Pitajte Veterinara

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam ženskog psa rase sibirski haski. Stara je godinu i po dana i juče se prvi put oštenila. Naime, nakon parenja (koje je bilo 10tog i 12tog dana sa mužjakom haskija, oboje imaju rodovnike), 15 dana se zalepila sa lutalicom koji je ušao u dvorište. Štenci lice na rasu roditelja. Predhodnih 15 godina sam imala ženku haskija i iz iskustva znam da kao štenad izgledaju kao haskiji, a kada odrastu vidi se da nisu "čistokrvni". Postoji li način da budem sigurna da li su rasni?Unapred zahvalna, VesnaO: Pojam "teranje" obuhvata dve faze unutar polnog ciklusa kuje: proestrus i estrus. Te dve faze su vremenski najkraće, ali ih je lako uočiti i vrlo su važne za svakog vlasnika, bez obzira da li planira pripust ili kuju želi zaštititi od neželjene trudnoće. Prosečno vreme trajanja proestrusa je 9 dana, ali se kreće unutar intervala 2 - 27 dana. Početkom proestrusa (a ujedno i perioda "teranja") podrazumeva se oticanje stidnice i pojava krvavog iscetka. U ovoj fazi kuja privlači mužjake, ali ne dopušta parenje. Sledi estrus koji ćemo lako prepoznati po promeni boje iscetka iz izrazito crvene u bledo crvenkastu i omekšanjem vulve. Nažalost, ukoliko želimo biti sigurni da je kuja ušla u estrus promena boje iscetka neće uvek biti pouzdani pokazatelj, s obzirom da se krvavi iscedak kod određenog broja kuja može zadržati i kroz ceo period estrusa. Drugi pokazatelj da je kuja u estrusu je dopuštanje parenja.Ukoliko želimo biti sigurni u kojoj fazi ciklusa se kuja nalazi, vrlo pouzdana metoda koja se rutinski obavlja je vaginalna citologija. To je potpuno bezbolna metoda, kojom se mikroskopskim pregledom brisa sluznice vagine određuje dominacija površinskih ćelija sluznice vagine i na taj način se pouzdano određuje u kojoj fazi polnog ciklusa se kuja nalazi. Kako bi metoda bila što pouzdanija, uzimanje brisa i mikroskopiranje je ponekad potrebno ponoviti nekoliko puta u razmaku od par dana.Pouzdanom metodom detekcije estrusa smatra se i vaginoskopija, pregled sluznice vagine vaginoskopom.Treća metoda je određivanje koncentracije hormona u krvi, primarno luteinizirajućeg hormona i/ili progesterona. Takođe je vrlo često potrebno višekratno uzimanje uzoraka krvi (najčešće ne više od 3 puta) - novije metode određivanja koncentracije progesterona kao vrlo pouzdanog pokazatelja faze spolnog ciklusa omogućuju pouzdano merenje iz samo jedne kapljice krvi, sa rezultatima već nakon 30 minuta. Prosečno vreme trajanja estrusa je 9 dana, uz mogućnost fiziološkog variranja u rasponu 3 - 21 dana. Period estrusa važan je zbog planiranja ili prevencije neželjene trudnoće. Naime, 48 sati nakon početka estrusa dolazi do ovulacije. Za sazrevanje jajne ćelije potrebna su naredna 2 - 3 dana.Takva jajna ćelija sposobna je za oplodnju sledeća 2 - 3 dana nakon čega propada. Nakon parenja sperma mužjaka sposobna je za oplodnju 3 - 4, max. 7 dana. Drugim rečima, bez obzira kakvi su naši daljnji planovi, što se tiče budućeg potomstva, na oprezu moramo biti 9. - 14. dana od početka proestrusa, a najviše 10. - 12. dana (uzimajući u obzir prosečne parametre trajanja estrusa i proestrusa). Takođe, važno je uzeti u obzir fenomen koji se često javlja kod kuja koje u fazi estrusa nisu držane pod kontrolom. Naime, parenje sa različitim mužjacima u fazi kada je kuja prijemčiva može rezultirati štencima različitih očeva. Tako da nije neuobičajeno da kod štenjenja svaki od štenaca bude drugačiji, poreklom od drugog mužjaka.Višekratno parenje ili vestačka oplodnja (što je takođe metoda izbora u određenim slučajevima) tokom istog dana ne utiče na postotak koncepcije i veličinu legla. Na ta dva parametra najveći uticaj imaju određivanje optimalnog dana za pripust, a to je onaj dan u kojemu je jajna ćelija zrela i spremna za oplodnju, starost majke i rasa.S obzirom da je Vaša kuja dopustila parenje sa drugim mužjakom niko ne može sa sigurnošću reći da li su psi rasni ili ne, eventualno tako nešto možete primetiti u toku odrastanja štenaca.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Molila bih Vas da mi kažete nešto u vezi injekcije Bars, (mislim da je Ruska)  koju sam kupila protiv krpelja i buva za mog maltezera koji je star 3.5 god. Posle sam pročitala na forumu da je to otrovno i da utiče na bubrege psa. Kao neki imizol. Molim Vas dajte mi savet. Ranije sam mu stavljala Advantiks pa mi recite da li je bolje to. Hvala, Slavica  O: Bars pipete se koriste za kontrolu buva, krpelja, vaši, i šugaraca na psima. Piretroid permetrin je aktivna materija preparata Bars. Nakon aplikacije medikament se akumulira u epidermisu i lojnim žlezdama životinje. Štiti od 1-2 meseca i životinje ga dobro podnose. Otrovnost preparata, tj. bezbednost upotrebe je navedeno na uputstvu za upotrebu. Za zdrave životinje koje nisu osetljive na permetrin niti na neku od ostalih komponenti, a pritom su dovoljno stare i teške, i ukoliko je preparat aplikovan na ispravan način, mislim da nema bojazni po pitanju nefrotoksičnosti (trovanje bubrega). U ponudi Pet Centra se ne nalazi  pomenuti preparat. Advantix je kompleksniji preparat, koji sadrži dve aktivne materije: permetrin i imidakloprid. Štiti od buva, krpelja, vaši, pavaši, komaraca, papadaća, i muva. Svakako bih Vam, zbog sveobuhvatnije zaštite preporučila da koristite Advantix jednom mesečno. 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, imam psa rase lagotto, mužjaka starog 10 meseci. Pas je zdrav, redovno vakcinisan, hrani se po svim pravilima i besprekornog je porekla. Međutim, u poslednjih par dana je bezvoljan, više spava i u stanu ne želi da se igra, dok se napolju ponaša uobičajeno. Deluje tužno. Jede normalno i nema temperaturu, normalno mokri i ima normalnu stolicu. Prati me u korak i ne odvaja se od mene, kao da traži neku pomoć, a ja ga ne razumem. Da li je to za brigu, i da li ga treba voditi veterinaru? Unapred zahvalna! Ivana O: Ponekad je veoma teško sa sigurnošću odrediti da li se radi o bolesnoj životinji ili ne. Razlog za to je prevelik opseg patoloških pojava i procesa, bez obzira na njihove uzroke, kojima su psi podložni. Ponekad je veoma teško sa sigurnošću odrediti da li se radi o bolesnoj životinji ili ne. Razlog za to je prevelik opseg patoloških pojava i procesa, bez obzira na njihove uzroke, kojima su psi podložni. Lagoto romanjolo je radni i vrlo temperamentan pas, odan, nežan i privržen vlasniku. Lako se obučava, dobro se slaže sa drugim psima i ostalim kućnim ljubicima, ali mu je potrebna prethodna socijalizacija. Ovom inteligentnom psu neophodan je "posao" koji će obavljati kako se ne bi dosađivao. Lagoto romanjolo odlično podnosi život u stanu ako se dovoljno šeta. Nije važno gde živi, sve dok redovno izlazi u šetnju i trenira bar 3 do 4 puta na dan.U načelu bi se moglo reći da svako odstupanje od uobičajenog ponašanja psa mora biti jasan signal vlasniku da se događa nešto neuobičajeno. Često promene u ponašanju prethode svim ostalim simptomima oboljenja. Zato ih je važno pravovremeno uočiti. Poremećaji u ponašanju se prepoznaju po reakcijama životinje na različite spoljašnje nadražaje. Vrlo često bolesni psi pokazuju jače ili slabije izraženu depresiju. Naravno, to zavisi od vrste i intenziteta bolesti. Sve reakcije su u određenom stupnju slabije: sporije je kretanje, reagovanje na poziv je usporenije kao i reakcije na svetlost, miris i zvuk. Pri izraženijoj depresiji životinja ima potrebu za snom u većoj meri, dok ju okolina potuno ne dotiče. Takođe, u promenjene oblike ponašanja po kojima se može zaključiti o određenim patološkim procesima, spada stanje ekscitacije - pojačane nadražljivosti. Takve životinje na svaki zvuk, miris ili pojavu reguju izuzetno burno. Česte su potuno nepredvidive reakcije koje se ponekad ne mogu kontrolisati.   Većinu oboljenja prati promenjen trijas odnosno disanje, puls i temperatura u manjem ili većem stepenu. Do ovih pokazatelja mogu i vlasnici pasa veoma jednostavno doći. Uz poremećene vrednosti trijasa, niz bolesti se očituje promenama na vidljivim sluznicama oka, nosa, usta, analnog otvora kao i otvora polnih organa. Promena boje sluznice, pojava iscetka, kao i njegove karakteristike mogu ukazati na patološki proces u organizmu. Zdrav izgled sluznice je bledo ružičast sa vrlo malo bistrog sadržaja koji ju čini vlažnom. Prilikom pojave bilo kakvih odstupanja potrebno je potražiti vetrinarsku pomoć. Treba naglasiti da veliki broj oboljenja prolazi sa veoma slabo izraženim simptomima ili su oni potuno nejasni. U takvim slučajevima potrebno se obratiti stručnom licu da ne bi došlo do gubitka dragocenog vremena u kasnijoj terapiji.   Ono što morate da znate je da bilo kakave promene u ponašanju, a koje nisu posledica bolesti, mogu kod pasa da se manifestuju umirenjem ili nekim oblikom depresije kao posledica reakcije psa na izmenjene životne uslove, kada mu se promeni svakodnevna rutina, smeštaj, ishrana, šetnje, ili usled dolazka ili odlazka nekog člana porodice i drugo.   Prvenstveno odvedite psa kod Vašeg veterinara da bi se obavio klinički pregled i isključilo eventualno postojanje neke bolesti, a zatim ako je sve u redu posvetite psu više pažnje, pokušajte da otkrijete šta je to što ga pokreće na igru i dobro raspoloženje.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Već sam pisala o svom psu koji je od 8.2. na tepiji zbog pred upale pluća i gnojne angine. Nakon toliko terapija, nije mu ništa bolje. Počeo je i da hramlje na zadnju nožicu. Inace u pitanju je zlatni retrivrer, 7 meseci, ženka. Danas nam je veterinar predložio operaciju krajnika. Interesuje me vaše mišlenje o tome, treba li to izvršiti i koliko je opasan sam zahvat? Unapred, hvala i divni sve pohvale sto odgovarate na postavljena pitanja. Umreću od brige i straha da li će se pas izvući.Tanja O: Odstranjivanje krajnika (tonzla) naziva se tonzilektomija. Zahvat se izvodi na jednoj strani (unilateralno) ili obostrano (bilateralno). Razlozi za tonzilektomiju su hronične ponavljajuće infekcije tonzila (tonzilitis), akutne infekcije praćene enornim povećanjem tonzila, ukoliko mehanički ugrožavaju disanje ili gutanje, kao i tumorozne promene koje su zahvatile tonzile. Preoperativna priprema podrazumeva da pas ne jede 12 časa pre operacije, i da ne pije vodu 6 sati.  Preporuka je da se tonzilektomija izvodi u opštoj inhalacionoj anesteziji gde endotrahealni tubus sprečava da krv tokom operacije ne uđe u dušnik. Sama intervencija podrazumeva odstranjivanje krajnika i ligiranje krvnih sudova. Postoperativni tok se sastoji od gladovanje naredna 24 sata nakon operacije, a zatim se daje isključivo meka hrana naredna 3-4 dana. U ponudi Pet Centra imamo lako svarljive paštetice iz medicinskog programa Recovery od Royal Canina ili a/d od Hill's-a namenjene životinjama u postoperativnom toku za brž oporavak. Po potrebi mogu se davati antibiotici sistemski, kroz nekoliko dana.Sam zahvat nije naročiti komplikovan, ali svaka hirurška intervencija koja se izvodi u opštoja anesteziji nosi određeni rizik. Veterinar procenjuje rizik na osnovu stanja same životinje, starosti, prisustva bolesti, i krvne slike i biohemijskih parametara krvi. Da li postoji potreba da se izvrši tonzilektomija može da proceni jedino veterinar koji je psa pregledao i koji je upućen u anamnezu i dosadašnje lečenje psa. Više informacija o zapaljenju krajnika možete pročitati u sledećem odgovoru pod naslovom „Zapaljenje krajnika (tonzilitis)”.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Možete li mi samo još reći par odgovora na sledeća pitanja?1. Da li simptoni ( drljavljenje očiju, konjuktivitis ) mogu biti posledica stafilokoke?2. Da li mogu imati stafilokoku mužjaci, i da li se prenosi polnim putem na ženku (parenjem)?3. Da li onda kuja prenosi stafilokoku na svoje štence, i onda su oni zaraženi dok su živi (dok se ne izleče) i tako prenose tu bolest dalje na kuje koje pare i onda one na štence koje daju?4. Da li postoji lek i koji za stafilokoku, i da li vi imate taj lek?5. Kolika je opasna ta bakterija? Unapred hvala na Vašem vremenu i odgovorima.BojanO: Stafilokoke su mikroorganizmi široko rasprosranjeni u našoj okolini. Žive na koži i sluzokožama respiratornog trakta pasa. Lako se prenose sa psa na psa, a u nekim slučajevima i sa psa na čoveka. Prenose se kontaktom ili indirektno, preko posuđa, igračaka, predmeta koje koristi više pasa itd.  Mladi psi, a posebno štenci su osetljivi na stafilokone infekcije zbog oslabljenog imuniteta. Stafilokokne infekcije pasa su najčešće lokalizovane na koži. Stafilokokna infekcija retko kada izbija sama, već je posledica prvobitnog pada imuniteta, pa se javlja nakon dugotrajnih oboljenja, alergije, kod pasa oslabljene opšte otpornosti itd. Koža zahvaćena promenama postaje crvena, suva, perutava, svrbi,  pa pas češanjem nanosi dodatne povrede te nastaju veće ili manje kraste. Nelečena infekcija zahvata dublje slojeve kože i razvija se piodermija. Terapija se svodi na lečenje prvobitnog stanja koje je dovelo do pada imuniteta,  a zatim se na osnovu brisa i antibiograma utvrđuje antibiotska terapija koja ciljano deluje na stafilokoku. Kada je infekciju uzrokovalo više vrsta bakterija, onda bi trebalo primeniti kombinaciju antibiotika koji će dovesti do sanacije infekcije. Kod uznapredovalih slučajeva infekcije antibiotici se mogu aplikovati lokalno, na obolelo područje kože, u vidu rastvora Ili masti, kao i sistemski (oralno ili parenteralno). Za terapiju upale oka i uha koriste se masti i kapi koje u svom sastavu imaju antibiotike prema kojima su osetljivi izolovani mikroorganizmi. Dužina antibiotske terapije mora biti minimum 5 - 7 dana, a u hroničnim stanjima i duže. O dužini terapije odlučuje veterinar, na osnovu kliničke slike i  trenutnog zdravstvenog stanja. U kuja se razvija vaginitis koji karakteriše pojava  gnojnog ili kataralnog iscetka, zatim endometritis. Kod mužjaka je stafilokokna infekcija polnih organa uglavnom prostatitis. Moguća je takođe stafilokokna infekcija štenadi koja su inficirana još u uterusu majke ili se mogu inficirati tokom sisanja preko mleka majke. Simptomi su vezani u početku za digestivni trakt (dijareja ali slabijeg intenziteta nego u virusnih infekcija), a kasnije se ispoljava kao kožna forma.  Kod izolacije i determinacije ove bakterije, neophodno je uraditi antibiogram, kao potvrdu osetljivosti bakterije na određeni antibiotik. Konjunktivitis pasa je često izazvan infekcijom Stafolokokama i streptokokama. U slučaju Vašeg psa, konjunktivitis se mora lečiti  na osnovu brisa kojim se utvrđuje vrsta uzročnika, i antibiograma na osnovu kojeg se određuje antibiotik koji deluje u slučaju izolovanog mikroorganizma. Sve nelečene infekcije predstavljaju opasnost kako za životinje, tako i za ljude, pa je obavezno da psa podvrgnete kliničkim ispitivanjima u cilju pronalaženja konkretne dijagnoze i započinjanja terapije.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, pre 7 dana je izvršena sterilizacija ženke mešanca, stare 7 meseci. Sve je proteklo bez problema. Međutim, četvrtog dana od intervencije uočila sam otok u predelu reza. Veterinarka je obavila pregled i ustanovila da se stvorio hematom pored jednog od šavova, stavljen je dren, prima antibiotike već tri dana, danas je planirano da se dren izvadi. Rana izgleda dobro, osim što na mestu gde je dren i dalje izlazi rozikasta tečnost. Šta je mogući uzrok pojave hematoma, da li postoji mogućnost greške veterinara, da bih donela odluku o eventualnoj konsultaciji sa drugim veterinarom. Unapred hvala, NadeždaO: Stvaranje hematoma nakon sterilizacije, po mom mišljenju, ne predstavlja stručnu grešku veterinara već lokalnu individualnu reakciju tkiva na hiruški materijal (konac) ili na manipulaciju tkivom (usled povrede krvnog suda podkožnog tkiva). Individualna osetljivost tkiva se ogleda u različitoj otpornosti i permeabilnosti krvnih sudova. Izlazak ,,rozikaste tečnosti''se ne smatra pogrešnim, čak naprotiv dreniranje rane je preduslov stvaranja sredine slobodne od infekcije. Hematom predstavlja nakupljanje krvi u novostvorenoj šupljini (prostoru) u tkivu. Najčešće nastaje kao posledica dejstva mehaničke sile (udarac) pri čemu dolazi do cepanja krvnih sudova, izlivanja krvi i do obrazovanja hematoma. Kada pritisak izlivene krvi nadvlada pritisak u krvnom sudu koji je povređen, dolazi do prestanka isticanja krvi i rasta hematoma. Hematom je bezbolan, hladan otok. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta okolnog tkiva (da li se radi o rastresitom ili kompaktnom tkivu). Sudbina hematoma zavisi od njegove veličine, od promena tkiva koje je prožeto krvlju, opštim uslova cirkulacije. Krv se u hematomu brzo gruša. Oštećeni krvni sud se zatvara trombom. Zbog veće molekularne koncentracije hematoma od okolnog tkiva, zbog razlike u osmotskim pritiscima, hematom povlači u sebe vodu pa se povećava. Posle nekoliko dana zbog retrakcije koaguluma i procesa resorpcije, tečnost se vraća u okolno tkivo. Oko hematoma se stvara zid granulacionog tkiva koje se postupno pretvara u zrelo vezivo. Punkcijom hematoma se dobija krv ili serum. Mali hematomi se mogu resorbovati u potpunosti, dok veće hematome treba otvoriti uz prethodnu punkciju na najnižoj tački hematoma. Sadržaj hematoma se mora spontano iscediti i parenteralno se aplikuju antibiotici zbog moguće infekcije.S obzirom da drugih komplikacija nije bilo u postoperativnom toku, da je pas pod antibiotskom terapijom i da je opšte stanje zadovoljavajuće, mislim da je dovoljno da se pridržavate terapije i saveta Vašeg veterinara do završetka postoperativnog toka, a samim tim i kompletne intervencije.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa, 9 meseci. Pre tri dana, kada smo izašli u šetnju, počeo je da podiže desnu zadnju šapicu. Sutradan sam ga odvela kod veta i nakon što ga je rukom uhvatio za nogu, pas je počeo da cvili. Rečeno mi je da je zapaljenje koštane srži (Osteomyelitis). Prepisao nam je Cefaleksin od 500mg da pije 30 dana. Iskreno, mislim da se sve manje oslanja na šapu. Interesuje me nakon koliko vremena će pas moći da hoda i da li je možda potrebno snimiti šapicu i utvrditi da li je zaista o tome reč?S poštovanjem, NevenaO: Zapaljenje koštane srži (Osteomyelitis) je retko oboljenje kod pasa. Ono se najčešće javlja na repu i na repnim pršljenovima, a može nastati i na drugim kostima.Bolest najčešće nastaje kao posledica mehaničkih oštećenja i povreda kostiju (prelomi, kontuzije), kao i prenošenjem bakterijske infekcije u koštanu srž hematogenim putem. Na oboleloj kosti i obolelom tkivu ispoljava se jak bol koji se posebno manifestuje pri palpaciji obolelog mesta. Ukoliko je oboljenje zahvatilo koštanu srž, kostiju ekstremiteta, javlja se šepavost, nesigurno i bolno kretanje. U težim slučajevima može doći do poremećaja opšteg stanja i povišene telesne temperature.Terapija je antibiotska i nju određuje, preporučuje ili sprovodi, samo veterinar koji je oboljenje i dijagnostikovao. Iako je klinički pregled uz anamnezu osnova svake dijagnostike, ipak, konkretna dijagnoza se može dobiti jedino primenom specijalističkih metoda preglada. U Vašem slučaju, rentgenski snimak je neophodan. Štenci su nemirni, živahni, pa su kod njih česte povrede lokomotornog sistema. Povrede se mogu dijagnostikovati kliničkim pregledom i rentgenskim snimkom. Od dijagnoze zavisi prognoza i tok bolesti, kao i vreme trajanja. U slučaju da je je u pitanju osteomijelitis, terapija je antibiotska uz ograničeno kretanje psa. Bol pri hodu bi trebalo da se smanjuje po intenzitetu svakog dana, od kada je primenjena terapija. Period oporavka nije moguće tačno predvideti, iz razloga što zavisi od individualnih karakteristika životinje, imunološkog odgovora jedinke i ostalih faktora.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pišem vam jer sam jako zabrinuta za svog psa i porebno mi je vaše stručno mišljenje. Radi se o mešancu, ženki, staroj sedam godina. Do sada nije imala bilo kakve zdravstvene probleme. Redovno je vakcinisana. Sinoć je počela jako da kašlje, nije bilo iskašljavanja. Već jutros smo je odveli kod lokalnog veterinara koji je posle pregleda konstatovao da ima povišenu telesnu temperaturu (39,2) i spazam (to je utvrdio nakon palpacije predela vrata). Odmah je dobila injekciju (ne znam koju) i lek (synulox) koji bi trebalo večeras da popije. Pre dva sata je počela pojačano da kašlje, suv kašalj, ali je kašljanje praćeno jakim bolovima, kada se zakašlje počne da cvili. Interesuje me šta je to spazam, i da li postoji mogućnost da je taj kašalj iniciran stranim telom, npr. koskom ili delićima koske? Kako se dijagnostikuje prisustvo stranog tela? U slučaju da se radi o infekciji, da li bi trebalo da je držimo u izolovanoj prostoriji, jer imamo jos tri psa?Unapred se zahvaljujem na vašem vremenu i pruženom odgovoru.Srdačan pozdrav od zabrinute vlasnice.Aleksandra O: Kašalj je refleks koji nastaje kao posledica nadražaja tzv. tusigenih zona. Tusigene zone se nalaze duž ždrela, grkljana, velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminiše sluz, produkti zapaljenja, čestice koje draže. Kašalj može biti početni simptom oboljenja sistema organa za disanje ili simptom koji može ukazati na neko od oboljenja srca, kolapsa traheje, simptom nekog infektivnog oboljenja itd. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja itd. Posebno bih istakao da se kašalj najčešće javlja kao posledica upale sluzokože grkljana i dušnika (infektivni laringotraheitis). Uzročnik ovog oboljenja može biti virus, bakterija, gljivica ili mikoplazma. Nastanku ovog oboljenja pogoduju neki predisponirajući faktori kao što su: držanje životinje u hladnim i vlažnim prostorijama, hladno vreme, plivanje u hladnoj vodi.  Pri lakšem zapaljenju i u akutnom toku opšte stanje životinje nije znatno promenjeno. Jedan od uzročnika može biti Bordetella bronchiseptica, zatim Adenovirusi i virusi Parainfluence pasa. Bakterijska infekcija je vrlo često sekundarna dok je primarni uzročnik virus.Laringotraheitis virusne etiologije je veoma kontagiozan i lako se prenosi sa životinje na životinju. Kliničke manifestacije su hrapav kašalj (što izgleda kao da je kost zapela u grlu) koji se javlja u napadima više puta na dan, a napadi se intenziviraju uzbuđenjem psa, dakle tokom šetnje, kada se raduje vlasniku, pre jela itd. Ovo oboljenje prolazi bez komplikacija ako se preveniraju sekundarne bakterijske infekcije i uz očuvan apetit i bez povišene telesne temperature. U slučaju izostanka terapije i usled sekundarne bakterijske infekcije, komplikacija može biti upala pluća kada je poremećeno opšte stanje životinje, a kašalj je bolan. Upala pluća može biti i jedna od manifestacija nekog infektivnog oboljenja pasa kao npr. štenećaka. Kašalj takođe može biti simptom bolesti srca ili kolapsa traheje. Takođe se može javiti kao posledica traume grudnog koša. Dušnik ili traheja, je organ cevastog oblika preko kojeg vazduh dolazi i eliminiše se iz pluća. On je okružen prstenovima hrskavice u obliku slova C koji su ravnomerno raspoređeni celom dužinom. Uloga prstenova je da omoguće da dušnik zadrži svoj oblik i da spreče njegov kolaps (sužavanje). Male rase pasa mogu imati naslednu slabost ovih prstenova što ih čini podložnim kolapsu traheje. Kod pasa sa kolapsom dušnika, dolazi do sužavanja gornjeg ( vratnog ) dela dušnika prilikom udisaja ili donjeg (grudnog) dela prilikom izdisaja. Ovaj efekat izaziva osećaj da se nešto zaglavilo u grlu, usled čega se razvija hronični kašalj. Trauma u dušniku tokom konstantnog kašlja podstiče stvaranje sekreta koji dodatno ometa disajne puteve. Bolest postaje progresivna. Hronični nedostatak kiseonika može dovesti do bolesti srca i drugih sekundarnih posledica. Faktori koji pogoršavaju simptome su toplota i vlaga, gojaznost, bolesti srca (koje mogu biti sekundarna posledica kolapsa dušnika), inhalacioni alergeni, kao što je dim cigareta, respiratorne infekcije i anksioznost. To može pojačati kašalj i deformaciju traheje i izazvati gušenje. Može nastati anoksija - nedostatak kiseonika u mozgu. Pas sa kolapsom dušnika može imati i povišene vrednosti enzima jetre u krvi zbog hroničnog nedostatka kiseonika.Uz rasnu predispoziciju, potreban je i rentgenski snimak za potvrdu dijagnoze. Tretman počinje sa lekovima za suzbijanje kašlja i bronhodilatatorima. Sekundarno nastali problemi sa srcem tretiraju se lekovima, a zdravlje srca doprinosi kontrolisanju bolesti disajnih puteva. Kod gojaznih pasa trebalo bi početi sa dijetom. Izbegavanje iritanta kao što je dim, je veoma važno. Kako bolest napreduje, možda će biti potrebna i hirurška intervencija. Međutim, ne može se uvek izvršiti korekcija kolapsa. Ako je slabost prstenova hrskavice u grlu, mogu se korigovati sintetskim prstenovima, ali ako je problem u grudnom delu, hirurška intervencija nije moguća. Mnogi psi sa kolapsom traheje imaju slabost zidova bronhija. Za ove kućne ljubimce, simptomatsko lečenje je jedina opcija.Ukoliko se kašalj javlja kao posledica bolesti kardiovaskularnog sistema tada u terapiju treba uvesti i specifične lekove.   Savetovao bih Vam da u dogovoru sa Vašim veterinarom sprovedete detaljniju dijagnostiku koja podrazumeva klinički pregled, rentgensko snimanje, analize krvi itd, kako bi se sa sigurnošću utvrdio uzrok kašlja i na osnovu dijagnoze sprovela adekvatna terapija.U svakom slučaju psa bi trebalo lečiti u skladu sa postavljenom dijagnozom (antibiotici, antitusici, potporna terapija).   

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam jedan problem. Moja kuja, bigl star godinu i 9 meseci,  je trenutno u teranju. Ovo joj je treće teranje po redu i još nije parena. U ovom teranju je počela nepodnošljivo da cvili, zavija i arlauče. Takođe ima periode u kojima počne da se trese. Da li biste bili ljubazni da mi kažete zbog čega se to dešava, kada ce to prestati i kada preporučujete parenje?Pozdrav.IvanaO: Psi rase Bigl su jedni od najvećih "galamdžija" među psima. I zadovoljstvo i nezadovoljstvo iskazuju lajanjem, cviljenjem, zavijanjem, režanjem itd. Način na koji sa Vama i okolinom trenutno komunicira je svakako prenaglašen, ali iskazuje neku od njenih trenutnih želja ili potreba. Prirodna potreba psa u teranju bi bila da se druži sa drugim psima i spari se sa mužjakom. Drugi razlozi mogu biti bol ili strah. S obzirom da je pas dovoljno star, već ovo teranje možete iskoristiti za sparivanje. Ukoliko njeno oglašavanje postane intenzivnije, a uz to promeni ponašanje ili pokaže neki od simptoma oboljenja, svakako bih Vas savetovala da se obratite veterinaru. 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam štene zlatnog retrivera, ima 3 meseca, međutim, nikako ne ulazi u svoju kućicu napolju. Danas je padala kiša i on je sedeo ispred kućice i sav se namokrio, stavio sam mu neki najlon i još nesto iznad kućice (pokriva i deo ispred kućice) kako kiša ne bi padala direktno na njega, stavio mu slamu i pre toga i sve to, ali opet ne ulazi u kućicu. Strah me je da se ne razboli, šta da radim?Hvala unapre, NemanjaO: Kada vlasnik odluči da njegov pas provede životni vek napolju, u dvorištu, onda je neophodno da poštuje neka pravila kako bi pas bio bezbedan i kako bi mu se omogućili optimalni uslovi za život. Klimatski faktori mogu negativno uticati na zdavlje psa, a na našim prostorima variraju od temperature blizu 40 stepeni, pa do -15 stepeni, pa je neophodno napraviti sklonište za psa. Iz tog razloga kućica mora  biti skoro idealna za sve vremenske prilike. Pored pravilno sagrađene kućice, bitno je postaviti je na ispravno mesto u dvorištu. Kućica bi trebalo da bude visoka od 70 – 90 cm, širina kućice može da bude oko 70 cm, a dužina 80 cm. Kućicu bi trebalo sagraditi od drveta, jer je drvo prirodni materijal. Krov kućice treba da je pod kosinom (jedna kosina, tako da jedna strana kućice bude za 10 - 15 cm viša od druge). Krov je potrebno prekriti materijalom koji je vodootporan, koji ne zadržava vodu, koji je dugotrajan, može izdržati i visoke temperature, a poželjno je i da se ne kliza, jer psi vole da skoče na krov svoje kućice. Takav mateijal može biti tegola. Pod kućice treba da bude podignut od zemlje (desetak cm) i takođe izgrađen od drveta. Kućicu bi trebalo postaviti tako da pas ima uvid u celo dvorište, a naročito na ulaz u kuću, kako bi mogao da primeti svakoga ko ulazi u dvorište i tako lajanjem mogao da Vas obavesti da imate posetioca. Morate paziti da kućica ne bude vratima okrenuta ka pravcu duvanja vetra, tako da pas u njoj bude apsolutno zaštićen. Takođe ne bilo poželjno ni da je kućica na direktnom suncu, jer će doći do pregrevanja vazduha u njoj što može izazvati pojavu toplotnog udara. Pored kućice stavićete posude za hranu i vodu, a poželjno bi bilo da i one budu zaštićene od vremenskih prilika. U Vašem slučaju bih preporučila da promenite podlogu u kućici. To može da bude jedan od razloga zašto štene neće da uđe u nju. U slami može da budu prisutne buve, a i sama slama mehanički  može da izazove ranice po stomačiću i šapicama šteneta, koje predstavljaju ulazne rane za bakterije, pa cela situacija može da se dodatno iskomplikuje. Podloga treba da bude dovoljno mekana i topla, posebno u zimskim mesecima. To može da bude neki jastuk debljine najmanje 5 cm, ali je poželjno da bude od materijala koji se lako pere i održava.Takođe Vi treba da ohrabrite štene da uđe u kućicu, da ga za početek sami stavljate unutra, da ga pri tom mazite i nagrađujete i to treba da učinite svaki put kada sam to učini. Uz malo strpljenja i pažnje Vaš kuca će lako da shvati da mu kućica pruža udobnost i zaštitu. U ponudi Pet Centra možete naći idealne kućice za Vašeg ljubimca, koje su urađene po svim zoohigijenskim standardima (Karlie), kao i prostirke koje možete stavljati na pod kućice u vreme zimskih meseci.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad  P: Pre dva dana mi je uginuo pas, šarplaninac, tek napunio godinu dana. Krupan, jak a nije ugojen i  debeo, imao je oko 75 kg, živio u velikom dvorištu na placu 30ari, pušten da se slobodno kreće, trčao i skakao po volji. Ujutru oko devet sati je pojeo doručak, granule gotove hrane sa malim  dodatkom od kuvane kukuruzne prekrupe. Nije bio alav, svaki obrok je jeo iz dva tri navrata, ponašanje veselo, aktivno. Kad sam se vratio nakon nepuna dva sata zatekao sam ga kako leži na boku, otvorenih očiju, usta otvorena, jezik ispao i plavkaste boje. Nije bilo tragova povraćanja, pene na ustima, nema ni tragova proliva. Zanima me ima li mogućnosti da je otrovan kad nema tih simptoma. Jedino što je neobično bilo je da se malo nakon uzimanja doručka dva puta kratko nakašljao kao da izbacuje nešto iz grla, a nije bilo ništa. Nakon toga sam ga ostavio i kad sam se vratio bio je već mrtav, gotovo skroz hladan, samo teme je bilo malo toplo i između nogu, sve ostalo je već bilo hladno i još opušteno. U grlu nije imao ništa jer kad sam pritisnuo grudni koš čulo se strujanje vazduha. Kažu mi da je to bio infarkt srca, a pročitao sam da je moguće i da je otrovan. Bio sam u velikom šoku i nisam hteo da ga nosim na obdukciju ali bih ipak voleo da čujem i vaše mišljenje. Hvala puno na odgovoru! Milovan O: Treba odmah napomenuti da je bez obdukcijskog nalaza nemoguće odrediti uzrok same smrti, stoga sve navedeno je pretpostavka nekih mogućih uzroka. Iznenadna smrt obično nastupa usled zastoja rada srca ili prekida disanja koji mogu biti primarni uzroci ili su sekundarno izazvani usled drugih bolesti. Neki od uzroka nagle smrti  su subaortalna stenoza, aneurizma, tromboemolija (obično plućna), kardiomiopatije (slabost srčanog mišića koja može nastupiti sekundarno nakon virusne ili parazitarne infekcije), supraventrikularna tahikardija, krvarenje (može se pojaviti bez vidljivog razloga, a vrlo često nastaje kod  hemangiosarkoma, ali je češće kod pasa starijih od 6 godina), toksini (iako obično postoje neki klinički znakovi). Karakteristično je gotovo za svaki od navedenih uzroka da uginuće nastupi tokom nekoliko sati ili kraće. Uginuće u toku nekoliko dana (2 - 5 dana) može uslediti usled akutnih bolesti zarazne ili ne zarazne prirode, otrovanja i sl.  Dilatacija i torzija (proširenje i okretanje) želuca je oboljenje koje se javlja samo kod velikih rasa pasa sa dubokim grudnim košem kao što su nemački ovčari, bokseri, nemačke doge, dobermani, veliki šnauceri, šarplaninci. Kada se torzija želuca pojavi, pas vrlo brzo ulazi u stanje šoka, jer želudac, zbog svog promenjenog položaja, vrši pritisak na krvne sudove od životne važnosti. Do trovanja dolazi u slučajevima kada životinja slučajno pojede kumarinske derivate s hranom u sučajevima neopreznog postavljanja mamaca. Mehanizam toksičnog delovanja tih otrova zasniva se na sprečavanju delovanja K vitamina u procesu zgrušavanja krvi. Dolazi do oštečenja  kapilara što se manifestuje krvarenjima na različitim mestima.Za manifestaciju bolesti potrebno je nekoliko dana. Toksično dejstvo pojavljuje se tek nakon uzimanja određene doze otrova.Velike doze unesene u organizam mogu uzrokovati akutno proširenje krvnih sudova, pad krvnog pristiska, te uginuće zbog hemodinamskog kolapsa. Trovanje se manifestuje bledilom vidljivih sluznica, slabošću životinje, krvarenjima po telu u obliku manjih ili većih hematoma po uškama, butovima, u okolini zglobova kao i  po vidljivim sluznicama. Krvarenja su moguća i subkutano, u mišiću, ispod pleure i peritoneuma, u plućima, u mozgu, tj. u svakom tkivu. Pojava pene na ustima  nastaje usled gušenja koje je nastupilo kao posledica nekog od navedenih stanja. U svakom slučaju pravi uzrok uginuća je moguće naslutiti i konačno utvrditi tek nakon obavljanja obdukcijskog nalaza i drugih postmortalnih analiza.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre oko 2 nedelje u mom dvorištu se pojavila crna, izgladnela, izmučena kuca, bilo mi ga je žao pa sam mu dala hrane i vode, nakon toga je ostao kod nas i sve je bilo ok, samo što je išao svuda i donosio tuđe stvari kod nas, i pre dva dana odjednom je sav klonuo, išla mu je krv na usta i imao je krvavu stolicu, ležao je kod komšinice neko vreme, mučio se, a onda je nestao, i nije se vratio, šta bi mogao da bude uzrok toga? Meni je mnogo krivo i tražila sam ga ali ga nigde nema, plašim se da nije živ. Hvala unapred na pomoći, IvanaO: Obimna unutrašnja krvarenje koja ste opisali može da izazove akutno trovanje antikoagulantnim rodenticidima (otrovi za glodare), ali i virusna zarazna bolest pasa parvoviroza (mačija kuga), na koju su posebno osetljivi štenci. Rodenticidi su materije koje se koriste za kontrolu populacije štetnih glodara. Najčešće se koriste preparati na bazi antikoagulanata, ali pored njih u upotrebi su i druge hemijske materije čije dejstvo se ne zasniva na sprečavanju koagulacije krvi. Životinje se mogu otrovati jednokratnim uzimanjem velike doze preparata ili kontinuiranim unošenjem manjih doza preparata za duži vremenski period. Veliki broj faktora može uticati na toksičnost antikoagulantnih preparata. Mehanizam dejstva antikoagulantnih rodenticida se zasniva na antagonističkom delovanju na vitamin K čime se sprečava sinteza svih faktora koagulacije koji zavise od vitamina K. Od svih antikoagulantnih rodenticida u najčešćoj je upotrebi varfarin. Varfarin se dobro i kompletno resorbuje iz creva, posle peroralnog unošenja. Visoke koncentracije ovog preparata se mogu naći u jetri, slezini i bubrezima. Klinički znaci trovanja su masovne hemaragije po celom telu životinje. Ukoliko trovanje nastupi veoma brzo, znaci trovanja mogu i izostati a životinja uginuti vrlo brzo.Do iznenadnog uginuća dolazi ako su masovne hemoragije nastale na mozgu, perikardu, medijastinumu ili torakalnoj šupljini. Kod otrovane životinje mogu se pojaviti sledeći klinički znaci bolesti: anemija, slabost, otežano disanje, povraćanje krvi, krvarenje iz nosa, krvavi proliv, konvulzije, krvarenja po sluzokožama itd. Kod hroničnog trovanja izražen je ikterus (žutica). I parvoviroza i trovanje su visoko letalna stanja, i uginuće životinje može da se spreči samo hitnom i pravovremenom  intervencijom veterinara.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Tek sam dobila  psića nije rasan mješanac je ženka je držim ga u izvanrednim uslovima ali neće nešto da se igra stalno je umorna i spava. Kako da ga oraspoložimo?Hvala. Pozdrav, VanjaO: Kada dovedete svog novog psa prvi puta u Vaš dom, on će verovatno biti uplašen i zabrinut, jer se nalazi u njemu potpuno novoj i stranoj sredini. Budite veseli i pažljivi sa njim, pružite mu mnogo pažnje i ljubavi, dozvolite mu da istraži svoju novu sredinu kako bi se na nju i navikao. Upravo sedam dana je okvirni period koji veterinari preporučaju kao period prilagođavanja šteneta na novu okolinu. Štene je do tada bilo naviklo na toplinu legla i kuje, igranje sa ostalim štencima, određeni ritam hranjenja i slično, a sve se naglo promenilo i izazvalo strah od nepoznate situacije i okoline. Na vlasniku je da upravo sada pruži što više pažnje štenetu, od igranja, maženja, tačan ritam hranjenja, osigurati da po noći bude utopljen i siguran u svome krevetiću ili kućici.  Nastojte da ga što više animirate i uvedete u svoj dnevni ritam. Nakon buđenja odmah ga izvesti van stana ili kuće da obavi nuždu, ponuditi mu poslastice za pse (u maloj količini), slede obroci kojih mora biti 4-5 tokom dana u početku i uvek u slično vreme. Izbegavajte buku, gomilu stranaca kao i bilo kakve glasne zvukove koji ga mogu uplašiti. Ne kažnjavajte i ne vičite na svoje štene pa čak i ako nešto pogrešno učini ili napravi nered. Na samom početku vašeg druženja, budite pažljivi u odgoju jer u suprotnom možete dobiti plašljivog psa koji će se svega bojati, dok će pozitivna iskustva stečena tokom prvih nekoliko dana boravka u Vašem domu pozitivno uticati na Vaš budući odnos. Osigurajte Vašem štenetu njegov vlastiti kutak. Stavite mu kutiju ili krevetić u topli kutak gde nema promaje. U našim Pet centrima možete pronaći prostirke i krevetiće za pse različitih dimenzija, a najbolje se odlučiti za onaj koji će moći koristiti i kad poraste. Vaš će pas koristiti to mesto za odmor i spavanje, te će se u njemu osećati sigurnim i zaštićenim. Takođe, osigurajte mu igračke sa kojima će se zabavljati dok Vas nema (međutim, ne ostavljajte ga duže vreme samog kod kuće), ali i gristi ih u razdoblju izmene zubića.Svakako vodite brigu i o eventualnom gubitku apetita, naglom smanjenju ili povećanju telesne težine, preteranoj potrebi za uzimanjem tečnosti, prečestom ili nedovoljnom mokrenju, krvava ili mekana stolica, povraćanje, dlaku bez sjaja...  Kada primetite pojavu nekog od ovih simptoma, posebnu pažnju obratite na svog psića da bi videli da li se oni ponavljaju, te ako Vam se čini bolestan, svakako posetite veterinara. Ne postoji neko univerzalno pravilo kojim bi se moglo odrediti koliko je aktivnosti potrebno za pse, već je potrebno individualno promatranje kako bi se odredilo koliko aktivnosti i koje vrste pas ima potrebu.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molim vas da mi najhitnije odgovorite postaje dramatično, pas od sinoć samo povraća belu penu non stop i teško diše i stalno ima nagon za povraćanjem, nema temperaturu ima želju da jede ali čim nešto pojede odmah posle toga povraća, pena je bela sa dosta sluzi, kada sve to izbaci onda samo spava i čim ustane i protegne se odmah počne da povraća tu belu penu non stop. Molim vas odmah mi odgovorite jako je hitno, u gradu imamo samo jednog veterinara koji nije tu van grada je i ne znamo sta da radimo. Unapred hvala. BorkaO: Jedno od češćih oboljenja probavnog sistema kod pasa je zapaljenje sluzokože želuca (gastritis). Prema uzrocima nastanka gastritis može bili primarnog i sekundarnog karaktera, po dužini trajanja akutnog i hroničnog toka, a u patološkom smislu manifestuje se kao kataralni, hemoragični. ulcerozni i difteroidni oblik. Može se reći da gastritis nastaje češće u zimskom periodu, ali ja prisutan tokom cele godine.  Učestalost pojavljivanja gastritisa u periodu oktobar - mart se može dovesti u vezu sa hladnijim vremenom kada psi jedu hladniju ili zamrznutu hranu i gutaju sneg i led. Najčešći uzrok pojave gastritisa je pogrešna ishrana koja po svom sastavu i kvalitetu ne odgovara potrebama psa. Jednolična ishrana, pokvarena i ustajala hrana, mnogo začina u hrani uzrok su zapaljenju sluzokože koje se javlja u najviše slučajeva. Prožderavanje je takode često uzrok povraćanja i gastritisa, a do tog dolazi kod nepravilnog režima ishrane, lakomosti i preobilnih obroka neprimerenih rasi i uzrastu psa. Preosetljivost na određenu hranu ili neke njene sastojke uzrok su gastritisa kod neuobičajenih obroka, koji se pojavljuju iznenada. Oba ova uzroka mogu se pojaviti u periodu učestalih stavlja i gozbi, kada se psima daje neuobičajena hrana (prasetina, torte, kolači). Neprikladna hrana i hrana lošeg kvaliteta je uzročnik gastritisa, a tu ubrajamo hranu direktno iz frižidera ili hranu koja dugo stoji na hladnom , teško probavljivu hranu, otpatke i suve obroke. Nisu retki gastritisi izazvani gutanjem stranih predmeta koji ne spadaju u hranu kao sto su različite koštice, kamenje,  igračke, drvo, dlakakosti, koje se u ogromnoj količini daju psima kao kuvane ili pečene. Virusi, bakterije i gljivice su takode često uzročnici infektivnog gastritisa (štenećak, parvoviroza, zarazni hepatitis, teptospiroza). Različite hemikalije, otrovi i lekovi takođe mogu biti razlog pojavi gastritisa sa blažim ili težim simptomima (trovanje fosforom, arsenom, olovo, živa, insekticidi, rodenticidi, aspirin itd.).Akutni, rede hronični gastritis nastaje prilikom seobe odraslih crevnih parazita, glista i pantljičara. Gastritis se može pojaviti i kod oboljenja drugjh organa, kao šo su piometra, pijelonefritis, insuficijencija bubraga, uremija i razna obolenja creva. U ovim slučajevima, gastritis ja akutnog ili hroničnog toka, često hemoragičnog karaktera. Klinička slika gastritisa zavisi od stepena i trajanja zapaljivog procesa na sluzokoži, te o poremećajima koja nastaju kao postedica zapaljenja zida želuca. Kao preovladavajući simptomi pojavljuje se jako i učestala povraćanja, nedostatak apetita, manje ili više poremećeno opšte stanja. Simptomi sami po sebi nisu karakteristični, osim povraćanja koje se sa sigurnošću dovodi u vezu sa oboljenjem želuca. Bolest započinje naglo. Psi počinju sa jakim povraćanjem i izbacuju sadržaj želuca u kome se nalazi nesvarena hrana, strani predmeti, sluz, a ponekad i gliste. Posle obilnog izbacivanja hrane sledi period kada pas povraća balu lepljivu sluz, koja je ponekad pomešana sa žuči pa otud žuta boja. Često je sadržaj penušav, a ređe sadrži krv kao posledicu mukotrpnog i dugotrajnog povraćanje ili naprezanja. Temperatura obično nije povišena, osim u situacijama kada ja gastritis simptom nekog zaraznog oboljenja. Oboleli psi osećaju povećanu žeđ, a kao neminovna postedica se javlja gubitak vode i elektrolita. Kod upornog povraćanja javlja se potištenost jačeg stepena, pospanost, smanjena elastičnost kože, dehidracija, jaka depresija ili ekscitacija. Kod hroničnog gastritisa javlja se velika količina lepljve žilave bele sluzi koja je retko sa primesama žuči (žute boje). Lečenje podrazumeva uklanjanje uzroka oboljenja, suzbijanje dehidracije i nadoknada elektrolita, suzbijanje upalnog procesa na sluzokoži želuca i racionalizacija ishrane uz primenu svih dijetetskih mera.Savetujem Vam odlazak kod veterinara kako bi se pas pregledao, postavila dijagnoza i kako bi se započelo sa adekvatnom terapijom. Boja dlake je u većini slučajeva trobojna. Nega takve dlake je jednostavna jer ne zahteva veliku pažnju. Za održavanje kratkodlakih pasa je dovoljno redovno četkanje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Koje biljne ogrlice su najbolje, a da se mogu kupiti kod nas? Da li one mogu da se kombinuju sa spot on preparatima koji nisu na biljnoj bazi? Šta mi možete reci o Advantix spot on preparatu? Koliko sam uspeo da nađem na netu on deluje i kao repelent? Ima više od mesec dana kako sam psu stavio pomenuti prac-tic pa mi recite da li je sigurno sad staviti neki drugi preparat i koja bi bila vaša preporuka zaštite i repelenta? Plaše me krpelji koji ulaze u uši psa i zato mi je bitan i repelent. Zahvaljujem se unapred na odgovoru, DenisO: Kada govorimo o biljnim ogrlicama treba napomenuti da tako nešto eksplicitno ne postoji, s obzirom da svaka ogrlica sadrži biljne ekstrakte koji svojim mirisom odbijaja ektoparazite. Sve ogrlice praktično imaju isti mehanizam dejstva i vrlo sličan ili isti efekat, pa ne bih mogla da Vam preporučiti i izdvojim ni jednu posebnu biljnu ogrlicu. Zbog svog blagog dejstava, ogrlica ne izaziva nikakve neželjene reakcije kada se koriste kao dodatna zaštita sa bilo kojim od spot on preparata, ali iz predostrožnosti Vam preporučujem da ogrlicu stavite 3-4 dana nakon aplikacije spot on-a. Advantix sadrži imidakloprid i permetrin. Koristi se u tretmanu prevencije infestacije buvama. Ubija buve na psu u roku 24h nakon što se aplikuje. Jedan tretman predstavlja prevenciju dalje infestacije buvama u trajanju od 4 nedelje. Protiv infestacije krpeljima, proizvod ima postajan akaricidni i repelentni efekat tokom 4 nedelje, i takođe ima i repelentni efekat na komarce 2-4 nedelje zavisno od vrste komarca. Na muve Advantix pokazuje repelentni efekat u roku od 4 nedelje. Advantix ne treba koristiti kod štenadi mlađih od 7 nedelja i štenadi sa manje od 1,5kg telesne mase i isključivo je namenjen psima. Aplikuje se direktno na neoštećenu kožu, na jedno ili više mesta duž kičme, zavisno od težine psa. Dva dana pre i posle aplikacije ne bi trebalo kupati psa. Ukoliko pas već ima krpelje na sebi, može se desiti da oni ne uginu u toku dva dana nakon aplikacije, pa je preporuka da ih mehanički skinete.Međutim, može da se desi da se po neki krpelj ipak zakači ili da dođe do pojedinačnih ujeda komaraca, papadača ili muva, pa se stoga prenošenje zaraznih bolesti putem ovih paraziti ne može u potpunosti isključiti. Preparat zadržava svoju efikasnost kada se pas pokvasi, ali često i dugotrajno izlaganje vodi dovodi do smanjenja efikasnosti ovog preparata. Advantix može da se koristi tokom graviditeta i laktacije. Sada kada je prošlo mesec dana od poslednje aplikacije spot on preparata, bezbedno je da stavite bilo koji drugi hemijski spot on preparat: Advantix, Frontline Combo, Frontline, Fyprist, Duowin...Možete ih kombinovati sa biljnim ogrlicama, kao što sam Vam već napisala, radi dodatne zaštite. Više inforamcija o primeni Advantix preparata možete pročitati u odgovorima mojih koleginica pod naslovom „Repelenti i primena preparata Advantix i „Advantix / Opasnosti od spoljašnjih parazita i korištenje ampule za zaštitu“ .Svakako treba da posle svake šetnje pregledate Vašeg ljubimca radi dodatne sigurnosti.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pozdrav. Udomila sam mađarskog pulina starog 1,5 godina. Ono što sam primetila odmah kod njega jeste da ne zna čak ni da laje što me posebno zabrinjava. Već je dva meseca kod mene a nisam ga čula nijednom. Molim vas recite mi kako da dovedem mog psa u red. Hvala, JelenaO: Kao i ljudi, psi uvlače vazduh u svoja pluća postupkom zvanim "disanje negativnim pritiskom", tako što šire grudnu duplju pomerajući rebra prema spolja i dijafragmu prema dole. S obzirom da je grudna duplja zatvoren prostor, ovo širenje stvara delimičan vakuum ili prostor unutar kojeg je vazduh pod negativnim tlakom. Prirodni sled dopušta spoljnom vazduhu da naglo ulazi unutra kroz nozdve, nosnu šupljinu, ždrelo, grkljan i dušnik, te kroz bronhije i bronhiole u vazdušne vrećice (alveole) u plućima. Tako se pritisci unutra i spolja izjednačavaju. Problem kod navedenih rasa je to što se prilikom udisanja stvara nizak pritisak u svim delovima disajnih puteva, a to izaziva efekat "usisavanja" na zidovima struktura disajnog sistema.  Što je veći napor udisanja, veće su sile koje nastoje privući zidove disajnih puteva prema unutra. Većina vlasnika pasa spljoštenog lica je svesna njihove sklonosti da se pregreju, jer se višak njihove telesne toplote ispušta preko pluća i svako disajno oštećenje smeta procesu gubitka toplote. Jedan od znakova da je produženo meko nepce je često krkljanje i često vraćanje penaste sluzi  i stvaranje nekih zvukova nalik na gušenje tokom disanja. Iz nosne duplje, vazduh koji je udahnut ide dalje kroz ždrelo u grkljan (zvučnu kutiju), koji se sastoji od nekoliko hrskavica, odvojenih ili povezanih, koji glasne žice otvaraju ili zatvaraju. Otvor između glasnih žica pričvršćen je za ove hrskavice. Jezičak (epiglotis) je zalistak na vrhu grkljana koji se slaže prema dole i pokriva glasne žice tokom gutanja hrane.Nemogućnost lajanja kaoo i utišano lajanje može se javiti najčešće zbog paralize glasnih žica. Paraliza glasnih žica može biti urođena i stečena. Urođena paraliza nastaje kao rezultat neuroloških poremećaja ili povreda povratnog nerva (nervus recurrens) prilikom poroda, kada je pružana pomoć pomoću porodničkih klešta. Motorna paraliza može nastati zbog oštećenja nerva na putu od mozga do mišića grkljana. Stečena nastaje zbog oštećenja nerva vagusa i njegove grane - povratnog nerva, raznim uzrocima kao što su upalni procesi na grkljanu, malignih tumora, nakon hirurških zahvata na okolnom tkivu i žlezdama, neuroloških bolesti, metaboličkih uzroka: hipokalcemije, šećerne bolesti te proširenja srca.Pošto Vaš pas nikad nije ni lajao, verovatno se radi o urođenoj paralizi što se može potvrditi na Klinikama Veterinarskog fakulteta.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam štene engleskog koker španijela, staro 7,5 meseci. Primetila sam razliku u dlaci na leđima - vrat, kao i gornja polovina leđa su pokriveni dugačkom, zlatno-riđom dlakom; dok je donja polovina leđa pokrivena mekanom, kratkom žutom, paperjastom dlakom, nalik onoj koju je imao kao mlađi. Pitala sam veterinara, kaže da je to normalan proces, i da on tim redosledom menja bebi dlaku za odraslu dlaku. Mene konkretno zanima - da li pojačano češanje i grickanje u toj regiji, koje je očigledno posledica buva, može biti uzrok takvoj mekanoj i paperjastoj dlaci? Što se buva tiče, on vec dva meseca nosi Kiltix ogrlicu, koja mu očigledno i nije nešto mnogo pomogla, s obzirom na to da se češe. Da li mogu pored te ogrlice da mu stavim jos neku zastitu, npr. ampulu? Inače ga hranim Cibau junior hranom, uz koju dobija kuvan pirinač i šargarepu, tunjevinom, belim mesom, jogurtom, surutkom, dajem mu jednom nedeljno i sirov žumanac, Dime začin za dlaku, riblje perle, Pet Phos tablete, juneća rebra (meso i kost zbog zuba)...Ja mislim da je to idealna ishrana za njegov pravilan rast i razvoj, kao i za lepotu njegove dlake.Srdačan pozdrav, Milica iz Niša O: Optimalan rast i razvoj šteneta se obezbeđuje kvalitetnom i izbalansiranom ishranom. Hrane superpremium kvaliteta su kompletne,  te ishranom isključivo ovim hranama, pas može u potpunosti iskoristiti svoj genetski potencijal, koji se između ostalog ogleda i u lepoti krzna. Ukoliko ste se ipak odlučili za mešovitu ishranu, onda je potpuno opravdano dodavanje suplemenata u količini koju je proizvođač naveo. Problem sa krznom koji opisujete je vrlo verovatno posledica zamene štenećeg krzna, krznom odraslog psa koje je karakteristično za rasu kojoj pas pripada. Po pravilu do godinu dana starosti pas zameni svo krzno.Kontrola spoljašnjih parazita je obavezna tokom čitave godine. Kiltix ogrlica je  dovoljna zaštita protiv buva i krpelja, ali ukoliko je potrebno, njeno dejstvo se može pojačati dodavanjem Advantix ampule koja sa ogrlicom deluje sinergistički narednih mesec dana. Advantix takođe deluje i na komarce i muve. Svrab koji Vaš pas oseća je verovatno niskog intenziteta i povremeno češkanje neke regije ne može dovesti do pojave rasta abnormalnog krzna, niti do poremečaja prilikom zamene krzna.  Intenzivno češanje mehanički skida krzno, pa predeo kože koji pas češe, vremenom postaje slabije prekriven krznom, a kasnije, kada se dlačni pokrivač razredi, javljaju se razderotine na koži. Dlaka spontano izrasta nakon prestanka dejstva mehaničkog nadražaja. Ukoliko je i pored Kiltix ogrlice koža psa iritirana, savetovala bih Vam da koristite antialergijske šampone i/ili spot-one preparate koji umiruju svrab i pomaču koži da se brže regeneriše, povećavajući njenu prirodnu otpornost( Essential spot-on ili Allerderm spot-on). 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me jedna informacija u vezi pasa. Da li se ehinokokus može prenijeti preko predmeta? Ako se pomazi kratko pas i posle toga dodiruje mobilni telefon, da li je nakon detaljnog pranja ruku mobilni telefon rizičan predmet? Na telefonu nije bilo nikakvih dlaka. Hvala unaprijed, DejanO: Ehinokokoza je zoonoza i spada u najraširenije zajedničke bolesti ljudi i životinja. grožava zdravlje ljudi i životinja i zato ima poseban značaj. Najčešće se javlja u vidu oboljenja jetre i pluća ali se može javiti i na drugim organima i tkivima. Kultura stanovništva ima veliki značaj za širenje ove zoonoze. Pse treba kontrolisati i redovno dehelmintisati, a posebnu važnost u seoskim sredinama ima neškodljivo uklanjanje infektivnog materijala pri klanju stoke u sopstvenoj režiji. Hidatidoza je oboljenje ljudi koje je izazavano larvalnim stadijumom cestode Echinoccocus granulosus. Najčešći putevi prenošenja su direktan kontakt sa infestiranim psima, njihovim ekskrementima, preko kontaminiranog zemljišta, voća i povrća, i kontaminirane vode. Hrana i voda se kontaminiraju fecesom u kojem se nalaze jaja parazita. Teorijski, svaki kontaminirani predmet može indirektno uticati na prenošenje  parazita, međutim u slučaju koji ste Vi naveli, mogućnost infestacije je zaista minimalna. Ukoliko imate bilo kakve nedoumice u vezi Vašeg zdravstvenog stanja, savetovala bih Vam da se posavetujete sa lekarom opšte prakse. Ukoliko želite, opširnije o ehinokozi se možete informisati u odgovoru moje koleginice dr.vet.med. Aleksandre Todosijević pod naslovom „Parazit Echinoccocus granulosus - ehinokokoza“.