Uporan kašalj i povišena temperatura kod psa - mogući uzroci i terapija

P: Pišem vam jer sam jako zabrinuta za svog psa i porebno mi je vaše stručno mišljenje. Radi se o mešancu, ženki, staroj sedam godina. Do sada nije imala bilo kakve zdravstvene probleme. Redovno je vakcinisana. Sinoć je počela jako da kašlje, nije bilo iskašljavanja. Već jutros smo je odveli kod lokalnog veterinara koji je posle pregleda konstatovao da ima povišenu telesnu temperaturu (39,2) i spazam (to je utvrdio nakon palpacije predela vrata). Odmah je dobila injekciju (ne znam koju) i lek (synulox) koji bi trebalo večeras da popije. Pre dva sata je počela pojačano da kašlje, suv kašalj, ali je kašljanje praćeno jakim bolovima, kada se zakašlje počne da cvili. Interesuje me šta je to spazam, i da li postoji mogućnost da je taj kašalj iniciran stranim telom, npr. koskom ili delićima koske? Kako se dijagnostikuje prisustvo stranog tela? U slučaju da se radi o infekciji, da li bi trebalo da je držimo u izolovanoj prostoriji, jer imamo jos tri psa?
Unapred se zahvaljujem na vašem vremenu i pruženom odgovoru.
Srdačan pozdrav od zabrinute vlasnice.
Aleksandra

O: Kašalj je refleks koji nastaje kao posledica nadražaja tzv. tusigenih zona. Tusigene zone se nalaze duž ždrela, grkljana, velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminiše sluz, produkti zapaljenja, čestice koje draže. Kašalj može biti početni simptom oboljenja sistema organa za disanje ili simptom koji može ukazati na neko od oboljenja srca, kolapsa traheje, simptom nekog infektivnog oboljenja itd. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja itd. Posebno bih istakao da se kašalj najčešće javlja kao posledica upale sluzokože grkljana i dušnika (infektivni laringotraheitis). Uzročnik ovog oboljenja može biti virus, bakterija, gljivica ili mikoplazma. Nastanku ovog oboljenja pogoduju neki predisponirajući faktori kao što su: držanje životinje u hladnim i vlažnim prostorijama, hladno vreme, plivanje u hladnoj vodi.  Pri lakšem zapaljenju i u akutnom toku opšte stanje životinje nije znatno promenjeno. Jedan od uzročnika može biti Bordetella bronchiseptica, zatim Adenovirusi i virusi Parainfluence pasa. Bakterijska infekcija je vrlo često sekundarna dok je primarni uzročnik virus.

Laringotraheitis virusne etiologije je veoma kontagiozan i lako se prenosi sa životinje na životinju. Kliničke manifestacije su hrapav kašalj (što izgleda kao da je kost zapela u grlu) koji se javlja u napadima više puta na dan, a napadi se intenziviraju uzbuđenjem psa, dakle tokom šetnje, kada se raduje vlasniku, pre jela itd. Ovo oboljenje prolazi bez komplikacija ako se preveniraju sekundarne bakterijske infekcije i uz očuvan apetit i bez povišene telesne temperature. U slučaju izostanka terapije i usled sekundarne bakterijske infekcije, komplikacija može biti upala pluća kada je poremećeno opšte stanje životinje, a kašalj je bolan. Upala pluća može biti i jedna od manifestacija nekog infektivnog oboljenja pasa kao npr. štenećaka. Kašalj takođe može biti simptom bolesti srca ili kolapsa traheje. Takođe se može javiti kao posledica traume grudnog koša.

Dušnik ili traheja, je organ cevastog oblika preko kojeg vazduh dolazi i eliminiše se iz pluća. On je okružen prstenovima hrskavice u obliku slova C koji su ravnomerno raspoređeni celom dužinom. Uloga prstenova je da omoguće da dušnik zadrži svoj oblik i da spreče njegov kolaps (sužavanje). Male rase pasa mogu imati naslednu slabost ovih prstenova što ih čini podložnim kolapsu traheje. Kod pasa sa kolapsom dušnika, dolazi do sužavanja gornjeg ( vratnog ) dela dušnika prilikom udisaja ili donjeg (grudnog) dela prilikom izdisaja. Ovaj efekat izaziva osećaj da se nešto zaglavilo u grlu, usled čega se razvija hronični kašalj. Trauma u dušniku tokom konstantnog kašlja podstiče stvaranje sekreta koji dodatno ometa disajne puteve. Bolest postaje progresivna. Hronični nedostatak kiseonika može dovesti do bolesti srca i drugih sekundarnih posledica. Faktori koji pogoršavaju simptome su toplota i vlaga, gojaznost, bolesti srca (koje mogu biti sekundarna posledica kolapsa dušnika), inhalacioni alergeni, kao što je dim cigareta, respiratorne infekcije i anksioznost. To može pojačati kašalj i deformaciju traheje i izazvati gušenje. Može nastati anoksija - nedostatak kiseonika u mozgu. Pas sa kolapsom dušnika može imati i povišene vrednosti enzima jetre u krvi zbog hroničnog nedostatka kiseonika.

Uz rasnu predispoziciju, potreban je i rentgenski snimak za potvrdu dijagnoze. Tretman počinje sa lekovima za suzbijanje kašlja i bronhodilatatorima. Sekundarno nastali problemi sa srcem tretiraju se lekovima, a zdravlje srca doprinosi kontrolisanju bolesti disajnih puteva. Kod gojaznih pasa trebalo bi početi sa dijetom. Izbegavanje iritanta kao što je dim, je veoma važno. Kako bolest napreduje, možda će biti potrebna i hirurška intervencija. Međutim, ne može se uvek izvršiti korekcija kolapsa. Ako je slabost prstenova hrskavice u grlu, mogu se korigovati sintetskim prstenovima, ali ako je problem u grudnom delu, hirurška intervencija nije moguća. Mnogi psi sa kolapsom traheje imaju slabost zidova bronhija. Za ove kućne ljubimce, simptomatsko lečenje je jedina opcija.

Ukoliko se kašalj javlja kao posledica bolesti kardiovaskularnog sistema tada u terapiju treba uvesti i specifične lekove.

Savetovao bih Vam da u dogovoru sa Vašim veterinarom sprovedete detaljniju dijagnostiku koja podrazumeva klinički pregled, rentgensko snimanje, analize krvi itd, kako bi se sa sigurnošću utvrdio uzrok kašlja i na osnovu dijagnoze sprovela adekvatna terapija.

U svakom slučaju psa bi trebalo lečiti u skladu sa postavljenom dijagnozom (antibiotici, antitusici, potporna terapija).