Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Molim Vas za informaciju povodom terapije koju je dobio moj pas. U pitanju je  nemački ovčar star 6 godina, a dijagnoza je cauda equine. Prvi dan dobio je solu-medrol od 40 ml, a nakon toga još 4 dana od 125 ml. Pas se polako diže na zadnje noge, iako ne može izdržati dugo. Međutim, pas povraća penu, providnu ili belu, povećano bali i krklja. Danas odbija hranu i teško pije vodu. Inače je zbog epilepsije na phenobarbitonu. Veterinar nas je uputio da mu smanjimo na pola injekcije medrola, odnosno polovinu injekcije danas, pola sutra, a od druge nedelje lagano smanjivanje doze i to oralno. Dodatak neurobion forte koji mu nisam uspeo dati jer neće da proguta.  Molim  Vas  da  mi  kažete je li to trenutna  mučnina kao nuspojava solumedrola ili je nešto ozbiljnije. Sada mi izgleda jako loše i bojim se da neće dočekati sledeću nedelju.Unapred zahvaljujem. JocaO: Sindrom cauda equina (degenerativna lumbosakralna stenoza) je uzrokovana kompresijom nervnog korena (cauda equina) koji prolaze kroz kičmeni kanal u lumbosakralnom delu (donjem delu leđa). Kompresija nervnih korena i pritisak na iste može biti posledica  artritičnih procesa, infekcije, degenerativne rupture diska ili tumora. Većina pasa koji obole od lumbosakralne degeneracije srednje ili starije su dobi većih rasa pasa. Najčešći simptom ovog oboljenja je progresivna oštra bol. Postoje i brojni drugi simptomi: intermitentna hromost na jedna ili oba zadnja ekstremiteta ili ukočen hod, progresivno otežano dizanje na zadnje noge, iznenadna šepavost nakon ustajanja ili skakanja. Takođe, često se uočava grizenje repa ili šapa zadnjih nogu, kao i inkontinencija urina ili fecesa u uznapredovalim slučajevima. U najtežim slučajevima dolazi do kompletne paralize ekstremiteta. Dijagnoza sindroma cauda equinae postavlja se najpre neurološkim pregledom posmatranjem načina hoda, a zatim i dijagnostičkim injekcijama kako bi se lokalizovala lezija. Takođe, za potvrdu dijagnoze neophodno je načiniti i RTG-snimak i mijelografiju a po potrebi se dodatno sprovode i MRI, CT i elektromielografija. Lečenje se sprovodi protuupalnim lekovima ili analgeticima i ograničenjem kretanja u početnim i blagim slučajevima. Lečenje se sprovodi i hirurški kod onih jedinki sa neurološkim deficitom, lošim odgovorom na analgetsku terapiju i učestala ponavljanja bola, a u svrhu smanjivanja pritiska na komprimirani nerv. Kada se smanji pritisak na nerv, postepeno se vraćaju i neurološke funkcije. Prognoza ovog oboljenja zavisi od težine slučaja i hroničnosti klinički vidljivih znakova pre načinjenog hirurškog zahvata. Neki pacijenti imaju samo povremene bolne epizode u zadnjim nogama, dok kod onih pasa sa hroničnom neurološkom disfunkcijom oporavak može i duže potrajati, makar se uočava nemogućnost povratka funkcija u potpunosti. Međutim, ipak, i kod njih je moguć sasvim normalan život bez bola. Često se u lečenju ovog oboljenja koristi Solu-medrol (metilprednizolon) koji modifikuje odgovor imunog sistema na različite upalne procese u organizmu. U preporučenim dozama solu-medrol vrlo retko izaziva nuspojave, ali kod intenzivnog lečenja ili dugotrajnog davanja moguće su nuspojave u biohemijskom sastavu krvi, tačkasta krvarenja po tkivima, a od najčešćih se nuspojava uočava povraćanje, promene ponašanja, letargija, pojačano pijenje vode, učestalo mokrenje, pojačani apetit i dahtanje. Dugotrajno davanje metilprednizolona dovodi do gubitka dlake, slabosti mišića, stanjivanje kože i depigmentacije, prolieva i dijabetesa.Svakako se pri uočavanju nepoželjnih reakcija treba obratiti veterinaru kako bi dozu individualno prilagodio. Kako metilprednizolon suprimije endogene adrenokortikalne aktivnosti, od presudne je važnosti redovna kontrola i nadzor doze leka toekom lečenja, ali i nakon kako bi se prevenirale sekundarne infekcije usled oslabljenog imuniteta organizma. Ovako teški simptomi koje opisujete kod Vašeg ljubimca mogli bi biti posledica davanja terapije koju mora primiti s obzirom na dijagnozu, pa ako oni potraju svakako o tome obavestite Vašeg veterinara kako bi mu infuzijom i injekcionom vitaminskom potporom ubrzao oporavak. Do odlaska veterinaru, ljubimcu možete ponuditi neku od medicinskih visokoenergetskih hrana koje možete razrediti vodom do te mere da sadržaj možete staviti u brizgalicu i hraniti ga direkno na usta. To su: Hills a/d konzerva, Royal Canin Recovery pašteta.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: U  pitanu je štene mešanca, staro 6 meseci. Stalno mu se peruta koža na leđima. U stanu je, a prosečno se kupa jednom u 2 ili 3 meseca. Zanima me šta je uzrok tome?Unapred zahvaljujem, Stevan O: Stare ćelije kože odumiru i ljušte se, a zamenjuju ih nove ćelije. Taj bi se proces trebao odvijati postepeno i neprimetno. Međutim, kod perutanja se proces odumiranja ćelija toliko ubrzava, da odumrli ostaci kože počinju formirati ljuspice. Ponekad perutanje kože može biti popraćeno svrabom i/ili crvenilom. Sve to zavisi od uzroka koji je pokrenuo perutanje kože. Pojačano stvaranje peruti je obično znak neizbalansirane ishrane, a ređe se javlja kao nedostatak biotina (vitamin H), koji je poznat kao zaštitni faktor za dlaku i kožu. Takođe se perutanje kože javlja kod raznih sistemskih bolesti i parazitoza te gljivičnih oboljenja. Perut je česta pojava i u zimskim mesecima, dok naši ljubimci pretežno borave u kući. Posebno su osetljivi na centralno greanje jer suvi vazduh pojačava suvoću i ljuštenje kože. Neprikladni šamponi takođe mogu utiecati na pojavu peruti i svraba. Perutanje kože je medicinski problem pa bih Vam preporučila da posetite svog veterinara kako bi utvrdio razlog perutanja.   

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mešanca starog oko 2 godine. Vakcinisan je protiv besnila i štenećaka, međutim u zadnja 2 dana nije dobro, jedva hoda, skoro stalno leži, bez apetita, oči i jezik su mu žuti, a nije ni veseo kao inače. Želim znati znate li možda na koju bolest upućuju ovi simptomi. Zahvaljujem, RašaO: Žutica označava žućkasto obojenje tkiva, a obuhvata žutilo kože i dubokih tkiva. Najčešće je uzrok žutice velika količina slobodnog ili konjugiranog bilirubina u vanćelijskim tečnostima. Najčešći uzroci žutice su pojačano razaranje eritrocita i naglo otpuštanje bilirubina u krv te opstrukcija žučnih kanala ili oštećenje ćelija jetre, tako da se ni normalne količine bilirubina ne mogu izlučivati u probavni trakt. Postoje dve vrste žutice: hemolitička žutica i opstrukciona žutica. Hemolitička žutica nastaje zbog hemolize eritrocita. Eritrociti se razgrađuju tako brzo da jetra jednostavno ne može izlučivati bilirubin onom brzinom kojom se on stvara. Zato se veoma poveća plazmatska koncentracija slobodnog bilirubina.  Opstrukcijska žutica nastaje zbog začepljenja žučnih kanala ili zbog bolesti jetre. Uzrok mogu biti začepljenje žučnih kanala ili oštećenje ćelija jetre, stvaranje bilirubina je normalno, ali stvoreni bilirubin ne može iz krvi dospeti u creva. Taj konjugirani bilirubin vraća se u krv, verojatno zbog toga što pucaju prepunjeni žučni kanali pa se žuč ulieva direktno u limfu koja napušta jetru i boji tkiva. Piroplazmoza je bolest koja se najpre manifestuje visokom temparaturom (40°C ili 41°C), bledim sluznicama, apatijom, povraćanjem, pas se nerado  kreće, mokraća je tamnija, a može biti i crvene boje. Što bolest duže traje, nastaje žutica jer se raspada velik broj eritrocita. Može doći do oštećenja bubrega i jetre. Uzročnik piroplazmoze je Babesia (Babesia canis), sitni protozoa koji parazitira u crvenim krvnim ćelijama (eritrocitima), u njima se umnožava pa dolazi do raspadanja eritrocita. Babesiu prenose krpelji koji na životinji sisaju krv. Nakon 48 sati od kačenja na životinju otpuštaju u krv, iz svoje sline, razvojne stadijume Babesia i tako invadiraju životinju. Piroplazmoza je izlečiva jedino ako se pravovremeno odvede ljubimac u veterinarsku ambulantu. Pse je najbolje zaštititi od krpelja aplikacijom ampula na kožu ili primenom spreja ili ogrlica. Ampule treba aplikovati u određenim intervalima svaki mesec, a ogrlice treba menjati zavisno od vrste, prema uputstvu proizvođača. Sve navedeno možete nabaviti i u Pet centru.   O kojem se oboljenju radi, utvrditi se može jedino pregledom ljubimca u veterinarskoj ambulanti pa u skladu s time i preduzeti terapija, što Vam svakako i savetujem. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Kupio sam Welpenkalk tablete i GAG tablete za štene koje imam, ono je staro 6 nedelja, rase newfoundland. Zanima me mogu li mu već sada dati navedene tablete i u kojoj dozi se one daju. Unapred zahvaljujem, MiodragO: Kalcijum i fosfor su esencijalni minerali u telu. Zajedno delujući održavaju pravilan rast i strukturu koštanog sistema. Njihove dnevne potrebe variraju zavisno od starosti i stanja organizma psa. Manjak ili višak jednog i drugog minerala može dovesti do problema u koštano - zglobnom sistemu, posebno kod mladih pasa. Iz toga razloga je vrlo važno da se kalcijum i fosfor uzimaju tj. unose putem hrane u pravilnim količinama. Problemi zbog manjka kalcijuma i fosfora se danas retko javljaju jer se psi uglavnom hrane gotovom granuliranom hranom u kojoj je njihov odnos tačno izbalansiran. Kada se problemi ipak jave onda je to najčešće zato što vlasnici hrane pse sa hranom koju sami pripremaju ili zato što daju previše dodataka ishrani, posebno kod mladih štenaca koje karakteriše intezivan rast.  Dodavanje kalcijuma se ne preporučuje kod pasa koji se hrane gotovom (dehidriranom) komercijalnom hranom. Prevelike količine kalcijuma mogu itekako štetno delovati na razvoj zdravog skeleta. Za razliku od odraslih pasa, izgleda da štenci imaju još nerazvijen mehanizam za regulisanje apsorpcije kalcijuma iz hrane. To može dovesti do apsorpcije i zadržavanja više kalcijuma nego što je potrebno, posebno ako je njegova količina u ishrani visoka. Višak kalcijuma može uzrokovati skeletne deformacije ili manjak nekih drugih minerala poput cinka. Prema novijim studijama smatra se da postoji direktna veza između nastanka displazije kukova, hipertrofične osteodistrofije i osteohondritisa disekansa i preteranog dodavanja kalcijuma. Ishrana hranom koja ima premalo kalcijuma je jednako problematična. To se posebno odnosi na hranu pripremljenu kod kuće. U takvim slučajevima koštano - zglobni sistem mora osigurati dovoljnu količinu kalcijuma za druge delove jela pa posledično dolazi do nastanka krhkih, lomljivih i deformiranih kostiju. U svakom slučaju, ako psa hranite kvalitetnom suvom hranom, koja već u sebi sadrži sve potrebne vitamine i minerale, ne preporučuje se dodavati druge dodatke, nezavisno od toga da li se radi o velikoj ili maloj rasi. Ako psa hranite samo mesom ili nekom drugom hranom koju sami pripremate, onda Welpenkalk tablete možete početi davati već od 6. nedelje života pa do 15 meseci. Na svakih 5 kg telesne težine daju se po 3 tablete. Navedeni proizvod u sebi sadrži kalcijum, fosfor, cink, natrijum, bakar, mangan i kobalt, ali ne sadrži nikakve vitamine. GAG tablete, između ostalog sadrže i vitamin E i selen, a daju se svakodnevno u periodu od 2 – 3 meseca. Doza je 1 tableta dnevno na svakih 15 kg telesne težine. Budući da ovaj proizvod sadrži velike količine selena, važno je da se preporučene doze ne prekorače. Takođe, bitno je još napomenuti da nikako ne dajete oba proizvoda istovremeno.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam štene rota i on ima gljivice od rođenja. Sad ima 7 meseci i još nisu prestale, mazao sam daktanolom, kanestenom i cistio oksanom. Ali i dalje ima na repu neke gljivice. Imao je na još mesta na telu ali sam se sa njima nekako izborio, a ovo kao da se povećava. Molim savet. ĐorđeO: Gljivična oboljenja - dermatomikoze su oboljenje kože i dlake koja su uzrokovana različitim vrstama patogenih gljivica. To su jedna od najčešćih kožnih oboljenja pasa.  Kod pasa najčešće se javljaju gljivične infekcije čiji su uzročnici gljivice iz roda mikrosporium i trihofiton. Važnu ulogu u nastanku gljivičnih infekcija pasa imaju uslovi držanja i nege psa. Gljivična oboljenja, mnogo češće nastaju kod pasa koji se drže u sobnim uslovima. Sintetičke i vunene tkanine predstavljaju povoljna mesta za razvoj gljivica. Ukoliko se one koriste kao mesto boravka, a ne održava se njihova redovna higijena (pranje), onda one postaju glavni izvor infekcije. Infekcija se prenosi direktnim putem - sa psa na psa, ili indirektnim putem - preko predmeta i opreme. Inkubacija iznosi 7 - 14 dana, a oboljenje kulminira posle 12 - 35 dana. Bolest se karakteriše pojavom okruglih lezija na koži (1 - 3 cm) koje su bez dlake, a većinom je prisutno i perutanje tih delova kože. U kasnijem toku promene se povećavaju i šire, a u sredini ogolelih delova počinje da raste dlaka. Često se javlja i svrab, pa se životinja češe, što može da dovede do oštećenja kože i naknadnog naseljavanja bakterija što komplikuje tok bolesti. Promene kreću od glave, preko vrata, prednjih i zadnjih nogu, a mogu da zahvate i čitavo telo. Dijagnostičkim metodama (mikroskopskim pregledom dlaka sa mesta prelaska bolesnog u zdravi deo kože, Woodovom lampom, zasejavanjem podloga materijalom uzetim sa promenjenih delova kože), kao i na osnovu kliničkog pregleda i anamnestičkih podataka, veterinar postavlja dijagnozu i propisuje terapiju.Istovremeno sa lečenjem obolelog psa, treba prostor gde boravi pas očistiti i dezinfikovati. Veterinar će odrediti način i dužinu lečenja, kao i izbor leka u zavisnosti od stepena oštećenja kože. Lokalna terapija (antimikotični preparati) se sprovodi do negativnog nalaza kulture gljivica. Životinjama čije se stanje ne popravi lokalnim lečenjem u periodu od 2 - 4 nedelje, neophodno je sprovesti oralnu terapiju antimikoticima i eventualno dati i antibiotike, kako bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije. Terapija je dugotrajna (6 - 8 nedelja), a životinja se smatra izlečenom uz negativni nalaz brisa kože. Mnogo više vremena je potrebno dlaci za potpuni oporavak.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani veterinari. Interesujemo da li je dozvoljeno u ishrani pasa koristiti beli luk. Ukoliko je odgovor da, koliko često pas ovu namirnicu sme konzumirati tj,. u kojoj meri. Šta je bezbednije, da se termički obradi ili da se nudi sirov. Interesuje me isto to i za gljive tj. pečurke i salatu. Da li bi trebali izbegavati upotrebu crnog luka?Hvala na informacijama.Igor JovovićO: Beli luk (Allium sativum) se koristi već hiljadama godina u medicini i kod mnogih uživa kultni status, s obzirom na svoja lekovita svojstva. S razvojem holističke veterine, upotreba belog luka je postala uobičajena i kod životinja. Najvažnija lekovita aktivna komponenta u belom luku je alicin, koji je ujedno zaslužan i za njegov karakteristični miris. Lekovita svojstva koja se vežu uz beli luk su mnogobrojna: podizanje funkcionalnog nivoa imunog sistema na način da stimuliše produkciju leukocita (pa se preporučuje kod svih stanja kada je imuni sistem narušen), snažno antimikrobno delovanje protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita. Beli luk se spominje i kao promoter dobre probave jer podstiče lučenje želudačnih sokova koji olakšavaju varenje, a, osim toga, zapaženo je i njegovo svojstvo da snižava nivo glukoze u krvi pa se preporučuje kao dodatak ishrani kod dijabetesa. Postoji više je sastojaka belog luka koji pomažu detoksicirajuću funkciju jetre, a može da snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi. Repelentno delovanje prema buvama,krpeljima i drugim spoljašnjim nametnicima / parazitima takođe je poznato.Dodavanje sirovog, svežeg belog luka u hranu može pomoći Vašem psu protiv infekcija usne šupljine, grla, respiratornog trakta, želuca i creva. U vezi upotrebe belog luka treba svakako spomenuti i njegova potencijalno toksična svojstva, za koja su odgovorni tiosulfati koje sadrži, međutim, do toga dolazi kada se beli luk koristi u veoma visokim dozama kroz duži period. U takvim slučajevima može doći do hemolitičke anemije, povraćanja, proliva, napada astme, prebojenosti urina... Da bi se razvio toksični efekt, tj. hemolitička anemija, pas bi trebao da pojede dnevnu količinu belog luka koja iznosi 0,5% negove telesne težine (npr. kada bi pas od 10 kg telesne težine dnevno pojeo 50 g svežeg belog luka). Na kraju, treba reći i da efikasnost belog luka zavisi od njegovog obliku prilikom ingestije pa tako kuvani beli luk uglavnom gubi svoja medicinska svojstva, a ako se radi o gnječenom belom luku ili o soku trebalo bi ga iskoristiti u roku 3 sata.Komercijalna upotreba belog luka uglavnom je vezana za njegov repelentni učinak prema spoljašnjim parazitima, i često se nudi kao prah koji se dodaje u hranu ili kao komponenta gotovih preparata uglavnom tableta. Sirovi beli luk se preporučuje davati 4-5 dana zaredom, nakon čega treba napraviti pauzu 1-2 dana.   Što se tiče ostalog povrća, ne preporučuje se davanje crvenog luka jer sadrži tiosulfate kao i beli luk, ali u mnogo višim koncentracijama. Treba biti oprezan sa zelenom salatom jer može izazvati kolike, a takođe je i gljive / pečurke bolje je izbegavati. Veoma je važno kod upotrebe povrća da ono uvek bude sveže očišćeno i oprano, s obzirom na eventualne ostatke pesticida i prisutnost parazita.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj maltezer, ima 2 godine i težak je oko 4 kg. Od skora radije jede mačiju nego pseću hranu. Sad jede mokru hranu Gourmet i Whiskas u kesici i Brit suvu isto za mačke. Da li je to zdravo za njega? Može li imati nekakve posledice i smem li nastaviti da ga tako hranim jer on uživa u mačjoj hrani, dok pseću jede tek ako jako izgladni pa nema izbora? Puno hvala, Rade O: Pseća hrana je prilagođena njihovim nutritivnim potrebama koje se razlikuju od mačjih. Poznato je da su mačke veće "izbirljivice" u odabiru hrane pa njihova hrana sadrži više mesa i manje dodataka poput povrća, pirinča i sličnog. Mačke imaju manji / kraći sistem za varenje od psa pa zbog toga hrana mora biti lako i brzo svarljiva. Takođe, mačija hrana mora sadržati taurin (aminokiselina) koja je potrebna za funkciju vida i srčanog mišića, mnogo više nego kod pasa. Na kraju, psi mogu da jedu mačiju hranu, a ovoj navici sklone su posebno male rase poput maltezera, koje su poznate po svom izboru hrane. U obrnutom slučaju, kad mačke konzumiraju pseću hranu, javljaju se teže posledice poput slabog vida i promena na srcu. Nastojte da Vaš pas ipak više konzumira pseću hranu, koja sadrži manji postotak proteina te je tako izbalansirana da odgovara njegovom metabolizmu i zdravlju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Dobar dan, interesuje me da li ši cu-i mogu da se šetaju zimi... tj. koja donja temperatura  je pogodna za njihov izlazak. Imad ženkicu 4 meseca staru.Hvala unapred, JacaO: Štene je osetljivije na niže temperature i naročito na velika temperaturna kolebanja, pa se može prehladiti. Ipak, pas je kao vrsta veoma otporan na hladnoću. Visoka i niska spoljna temperatura, a posebno vlažnost vazduha imaju veliki značaj za organizam psa. Toplota na njega deluje nepovoljnije od hladnoće (ukoliko uz hladnoću nemamo promaju i vetar). Na visoke i niske temperature organizam psa treba privikavati postepeno. Vaše štene je još uvek malo, a trenutno nisu odgovarajući klimatski uslovi. Naime, dogodio se veliki temperaturni pad. To ne bi bio problem odraslom psu, koji je naviknut na život van kuće, ali mislim da ne bi bilo dobro da štene duže izlažete ovakvom vremenskim prilikama. U Pet centru možete da kupite specijalnu odeću za pse (jaknice, mantiliće, džempere) koja svakako može Vašem psu da olakša boravak napolju. Kada je psu hladno, on prvo počne da drhti, a zatim se sklupča na najtoplijem mestu i drhti. Aktivnost mu je smanjena. Ponekada se može desiti i da cvili. Kada pomazite psa kome je hladno, šapice su mu hladne, uši, kao i ekstremiteti i pas će se, osetivši vašu toplotu instiktivno naleći na Vas ne bi li se zagrejao. Može se zapaziti i da su mu blede vidljive sluzokože i da često oblizuje njušku. Jedan od prvih pokazatelja stepena otpornosti pasa na niske/visoke temperature je njihovo ponašanje prilikom izlaganja određenim vremenskim uslovima. Poznato je da su male i srednje rase manje otporne na niske temperature od velikih - giant rasa.  Ne mogu vam tačno reći koja je to najniža temperatura na kojoj vaš pas može boraviti napolju.Načinom na koji  pas reaguje jasno Vam šalje poruku da je za njega duži boravak na niskim temperaturama neodgovarajući i da organizam reaguje kontrakcijom mišića kako bi se sačuvala energija i toplota u cilju zaštite vitalnih organa. Naš savet je da psa i pored zaštitnog odela ne izlažete duži period niskim temperaturama, tj. ukoliko primetite da njemu to ne odgovara, promenite mesto boravka i premestite ga na, za njega, prijatniji prostor.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moj labrador već duže vreme u uglovima usana ima nešto crveno. Jedan prijatelj nam je rekao da su to pseće žvale pa me zanima treba li ih nečim mazati ili će to proći samo od sebe? Hvala, PetarO: Ono što uobičajeno nazivamo žvalama kod ljudi, označava pojavu crvenila, ranica i krasti na području jednog ili oba ugla usana. Takve ranice budu infiicirane bakterijama ili gljivicama i postaju uporne i iziskuju duže lečenje. Moguće je da se i kod psa jave slični problemi. Jedan od uzroka može biti već i učestali mehanički nadražaj uglova usana. Zato obratite pažnju na način kako životinja uzima hranu, odnosno kako žvače različite igračke, poslastice ili nejestive predmete. Upala usana kod pasa može biti posledica infekcije koja se proširila iz usne šupljine, parazitarnih i gljivičnih infekcija, kao i autoimunih bolesti kože. Prema toku takva upalna stanja mogu biti akutna i kronična, a manifestuju se svrabom, bolom i otokom. Ukoliko pas češe takva mesta, pogoršava primarnu bolest. Eozinofilni granulom kompleks kod pasa karakterišu promene u obliku plaka, a lezije se javljaju u usnoj šupljini, na usnama ili na bilo kojem delu kože. Uzrok ovom oboljenju često je nepoznat. Vašeg ljubimca svakako odvedite na veterinarski pregled kako biste, na osnovu tačno postavlje dijagnoze, započeli sa terapijom

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Moj pas zlatni retriver, Štene 7 meseci, već 3 do 4 dana ne može da ide u wc. Ima zatvor. Da li postoji neka tableta za olakšavanje. Jede sve što stigne, jako je halapljiv. Možda da se baci na neku dijeticu? Hvala puno. DaliborkaO: Defekacija ili izbacivanje izmeta u spoljašnju sredinu je refleksni čin koga inicira rastezanje i pritisak na zidove završnog dela kolona. Međutim ovaj refleks može voljno da se kontroliše tako da životinja defekaciju može da odloži na neko vreme. Zatvor predstavlja veoma čest problem kod životinja. Feces se zadržava u kolonu, postaje suvlji u tvrđi i teško se evakuiše. Zatvor može nastati kada feces ne može dalje pasirati, jer postoje smetnje, suženje lumena creva ili potpuno zatvaranje lumena creva (kod npr. zapetljaja creva ili pritiska drugih organa ili stranih tvorevina), kada se tvrdi, nesvareni sastojci sadržaja ispreče i smetaju dalju pasažu (kosti, strani predmeti, dlake, paraziti..), zatim neuromuskularne smetnje, stresne sitacije, bolna stanja - bolne defekacije itd.. Kada životinja ima zatvor, ona pokazuje određene kliničke simptome: otežano, bolno, naporno defeciranje, sa pojavom grčeva uz izbacivanje male količine suvog fecesa. Može se takođe ispoljiti i letargija, depresija, abdominalni bol, anoreksija, pa čak i povraćanje. Preporučujem Vam da psa odvedete na veterinarski pregled. Za dijagnostiku bolesti debelog creva je vrlo važan detaljan razgovor vlasnika obolele životinje sa veterinarom. Jako je važno da vlasnik detaljno ispriča veterinaru sve podatke o načinu ishrane, o držanju, nezi i navikama obolelog ljubimca. Podaci o ishrani moraju veterinaru da kažu šta i koliko životinja jede i koliko često. Takođe važno je i napomenuti da ste dali sredstvo protiv crevnih parazita.Fizičkim pregledom životinje obolele od bolesti debelog creva, palpacijiom stomaka obolele životnje moguće je da veterinar napipa eventualno prisustvo uvrnuća creva ili tumorozne mase, kao i postojanje velike količine stvrdnutog fecesa. Pregled završetka debelog creva prstom veterinaru može da da podatke o prisustvu tumora, stranih tela ili suženja u tom delu creva. Koprološki pregled je jednostavan, a vrlo važan metod u dijagnostici oboljenja debelog creva jer njime može da se sa sigurnošću ustanovi prisustvo crevnih parazita. Radiološki pregled - bez kontrasta može da nam pomogne ako su u pitanju tumorozne promene na debelom crevu, određene vrste stanih tela ili megakolon. Kontrastni radiološki pregled daje nam mnogo više podataka o stanju unutar debelog creva ali obično zahteva anesteziranje pacijenta. Pregled ultrazvukom može da bude pomoćni metod u dijagnostici bolesti debelog creva, a u nekim slučajevima pregledom ultrazvukom moguće je i postaviti dijagnozu.Kada životinja ima problema sa hroničnim zatvorom, ona mora biti podvrgnuta određenom režimu ishrane. U pitanju je lako svarljiva hrana bogata vlaknima. U našoj ponudi nemamo tablete koje deluju kod opisanog problema. Preporuka je da se svakako obratite vterinaru koji će uraditi klinčki pregled životinje i ukoliko je potrebno preduzeti određene mere.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam fox terrijera staru 8 meseci. Pre nekih 10-tak dana stomak joj je jako porastao i počela je da pije više vode nego obično. Veterinar ju je snimio i na rentgenskom snimku se vidi da joj je srce uvećano i nakon uradjenog ekg-a konstatovao da je srce uvećano. Dobila je injekcije lasixa i enalapril 2x1/4. Interesuje me kako još mogu da pomognem psu, da li postoji još nešto što možemo da uradimo. Veterinar mi je rekao da ona može koliko-toliko normalno da živi sa tim, u slučaju da je uspešno oslobodimo viška vode, ali mene interesuje da je ona u bolovima i šta bi bilo najbolje za nju. Bilo bi mi jako žao da ona pati ili da živi život u bolovima ili nešto slično. Hvala unapred. KarolinaO: Cardiomegaly ili General heart enlargement - predstavlja uvećanje srca. Generalno uvećanje srca nije posebna bolest, već predstavlja patofiziološki odgovor srca na neko od oboljenja srca. Većina srčanih oboljenja uzrokuje neki stepen uvećanja. Više o ovoj temi možete pročitati u odgovru Uvećano srce. Životinje sa bolesnim srcem obično imaju slab apetit i lošeg su opšteg stanja. Zbog toga bi njihova ishrana trebalo da bude bazirana na kompletnoj hrani iz programa veterinarske dijete za pse koji pate od srčanih oboljenja. Zahvaljujući velikoj ukusnosti i visokoj koncentraciji belančevina i energije ova hrana je idealna za održavanje optimalne telesne težine srčanih bolesnika. Hrana bi trebalo da počne da se koristi čim se primete prvi simptomi bolesti srca, odnosno od trenutka kada je oboljenje dijagnostikovano, pa tokom čitavog života, ali neophodno je naglasiti da upotreba ove hrane mora biti preporučena od strane veterinara koji prati tok oboljenja i zdravstveno stanje Vašeg ljubimca. U našoj ponudi imate sledeće hrane za te namene: Royal Canin - Early cardiac u suvom obliku (dehidrirana granulirana hrana), Cardiac u vlažnom obliku (konzerviranu hranu), kao i Hill's h/d suvu (dehidriranu) i vlažnu hranu (konzerviranu).Savetujem Vam da pratite savete Vašeg veterinara i da porazgovarate sa njim o korišćenju posebne, navedene hrane.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Pas je star šest meseci. Pre dva meseca dobio je vodenasti proliv. Urađena je analiza stolice, bila je pozitivna na djardien. Dobio je kao terapiju Panacur tablete. Nakon toga smo tri dana skupljali stolicu radi analize. I ponovo je bio pozitivan na djardien. Zatim je veterinar dao terapiju sa anaerobex metronidazolom. I, evo, danas sam saznala da je ponovo pozitivan, a ja sam baš vodila računa da ne pojede niti jedan izmet pa me zanima je li moguće da se mora istovremeno uraditi par terapija, tj. je li moguće sa jednom terapijom uspeti? Danas opet idemo kod veterinara, sada je rekao da će dati kombinaciju dva leka, a ja ne znam mogu li toliki lekovi škoditi njegovonm zdravlju jer ima i problema as gastritisom. Molim vas da mi kažete kako je moguće rešiti se tog parazita. Veterinar je preporučio da mu stavim korpu kad izlazimo napolje u šetnju. SanjaO: Giardia je organizam koja parazitira u tankom crevu psa. Reč je zapravo o hroničnoj crevnoj bolesti koju je dosta teško iskoreniti i za koju još uvek nema odobrene terapije. Lekovi koji se koriste u terapiji su najčešće oni na bazi febendazola, poput Panacura, koji ubija neke od crevnih parazita, a pomaže i u kontroli Giardie. Febendazol se može koristiti sam ili u kombinaciji sa Metronidazolom. Metronidazol je antimikrobni lek i antiprotozoik pa tako ubija neke vrste bakterija koje takođe mogu uzrokovati proljiv. Nažalost njegova efikasnost protiv Giardie je samo 60–70% . Druga njegova negativna strana je da može biti toksičan, posevno za jetru, i teratogen pa se ne sme koristiti kod gravidnih životinja. Što se tiče febendazola, za njega nema registrovanih nuspojava već se smatra jednim od sigurnijih lekova u veterini. U svakom slučaju, potrebno je naglasiti da navedeni lekovi uništavaju samo nerazvijene forme - ciste koje se izlučuju fecesom, ali ne i odrasle parazite u crevima. To znači da analiza stolice na Giardiu može biti negativna, a da životinja i dalje ima parazite u crevima odnosno da je i dalje  izvor zaraze. Zbog svega navedenoga terapija je najčešće dugotrajna i višekratna jer je za sada jedino tako moguće iskoreniti navedenog parazita.Kako bi bolest držali pod kontrolom vrlo je važno redovno uklanjati feces, a površine na kojima životinja boravi dobro očistiti i dezinfikovati (Oxid S, vrela voda i sl.). Takođe, moguće je da se ciste zadrže i na dlaci životinje i tako postanu ponovni izvor infekcije  pa je stoga svakako indikovano psa dobro okupati. U našoj ponudi kod terapije đijadrije imamo Drontal flavour i Panakur granule. Drontal flavour se dozira jedna tableta na 10 kg telesne mase i daje se tri dana uzastopno.Panacur granule dajete 50 mg po kg 3, takođe tri dana uzastopno. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam kuju staru 10 godina kojoj je dijagnostifikovana fibrilacija atrija (s brzim odgovorom ventrikula) i srčana dekompenzacija. Ima 10 kg. Veterinar je od terapije preporučio Furosemid i Enapril, ali me zanima sme li joj se uz to dati i Enapril i u kolikoj dozi. Unapred hvala. NikolinaO: Fibrilacija atrija predstavlja takav poremećaj u funkciji i radu srca kod kojeg je prisutan nekoordinisan rad atrija. Naime, radi se o supraventrikularnoj tahiaritmiji koja je karakterisana nekoordinisanom atrijskom aktivacijom te posledično poremećenom mehaničkom funkcijom. Kod pasa se fibrilacija atrija najčešće dovodi u vezu sa povećanjem atrija u sklopu dilatativne kardiomiopatije te se opisuje kao brzi i nepravilni ritam. Dijagnostika ovog oboljenja kao i svih drugih poremećaja zdravstvenog stanja započinje se uzimanjem iscrpne anamneze od vlasnika životinje. Takođe, koriste se i mnoge druge dopunske pretrage, kao što su EKG, rentgen, ehokardiografija,..., a sve u svrhu postavljanja dijagnoze. U skladu sa dijagnozom određuje se i terapija. U terapiji se koriste različiti preparati. Tako, mogu se koristiti:- ACE inhibitori (prevencija kardiovaskularnih bolesti, hipertenzija, kongestivno zatajivanje srca, poremećaji levog ventrikula,..)- diuretici (akutni edemi, zatajivanje srca, hipertenzija,...)- pozitivni inotropni lekovi (srčani kardioaktivni glikozidi, inodilatatori,...)- u slučaju aritmija - aritmici.Pravilna kombinacija navedenih preparata služi postizanju stabilizacije pacijenta sa zatajivanjem srca. Tako, diuretici pomažu u rešavanju plućnog edema, pozitivna inotropna sredstva služe povćanju minutnog volumena kod oslabljene sistoličke funkcije,... Stoga, u lečenju malih životinja, kombinacija Enalaprila, Fursemida, Pimobendana je poprilično česta. Naravno, izbor, kombinacija kao i doziranje lekova određuju se u skladu sa dijagnozom, odnosno stanjem ljubimca.U skladu sa svim gore navedenim, savetujem Vam da se obratite svom veterinaru. Naime, isti će na osnovu istorije bolesti kao i svih drugim parametara biti u mogućnosti odrediti najprikladniji preparat kao i doziranje istog, a sve prema trenutnom stanju i dijagnozi kod ljubimca.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P Zadnjih 7 dana kod mog psa (zlatni retriver, 10 meseci star) se pojavio smeđi sekret u jednom uhu neprijatnog mirisa. Iz dana u dan količina tog sekreta se povećavala. Prema uptstvu veterinara počeli smo koristiti kapi kapi za uši, međutim stanje je ostalo isto. Pre tri dana su se pojavile male krastice na vrhu glave i veoma brzo nakon toga još par duž leđa. Takođe sam primetila da je na jednom mestu izgubio dlaku, a u zadnjih dan/dva su se pojavila još dva takva manja mesta. Inače u zadne vreme se pojačano češe, šapama dira njušku i gricka šape. Molim Vas možete li mi objasniti koji su sve mogući uzroci ovoga. Milana O: Upala uha najčešće zahvata srednje uho, pa govorimo o otitis media acuta ili spoljašnji deo slušnog kanala, odnosno otitis externa. Ređe dolazi do upale unutrašnjeg uha, po život opasnog stanja. Otitis media acuta je akutni upalni proces srednjega uha i pridruženih prostora kao što su Eustahijeva tuba, aditus i mastoidne celule, a karakteriše ga prisustvo sekreta u srednjem uhu i simptomi bola, sekrecije uha i povećane temperature. Otitis media acuta se razvija u sklopu akutne upale gornjih disajnih puteva, najčešće tako da se mikroorganizmi iz nosa i ždrela prošire kroz Eustahijevu tubu, dakle cev koja spaja srednje uho sa nosnim ždrelom, u srednje uho i izazovu upalu. Tako je upala srednjega uha uglavnom deo kliničke slike u kojoj postoji i upala sluznice nosa (rinitis) i sluznice ždrela (faringitis), zajedno sa upalom limfnog tkiva koje se nalazi u ždrelu (tonzilitis). Ovakve upale mogu biti bakterijske ili virusne etiologije. Klinička slika zavisi od virulencije bakterija, otpornosti organizma i propagacije (širenja) infekcije. Bolest se razvija u nekoliko faza koje se ogledaju u otoskopskom nalazu. Prva je faza hiperemije koja traje 1 do 2 dana, bubna opna je crvena, ali uredne plastike. Druga je faza eksudacije koja traje 2 do 3 dana. U srednjem se uhu nakuplja sluzavognojni sekret, bubna opna je ispupčena i otečena, otežano prepoznatljive plastike. Treća je faza supuracije, kad bubna opna spontano perforira, postaje sukrvava, sluzavognojna sekrecija iz uha. Komplikacije upale srednjega uha su životno opasne, a čak i danas pored antibiotika i razvijenih mikrohirurških tehnika mogu biti kobne. Razlog tome je blizina srednjega uha i mozga. Komplikacije su labyrintitis, mastoiditis, subperiostalni apsces, paraliza facijalnog nerva, otogeni meningitis, ekstraduralni i subduralni apsces, tromboze venskih sinusa, moždani apscesi. U proleće česti problem su travke u obliku strelice koje vrlo rado uđu u uho. Najčešće će se zavući u uho psima srednje veličine koji imaju spuštene uši. Simptomi stranog tela u uhu vrlo su prepoznatljivi. Pas neprestano trese glavom te je naginje na onu stranu u koju je ušlo strano telo. Neki psi trljaju glavu o pod. Spoljašnji ušni kanal kod psa vrlo je dubok, pa strano telo iz uha može izvaditi samo veterinar. Trave koje su kratko u uhu lako se izvade, a sam zahvat kratko traje. Ponekad se u jednom uhu nađe i više travki, a uvek treba pregledati i prividno zdravo uho. Upala uha nije nikada bezazlena. Na svaku pojavu crvenila uha, tresenja glavom, neobičnog mirisa iz uha treba reagovati odmah. Razvije li se upala do te mere da iz uha počne cediti sadržaj, lečenje će biti mnogo dugotrajnije i manje uspešno. Upala uha je izuzetno bolno stanje, kako kod ljudi tako i kod pasa i mačaka. Uzroci upale uha vrlo su raznoliki: strano telo u uhu, bakterijska ili gljivična infekcija, alergije, parazitarne infekcije i neke sistemske bolesti. Kod lečenja upale uha potrebna je strpljivost i upornost vlasnika. U nekim slučajevima kapi treba stavljati i pet puta na dan, a u međuvremenu ispirati uho. Bolesno uho treba redovno kontrolsati kod veterinara, ponekad i svakodnevno. Rase koje imaju prekopljene uši, u kojima je slaba prozračnost i ventilacija, što predstavlja idealan medij za razvoj organizama i čestih upala. Ovakve upale najčešće su povezane sa problemima analnih vrećica, uz što se često javlja i promene na koži, te alergijske reakcije, koje se često oslikavaju pojavom krastica na koži i grickanjem šapica. Svakako bi trebalo prvo rešiti problem sa analnim vrećicama, uzeti bris uha, kako bi se na temelju mikrobiološkog, mikološkog i parazitološkog nalaza odredila ciljana terapija. U većini slučajeva terapija "na pamet" ne daje zadovoljavajuće rezultate. Preosetljivost na hranu je uopšteno izraz za nepoželjne reakcije na hranu, a usko su povezane sa problemima analnih vrećica. Dva su osnovna oblika preosetljivosti:1) alergija na hranu, koja se javlja kada telo stvara imunološku reakciju na poedini sastojak iz hrane (alergen) 2) netolerancija na hranu, kada preosetljivost ima drugi uzrok. Simptomi ove prosetljivosti su problemi varenja hrane ili iritacija kožeMehanizam delovanja preosetljivosti na hranu je vrlo složen, a u slučaju alergije alergen je gotovo uvek belančevina. Jednom razvijena, alergija može trajati doživotno. Jedino rešenje je uklanjanje takvog alergena iz ishrane. Preosetljivost na hranu puno je češća kod mladih jedinki, a isto tako je u toj dobi jači stepen alergijske reakcije.Na žalost, na osnovu napisanog, a bez kliničkog pregleda, bilo bi nestručno s moje strane da Vam govorim koje lekove možete koristiti. Jedino na temelju pregleda otoskopom, te uzimanjem brisa za mikrobiološku analizu i parazitološku pretragu, te po potrebi drugih dijagnostičkih metoda, možemo govoriti o eventualnoj terapiji. Ono što Vam mogu savetovati da psa ponovo odvedete kod veterinara, kako bi se učinile adekvatni pregledi, te se započelo sa ciljanom terapijom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Već nekoliko dana mučimo muku sa našim francuskim buldogom, njemu je 14 meseci, već par dana je bezvoljan, samo leži, apetit nema, pije jako puno vode, stolica mu je bila skoro crna. Veterinar je napravio rentgen koji ništa nije pokazao, ali krvna slika kaže da su leukociti povišeni jako, da ima neku unutrašnju infekciju. Antibiotici (clavubactin) nisu pomogli, danas ide na kliniku kod specijaliste. Možete li mi molim vas reći šta bi moglo biti? Mokri normalno i normalne je boje,tu krvi nema. Unapred hvala,VesnaO: Pod pojmom gastritisa u širem smislu podrazumevamo sve upalne promene sluznice želuca. Određivanje podgrupa gastritisa, prema uzročniku ili prema vrsti upalnih promena, zaista je složeno i izmene u definicijama su vrlo česte. Gastritis može biti akutni (erozivni) ili hronični (neerozivni), što zavisi od toga kada je nastao kao i od simptoma koji se pojavljuju u nekoj od podgrupa. Često akutni gastritis nastaje zbog uzimanja nekvalitetne suve hrane, disbalansa elektrolita, stresa, te zbog štetnih popratnih pojava nekih terapijskih sredstava. Erozivni gastritis uzrok je krvarenja iz gornjeg dela sistema za varenje. Akutni gastritis uključuje sve upalne promene sluznice želuca, kao što su akutne erozije želuca, erozivni gastritis te akutni hemoragični gastritis. Ponekad akutni erozivni gastritis ne uzrokuje nikakve simptome, ali najčešči su povračanje, gubitak apetita, kao i bol na pritisak u području želuca. Blago krvarenje zbog oštećenja sluznice u akutnom gastritisu primećuje se kao promena boje stolice u crnu (tzv. melena). Ređa su obilnija krvarenja kada dolazi do povraćanja krvi, pada pritiska i drugih simptoma hipovolemijskog šoka. Jedina pouzdana metoda dijagnostifikovanja ove bolesti je pregled sluznice jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva posebnim uređajem (ezofagogastroduodenoskopija).Pri hroničnim upalnim promenama sluznice želuca u sluznici se mogu pronači limfociti i plazma ćelije. Osnovna dijagnostička metoda za dokazivanje hroničnog gastritisa takođe je ezofagogastroduodenoskopija, kao i histološka analiza sluznice želuca dobijene biopsijom. Često životinja nema gotovo nikakve simptome, dok se kod drugih pojavljuje povraćanje, gubitak apetita, bolovi u predelu želuca i malokrvnost, koja se prepoznaje po slabom podnošenju napora. Ponekad ove brojne simptome prati i gubitak težine. U krajnjim fazama bolesti mogu se primetiti i znakovi razvoja malignih tumora, kao što su izrazit gubitak težine, trajna bol u području želuca, mučnina, povraćanje pa je važno kod hroničnog gastritisa njegovo lečenje. Kod lečenja hroničnog gastritisa najvažnije je zaštititi želučanu sluznicu lekovima i prilagođena ishrana. Nespecifične mere su redovno uzimanje dnevnih obroka i izbegavanje nadraživanja sluznice želuca (nekvalitetna suva hrana, previsoke ili preniske temperature hrane i vode i sl.).Savetujem Vam da uradite kompletan pregled vašeg psa i svakako Vam preporučujem da psu dajete medicinsku hranu namenjenu gastrointestinalnim smetnjama kao što su "Intestinal" od Royal Canina, "i/d" od Hill´sa ili "Intestinal" od Eukanube, podeljenu na više obroka tokom dana.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku fox terijera staru 8 meseci. Pre nekih 10-tak dana stođenog ekg-a konstatovao da je srce uvećano. Dobila je injekcije lasixa i enalapril 2x1/4. Interesuje me kako još mogu da pomognem psu, da li postoji još nešto što možemo da uradimo. Veterinar mi je rekao da ona može koliko-toliko normalno da živi sa tim, u slučaju da je uspešno oslobodimo viška vode, ali mene interesuje da je ona u bolovima i šta bi bilo najbolje za nju. Bilo bi mi jako žao da ona pati ili da živi život u bolovima ili nešto slično. Hvala unapred. Karolina O: Cardiomegaly ili General heart enlargement - predstavlja uvećanje srca. Generalno uvećanje srca nije posebna bolest, već predstavlja patofiziološki odgovor srca na neko od oboljenja srca. Većina srčanih oboljenja uzrokuje neki stepen uvećanja. Više o ovome možete pročitati u odgovoru Uvećano srce. Životinje sa bolesnim srcem obično imaju slab apetit i lošeg su opšteg stanja. Zbog toga bi njihova ishrana trebalo da bude bazirana na kompletnoj hrani iz programa veterinarske dijete za pse koji pate od srčanih oboljenja. Zahvaljujući dobrom ukusu i visokoj koncentraciji belančevina i energije ova hrana je idealna za održavanje optimalne telesne težine srčanih bolesnika. Hrana bi trebalo da počne da se koristi čim se primete prvi simptomi bolesti srca, odnosno od trenutka kada je oboljenje dijagnostikovano, pa tokom čitavog života, ali neophodno je naglasiti da upotreba ove hrane mora biti preporučena od strane veterinara koji prati tok oboljenja i zdravstveno stanje Vašeg ljubimca.U našoj ponudi imate sledeće hrane za te namene: Royal Canin - Early cardiac u suvom obliku (dehidrirana granulirana hrana), Cardiac u vlažnom obliku (konzerviranu hranu), kao i Hill's h/d suvu (dehidriranu) i vlažnu hranu (konzerviranu). Savetujem Vam da pratite savete Vašeg veterinara i da porazgovarate sa njim o korišćenju posebne, navedene hrane.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas za pomoć. Imam psa koji je u dvorištu, nema još odinu dana, lepo je uhranjen i spavao je na toplijim mestima u toku zime. Odjedno smo primetili da su mu oči krvave i da nije baš aktivan. Normalno jede, s tim što ima neku kao gromuljicu na grlu koja se ispod kože može napipati i penu kod usta. Kašljao je povremeno pa je prestao, ne izbegava svetlost traži toplotu, spava na suncu ili pored kotla. Nismo u mogućnosti da ga odvedemo do veterinara pa Vas molim za pomoć.Hvala na informacijama.  Irena JovanovićO: Moguće je da je zbog različitih zapaljenskih ili patoloških procesa u području usta i usne duplje, došlo do povećanja limfnog čvora. Poznato je da zapaljenski procesi (stomatitis, oboljenja zuba i okolnog tkiva, ciste, zapaljenje krajnika, parotitis-zapaljenje zaušne žlezde, zapaljenje pljuvačnih žlezda...) mogu dovesti do uvećanja regionalnog limfnog čvora. Takođe različite tumorozne tvorevine (benigne ili maligne) dovode do povećanja regionalnih limfnih čvorova. Svakako, kako bi bili sigurni o čemu je reč, najbolje je da ipak posetite veterinara koji će uraditi klinički pregled, ustanoviti uzroke nastanka promene tj. postaviti dijagnozu i predložiti ili sprovesti terapiju.O nekim od oboljenja, koje mogu pratiti opisani simptomi, pisali smo u odgovorima Upla grla, Tonzilitis-zapaljenje-krajnika i  Gingivitis (zapaljenje desni) i periodontitis

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam kuju zlatnog retrivera, 09.02. je oštenila 7 štenaca. Parili smo je sa retriverom 2 puta, ostalo vreme je bila zatvorena i prilično smo sigurni da nije bilo nikakvih pasa sa strane, međutim na jednom štencu je malo crne dlake oko jednog oka veličine nokta. Hoće li se to promeniti tokom vremena ili ostaje i kako je to moguće?Unapred hvala! Alen O: Boja dlake ljubimca zavisi od genetike tj. genetskih osobina koje je ljubimac nasledio od svoja oba roditelja. Osnove nasleđivanja postavio je Mendel idejom o individualnom nasleđivanju. Ova teorija nam kaže da se tokom polnog razmnožavanja na potomke ne prenosi svojstvo već čestice unutar ćelije koje kontrolišu to svojstvo; te čestice zadržavaju svoj identitet i posebnost, a prenose se iz generacije u generaciju u nepromenjenom i stalnom obliku. Naime, ispoljavanje (fenotip) određene osobine zavisi od gena, i to o dominantnom i recesivnom genu te njihovoj kombinaciji. Za nasleđivanje boje dlake kod pasa odgovorna su 2 mesta na hromosomu gde se nalaze određeni gen. Zavisno od nasleđene kombinacije gena zavisiće i njena ekspresija. To otprilike znači da će, ako se pare dva psa sa dominantnim genima za boju (npr. crna boja dlake), svi štenci biti crne boje. Ako neko od roditelja ima kombinaciju gena (dominantni i recesivni gen za boju), postoji verovatnoća da 50% štenaca nosi i recesivni gen (gen za drugu boju). Ta činjenica nas navodi da postoji mogućnost da u slučaju kasnijeg parenja nekih od gore navedenih štenaca (koji nose recesivni gen) sa nekim od drugih ljubimaca, koji takođe poseduju recesivne gene, može doći i do ispoljavanja druge boje. Treba napomenuti kako nema mešanja gena, oni ostaju intaktni kroz različite kombinacije i generacije, a boja dlake će zavisiti od odnosa dominantnih i recesivnih gena. Takođe, prilikom određivanja genetike i verovatnoće u ekspresiji boja ljubimaca, potrebno bi bilo obratiti i pažnju na određene rasne specifičnosti. Takođe, mnogi uzgajivači navode da se kod mnogih čistokrvnih rasa pasa ponekad može pojaviti i tamnija prebojenost dlake iako ona nisu specifična i karakteristična za tu rasu pasa. Ovaj fenomen je posebno prisutan kod rasa pasa kao što je zlatni retriver ili žuti labrador te se neretko povezuje sa somatskom mutacijom.  Somatska mutacija predstavlja genetsku grešku do koje dolazi toekom rutinske ćelijske deobe. U ovom konkretnom slučaju, genotip koji osigurava specifičnu boju dlake kod zlatnih retrivera i žutih labradora je mutirao na ćelijskoj osnovi s posledičnim fenotipom - lokalno promenjenom bojom dlake. Iz razloga što je posredi somatska mutacija, ista se ne prenosi sa generacije na generaciju. Zato, parenje ovakvih jedinki sa drugim jedinkama unutar iste rase neće dovesti do ekspresije kod potomaka.