ana_jovanovic2a


Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

 

P: Zdravo, znam da ste mi već rekli da moram da se obratim nekom veterinaru, ali ako ste vi veterinar molim vas i preklinjem da mi nešto kažete za neke lekove ili bilo šta. Žao mi ga je gledati kako se muči jadan molim vas reći te mi neke lekove ako ste veterinari.
Hvala, Bojan

O: Da bi se postavila dijagnoza epilespije mora se poštovati procedura pregleda koja obuhvata uzimanje nacionala, anamneze, istorije bolesti, opšti klinički pregled, neurološki pregled i naravno upotrebu specijalnih dijagnostičkih procedura. Epilepsija je veoma ozbiljno oboljenje koje mora biti pod stalnim nadzorom lekara, odnosno veterinara. Postoji čitava lista poremećaja, kako urođenih tako i stečenih, koji mogu dovesti do epileptičkih napada kod pasa i mačaka, neki od njih su kongenitalni hidrocefalus, lizozomalmi poremećaj skladištenja enzima, trauma, infekcije i ostala inflamatorna oboljenja, hipoglikemija, trovanja -olovom, organofosfatima, hepatička encefalopatija, tumori mozga i drugi.

 

Terapija podrazumeva prvenstveno terapiju primarnog oboljenja, odnosno uklanjanja uzroka epileptičnog napada. U nedostatku razumevanja specifične etiologije, odnosno uzroka, konzervativni pristup terapiji usmeren je na kontrolu simptoma, odnosno supresiju epileptičnih napada. Tokom poslednjih decenija korišten je veliki broj antiepileptika kod pasa i mačaka, ali je samo mali broj njih pokazao zadovoljavajući efekat. Tako su se koristili kalijum bromid, fenobarbiton, diazepam, klonazepam, karbamazepin, difenilhidantion, valproinska kiselina, gabapentin, etosuksimid itd.

Mada su neki od njih označeni kao stari antiepileptici, neki od njih su još uvek lekovi prvog izbora u terapiji epilepsije kod pasa i mačaka pa se tako danas još uvek najčešće koristi:

- fenobarbiton – životinje ga dobro podnose i aplikuje se na 12h ili 8h, a cena mu je pristupačna;
- kalijum bromid - kod nekih životinja je on na prvom mestu;
- diazepam - koristi se najpre kod mačaka, a kod pasa se koristi za zaustavljanje statusa epilepticusa;
- levetiracetam, zonisamid itd.

Neki od ovih lekova se primenjuju samostalno, neki u kombinaciji sa drugim lekovima, a opet postoje oni koji su bolji efekat pokazali ko pasa neki kod mačaka. Ono što još treba naglasiti je da ovi lekovi naravno mogu ispoljiti i druge neželjene efekte u toku njihove primene i to je i jedan od razloga zbog čega terapija mora biti strogo kontrolisana.

Savetujem Vam da ipak i apelujem da nađete način da Vašeg ljubimca odvedete na ozbiljan pregled kako bi se što pre počelo sa adekvatnom terapijom.

OZNAKE: