Pitajte Veterinara

  ., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam štene koker španijela staro dva meseca, sve je u redu, normalno jede, igra se... Samo kad uveče zaspi teško diše, kao da joj je vruće pa se probudi, promieni položaj i zaspi opet. Nije bilo nikakvih problema kod odvajanja od mame, spava sa nama i inače je jako vesela. Puno Vam hvala. GordanaO: Štenci, za razliku od odraslih ljubimaca, imaju povećane vrednosti trijasa (temperatura, puls, disanje). Tako, normalna frekvencija disanja, kod odraslog zdravog psa, kreće se u granicama 18-34 udisaja u minutu. Prema određenim veterinarskim priručnicima, brzina disanja štenaca može se povećati i dvostruko, u odnosu na frekvenciju disanja odraslog zdravog psa, a da i dalje ostane u okvirima zdravog mladog ljubimca. Kako ljubimac bude rastao, frekvencija disanja, kao i ostale vrednosti trijasa, polako će se smanjivati, odnosno doći će u okvire i granice vrednosti trijasa za odraslog zdravog psa.  Takođe, poznato je da ljubimci, kao i ljudi, često ubrzano i/ili nepravilno dišu kada spavaju. Za vreme sna, osim ubrzanog disanja, ljubimci mogu i brzo pokretati očima, veslati nogama, trzati usnama i nosom, a ponekad i lajati i cvileti u snu kao da plaču. Gore navedeni simptomi ne ukazuju na alarmantnu situaciju, već na zdrav razvoj neurološkog sistema ljubimca. Naravno, otežano disanje može ukazivati i na određene zdravstvene probleme. Najčešće problemi su vezani uz delove respiratornog sistema, kao što su upala pluća, paraliza ili opstrukcija dušnika, slučajevi astme,... Naravno, i mnogi drugi zdravstveni poremećaji mogu se u kliničkoj slici reflektovati i manifestovati simptomima na respiratornim organima, kao što su zatajenje srca, alergijske reakcije, pojava bola,...Iako smatram da je verojatno kod Vašeg ljubimca to poprilično normalna i fiziološka pojava, radi Vaše sigurnosti kao i samog zdravlja ljubimca, savetujem Vam da se obratite veterinaru zakažete pregled. Isti će po pregledu biti u mogućnosti odrediti njegov zdravstveni status i dalje Vas informisati na koji način je moguće postići kao i održati visoki stepen kvalitete života i zdravlja ljubimca. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zašto psi balave? Znam da neke rase malo više (npr. boxer, bullmastifi i sl.), neke manje. Da li psi balave samo kada su bolesni? Molim vas odgovorite.Joca O: Pljuvačka kod pasa je tečnost koja nastaje u pljuvačnim žlezdama ljudi i životinja. U fiziološkim uslovima, dnevno nastane između 500 i 1500 ml ove bistre seromukozne tečnosti. Sastoji se od 98% vode, mukoze (mukopolisaharidi i glikoproteini), elektrolita (natrijum, kalijum,..), raznih antibakterijskih materija (tiocianat, antitela IgA) i enzima (amilaze i lipaze). Lučenje pljuvačke je pod kontrolom parasimpatikusa. Uloga pljuvačke je višestruka: učestvuje u varenju, tako što vlaži i omekšava zalogaj, štiti usta mehaničkim čišćenjem, pospešuje koagulaciju (lizanjem rane), sadrži određene supstance koje pospešuju zarastanje rana. Pojačano balavljaenje može biti izazvano različitom etiologijom: npr. upalom u ustima ili ždrelu, trovanjem,... Takođe, bolesti nervnog pojačavaju lučenje pljuvačke (npr. encefelitis, besnilo). Određena istraživanja dovela su do zaključka da svaki pas bali u jednakoj meri, naravno, zaovisno od veličine ljubimca. Međutim, količina pljuvačke koja iscuri napolje, tj. koju mi vidimo, zavisi od toga koliko je opuštena ili zategnuta donja usna ljubimca. S obzirom na gore navedeno, da se zaključiti da psi molosoidnog tipa (mastif, doge, bernardinac ...), sigurno će "više baliti" nego druge vrste pasa. Određena ispitivanja su pokazala da psi pojačano bale i pri stresu. Tako svaka promena okoline, promena dnevne rutine, smetnje pri varenju hrane, odlazak kod veterinara, alergije, prepirke među članovima porodice, novi ljubimac u kući/stanu ... mogu dovesti i do pojačane salivacije.Ivan Petrovič Pavlov, ruski fiziolog i nobelovac, istraživanjima na psima utvrdio je proces formiranja tzv. uslovnog refleksa. U svojim eksperimentima merio je količinu proizvedene pljuvačke pasa nastalu kao reakcija na nadražaj hrane. Na bazi tog bezuslovnog refleksa pasa, Pavlov je učio pse i novim, uslovnim refleksima. Tako je uspeo izazvati iste reakcije (baljenje) i na sam ulazak osobe u sobu ili zvučni podražaj zvona. Naime, osobe koje su ulazile u sobu su ujedno i hranile pse, odnosno, hrana bi usliedila nakon zvučnog podražaja zvona. Ovi eksperimenti nam govore da reakcija baljenja može biti uslovljena i naučena pri očekivanim situacijama ili događajima. Iz gore navedenog, da se zaključiti važnost ove pojave u obezbešivanju zdravlja, kao i u očuvanju kvaliteta života psa.

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Oni neravnomerno nakupljaju i slabije sintetišu melanin pa zato tamni pigment do površine ne dospeva ravnomerno i ne raspoređuje se ravnomerno. Posledično, u nekim ćelijama će ga biti više, odakle i potiče naziv ovih promena - hiperpigmentacija. Hiperpigmentaciju obično možemo pronaći na / u ustima, nosu, desnima i očnim kapcima,... Ovakva stanja se nazivaju "lentigo simplex". Ove "pege" mogu čak nastati i nestati, pa se zatim ponovno pojaviti. Sa starenjem se povećava broj i veličina pega. Ove promene nisu opasne po zdravlje ljubimaca te kao takve i ne zahtevaju lečenje. Kod pasa su ovakve promene relativno česte. Naime, kod određenih rasa pasa ovakve promene predstavljaju i određenu rasnu karakteristiku (npr. chow chow ima "plavi" jezik). Koncetracija pigmenta može se, između ostalog naći i na jeziku, desnima, dorzalnom (gornjem) svodu usne šupljine ili sa unutrašnje strane usana.Ukoliko ste tek uočili navedene tamnije flekice, preporuka je da se one svakodnevno pregledaju kako bi se eventualno uočile promene, tj. rastu li u vidu ispupčenja, ima li možda nekih drugih promena pored njih (crvenilo, krastice...) i slično. Ako slučajno primetite nešto takvo, preporuka je da odmah odvedete ljubimca kod veterinara koji će biti u mogućnosti da pregleda psa i utvrdi tačan uzrok promena.  

 ., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Javljam Vam se u svezi moga psa koji je toekom operativnog procesa u jednoj veterinarskoj ambulanti zadobio opekotine. Nakon dva meseca te su rane zarasle, sprovedene terapije. U isto vreme kako su rane zarastale i kako se počela nazirati mlada ružičasta koža, isto tako se pojavio crni okvir oko tog ružičastog dela koji, kako se smanjivao i zarastao, crni okvir je postajao sve širi. Koža koja je bila ružičasta sad je potpuno crna i na njoj nema dlaka. Ne postoje nikakvi drugi simptomi koji bi mogli ukazivati na ikakve procese na toj tamnoj koži (koža je bukvalno crna). Moj pas je crni koker i inače mu je koža vrlo svetla i nigde na telu nema tamnijih delova kože osim na ovim mestima nekadašnjih opekotina. Čini mi se da se to područje crne kože koncentrično širi i da postaje sve veće. Veterinar nije mogao da mi kaže o čemu se radi. Molim mišljenje.Hvala unapred, PetarO: Opekotine ili lat. combustiones predstavlja oštećenje tkiva nastalo delovanjem visoke temperature (termička opekotina), hemijskih sredstava, različitog zračenja (sunčevog, rendgensko,...) ili delovanjem elektriciteta. Prema kliničkoj manifestaciji, opekotine se dele na: Opekotine prvog stepena (combustio erythematosa) - oštećen je stratum corneum kože, a manifestuje se otokom i hiperemijom korijuma. Po pravilu, opšte stanje je nepromenjeno ili je prisutno blago povećanje telesne temperature; Opekotine drugog stepena (c. bullosa) - karakterišu ih mehuri na mestu delovanja toplote. Sami mehuri su bolni i kod ljubimaca često podložni sekundarnim infekcijama (kao posledica češanja, lizanja,...); Opekotine trećeg stepena (c. esharotica) - karakterišu je kraste na mestu delovanja toplote (nekroza površinskog te često i dubljih delova kože). Kraste se formiraju nakon 7 dana i postepeno prelaze u crno-smeđu formu čvrste konzistencije. Lečenje traje minimalno 4 meseca; Opekotine četvrtog stepena (carbonisatio) - zahvaćeno tkivo je crno, isušeno i ougljeno.Proces, kao i trajanje izlečenja zahvaćenog dela tela zavisi od stepena i površine tela zahvaćenim promenama kao i od adekvatnog i pravovremenog lečenja.   Savetujem Vam da se obratite veterinarima Veterinarskog fakulteta u Beogradu, kako bi mogli pregledati ljubimca i odrediti kako se razvija zarastanje problematičnog tkiva. 

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Akutno proširenje želuca može nastati i pri normalnom hranjenju zbog spazma pilorusa i time uslovljenog zastoja hrane u želucu. Sekundarno proširenje želuca može nastati zbog ileusa tankog creva, ali njega prati i vrlo jak bol. Posledica dilatacije može biti torzija želuca. Radi se o perakutnom stanju gde je potrebna hitna veterinarska intervencija.Rizik je povezan sa genetikom: najveći je kod životinja srednje starosne dobi, velikih rasaa, sa dubokim i uskim grudnim košem (irski i gordon seter, nemačka doga, kraljevska pudla, irski vučji hrt, doberman). Za smanjenje rizika ograničite uzimanje vode sat pre ili posle svakog jela. Hranu i vodu dajte češće, ali u manjim količinama i sprečite "prevrtanje" ili slične načine igre.  

O.,  Odgovara: Ana Jovanović,dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 9 meseci starog maltezera koji svremena na vreme povrati žutu penu iz usta. Prvo počne da se grči i onda izbaci malu količinu te pene. To se najčešće događa ujutro na prazan stomak ili uveče. Šta je uzrok tome i kako da prestane? I još nešto: koliko puta na dan bi bilo pravilno hraniti maltezera od 2 - 3 kg.Hvala, Marta Ponekad je potrebna i medikamentozna terapija, naravno u saradnji sa Vašim veterinarom. Savetujem Vam da prvo svakako posetite Vašeg veterinara koji bi nakon pregleda trebao utvrditi radi li se zasta o gastritisu i eventualno prepisao terapiju za smirenje sluznice želuca.Što se tiče učestalosti hranjenja, poželjno je psa te starosne dobi hraniti barem dva puta dnevno. Da biste mu dehidriranu hranu učinili privlačnijom, možete je preliti pilećom supom koja je kuvana bez začina ili pomešati konzervu sa suvom hranom.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Molim vas da mi odgovorite na sledeće pitanje - štene sa 1,5 meseci trebalo bi putovati 400 km do svoje nove kuće i ne znam na šta trebam obratiti pažnju tj. da li štenetu tako dugo putovanje šteti i kako mu pomoći? Da li je dopušteno tako malom psu dati tableticu za spavanje da možda na taj način lakše prebrodi tako dug put? Hvala, Jadranka O: Pas se u automobilu ne oseća prijatno dok se na to ne navikne. Određeni postotak pasa, baš kao i ljudi, pati od bolesti putovanja. Zato se i psu u automobilu moraju pružiti osnovni uslovi da se oseća prijatno i bez straha. Potrebno mu je obezbediti smeštaj u kabini, ali nikako ne na prednjem sedištu, a takođe niti na sedištu iza vozača jer kod naglog kočenja može "odleteti" napred. U našoj ponudi postoje prostirke za zadnje sedište, koje se po potrebi može iskombinovati na način da pokrivaju samo pola sedišta ako još neto sedi sa psom iza. Postoji i specijalan pojas koji se pričvrsti za pojas na zadnjem sedištu. U automobilima sa velikim prtljažnim prostorom ima mesta i za psa. Potrebno je samo na pod staviti deblji sloj sunđeraste gume i prekriti je nekom prostirkom. U ponudi možete nabaviti i podesivu pregradu za prtljažni prostor. Za vreme vožnje psu cemo omogućiti dovoljno svežeg vazduha, ali istovremeno ćemo paziti da vazduh ne duva direktno u njega. Ako putovanje traje duže  vreme, kao što je u Vašem slučaju reč, povremeno ćemo stati da se pas malo razgiba, popije vode i obavi nuždu. Međutim, kako je reš o štenetu koji često mokri najbolje mu je već u autu pod njega smestiti jednokratnu prostirku tj pelenu za štence jer je on još uvek beba. Nije dobro hraniti psa neposredno pre putovanja. Ako još niste nikada sa njim putovali, ne bi bilo loše napraviti jednu "test" vožnju da vidite kako reaguje u automobilu. Naime, psi kojima je muka u vožnji, odmah počnu pojačano baliti, biti nemirni ili, naprotiv, premirni te povrate. U tom slučaju obratite se veterinaru koji će Vam napisati recept za tableticu protiv povraćanja i za smirenje.Pošto je Vaš putnik još štene, najverovatnije će prespavati najveći deo puta i probuditi se samo kad bude žedan ili mora obaviti nuždu. Ukoliko je blizu Vas i oseća Vaše prisustvo, osećaće se smireno i put će proći u najboljem redu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam malu ženkicu psa (4 kg) 5 meseci staru, mešanku koja je već sa 2 meseca imala pune analne vrećice (znam da analne žlezde i moraju biti "pune" jer je prirodno da ih pas istiskuje svojim izmetom).  Međutim, ona se jako češala i grizla po zadnjim nogama, pa joj je veterinar istisnuo sekreciju iz analnih vrećica. Hranim je Hill's puppy mini/midium ukus piletine. Skoro svakih mesec dana joj se oseti neprijatan miris i grize zadnje noge, a sad sam primetila i da se grize u području polnog organa. Je li moguće da je to tako kontinuirano i da li je to normalno ili se radi o retkom slučaju? Da li je možda u pitanju hrana? Možda joj nešto ne odgovara? Molim Vas za savet ili predloge? KalinaO: Paranalne vrećice su parni organ. To su mirisne žlezde, koje su smeštene sa obe strana anusa. Tečnost koja se stvara u analnim vrećicama je puna feromona i oblaže feces. Kada su pune pas se obično vuče sa zadnjim delom tela po podu ili se liže ili grize oko tog područja i po zadnjim nogama. Ako su analne vrećice pune, moraju se isprazniti. Postoji više tehnika pražnjenja i ponekad ih nije dovoljno istisnuti samo spolja. Sve zavisi od sadržaja, pa ako je on gust i grudvast, potrebno je analne vrećice isprati sa rivanolom ili nekom sličnom tečnošću. Ponekad je potrebno celi postupak ponoviti nekoliko puta s razmakom od nedelju dana. Ako se analne vrećice ne isprazne, a pune se redovno, može doći do njihovog apscediranja i tada je potrebna i antibiotska terapija. To što pas vuče zadbnji deo tela po tlu ne mora uvijek značiti da su u potanju problemi o kome smo predhodno pisali, nekada crevni paraziti, kao što su gliste i pantljičare, mogu uzrokovati iritaciju anusa. Budući da psa hranite superpremium hranom, ukus piletina, za početak bih Vam predložila da uzmete hranu od istog proizvođača,  ukus jagnjetina, koja je lako svarljiva. Posetite svog veterinara i dogovorite se sa njime o eventualnoj promeni hrane, jer svaka promena hrane, kada je drugi proizvođač u pitanju, može dovesi do poremećaja pri varenju. Moguće je da se analne vrećice psu pune svakih mesec dana. Razlog tome može biti hrana, pseće buve, teranje, alergijska reakcija i mnogi drugi razlozi. O tim razlozima ćete takođe morati porazgovarati sa svojim veterinarom koji će Vam ujedno psa i pregledati.Na žalost, kod gradskih pasa analne su vrećice uobičajen problem te jedino redovno pražnjenje istih Vašem psu može olakšati njegove probleme.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam maltezera starog 10 meseci. U zadnje vreme koristi svaku priliku za mastrubiranje. Prvo je počeo na svojim igračkama, a sada ima naviku to da radi i na ljudima (posebno je neprijatno kada su mala deca u pitanju). Kako reagovati u takvoj situaciji? Hvala, JovankaO: Masturbaciju čine mužjaci i ženke i normalan je deo psećeg polnog ponašanja. Štene otkriva svoju seksualnost u periodu od 6 meseci i ima potrebu istraživati je. To je period kada porast koncentracije testosterona u cirkulaciji doseže svoj vrhunac. Ako takvo ponašanje ostane trajno i frekventno, tada to smatramo patološkim ponašanjem. Oponašanje parenja: štenci se penju jedni na druge oponašajući parenje, u pubertetu to praktikuju da rade na potkolenicama vlasnika. To je normalno ponašanje mladog psa, a kada se dogodi vlasnik treba ostati ravnodušan i ignorisat ga. "Penjanje" se ponekad javlja intenzivno kod pasa koji žele iskazati svoju dominaciju prema drugim psima ili ljudima. Masturbacija se ponekad javlja i kod kastriranih jedinki, ali vrlo retko, pa je kastriranje jedan od mogućih rešenja vašeg problema. Polni hormoni imaju snažan uticaj na polno ponašanje pasa i kastracija se preporučuje da se preveniraju neželjena ponašanja (masturbacija po ukućanima, lutanje, markiranje urinom, međusobna agresija među mužjacima). Osim toga, kastracija se ionako preporučuje radi zdravstvenih razloga, kao i radi preventive neželjenog okota - potencijalnih lutalica.Ukratko, kako kastriranje utieče na  mužjake: umanjuje polni interes, umanjuje pojavu lutanja kod 90% mužjaka, umanjuje kompetitivnu agresiju među mužjacima kod 60% slučajeva, umanjuje markiranje urinom kod 50% mužjaka, umanjuje pojavu masturbiranja skakanjem kod 67% mužjaka, posebno skakanje na ljude.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mešanca starog 11 meseci. Veoma je mio, privržen, ali i nestašan. Često kad ostane sam napravi priličan nered u sobi. Kad dođemo kući, ako je napravio nered, pozdravi nas i zbriše u kućicu. Ako je bio dobar, skače po nama i očekuje svoj slatkiš. Takvo se ponašanje redovno ponavlja. Napominjem da je maza i nije navikao na nikakve kazne. Ako psi ne pamte dugo, kako on zna da je nešto skrivio? Hvala, SonjaO: Sposobnost pasa da se sećaju, tako tvrde etolozi (stručnjaci koji proučavaju ponašanje životinja), kratkog je veka. Navodi se period od 5 minuta do najduže nekoliko sati. Ali je zato izvanredna moć njihovog asocijativnog pamćenja. Pas se sigurno nikad neće pitati, gde bi mogao biti njegov vlasnik, ali će biti dovoljan zvuk motora njegovog automobila, da se u psećem mozgu stvori sećanje na vlasnika. Inteligencija pasa je mešavina nagona, nasleđa i obuke. Pas uči tako da ponovljenim vežbama stiče pojedine reflekse, te tako izvršava naučene naredbe i usvaja pravila poželjnog ponašanja. Osnova dresure je stvaranje uslovnih refleksa koji mogu biti pozitivni ili negativni (nagrada ili izbegavanje kazne).  Da bi se refleksne radnje potvrdile (učvrščivanje navika) potrebno je povremeno ponavljati vežbe, ali ih je pas sposoban izvršavati celi život. Većina pasa savlada uz svakodnevnu vežbu jednostavna pravila kućnog reda, a ako se vlasnik potrudi i osnovne vežbe poslušnosti pa i više. Postoje mnogi primeri kako se uz profesionalni rad sa psima postižu odlični rezultati čak i u vrlo složenim situacijama (policija, tragači, vodiči slepih, lovački psi, čuvari...). Sve rase i sve jedinke nisu po prirodnim predispozicijama jednako sposobne za izvršavanje određenih zadataka, ali je svima zajedničko da će pokušati zadovoljiti prvenstveno svoje potrebe, a za mlade pse jedna od njih je igra. Mladi psi kroz igru oponašaju lov i borbu.Vaš pas traži društvo, usamljen je i zato pravi nered u stanu. Iako zna da će uz primereno ponašanje dobiti nagradu, šalje vam poruku da mu je potrebno više zajedničke igre, te da je vreme za "školicu" dresure! Pas starosti od 11 meseci dovoljno je zreo da usvoji osnove poslušnosti, a time ćete poboljšati i njegovo ponašanje kad ostane sam kod kuće. Savet bi bio i da kontaktirate iskusne dresere ili školu dresure pasa.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Tri meseca star francuski buldog već 10-tak dana kašlje. Bio je kod lokalnog veterinara nakon 2 dana kašljanja, rekao je da mu nije ništa i dao kapi za nos da "se smirimo", međutim kako je nastavio da kašlje odveli smo ga je kod drugog veterinara koji je ustanovio da ima upalu krajnika, "lagani bronhitis" i nema temperaturu pa mu dao inekciju antibiotika i antibiotike 2 puta dnevno 5 dana. Znam da je teško (nemoguće) bez pregleda psa odgovoriti, ali molim Vas recite mi je li propisana terepija po vama odgovarajuća? Ovih dana bi ga trebao voditi na drugu vakcinaciju, ima li kontraindikacija obzirom na njegovo zdravstveno stanje odnosno lečenje? Hvala, Ivan O: Kod Vašeg ljubimca verovatno se radi o traheobronhitisu, često nazvanog i zarazni kašalj pasa (kennel cough). Prilično je neprijatna i dugotrajna bolest pasa. Zapravo ne radi se o jednoj bolesti već o kliničkom sindromu koji je uzrokovan sa više uzročnika. Uzročnik kašlja može biti virus, bakterija, mikoplazma ili gljivica. Najčešći uzročnik je bakterija Bordetella bronchiseptica, ali mogu se upali pridružiti i neki virusi. Tu pre svega mislimo na adenoviruse i viruse parainfluence pasa. Po pravilu je primarni uzročnik upale dušnika virus, a potom može doći do sekundarne bakterijske infekcije. Upala dušnika manifestuje se jakim, hrapavim kašljem, a često zvuči kao da je psu zapela kost u grlu. Kašalj se javlja u napadima više puta na dan, pas kašlje širom otvorenih usta i ispušta upravo takav zvuk kao da mu je u grlu kost koju želi izbaciti. Napadi su intenzivniji kada je pas uzbuđen, dakle kada se sprema u šetnju, dok se raduje vlasniku i neposredno pre jela. U manje komplikovanim slučajevima apetit je očuvan, a oboleli pas nema povišenu temperaturu. Zarazni kašalj najčešće prođe bez komplikacija ukoliko se počne lečiti na vreme. Terapija se sastoji u davanju lekova koji suprimiraju kašalj, te po potrebi antibiotici ukoliko ima nagoveštaja sekundarna infekcija. Vrlo važan činilac u terapiji je strogo mirovanje koje mora trajati 3 nedelje. U tom periodu psa ne smete izlagati nikakvim fizičkim naporima zahtevnijim od lagane šetnje. Od komplikacija najčešći je hronični bronhitis i upala pluća. Za vreme bolesti treba izbegavati davilice te bilo kakvu manipulaciju koja može nadržiti dušnik. Vakcinišu se samo zdravi psi, što znači da psi sa povišenom telesnom temperaturom, imunodeficijencijom, hroničnim bolestima i dr., ako se i vakcinišu, neće pravilno reagovati na vakcinu. Osim navedenog, bitno je voditi računa o vremenu proteklom između zadnjeg primanja antibiotika i vakcinacije s obzirom da antibiotik i vakcina mogu interferirati čime se smanjuje učinak vakcine i samog stvaranja imunološkog odgovora. Preporučeni razmak vremena iznosi minimalno 10 dana.Nadam se da sam Vam pomogla savetima, a preporučujem Vam da svakako odvedete svojeg psa na kontrolu za otprilike tri nedelje kako bi se dobio uvid u zdravstveno stanje nakon terapije i kako bi se izbegle moguće komplikacije.

 ., Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Planiram da kupim malog psa koji se previše ne linja i nije velika briga. Dvoumim se između shih tzua, mopsa i bostonskog teriera. Molim Vas pomozite! Ako imate još neku rasu na umu predložite mi. Unapried hvala! SandraO: Selektivnim uzgojem stotinama godina u nazad došlo se do standardizacije veoma velikog broja rasa pasa. Postoje rase pasa sa neverovatnim razlikama u izgledu, veličini, temperamentu i gotovo je sigurno da za svakog ljubitelja pasa postoji adekvatna rasa. Kad ste odlučili nabaviti psa, pažljivo razmislite o izboru rase: upamtite da nije važan jedino izgled psa! Određena rasa može Vam se sviđati po svom izgledu ali se možete neprijatno iznenaditi kada upoznate temperament i narav odabrane rase. U tom slućaju ne bi se radilo o lošem psu, već samo o psu neadekvatnom za određenu osobu. Potrebno je pre dolaska psa u kuću razmisliti koliko imate vremena i prostora za psa, koje su Vaše potrebe te napraviti finansijski plan, jer pas ima svoje potrebe. Izborom psa odlučili ste se na novog člana porodice koji će ostati sa Vama narednih desetak godina. Kao vlasnik psa Vi ste odgovorni, moralno i pravno, ne samo za njegovo zdravlje, već i za njegovu dobrobit celi njegov život. Svaki pas predstavlja određenu obavezu za svog vlasnika: svakodnevne šetnje, odlasci veterinaru, redovno šišanje za pojedine rasee. Za nekoga je to velika briga a za nekoga veliko zadovoljstvo. Uopšteno govoreći veliki psi trebaju više prostora od malih, međutim neki mali psi dosta su energični i zahtevaju dosta prostora i aktivnosti. Od rasa koje ste Vi naveli, shih-tzu se ne linja ali ima dugu, gustu dlaku i zahteva svakodnevno češljanje. Mops i bostonski terijer se linjaju, ali ne moraju se šišati. Nekim rasama, poput recimo pudle, ne ispada dlaka, ali zato dlaka stalno raste i zahteva redovne odlaske frizeru za pse. Vižla se npr. ne lina, ima izuzetno kratku dlaku, ali taj pas mora živeti sa vlasnicima koji mu nude otvoren prostor i veoma mnogo istrčavanja. Moja preporuka je da pre kupovine psa nabavite priručnik za vlasnike pasa, upoznate se sa osnovnim karakteristikama pojedine rase i sa potrebama koje ima svaki pas. Sa dovoljno informacija lakše ćete doneti odluku koji pas bi se najbolje uklopio u Vaš život i Vaše dnevne navike.Svaki pas koji ima vlasnika koji se dobro brine o njemu, donosi svom vlasniku puno zadovoljstva. Teško je reći koja rasaa odgovara upravo Vama, izbor mora biti Vaš na osnovu Vaših želja, potreba i mogućnosti.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ši cu -  starog 15 meseci. Zadnjih nekoliko dana svaku noć nas probudi cviljenjem i kada se obratimo i pričamo mu te ga pomazimo on onda prestane. Da li je to možda faza teranja ili nešto drugo? Naime nema problema sa hranom niti probavom, preko dana je sve u redu samo noću i to svaku noć između 2 i 3 h ujutro?  Zahvaljujem, Sneža O: Polni život pasa je prirodan i nagonski. Kuje se najčešće teraju u proleće i jesen (nije pravilo jer je čovek selekcijom poremetio prirodni prolećno-jesenji ritam) i tada privlače mužjake. Mužjak nije podležan cikličkim promenama kao kuja. Polmi nagon odraslog psa se javlja reakcijim na mirisni nadražaj kuje koja je u teranju. Ako u Vašoj blizini živi više ženki koje se teraju jedna za drugom, Vaš će pas biti stalno nervozan, neposlušan, sklon bežanju za ženkom koja se tera, ući u borbu sa drugim mužjacima radi ženke, može odbijati hranu, stalno cviliti... Zavisno od rase, u proseku sa 15-16 meseci mladi je pas polno zreo i sposoban da ima potomstvo. U Vašem slučaju ne mora biti u pitanju ženka u teranju, već se radi o snovima Vašeg psa. Psi sanjaju isto kao i ljudi. Sanjanje se dešava u okviru tzv. REM faze koja se odnosi na pojačane očne kretnje i nastaje u višim područjima mozga koji upravljaju ciljevima, emocijama, pamćenjem i čulima. Cviljene Vašeg psa usred noći je najverovatnije povezano sa njegovim snovima i događajima koje je proživeo taj dan. To je prirodna pojava i nije ništa zabrinjavajuće. Lepo je od vas što ga pomazite i nežno mu pričate kako bi se smirio. Nemojte ga samo naglo i grubo buditi kako se ne bi uplašio.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam srednju crnu pudlu, trenutno je na lečenju u jednoj privatnoj ordinaciji. Ima vestibularni sindrom, tako pretpostavljaju veterinari, kažu da je situacija vrlo loša. Prima lekove i infuziju, ne reaguje na razgovor, samo gleda u jednu tačku, u polu-komi je. Da li mu ima spasa? Star je 5,5 god. Hvala na informacijama. NenadO: Vestibularni sindrom jest skup simptoma koji opisuju bolesti vestibularnog sistema, odnosno karakterišu ga klinički simptomi vestibularne disfunkcije (skup simptoma od strane jednog dela neurološkog istema različite etiologije). Vestibularni sindrom može biti tzv. "periferni" i "centralni". Simptomi su vrlo slični kod jednog i kod drugog. Uzroci perifernog su: bolesti srednjeg ili unutarnjeg uha (infekcije ili tumor), nazofaringealni polipi, traume glave, toksičnost nekih lekova, slabije aktivna štitna žlezda, kongenitalno ili idiopatski.  Uzroci centralnog vestibularnog sindroma: krvarenje mozga ili infarkt, infekciozni encefalitis (bakterijski, virusni ili gljivični), meningoencefalitis, trauma glave, toksični lekovi, cista mozga, tumor mozga (primarni ili metastatski), nedostatak tiamina, neurodegenerativne bolesti. Potrebno je svakako napraviti temeljan neurološki pregled psa sa ovim problemom, odnosno utvrditi tačan uzrok koji je pokrenuo ovaj sindrom. Postavljanje tačne dijagnoze zahteva niz dijagnostičkih postupaka: od pregleda oba uha, nosa, ždrijela i grkljana, preko neurološkog i očnog pregleda, nalaza ortopeda, te pregled srca i cirkulacije. Vaš veterinar će nakon temeljne kliničke pretrage odrediti potrebne laboratorijske i rtg. analize, a nakon nalaza moguće je prognozirati situaciju.U svakom slučaju, šansa postoji. Naime, zabeleženi su i slučajevi spontanog oporavka, odnosno, oporavka nakon tretmana antibioticima. Upotrebe antibiotika, elektrolita i rastvoraa je preporučljiva kako bi se pacijentu olakšao i ubrzao oporavak.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, mom psu starom 2 godine je analizom brisa ustanovljena bakterija Staphylococcus aureus na šapama i njušci, kao i Streptococcus beta haemolyticus grupe B na njušci. Pas se konstantno češe, grize šape. Primetno je crvenilo na šapama, a na donjem delu njuške ljubičasti grozdovi bubuljica, koje češanjem raskrvari. Po preporuci veterinara, a na osnovu uradjenog antibiograma dobio je Cephalexin od 250mg, 2 puta dnevno. Interesuje me koliko je opasna ova bolest, da li ukazuje na neko sistemsko oboljenje organizma ili je problem estetske prirode? Da li je potrebno psu davati neke multivitaminske komplekse i koje? Ukoliko imate još neku preporuku koja se odnosi na lečenje i tretiranje ove bolesti, bila bih Vam zahvalna da napišete. Maja O: Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok) je gram pozitivna kuglasta bakterija koja je inače normalan stanovnik kože i sluzokože pasa, a patološko delovanje može ispoljiti usled pada imuniteta. Infekcije ovom bakterijom mogu biti lokalizovane, a  ukoliko  se  iz  žarišta  prenesu limfotokom i krvotokom infekcija može biti generalizovana. Pri širenju infekcije može nastati osteomijelitis, artritis i endokarditis. Stafilokokne infekcije pasa najčešće dovode do piodermija (gnojne upale kože), koje veoma često recidiviraju. Dijagnoza se postavlja uzimanjem brisa za mikrobiološku pretragu. Kao rezultat pozitivne bakteriološke obrade iz traženih uzoraka, dobijamo nalaz sa identifikacijom bakterije i antibiogram (rezultat ispitivanja osetljivosti bakterije na antibiotik). O infekciji strepto i stafilokokama smo pisali u odgovru Streptokokne i stafilokokne infekcije.Infekcije  streptokokama mogu biti lokalne i generalizovane. Streptokoke prodiru kroz sitne povrede (ogrebotine, posekotine i dr.) na koži i počinju da se šire. Negativno dejstvo streptokoka se ogleda i u njihovoj sposobnosti da luče razne enzime i toksine, koji uništavaju tkiva i time pospešuju prodiranje bakterija. Uz obaveznu antibiotsku terapiju, preporučila bih korišćenje hrane na bazi lososa (Brit Care Salmon&Potato), kao i preparata koji poboljšavaju regenerativnu sposobnost kože (Viacutan plus, Cani derm, Derm caps, Biotin forte itd). Možete koristiti i tablete koje podstiču imunitet (Cani Imun tablete), kao i šampone sa antibakterijskim dejstvom koji se koriste u stanjima piodermije (Pyoderm - Virbac). U našoj ponudi možete naći sve pomenute proizvode.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam Nemačkog lovnog terijera starog 6 meseci pa me zanima, da li će da mu bude hladno na -20. Ima kućicu sa boksom, u kućicu sam mu stavila slamu, da li je to dovoljno? Hvala na savet. DanicaO: Ne postoje striktno odredjena pravila o temperaturnom pragu, tj. izdržljivosti pasa na niske temperature. Neke rase pasa su genetski predisponirane i lakše podnose ekstremno niske temperature (haski,malamute,samojedi i sl.), dok neke druge rase nikako nemogu biti duži period izloženi niskim temperaturama. Poznato je da su male i srednje rase manje otporne na niske temperature od velikih - giant rasa. Jedan od prvih pokazatelja stepena otpornosti pasa na niske / visoke temperature je njihovo ponašanje prilikom izlaganja odredjenim vremenskim uslovima. Ukoliko pas reaguje pojačanim naznakama drhtanja, jasno Vam šalje poruku da je za njega duži boravak na niskim temperaturama neodgovarajući i da organizam reaguje kontrakcijom mišića kako bi se sačuvala energija i toplota u cilju zaštite vitalnih organa. U takvim situacijama, neophodna je upotreba zaštitne garderobe za pse ili uvođenje psa u grejanu prostoriju. Ako ste odlučili da psa držite napolju, neophodno je obezbediti optimalne uslove života koji zadovoljavaju zoohigijenske standarde.Tu se pre svega isli na dobro izradjenu kući za psa. Kućica za psa mora imati adekvatne dimenzije koje odgovaraju standardu rase (da u njoj pas može da ustane i okrene se, ali ne veća od toga), zatim položaj kućice bi trebalo da je odgovarajući, na bezbednom mestu koje je zimi dovoljno toplo a leti dovoljno hladno, zaštićenom od vetra, na položaju koji dozvoljava da pas može osmotriti celo dvorište, sa odignutim dnom barem 10 - 20 cm od poda sa toplim podnim prekrivačem , sa nadstešnicom koja ga štiti od kiše i vetra. Jednom utvrđeno mesto za kućicu ne bi trebalo menjati.Pseće krzno je stvoreno za čuvanje toplote. Pravilno hranjen i negovan pas može odoleti veoma niskim temperaturama (ali ne i niskim temperaturama na direktnom vetru). Ukoliko je pas mokar, morate ga prosušiti pamučnim peškirom, a kupanje izbegavati tokom zime. Ishrana mora biti sa pojačanim kalorijama (Energy hrana ili uobičajena hrana u većoj količini) kada su temperature ispod nule, a vodu tada morate menjati par puta tokom dana, kako pas ne bi dehidrirao ukoliko mu se voda u posudi smrzne.Još jedna od bitnih stvari u očuvanju psa u zimskim danima su promrzline, koje nastaju smrzavanjem tkiva ušiju, repa i kože između prstiju. Na ovim mestima se usled vazokonstrikcije slabo sprovodi krv koja nosi toplotu kao i hranljive materije, pa tkivo vremenom odumire. Smrznuta područja izgledaju tamno ili crno.Pas je kao vrsta veoma otporan na hladnoću i smatra se da ako je dovoljno hranjen i potpuno zdrav, pojedine rase mogu bez problema izdržati i temperature od - 15 stepeni. U dugotrajnim fazama ekstremnih  temperature, psa možete dodatno zaštititi odećom za pse ili ga uvoditi u prostorije koje se greju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam štene labradora, star je 5 meseci. Pre neki dan sam ga šetao i napao ga je pas stariji od njega 2 godine, ali nije labrador bio nego neki manji crni i sada ništa nije kao pre. Kada sam ga mazio, igrao se i grickao me i kada bih mu bacio loptu trčao bi za njom i režao... Molim savet. BojanO: Napad psa na štene svakako se može smatrati velikim stresom. Osim što je štene doživelo fizički stres, doživelo je i psihički što je svakako ostavilo posledice po njegovo opšte stanje. Pre svega bih Vam preporučila da ljubimca odvedete u veterinarsku ambulantu kako bi se pregledom utvrdilo ne postoji li kakvih fizičkih oštećenja nastalih prilikom napada, a kako bi se iste mogle na vreme dijagnostifikovati te preduzeti odgovarajuća terapija u svrhu sprečavanja komplikacija. Što se tiče psihičkog stresa ili šoka koji ljubimci doožive usled ovakvih nezgoda, nije moguće vremenski precizirati kada se oslobađaju neprijatnog osećaja. Važno je pružiti ljubimcu dovoljno pažnje, toplih reči i ljubavi kako bi mu se što pre povratio osećaj sigurnosti.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam ženku pekinezera staru oko 2 godine. Pre nekih godinu dana srušila se i pala u nesvest. Nakon toga sve je bilo dobro do pre nekih mesec dana, dok se nije to ponovilo, noge su joj bile nesigurne i bez osećaja, ali je bila pri svesti. To joj traje nekih dvadesetak sekundi, a posle je opet kao nova, razigrana i vesela. U zadnjih dva meseca to se ponovilo četiri puta pa me zanima o čemu se radi i kako joj pomoći. Hvala, LeoO: Problem koji navodite može biti posledica različitih poremećaja prvenstveno nervnog sistema, ali potencijalno i nekih drugih. Najpre, može se raditi o epilepsiji u čijoj osnovi leži poremećaj u prenosu nervnih impulsa. O tome možete više pročitati u odgovoru Napadi epilepsije ("petit mal", epilepsia minor) i Epilepsija kod pasa. Nesvestica pasa vrlo je retka pojava, ali ne treba je zanemarivati jer predstavlja simptom nekog ozbiljnijeg zdravstvenog poremećaja. Osnovni uzrok nesvestice pasa je nepoznat.Bolesti unutarašnjeg uha mogu dovesti do pojave nesvestice, zatim, indigestije, bolesti jetre pa čak i neuhranjenost. Ne treba niti izostaviti stalnu izloženost štetnim hemikalijama i stres. Simptomi nesvestice najčešće se javljajukod pasa starije dobi, a kategorišu se kao blage i jake. Blagi simptomi su vrlo slabo izraženi pa često prolaze i neuočljivi - otežano kretanje, posrtanje prilikom kretanja te držanje glave na jednoj strani.Jako izraženi simptomi uključuju nesposobnost stajanja, mučninu, povraćanje, abnormalno kretanje očnih jabučica, nesposobnost uzimanja hrane i vode, te oteženo mokrenje i defeciranje. Pojava ovakvih simptoma kod ljubimca iziskuje posetu  veterinarskoj ambulanti te specijalistički neurološki pregled.