Konjuktivitis izazvan stafilokokom - prenosivost i terapija

P: Možete li mi samo još reći par odgovora na sledeća pitanja?
1. Da li simptoni ( drljavljenje očiju, konjuktivitis ) mogu biti posledica stafilokoke?
2. Da li mogu imati stafilokoku mužjaci, i da li se prenosi polnim putem na ženku (parenjem)?
3. Da li onda kuja prenosi stafilokoku na svoje štence, i onda su oni zaraženi dok su živi (dok se ne izleče) i tako prenose tu bolest dalje na kuje koje pare i onda one na štence koje daju?
4. Da li postoji lek i koji za stafilokoku, i da li vi imate taj lek?
5. Kolika je opasna ta bakterija? 
Unapred hvala na Vašem vremenu i odgovorima.
Bojan


O: Stafilokoke su mikroorganizmi široko rasprosranjeni u našoj okolini.

Žive na koži i sluzokožama respiratornog trakta pasa. Lako se prenose sa psa na psa, a u nekim slučajevima i sa psa na čoveka. Prenose se kontaktom ili indirektno, preko posuđa, igračaka, predmeta koje koristi više pasa itd.  Mladi psi, a posebno štenci su osetljivi na stafilokone infekcije zbog oslabljenog imuniteta. Stafilokokne infekcije pasa su najčešće lokalizovane na koži. Stafilokokna infekcija retko kada izbija sama, već je posledica prvobitnog pada imuniteta, pa se javlja nakon dugotrajnih oboljenja, alergije, kod pasa oslabljene opšte otpornosti itd. Koža zahvaćena promenama postaje crvena, suva, perutava, svrbi,  pa pas češanjem nanosi dodatne povrede te nastaju veće ili manje kraste. Nelečena infekcija zahvata dublje slojeve kože i razvija se piodermija.
 
Terapija se svodi na lečenje prvobitnog stanja koje je dovelo do pada imuniteta,  a zatim se na osnovu brisa i antibiograma utvrđuje antibiotska terapija koja ciljano deluje na stafilokoku. Kada je infekciju uzrokovalo više vrsta bakterija, onda bi trebalo primeniti kombinaciju antibiotika koji će dovesti do sanacije infekcije. Kod uznapredovalih slučajeva infekcije antibiotici se mogu aplikovati lokalno, na obolelo područje kože, u vidu rastvora Ili masti, kao i sistemski (oralno ili parenteralno). Za terapiju upale oka i uha koriste se masti i kapi koje u svom sastavu imaju antibiotike prema kojima su osetljivi izolovani mikroorganizmi. Dužina antibiotske terapije mora biti minimum 5 - 7 dana, a u hroničnim stanjima i duže. O dužini terapije odlučuje veterinar, na osnovu kliničke slike i  trenutnog zdravstvenog stanja. U kuja se razvija vaginitis koji karakteriše pojava  gnojnog ili kataralnog iscetka, zatim endometritis. Kod mužjaka je stafilokokna infekcija polnih organa uglavnom prostatitis. 

Moguća je takođe stafilokokna infekcija štenadi koja su inficirana još u uterusu majke ili se mogu inficirati tokom sisanja preko mleka majke. Simptomi su vezani u početku za digestivni trakt (dijareja ali slabijeg intenziteta nego u virusnih infekcija), a kasnije se ispoljava kao kožna forma.  Kod izolacije i determinacije ove bakterije, neophodno je uraditi antibiogram, kao potvrdu osetljivosti bakterije na određeni antibiotik. Konjunktivitis pasa je često izazvan infekcijom Stafolokokama i streptokokama.
 
U slučaju Vašeg psa, konjunktivitis se mora lečiti  na osnovu brisa kojim se utvrđuje vrsta uzročnika, i antibiograma na osnovu kojeg se određuje antibiotik koji deluje u slučaju izolovanog mikroorganizma. Sve nelečene infekcije predstavljaju opasnost kako za životinje, tako i za ljude, pa je obavezno da psa podvrgnete kliničkim ispitivanjima u cilju pronalaženja konkretne dijagnoze i započinjanja terapije.