Bronhitis i upala krajnika

P: Tri meseca star francuski buldog već 10-tak dana kašlje. Bio je kod lokalnog veterinara nakon 2 dana kašljanja, rekao je da mu nije ništa i dao kapi za nos da "se smirimo", međutim kako je nastavio da kašlje odveli smo ga je kod drugog veterinara koji je ustanovio da ima upalu krajnika, "lagani bronhitis" i nema temperaturu pa mu dao inekciju antibiotika i antibiotike 2 puta dnevno 5 dana. Znam da je teško (nemoguće) bez pregleda psa odgovoriti, ali molim Vas recite mi je li propisana terepija po vama odgovarajuća? Ovih dana bi ga trebao voditi na drugu vakcinaciju, ima li kontraindikacija obzirom na njegovo zdravstveno stanje odnosno lečenje? Hvala, Ivan

O: Kod Vašeg ljubimca verovatno se radi o traheobronhitisu, često nazvanog i zarazni kašalj pasa (kennel cough). Prilično je neprijatna i dugotrajna bolest pasa. Zapravo ne radi se o jednoj bolesti već o kliničkom sindromu koji je uzrokovan sa više uzročnika. Uzročnik kašlja može biti virus, bakterija, mikoplazma ili gljivica. Najčešći uzročnik je bakterija Bordetella bronchiseptica, ali mogu se upali pridružiti i neki virusi.

Tu pre svega mislimo na adenoviruse i viruse parainfluence pasa. Po pravilu je primarni uzročnik upale dušnika virus, a potom može doći do sekundarne bakterijske infekcije. Upala dušnika manifestuje se jakim, hrapavim kašljem, a često zvuči kao da je psu zapela kost u grlu. Kašalj se javlja u napadima više puta na dan, pas kašlje širom otvorenih usta i ispušta upravo takav zvuk kao da mu je u grlu kost koju želi izbaciti. Napadi su intenzivniji kada je pas uzbuđen, dakle kada se sprema u šetnju, dok se raduje vlasniku i neposredno pre jela. U manje komplikovanim slučajevima apetit je očuvan, a oboleli pas nema povišenu temperaturu. Zarazni kašalj najčešće prođe bez komplikacija ukoliko se počne lečiti na vreme. Terapija se sastoji u davanju lekova koji suprimiraju kašalj, te po potrebi antibiotici ukoliko ima nagoveštaja sekundarna infekcija. Vrlo važan činilac u terapiji je strogo mirovanje koje mora trajati 3 nedelje. U tom periodu psa ne smete izlagati nikakvim fizičkim naporima zahtevnijim od lagane šetnje. Od komplikacija najčešći je hronični bronhitis i upala pluća. Za vreme bolesti treba izbegavati davilice te bilo kakvu manipulaciju koja može nadržiti dušnik. Vakcinišu se samo zdravi psi, što znači da psi sa povišenom telesnom temperaturom, imunodeficijencijom, hroničnim bolestima i dr., ako se i vakcinišu, neće pravilno reagovati na vakcinu. Osim navedenog, bitno je voditi računa o vremenu proteklom između zadnjeg primanja antibiotika i vakcinacije s obzirom da antibiotik i vakcina mogu interferirati čime se smanjuje učinak vakcine i samog stvaranja imunološkog odgovora. Preporučeni razmak vremena iznosi minimalno 10 dana.

Nadam se da sam Vam pomogla savetima, a preporučujem Vam da svakako odvedete svojeg psa na kontrolu za otprilike tri nedelje kako bi se dobio uvid u zdravstveno stanje nakon terapije i kako bi se izbegle moguće komplikacije.