalus. On okoštava i drži koštane fragmente. Nakon toga se preoblikuje i zamenjuje koštanim tkivom.  Prelomi se dijagnostifikuju Rtg pretragom / snimkom. Leče se fiksiranjem koštanih fragmenata kako bi se oboleli ekstremitet što manje pomerao ili se leče osteosintezom (operativnim zahvatom spoje se koštani fragmenti). Zaraštanje je dugotrajno,u proseku 3-4 nedelje.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kod mog psa od pre par dana je došlo do otoka vilice u predelu zgloba i sada ne može u potpunosti otvoriti usta. Veterinar kod koga smo bili kaže da je došlo do okoštavanja. Molim Vaše mišljenje.Hvala unapred. AleksandarO: Problemi sa temporomandobularnim zglobom nisu česti kod pasa. U većini slučajeva vezani su za različite traume, a kao primarni proces na ovom zglobu spominje se osteopatija kod mladih pasa i to vestija i nekih terijera, starih 3-7 meseci. Bolest je vezana za razvoj, a ne zna se njen tačan uzrok. Uz primerenu terapiju prolazi kada su psi stari oko godinu dana. Na temoromandibularnom zglobu može doći do ankiloze kao i artritisa što ima za posledicu otežano i bolno otvaranje usta. Takođe, i upala nerava može imati iste posledice, kao i prisustvo tumora i apscesa. Nemogućnost otvaranja usta javlja se i kod tetanusa. Ankiloza temporomandibularnog zgloba javlja se najčešće nakon traume u okolini zgloba, a za rezultat ima ukočenost i nemogućnost pokretanja zgloba, odnosno otvaranja usta. Posledice su obično izostanak apetita, dehidracija, atrofija mišića... Leči se hirurški. Upala temporomandibularnog zgloba je retka kod pasa, a može biti i deo displazije, što je takođe retko. Ocena stanja i stepena eventualnih promena najčešće se vrši rentdgentski. Ukoliko se radi o apscesu, porebna je pažljiva hirurška obrada s obzirom na okolne anatomske strukture. U vezi lečenja preporučuje se saradnja sa Vašim veterinarom koji će odrediti potrebne mere.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Dobar dan, imam psa koji nije rasan i primetila sam u poslednje vreme da mu curi krv iz nosa, pa me zanima da li je to normalno i da li bi trebala da ga vodim na pregled?Hvala u napred. Tanja O: Krvarenje iz nosa - epistaxis, može biti posledica prisustva stranog tela, različitih trauma, problema sa korenom zuba koji se prethodno slomio, tumora, infekcija, kao i poremećaja u zgrušavanju krvi. Tretman je pre svega usmeren na zaustavljanje krvarenja i smirivanje životinje, pa je ponekad potrebno da veterinar u određenoj meri životinji da sredstva za smirenje. Obično se u nos aplikuje adrenalin, a kompresama bi trebalo izvršiti pritisak u području nosa. Nakon određenog vremena krvarenje će stati pa je potrebno utvrditi uzrok.  Akutna krvarenja najčešće nastaju vezano za traume različitog porekla, kod kojih u nosnoj šupljini nastaju frakture ili ogrebotine. To se prvenstveno odnosi na udarac, ugriz ili neki povredu oštrim predmetom. Takođe, strana tela mogu uzrokovati probleme. Tumori izazivaju krvarenja iz jedne nozdrve, ređe iz obe, a radi se o adenokarcinomima, fibrosarkomima, hondrosarkomima i osteosarkomima. Ponekad se radi o infekciji korena zuba na gornjoj čeljusti, u slučajevima kada je zub bio slomljen. Može se formirati apsces, a može doći do oticanja samog završetka korena, koji onda može krvariti u nosnu šupljinu. Infekcije u nosnoj šupljini primarno retko izazivaju ozbiljna krvarenja, češće dolazi do infekcije na mestima gde se nalazi trauma ili strano telo. Krvarenje takođe može biti posledica trombocitopenije, tj. smanjenja broja trombocita koji imaju presudnu ulogu u procesu koagulacije krvi.Detaljna klinička pretraga, uz iscrpnu anamnezu, vodi ka utvrđivanju uzroka krvarenja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam westija starog dve godinel. U zadnje vreme primjećujem kako često hoda u krug po kući i liže pod pa ako mi možete reći šta to može da znači? Hvala na odgovoru. IvanO: Ponašanje koje opisujete može imati različite uzroke. Najčešće se vezuje za neki neurološki poremećaj, a može imati veze i sa upalom uha. Pri tome treba naglasiti kako hodanje i vrtenje u krug može biti i deo igre, ali i neprilagođenosti na određene životne uslove, pri čemu se definiše kao etopatija.One su uglavnom posledica dosade, zahteva za posebom pažnjom, frustracija (zbog neadekvatnih uslova držanja, zbog premalo kretanja i sl.), što životinje same pokušavaju riešiti promenema u ponašanju. Te promene uglavnom rezultiraju nizom ponavljajućih radnji, koje su u određenim slučajevima bezazlene - pas se vrti u krug i lovi vlastiti rep, medvedi u zoološkim vrtovima često se ritmično njišu ili se uporno kreću po kavezu gore-dole i slično. Upala srednjeg uha može ponekad rezultirati različitim neurološkim poremećajima i komplikacijama s obzirom na blizinu mozga. O tome možete više pročitati na u odgovoru Upala uha ili alergijska reakcija U sklopu vestibularnog sindroma pas pokazuje različite neurološke znake, između ostalog i vrtenje u krug. O tome možete više pročitati u odgovoru Vestibularni sindrom 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam u planu da od proleća psa rase Rotvajler, koji će napuniti 6 meseci, držim u dvorištu. Koji su mu uslovi potrbni, tj. kako treba izgledati kućica i prostor u kome će boraviti.Pozdrav, IvanO: Za psa smeštenog u dvorištu dobro je da ima  boks  koji omogućava bolji smeštaj. Preporuka je da  su kućice otporne na sve vremenske uticaje, izrađene od masivnog drveta, izolovane – lamperija, stiropor, MDF ploče, izolovan pod, pokrivene šindrom. Dobro je da je ulaz u kućicu natkriven zbog kiše i snega. Kućica mora biti podignuta od poda i smeštena na prostoru gde nema udara vetra. Na vrata kućice je potrebno staviti gumeni pokrov koji pokriva celi otvor što će smanjiti prolaz hladnog vetra, snega i susnežice. Kao prostirku za kućicu dobrao je koristiti slamu, a može i seno ili drvene strugotine (ne sitna piljevina). Treba izbjegavati staru ćebad, novine i sl. jer  su manje udobne i manje tople  za psa. Najčešće korišćena i najjeftinija stelja je od slame. Pšenična slama najbolja je za stelju jer čini dobar, topao i udoban ležaj Slama od ječma čini adekvatnu stelju, ali može bockati i iritirati kožu. Slama od zobi se brzo navlaži i natopi. Potrebno je da je kućica primerene veličine, odnosno da pas u njoj može sediti i ležati ispružen, međutim  prevelike kućice nisu adekvatne jer se gubi temperatura.  Psi koji žive na dvorištu prilagode se  na promenjive spoljašnje uslove, ali uvek moraju imati mogućnost da uđu u zaštićen prostor kad osete da je hladno. Koja temparatura psu odgovara vidi se po ponašanju psa. Ako boravi kratko u kućici i veselo skače može ostati napolju, ali ako boravi duže u kućici ležeći u kružnom položaju i drhti potrebno ga je staviti u topliju prostoriju. O izboru kućice za pse  pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u odgovoru Pravilna kućica za psa

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam maltezera starog 2 meseca. Kod mene je već tri dana i često, često spava. Ponekad mi izgleda kao da namerno leži na podu otvorenih očiju i neće da se šeta po stanu, da istražuje stan... Pitam se da li je mali pa mora toliko da spava, da li je možda tužan, bolestan ili samo lenj? U stanu živimo ja sestra mama i tata i svi mu pridajemo mnogo pažnje, naravno kada imamo vremena, ali sigurno od nas četvoro tokom dana četiri sata provedemo u igri sa njim, a čim igra prestane on legne u kućicu ili ispod stola ili bilo gde i spava. Ja i sestra smo toliko želele tog psa, a sad se toliko brinemo da možda nije bolestan. Unapred hvala! Maja O: Kada dovedete svog novog psa prvi put u Vaš dom, on će verovatno biti uplašen i zabrinut jer se nalazi u njemu potpuno novoj i stranoj sredini. Budite veseli i pažljivi sa njim, pružite mu mnogo pažnje i ljubavi, dozvolite mu da istraži svoju novu sredinu te se na nju navikne. S obzirom da je razdoblje privikavanja na novu sredinu i okruženje najmanje 7 dana, omogućite mu u tom razdoblju okruženje u kojem se u miru može navići na Vas, a i Vi na njega. Izbegavajte buku, gomilu stranaca te bilo kakve glasne zvukove koji ga mogu uplašiti. Ne kažnjavajte i ne vičite na svog psa pa čak i ako nešto pogrešno uradi ili napravi nered. Na samom početku vašeg druženja, budite pažljivi u odgoju jer u suprotnom možete dobiti plašljivog psa koji će se svega bojati, dok će pozitivna iskustva stečena tokom prvih nekoliko dana boravka u Vašem domu pozitivno uticati na Vaš budući odnos. Osigurajte Vašem psu njegov vlastiti "ćošak". Stavite mu kutiju ili pseći krevetić u topli ugao gde nema promaje. U Pet centru možete pronaći prostirke i krevetiće za pse različitih dimenzija, a najbolje se odlučiti za onaj koji će moći koristiti i kad poraste. Vaš pa će koristiti to mesto za odmor i spavanje, te će se u njemu osećati sigurnim i zaštićenim. Takođe, obezbedite mu igračke sa kojima će se zabavljati dok Vas nema (ne ostavljajte ga duže vreme samog kod kuće), ali i gristi ih u fazi zamene zubića.Poštujte privatni život Vašeg psa kada se on nalazi na svojem posebnom mestu (ležaju), nikako ga ne vucite napolje već mu dozvolite da on sam iz njega izađe. On se mora osećati sigurnim kada se nalazi u svom "utočištu". Nakon što se pas privikne na svoj novi dom, Vas i Vašu porodicu, možete ga voditi i među druge ljude. Psi su prirodno druželjubivi i Vaš će pas uživati u druženju sa Vama, ali i sa "psećim prijateljima". Naravno je vaćno da pas ima adekvatnu zdravstvenu zaštiti (vakcine, sredstva protiv unutrašnjih i spoljašnjih parazita...). Svakako vodite brigu i o eventualnom gubitku apetita, naglom smanjenju ili povećanju telesne težine, preteranoj potrebi za uzimanjem tečnosti, prečestom ili nedovoljnom mokrenju, krvavu ili mekana stolicu, povraćanje, dlaku bez sjaja...  Kada primetite pojavu nekog od ovih simptoma, posebnu pažnju obratite da bi videli da li se simptomi ponavljaju, te ako Vam se čini bolestan, svakako posetite veterinara.Ne postoji neko univerzalno pravilo kojim bi se moglo odrediti koliko je aktivnosti potrebno za pse, već je potrebno individualno posmatranje kako bi se odredilo koliko aktivnosti i koje vrste pas ima potrebu. Budite pažljivi i strpljivi prema Vašem novom kućnom ljubimcu jer će Vam vratiti višestruko, kako samo oni to znaju, doživotnim prijateljstvom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam zlatnog retrivera starog 10 mjeseci. Ima sklonost "krađe" cipela (ali i drugih stvari npr.veš i slično) i žvakanja navedenih, kako naših tako i tuđih. Zanima me može li se taj problem rešiti i kako? MarkoO: Tokom života kućni ljubimci često razvijaju neke od oblika poremećaja u ponašanju. Stručnjaci po tom pitanju ("animal behaviorist") smatraju da je izvor ovih problema u njihovom životu sa nama i našem pokušaju da se oni prilagode našem tempu i stilu života. Naime, psi traže fizičku, društvenu i mentalnu stimulaciju u određenoj količini na dnevnoj osnovi. Ako se neki od elemenata ne zadovolji, uvek postoji određena verovatnoća da se nedostatak stimulacije posledično negativno manifestuje. Na kraju dolazi do poremećaja u ponašanju koji za kliničku siku može imati od destruktivnog ponašanja (uzimanje, skrivanje i/ili uništavanje predmeta) pa sve do lajanja, skakanja, kopanja, agresivnosti,... Većina stručnjaka na području razumijevanja ponašanja ljubimaca zaključila je da je za rešavanje problema prvo potrebno razumeti zašto do njega uopšte i dolazi. Tako destruktivno ponašanje se najčešće dovodi u vezu sa dosadom. Iz tog razloga, savetuje se da se destruktivno ponašanje ljubimaca može korigovati te ispraviti ako im vlasnici pruže dovoljnu dnevnu kako fizičku tako i mentalnu stimulaciju. To podrazumeva na dnevnoj osnovi obezbediti adekvatne šetnje i aktivnosti sa ljubimcem. Takođe, sugerišite svojim ukućanima da dodatno ne potenciraju specifično destruktivno ponašanje ljubimaca tako što na dohvat ljubimca ostavljaju cipele, veš ili druge stvari. Za uzvrat obezbedite ljubimcu dovoljno "njegovih" stvari (npr. igračke) koje će po potrebi moći po kući raznositi i žvakati, a da pritom imaju odobravanje okoline.Naravno, za svako dobro ponašanje, odnosno ako ljubimac nešto loše ne učini probajte ga nagraditi sa nekom od poslastica. Na takav način ljubimac će učiti i usvajati željeno ponašanje puno brže i lakše.

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Takođe služi i kao sredstvo markiranja teritorije naših ljubimaca i sredstvo privlačenja jedinki suprotnoga pola. Izlučivanje sebuma regulisano je od strane hormona u telu kao što su hormon štitne žlezde, progesteron, estrogen i glukokortikoidi. Pravilna ishrana pasa vrlo je bitan faktor; u slučaju manjka masti u ishrani povećava se lučenje sebuma u početku, da bi kasnije drastično palo. Seboreja ili ljuskava koža je učestali simptom koji ukazuje na bolesti kože. Postoji suva i vlažna seboreja, te primarna ili sekundarna seboreja. Vrlo je bitno tačno dijagnostifikovati o kojoj se seboreji radi i prema dijagnozi odabrati terapiju. Primarna seboreja je uglavnom nasledna i nepoznatog uzroka (idiopatska), javljala se verovatno već i kod roditelja, evidentna je kod mlađih pasa (oko 2. godine starosti), uz pojavu prekomerne ljuskavosti, suvih ili masnih ljuskica, miris užegle masti. Neke su rase predisponirane, odnosno sklonije ovom poremećaju: koker španijeli, English Springer španijeli, Irski seteri, West Highland White Terijeri, Basset Hounds, Doberman Pinshers... Sekundarna seboreja je učestalija od prethodne, te od nje pati preko 60% pseće poulacije. Ljuskavost je prisutna uz svrab ili bez njega. Svrb se javlja kod scabioze, alergije na buve, alergije na hranu, nekih kožnih parazita poput Cheyletiellosa, pyoderme i Malassezia. Svrb nije ispoljen kod demodicose, dermatophytose, smanjene funkcije štitne žlezde, Cushingove bolesti, nedostatka masnih kiselina i niske vlažnosti okoline u kojoj borave kućni ljubimci.Komunikacija sa veterinarom vrlo je bitna i nužna, trebalo bi detaljno pamtiti i opisati mu detalje iz života Vašeg ljubimaca da bi se postavila prava dijagnoza i terapija. Potrebno je paziti na ishranu i spoljašnje faktore / uslove gde boravi pas. Terapija je dugotrajna i ne može dati brze rezultate. Terapija uključuje antibiotike kroz 3-4 nedelje, šamponiranje specijalnim i adekvatnim sredstvima koja sadrže benzyol peroxid, selenium disulfid (kod primarne seboreje), pri čemu šampon treba biti utrljan i ostavljen da deluje od 10-15 minuta, a tek onda ispran. Takvi tretmani moraju biti učestaliji (barem jednom nedeljno). U dogovoru sa veterinarom po potrebi se koriste i preparati koji sadrže ureu, propylen glycol, sodium lactate, a uloga im je da "navlače" vodu u donje slojeve kože i koriste se u periodu između kupanja sa prethodno navedenim šamponima. Da bi se pokazali znakovi poboljšanja, terapiju je potrebno sprovoditi i do 2 meseca. U međuvremenu preporučujem obavljanje kompletne analize krvi i urina, UZV pretragu stomaka / trbušne šupljine, eventualno - u dogovoru sa veterinarom koji sprovodi terapiju - aplikaciju dodatne količine A vitamina, te promenu hrane koju ste do sada koristili (uz svakako liniji za osetljivu kožu, a po mogućnosti i prelazak na neki od medicinskih programa Eukanube, Hill's-a ili Royal Canina). Problem je ozbiljan i zahteva dosta vremena i strpljenja i od strane veterinara, a posebno od vlasnika psa.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam malog mešanca starog 11 nedelja. Zanima me smem li mu dati pileću džigericu. Imam i mačku koja obažava džigericu. Dajem joj to otprilike jednom mesečno. Čuo sam da psi od džigerice mogu dobiti alergiju. Da li je to istina? Hvala, Petar O: Iznutrice su korisne u ishrani pasa i načelno nema prepreka da ih dajete svom psu. Za štence, manje-više, važe ista pravila kao i za odrasle pse. Džigerica ne bi trebala imati udeo u obroku veći od 15% i svakako se ne preporučuje davati svaki dan. Ona sadrži visoku koncentraciju vitamina A koji, ako ga ima previše, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Mislim da nema razloga da svom štencu ne dajete povremeno iznutrice, odnosno džigericu.Opširnije o iznutricama u ishrani pasa možete pročitati u ranijem istoimenom odgovoru koleginice Mirjane Pejčić, dr.vet.med. Iznutrice u ishrani ljubimaca   

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja imam mopsa starog 2 godine i zanima me koju biste mi hranu preporučili. Do sada smo koristili mahom hrane superpremijm kvaliteta nekoliko različitih proizvođača koji su prisutni na domaćem tržištu (Brit care, Belcando, Hill's). Kako znati koja hrana je stvarno kvalitetna i da zadovoljava potrebe psa po pitanju vlakana, kalorija...? Unapred zahvaljujem, Ana O: Izbor najbolje hrane za ljubimca uvek predstavlja veliki izazov za vlasnika. Pravilna i uravnotežena ishrana ima veliku ulogu o održavanju zdravlja kućnih ljubimaca. Pet je glavnih nutrijenata u ishrani pasa: proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali. Svi nutrijetni sinergistički deluju u održavanju optimalne homeostaze organizma. Psi su po prirodi mesojedi, ipak osim proteina u hrani potrebna su im i vlakna. Postoje dva tipa vlakana: topiva i netopiva. Topiva vlakna nisu svarljiva za psa, ali u lumenu creva fermentiraju i služe kao izvor hrane crevnim bakterijama. Netopiva vlakna nisu uopšte svarljiva, ali osiguravaju volumen fecesa i ujedno pomažu motilitetu debelog creva i izbacivanju sadržaja iz organizma. Izbalansirana ishrana kod psa mora sadržati oba tipa vlakana a najčešće se izvor vlakana pronalazi u žitaricama, povrću i voću. Koristi od vlaknastog dela obroka kod psa su mnoge. Istraživanja su pokazala kako obroci bogati određenim tipom topivih vlakana dovode do veće svarljivosti što znači da organizam psa može iskoristiti više nutrijenata iz obroka hrane što konačno daje manje otpadnih materija, odnosno izmeta. Sledeće, vlakna su korisna i kod kontrole telesne težine iz razloga što hrane sa višim udelom vlakana smanjuju ukupnu kalorijsku vrednost hrane, i dovode do većeg osećaja sitosti. Zatim, vlakna su korisna pri formiranju stolice, odnosno osiguravaju formiranu i čvrstu stolicu za razliku od mekane i kašaste. Mnogobrojna istraživanja pokazala su kako se količina sirovih vlakana u gotovim hranama za pse kreće od 2,5 do maksimalno 4%. Ovde se radi o količini koja zadovoljava sve gore navedene koristi za zdravog psa. Međutim, u hranama koje su formulirane i osmišljene u svrhu redukcije telesne težine ljubimca, kontrole dijabetesa te u svrhu prevencije dijabetesa i megakolona, količina sirovih vlakana je mnogo veća i to između 9 i 10%. Hrane koje ste naveli nisu deklaririsane kao medicinske hrane, već predstavljaju ishranu za zdravog odraslog psa te stoga u njihovom sastavu nema ni potrebe za većim udelom vlakana.Što se tiče kalorijske vrednosti hrane, pravi broj kalorija koji je potreban psima zavisi od njihove veličine, rase i količine dnevnih aktivnosti. Starost ljubimca takođe čini razliku: štenci, odrasli psi, psi u poodmakloj dobi, skotne ili kuje u laktaciji – svi oni imaju različite dnevne potrebe za unosom energije. Hrane siperpremijum kvaliteta koje ste naveli predstavljaju odličan odab za Vašeg ljubimca, ali kakva ishrana njegovom metabolizmu najbolje odgovara, moraćete sami uvideti vremenom. U novije je vreme postalo sve popularnije hranjenje ljubimaca sa hranama bez žitarica i sa visokim udelom proteina, sledeći prirodnu ishranu pasa u divljini. Takvi psi zahtevaju visokoproteinsku hranu iz razloga što su aktivni, ali kod pasa kućnih ljubimca nije esencijalna. Najčešći razlog izbora ovakve ishrane za ljubimca je pojava alergija na žitarice, međutim kod zdravih pasa je odličan izbor sledeći prirodan način njihovog hranjenja. Najbolji način ishrane pasa verojatno ima najviše mišljenja pa tako i dilema, kako među uzgajivačima, vlasnicima pasa, tako i među naučnicima i veterinarima praktičarima. Stolica bi trebala uvek biti ujednačene čvrste konzistencije, količinski ne bi trebala biti veća nego što je to količina konzumirane hrane. Isto tako, pas ne bi trebao imati čujne peristaltičke pokrete od hrane, a tokom perioda oko 4-6 nedelje dlaka bi trebala ostati sjajna, a koža čvrsta i elastična. Naime, koža i dlačni pokrivač "ogledalo" su zdravlja.Bez obzira na to koju hranu odaberete za svog psa, svakako Vam preporučujem da je ne menjate, dokle god je ona dobro prihvata, a ima urednu stolicu, sjajnu dlaku i sve ostale karakteristike zdravog psa. Osim navedenoga, voda uvek treba biti dostupna.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pozdrav. Imam nemačkog ovčara starog 3 meseca. Čini mi se da će imati svetlu boju pa me zanima postoji li mogućnost da mu se pojača boja dlake (da pređe u jarku crvenu) i možete li mi preporučiti neke preparate ili vitamine koji su potrebni? Čuo sam da mu mogu davati karoten pa me takođe zanima i vaše mišljenje u vezi toga? Unapred hvala. Đorđe O: Boja dlake psa je genetski determinisana. Postoje blage varijacije u odnosu na boju zimskog i letnjeg krzna. Za boju kože, sluzokože, dlake, očiju, kandži odgovoran je pigment melanin koji se sintetiše u pigmentnim  ćelijama melanocitima. Za zdravu kožu i dlaku važne su aminokiseline, tirozin, triptofan i cistin. Takođe su potrebni minerali i vitamini od kojih je najzaslužniji biotin, vitamin A, riboflavin, B12, folna kiselina. Pigmentacija se može intenzivirati tokom života i to možete veoma uspešno postići ishranom i dodavanjem suplemenata hrani koji utiču na pigment. Od suplemenata hrani najbolje je dodavati morske alge. Preparati morskih algi su visoko vredni prirodni proizvodi. Visoka biološka vrednost dobija se pažljivim sušenjem algi. Ovi preparati sadrže preko 30 različitih aminokiselina, karotenoide, vitamine i ostale biološki vredne sastojke i osim pigmentacije obezbeđuju i bolju kondiciju, poboljšavaju opšte zdravstveno stanje, bolju mišićnu masu, itd.Ishranom je potrebno obezbetiti materije koje utiču na rast dlačnog pokrivača, čime se obezbeđuje zaštita tela (mehanička i termo izolacija). Ove materije su Vitamini B grupe, posebno biotin, vitamini A i E, esencijalne masne kiseline, omega 3 i omega 6 nezaćinene masne kiseline itd. Ako je količina i odnos svih ovih materija optimalan, onda lepota i sjaj krzna dolaze do punog izražaja. Hrana superpremijum kvaliteta, poseduje sve neophodne materije. Provitamin A (Karoten) se nalazi u uljima, mastima, morskim plodovima, jetri, žumancetu, voću i povrću, mleku i mlečnim proizvodima. Narandžaste je boje i u prirodi. Povrću i voću daje karakterističnu boju. Beta karoten se sastoji iz dve retinil grupe, koje u mukozi tankog creva pod dejstvom beta karoten dioksigenaze prelaze u retinal - formu vitamina A. Velike količine karotena dovode do pojave karotemije i do naranđžastog prebojenja kože. Ova pojava je benigna i posle prestanka konzumiranja velike kličine karotena, dolazi do povlačenja boje.U  našoj ponudi možete naći proizvode koji mogu poboljšati pigmentaciju kože i dlake, očiju nosa i zubnog mesa: Canina Seealgenmehl, BH500. Preparat Mohren je prirodan preparat na bazi karotina (provitamina A), koji može usmeriti pigmentaciju ka crvenkastoj nijansi.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zlatni retriver sada ima 3 meseca i primetio sam da mu iz očiju ide kao neka vrsta sluzi  koja mu ne smeta ali ispod oka ostavlja blage tamno crvene fleke na dlaci. On nema krmelje niti mu se to nakuplja na očima. Možete li mi reći šta bi to moglo biti?  Dragan.O: Slična pojava prisutna je i kod drugih rasa poput maltezera, pekinezera, samojeda i drugih. Problem može biti u nepravilnim kanalićima suznog aparata, te dolazi do prelivanja suza preko kapaka po dlaci koja tada dobija smeđu boju zbog aktivnosti bakterija (normalna flora kože psa) kojima je mokra dlaka i koža medij za ishranu (idelana vlaga,slojevi kože koji se ljušte i slično).  Oko je u ovakvim slučajevima dobro ispirati sa vešetačkim suzama ujutro i uveče,unutarašnji ugao oka (odnosno dlaka promenjene boje) ispira se dva puta nedeljno posebnim preparatima za tu namenu koje možete pronađi u našoj apoteci. Korisno bi bilo koristiti hranu koja u sebi ne sadrži (ili u vrlo malom postotku) pileće meso, već treba koristiti hranu od lososa, jangjetine, koja manje izaziva senzibilaciju organizma i pojave poput oka koji često suzi.   Potrebana je redovna kontrola kod veterinara radi ciljane terapije imunosupresivnim preparatima i antibioticima.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:  Postovani, možete li mi reći nešto o papataćima, kao i koji preparat bi nam preporučili u cilju zaštite? S obzirom da živimo na primorju veterinar nam je savetovao da kupimo preparat koji je pored buva i krpelja efikasan i papadaća. IvanaO: Papataći su mali insekti veličine iznosi 1.2-3.7 mm. Glava, toraks i abdomen su im prekriveni dlačicama koje im daju pahuljast izgled. Imaju duge i vitke noge. Ukoliko se uznemire obično ne lete već skaču. Mužjake i ženke moguće je razlikovati golim okom. Kod ženki, abdomen tupo završava. Abdomen je crven nakon prvog krvnog obroka, kasnije nakon varenja krvi postaje smeđ do crn a za vreme razvoja jaja je žućkast. Abdomen mužjaka je sličan abdomenu nenahranjene ženke. Imaju sposobnost prenosa virusnih, bakterijskih i parazitarnih bolesti, od kojih je najznačajnija Lajšmanioza. O ovoj temi, pisala je koleginica Ana Jovanović, dr.vet.med. u odgovoru Lajšmanioza (Leishmaniosa). Papataći imaju ograničene mogućnosti pronalaska domaćina jer su udaljenosti koje mogu prelaziti male u porešenju sa komarcima i muvama. Većina boravi na visini 20-30 cm iznad nivoa tla, ali sledeći domaćina mogu se zateći i na većim visinama. U podneblju sa umerenom klimom pokazuju sezonsku aktivnost koja obuhvata razdoblje od aprila do oktobra. U tropskoj klimi aktivni su tokom cele godine. Cirkadijalna aktivnost odraslih papataća odvija se u sumrak i noću. Mnoge vrste napadaju najintenzivnije neposredno nakon zalaska sunca no za neke je zabelženo da grizu tek nakon ponoći.  Pretpostavlja se da su okidači za aktivnost pad temperature i povećana količina vlage u vazduhu. U zavisnosti od regije , jedan sat pre zalaska do sat nakon zalaska sunca je vreme kada su papataći najaktivniji Privlače ih CO 2 i feromoni drugih papataća. Najvažniji domaćini su glodari, psi i ljudi zbog širenja Leishmanioze. Osim navedenih domaćini mogu biti i drugi mesojedi, farmske životinje, gmizavci i vodozemci. U sušnim i umerenim regijama, larve papataća mogu ostati u stanju dijapauze više meseci. U umerenim regijama mogu prezimiti kao larve ili jaja te se mogu kao adulti pojaviti već u rano leto što omogućava pojavu lajšmanioze i u hladnijim područjima. Zahvaljujući dijapauzi mogu preživeti i razdoblja dugotrajnih i jakih kiša u tropskim zemljama. Papataći polažu jaja u pukotine u vlažnom tlu, u stelji, između korenja drveća, na podu nastambi za životinje. Polažu od 10-100 jaja odednom i potrebno je 6-17 dana da iz jaja izađu larve. Ukoliko mikroklimatski činioci nisu odgovarajući potrebno je više vremena. Svi larvalni stadijumi plebotomusa imaju karakteristične dlačice poput šibice na svakom segmentu. Larve se uglavnom hrane otpacima, trulom vegetacijom, uginulim insektima... Ženkama je potreban krvni obrok za stvaranje 80-100 jaja, a vreme od hranjenja do polaganja jaja nije kraće od 6 dana. Mužjake privuku ženke dok se hrane radi parenja. Da biste donekle zaštitili svog psa od najezde papataća treba im stavljati, u pravilnim vremenskim intervalima (prema preporukama proizvođača), insekticidna i repelentna sredstva koja u sebi sadrže sredstva koja ih odbijaju. Scalibor ogrlica (MSD Animal health) je preparat na bazi deltametrina, koji ima veliki ektoantiparazitski efekat na skoro sve ektoparazite, sa posebnim potencirajućim delovanjem na krpelje, buve, papadaće i komarce. Ativno delovanje ovog preparata je 6 meseci protiv krpelja, komaraca i papadaća, a 4 meseca protiv buva. Deltametrin je sintetski piretroid, akaricid i insekticid širokog spektra delovanja. Deluje kao kontaktni i stomačni insekticid i akaricid nokaut efektom, a primenjen na propisan način nije otrovan za ljude i pse Takođe možete koristiti i Advantix (Bayer) spot on preparat. Ovaj preparat se koristi za sprečavanje i suzbijanje infestacije buvama i krpeljima. Takođe ima repelentno delovanje na komarce, papadaće i peščane mušice. Preparat je potrebno nanositi na 30 dana.