Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Već treći put mi se dešava da mi pas šepa. Podignutu drži zadnju desnu šapu. Kada se prvi put desilo veterinar je rekao da je u pitanju istegnuće ligamenata i da će proći za dve nedelje. Rekao je da se dešava mladim psima i ukoliko se previše šetaju ili idu uz stepenice. On je basset hound, star godinu dana. Zanima me da li je to zaista neka tegoba sa ligamentima i da li postoje tzv. slabi ligamenti? Nikada ga nisam vodio na dijagnostiku. Da li se to možda rešava operacijom? Da li mi preporučujete da odem na veterinarski fakultet? Unapred hvala. BojanO: Promene na ligamentima su relativno česta pojava kod pasa. Prvi znak problema, koji vlasnik uoči, je hromost (šepanje) koje se naglo pojavi i jakog je intenziteta. Povrede ligamenata obično nastaju kao posledica naglih pokreta, nezgodnih doskoka, padova, udaraca ili hroničnih degenerativnih promena na samom ligamentu. Uglavnom se radi o istegnuću ili rupturi ligamenta. Karakterišu se izrazito jakim bolom, šepanjem, a ukoliko se radi o rupturi ligamenta, životinja zbog bola ne opterećuje nogu, a zahvaćeni zglob je abnormalno pokretljiv. Rupture ligamenata uglavnom se saniraju operativnim putem, jer u protivnom zahvaćeni zglob je nestabilan, dolazi do pojačanog trošenja zglobne hrskavice, a posledično i pojačanog stvaranja sinovijalne tečnosti, što posle određenog vremena rezultira upalom zgloba. Ozlede ligamenata sporo zaceljuju, a oporavak ponekad traje i nekoliko meseci. Za što bolji oporavak obavezno je mirovanje.Takođe postoje i razni dodaci koji se koriste kod problema sa vezivnim tkivom, kod upale tetiva, slabosti tetiva i vezivnog tkiva, ukočenosti zglobova i bolesti koje onemogućavaju kretanje (spondiloza i artroza): Canhydrox GAG (Canina) - pomaže kod akutne i hronične bolesti zglobova, upale i dehidracije tetiva i vezivnog tkiva, ukočenosti zglobova ( spondiloza, artroza ). Preventivna doza je 2 tablete na 10 kg telesne težine, a kod nastalih problema tokom 4 meseca davati po 4 tablete na 10 kg telesne težine.Cani Agil - prehrambeni dodatak za pse kao zaštita vezivnog tkiva,ligamenata, hrskavica i zglobova. Dozira se jedna ipo tableta na 10 kg telesne težine.Glucosamin tabl.- kao preventiva i kod pasa sa problemima kao što su artritis, osteohondroza, spondiloza, displazija i reumatizam zglobova. Dozira se od 1 - 6 tableta dnevno u zavisnosti od težine psa.Artusano - preventiva, kao i podrška tretmanu kod obolelih zglobova. Daje je jedna kockica na dan.Preparati se koriste u kontinuitetu od 2 - 3 meseca. Ako je u periodu od 2 - 3 meseca došlo do povlačenja simptoma, možete napraviti pauzu od 3 meseca, pa posle toga ponovo preventivno dodavati preparat u hranu u periodu od sledeća 2 - 3 meseca. Ukoliko je nakon sprovedenog tretmana došlo do poboljšanja, a još uvek su vidljivi simptomi, svakako nastavite sa davanjem preparata i dalje. U tom slučaju preparat se može uzimati i doživotno.Svakako vam preporučujem da odvedete psa na pregled na Veterinarski fakultet, kako bi se se uradio detaljni dijagnostički pregled i preduzela odgovarajuća terapija.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 5-6 nedelja smo dobili na poklon škotskog ovčara starog 2 godine (1 godinu 9 meseci). Pošto porodica kod koje je bio nije mogla da se brine o njemu i nisu ga puno izvodili u šetnju niti češljali, on je došao u lošem stanju. Znali su da mi tražimo škotskog ovčara pa su nas zvali, mi smo ga prihvatili. Primio je vakcine, ošišao se, okupao. Nego, on je postao malo nervozan zadnjih 3-4 dana. Jucč sam mu stavljala da jede skuvanu kokošku, ali kako bi razdvojila i makla kosti dok je on jeo zamalo me je ujeo, naravno osim toga ništa drugo nije. Malo sporije hoda kada ga vodim u šetnji. Danas je malo bolje, samo neće da se igra sa loptom koja mu je omiljena igračka. Malo me zabrinjava to ponašanje, on je uvijek, pa i kod druge porodice voleo loptu pa i kod mene takođe, a ovih 3-4 dana neće ni da je pogleda. Voli da laje na decu sa sokaka iako im neće ništa, ali kad ona trče on laje. To  radi i dalje, što mi daje malo nade da mu nije ništa. Mi ćemo ga opet voditi kod veterinara ove nedelje. Hvala unapred, AnjaO: Svakako Vam savetujem da psa ponovo odvedete na veterinarski pregled, kako bi se na osnovu njega procenilo o čemu se radi i šta je uzrok promene opšteg stanja, jer gubitak apetita i smanjena fizička aktivnost (somnolencija, apatija, potištenost) spadaju u opšte simptome, koji se javljaju kod gotovo svih oboljenja.Dobro je poznato da je bilo koji objekat u pokretu psima veliki izazov za lajanje. Retko koji pas ostane ravnodušan kada prolaze kola, bicikli, trče ljudi, deca ili životinje itd.Nekim psima je lajanje toliko zanimljivo da im preraste u opsesiju i predstavlja problem vlasnicima. Neophodno je da psa naučite na komandu "Glas" i "Tiho".Zavežite povodac psa za ogradu ili stub. Udaljite se od psa par koraka, a za to vreme pokazujte psu igračku kako bi ga zainteresovali za nju. Kada počne da laje (tražeći igračku), nagradite ga poslasticom. Izrecite mu naredbu "Glas" čim zalaje, a potom ga nagradite. Kada pas usvoji vežbu, prestanite da ga nagrađujete poslasticama, već ga pohvalite i potapšite.Ukoliko je sve ovo pas savladao, možete preći na komandu "Tiho": Kada pas počne da laje (nastavak prethodne vežbe), recite mu "Tiho" i nagradite ga poslasticom ili igračkom čim prestane da laje. Ova vežba je malo teža, pa morate biti strpljivi. Kada pas usvoji naredbu "Tiho", pohvalite ga rečima i pomazite.Što se tiče njegove nezainteresovanosti za igru loptom, imajte strpljenja, jer je on tek nedavno došao u Vaš dom i njemu je neophodno da se privikne na promenu sredine i na Vas - nove vlasnike. Pružite mu puno nežnosti i pažnje i trudite se da što više vremena provodite zajedno u igri i druženju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa, mješanca, starog oko 13 godina. Prije dva dana je izašao vani i njuškao po travi i odjednom ga je uhvatila kijavica, i kad kija, izlazila mu je pjena na nos. On i dan danas kija, ne tako mnogo, nego ga uhvati kijavica kad šapom takne njuskicu, svaki put kija od 4-5 puta. Gledala sam mu nos i nema ništa, ništa mu nije natečeno, pa ne znam šta da radim, kako da mu izbacim to ako mu je nesto ušlo u nos. Veterinar nam je rekao da mu stavimo da udiše mješavinu sirćeta i vode pa će to progurati. U stvari, ja u mom gradu i nemam nekog dobrog veterinara. Molim Vas da mi date savjet kako da pomognem mom malom drugu. Veliki pozdrav, DaniO: Nos je vrlo jak detektor, kako mirisa tako i svih ostalih promena u mikrookolini. Sluzokoža nosa obavlja jednu od najvažnijih funkcija u zaštiti zdravlja respiratornog sistema. Sluzokoža nosa zagreva, vlaži i filtrira udahnuti vazduh. Na ulazu u nozdrve nalaze se dlačice, koje filtriraju odnosno odstranjuju velike čestice, dok se manje čestice talože na sluzokoži. U sluzokoži nosa nalaze se žlezde koje produkuju sluz koja će dalje održavati sluzokožu vlažnom. Šupljine u nosnim putevima poseduju trepljast epitel koji ima veliku sposobnost regeneracije, a učestvuje u izbacivanju čestica sluzi kijanjem ili trepereći prema ždrelu izbacuje čestice iskašljavanjem. Trepljast epitel jako je osetljiv na sušenje, naročito za vreme zimskog perioda kod pasa koji borave u stanu, pa se usled grejanja dodatno isuši epitel što za rezultat ima kijanje.Kijanje zato predstavlja jedan od odbrambenih mehanizama sluzokože i time omogućuje prohodnost disajnih puteva. Kijanje takođe može biti posledica neprilagođenosti sluzokože, odnosno ako pas dugo boravi u toploj prostoriji, a posle toga u hladnoj, sluzokoža je u nemogućnosti da se tako brzo adaptira na hladan vazduh i obrnuto, pa se neprilagođenost manifestuje kijanjem. Isto tako ako imunološki sistem ne funkcioniše pravilno ili pojačano reaguje na materije koje nas okružuju dolazi do pojava alergija, odnosno hiper senzibiliteta sluzokože, koje se takođe manifestuju kijanjem. Kijanje se javlja i usled klimatskih promena, stresa, a može biti i psihičke prirode. Dakle, sluzokoža će svaku promenu bez obzira na uzrok detektovati, pored ostalog i kijanjem. Međutim ne treba zaboraviti da kijanje takođe može da bude posledica bakterijskih i virusnih infekcija, koje mogu prouzrokovati upalu sluzokože, odnosno rinitis, a isto tako mogu biti i jedan od simptoma zaraznih bolesti.Svakako ne treba isključiti ni mogućnost prisustva stranih tela unutar nosne šupljine. To su najčešće komadići raznoraznih trava, pa čak i sitnih predmeta, pa prisutnost takvih stranih tela ima uz kijanje i za posledicu krvarenje iz nosa.Svakako da Vas savetujem da psa odvedete na veterinarski pregled, kako bi se na osnovu kliničkog pregleda, postavila dijagnoza ili sumnja i na osnovu toga preduzelo odgovarajući koraci.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom zlatnom retriveru, starom 20 meseci, pre 3 nedelje su se sa obe strane kičme, simetrično, pojavile dve vlažne ranice (prvo crvena koža, a zatim i kraste). Te rane su se širile, praćene sitnim bubuljicama. Veterinar mi je prepisao Flogocid, koji nije pomogao. Nakon toga je promenio terapiju, i rekao da mu svako jutro i veče nanosim geokorton. Posle 2 dana ekcem (tako ga je veterinar nazvao) je prestao da se širi. Sada dlaka raste na tim mestima, ali se s'vremena na vreme opet pojavljuju, a zatim i nestaju, bubuljice, koje se ovog puta ne šire. Veterinar sumnja da je sve to posledica plastike na amu koja dolazi tačno na ta mesta, i sada nosi običnu ogrlicu. Međutim, nekoliko centimetara ispod jedne od rana, opet se javilo crvenilo i pas češe to mesto. Šta mislite, šta može biti u pitanju? Dakle, sve počinje crvenilom kože, a zatim se javljaju i sitne bubuljice. Unapred veoma zahvalna, VesnaO: Jedno od najčešćih kožnih oboljenja pasa je ekcem. Na nastanak ekcema deluju različiti spoljašnji i unutrašnji faktori.Po patološkom supstratu i promenama na koži ekcemi mogu da budu eccema erythematosum (crvenilo kože), eccema papulosum (bradavičasta uzdignuća kože), eccema vesikulosum (mehurići na koži), eccema pustulosum (gnojne vezikule na koži), eccema madidans (vlažni ekcem), eccema seboroicum (seboroični ekcem), eccema crustosum (ekcem izazvan piogenim bakterijama) i dr.Po toku ekcemi mogu biti akutni i hronični. Akutni ekcemi obično traju 3-4 nedelje, za razliku od hroničnih koji mogu trajati nekoliko meseci pa čak i duže.Prema rasprostranjenosti ekcem može da bude lokalni, kada se nalazi na određenom mestu na koži psa i difuzni kada je rasprostranjen gotovo po čitavom kožnom pokrivaču. Lokalni ekcem, prema mestu na kojem se nalazi, može biti eccema dorsi (ekcem na leđima), eccema nasi (ekcem na nosu), eccema orbicularis (ekcem na očnom luku), eccema labiorum (ekcem na usnama), eccema ani (ekcem na čmaru), eccema interdigitale (ekcem između prstiju) i sl.Spoljašnji faktori koji dovode do nastanka ekcema su mehanički, hemijski, termički i parazitski nadražaji kože. Oni u prvom redu izazivaju oštećenja kože i njih je mnogo lakše uočiti, a samim tim i lakše lečiti, nego kada su u pitanju unutrašnji faktori. Ekcemi mogu nastati i kao posledica delovanja ektoparazita (Demodex folliculorum, Sarcoptes scabiei varietet canis), gljivica (microsporium, trichophytia, candida). Od bakterijske flore redovno su na koži prisutni staphylococcus, streptococcus, pseudomonas aeruginosa, escherihia colli, proteus mirabilis...Od unutrašnjih faktora na prvom mestu treba istaći alergije prouzrokovane različitim alergenima, koje kao uzrok mogu biti veoma česte. Zatim, poremećaji metabolizma izazvani nedostatkom vitamina, masti, belančevina, ugljenih hidrata i mineralnih materija (naročito mikroelemenata). Od ekcema najčešće oboljevaju psi u uzrastu od 1-4 godine, a mnogo ređe štenad do 9 meseci života. Godišnje doba, kao i vremenske prilike dosta utiču na nastanak ekcema, koji se češće javljaju u proleće i leto, a ređe tokom zime.Najvažnija stvar kada su u pitanju ekcemi je ustanoviti uzrok koji je doveo do njihove pojave i na taj način se sprečava dalje štetno delovanje uzročnika na kožu, što podrazumeva klinički pregled od strane veterinara u veterinarskoj ambulanti, koji će na osnovu pregleda, anamnestičkih podataka i uz pomoć drugih dijagnostičkih metoda (skarifikat, bris sa promenjenih površina) ustanoviti uzrok i sprovesti odgovarajuću terapiju.Ono što Vi možete još da uradite je da ishranu ljubimaca obogatite vitaminskim preparatima (A, H, B complex, K i E). U ponudi Pet centra postoji široka paleta preparata koji povoljno deluju na kvalitet kože i krznenog pokrivača i imaju povoljno delovanje kao potporna terapija kod ekcema.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku maltezera staru dve i po godine. Poslednjih godinu dana nekoliko puta je imala problem sa žlezdom ispod repa, vodili smo je veterinaru, očistili su joj žlezdu i dali antibiotik. Poslednji put smo se javili veterinaru zato što joj je jedno uvo bilo crveno i stalno ga je češkala. Oni su rekli da je u pitanju žlezda i dobila je terapiju (deksametazon i amoksicilin). Posle toga se to malo primirilo, međutim sada je počela da češka oba uva i pojavio se naprijatan miris iz uva, dlaka joj pojačano opada. Očigledno da su veterinari prevideli neki problem, zato što svi uporno primenjuju istu terapiju, međutim ona ne daje prave rezultate. Nadam se da ćete dati pravi savet. Pozdrav iz Niša, EmilijaO: Svrab može nastati usled prisustva ektoparazita, zatim može se javiti usled alergijske reakcije na ujed insekta, hranu, lekove, spoljašnje alergene koji izazivaju kontaktni dermatitis (npr. trava), usled nekog sistemskog oboljenja - hepatorenalni sindrom kao i dermatitisa neurogenog porekla. Analne žlezde su parne invaginacije kože locirane sa svake strane anusa i to između unutrašnjeg i spoljašnjeg mišića anusa. Svaka analna žlezda ima izlaz na površinu kože (veličine glave čiode) u obliku uskog kanala koji se otvara na mestu gde sluznica anusa prelazi u kožu. Sadržaj vrećica je sivobraon boje, neugodnog mirisa i biva pasivno istisnut u trenutku defekacije. Vrećice su okružene velikim brojem lojnih i apokrinih žlezda koje izlučuju smeđi, mastan sekret. Smatra se da taj miris igra ulogu u socijalnom životu pasa. Pomoću tog mirisa psi se međusobno raspoznaju.Usled opstrukcije otvora analnih vrećica, ili postojanja kašastog i tečnog fecesa, dolazi do njihovog otežnog pražnjenja. Vremenom dolazi do zadržavanja sekreta što čini idealnu podlogu za razvoj  bakterija, a to uzrokuje upalu. Javljaju se simptomi zapaljenja. Vrećice su natečene i bolne, pas je nervozan, vrti repom, tare analni predeo o tlo zbog postojanja svraba. Zbog nadražaja čestim lizanjem i češanjem, predeo oko anusa je iritiran i javlja se razređivanje dlake. Ponekad se mogu javiti ekcematozne promene koje mogu izazvati svrab velikog intenziteta. U akutnim slučajevima radi se manuelno pražnjenje vrećica, ili njihova kateterizacija.Od lekova se aplikuju antibiotici, kao i potporna terapija u vidu A, D, E vitamina. Česta je pojava recidiva, a ako akutni tok pređe u hronični (apsedirajuća zapaljenja), uz pojavu kožnih eflorescencija, indikovano je hirurško ukanjanje vrećica.O problemima ušiju smo pisali ovde i ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobar dan! Moj pas Max (njemački ovčar), star 8 god. već par dana nema stolice. Svaki dan se po par puta napreže i postavi kao da će obaviti, ali ništa. Samo se pogrbi kao da obavlja nuždu te tako nekoliko sekundi hoda i zatim se opet ispravi. Prije početka problema, dali smo mu kosti jagnjetine, ali nismo u prevelikoj količini. Max je precizan i pažljiv i dosta sporo jede, i dobro prožvače hranu. Nadam se da to nije uzrok. Juče smo mu dali Bioaktiv da ga to malo potjera, ali i dalje ništa. Bili bismo Vam zahvalni kad biste nam dali neki savjet kako mu pomoći. Ako neće biti napretka, ili ako Vi tako procijenite, pozvat ćemo veterinara. Unaprijed hvala! MateaP: Mogući razlog opstipacije je  ishrana kostima. Debelo crevo predstavlja završni deo sistema za varenje. Nastavlja se na tanka creva i anatomski se sastoji se iz tri dela, to su slepo crevo ili cecum, kolon i rectum. U kolonu se odigravaju vrlo važne funkcije kao što je ekstrakcija vode i elektrolita iz sadržaja, sakupljanje izmeta i i njegovo izbacivanje u spoljašnju sredinu. U kolonu takođe dolazi i do varenja onih organskih materija koje nisu svarene u tankim crevima i do njihove resorpcije. Rektum je završni deo sistema za varenje i on spaja debelo crevo sa spoljašnjom sredinom.Defekacija ili izbacivanje izmeta u spoljašnju sredinu je refleksni čin koga inicira rastezanje i pritisak na zidove završnog dela kolona. Međutim ovaj refleks može voljno da se kontroliše tako da životinja defekaciju može da odloži na neko vreme. Zatvor predstavlja veoma čest problem kod malih životinja. Feces se zadržava u kolonu, postaje suvlji u tvrđi i teško se evakuiše. Zatvor može nastati kada feces ne može dalje pasirati, jer postoje smetnje, suženje lumena creva ili potpuno zatvaranje lumena creva (kod npr. zapetljaja creva ili pritiska drugih organa ili stranih tvorevina), kada se tvrdi, nesvareni sastojci sadržaja ispreče i smetaju dalju pasažu (kosti, strani predmeti, dlake, paraziti..), zatim neuromuskularne smetnje, stresne sitacije, bolna stanja - bolne defekacije itd. Kod nekih životinja, a najčešće mačaka, kao posledica hronične opstipacije dolazi do poremećaja nazvanog Megakolon.Kada životinja ima zatvor, ona pokazuje određene kliničke simptome: otežano, bolno, naporno defeciranje, sa pojavom grčeva uz izbacivanje male količine suvog fecesa. Može se takođe ispoljiti i letargija, depresija, abdominalni bol, anoreksija, pa čak i povraćanje. Fizičkim pregledom životinje obolele od bolesti debelog creva, palpacijiom stomaka obolele životnje moguće je da veterinar napipa eventualno prisustvo uvrnuća creva ili tumorozne mase, kao i postojanje velike količine stvrdnutog fecesa. Pregled završetka debelog creva prstom veterinaru može da da podatke o prisustvu tumora, stranih tela ili suženja u tom delu creva. Koprološki pregled je jednostavan, a vrlo važan metod u dijagnostici oboljenja debelog creva jer njime može da se sa sigurnošću ustanovi prisustvo crevnih parazita. Radiološki pregled - bez kontrasta može da nam pomogne ako su u pitanju tumorozne promene na debelom crevu, određene vrste stanih tela ili megakolon. Kontrastni radiološki pregled daje nam mnogo više podataka o stanju unutar debelog creva ali obično zahteva anesteziranje pacijenta. Pregled ultrazvukom može da bude pomoćni metod u dijagnostici bolesti debelog creva, a u nekim slučajevima pregledom ultrazvukom moguće je i postaviti dijagnozu.Kada životinja ima problema sa hroničnim zatvorom, ona mora biti podvrgnuta određenom režimu ishrane. U pitanju je lako svarljiva hrana bogata vlaknima.U ponudi Pet centra pored hrane namenjene ovakvim problemima kod pasa imamo i preparate koji poboljšavaju probavu - Cani Fiber prehrambeni dodatak koji reguliše probavne probleme, a bogat je rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima.   

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobar dan! Treba mi Vaša pomoć u vezi sa sledećim: koje nutritivne elemente i u kojim količinama proizvodi pseći organizam (npr. vitamini), a koji od njih se obavezno moraju suplementirati? Zatim, koji od tih elemenata se zadržavaju u psećem organizmu i koliko dana, a koji od njih se, kao na primer kalcijum, se moraju suplementirati svaki dan? Hvala unapred na trudu i odgovoru.Srdačan pozdrav. IvanaO: Vitamini su grupa organskih supstanci koje su prisutne u hrani u vrlo malim količinama, a ulaze u veliki broj metaboličkih procesa. Deficit vitamina može dovesti do nutritivnih oboljenja, a kod mladih jedinki koje su posebno podložne deficijenciji do slabljenja opšte otpornosti, pada apetita, usporenog rasta i bolesti poznate kao rahitis. Ponekada, iako u hrani ima dovoljno vitamina, organizam iz nekog razloga ne može da apsorbuje ove materije, te takođe dolazi do deficit. Na resorpciju vitamina utiču komponente hrane, lekovi, preparati koji se dodaju hrani (tečni parafin, riblje ulje, termički neobrađeno belance, presna riba itd).Vitamini se prema rastvorljivosti dele na vitamine rastvorljive u mastima: retinol (Vitamin A), kalciferol (Vitamin D), Holekalciferol (Vitamin D3), Tokoferol (Vitamin E), Menadion (Vitamin K) i vitamine rastvorljive u vodi: vitamini B kompleksa, biotin, folna kiselina, pantotenska kiselina i vitamin C. Vitamini B kompleksa su široko rasprostranjeni u hrani animalnog porekla, a vitamin C se delom sintetiše i u organizmu.Nutricione potrebe hidrosolubilnih vitamina su:Tiamin: 16mg po kg telesne mase; Riboflavin: 40 mg po kilogramu telesne mase; Piridoksin:16mg po kilogramu telesne mase; Nikotinska kiselina i Niacin:0,22 mg po kilogramu telesne mase; Kobalamini 20 mg po kilogramu suve hrane; Folna kiselina: nije pouzdano utvrđena dnevna potreba; Vitamin C.Nutricione potrebe liposolubilnih vitamina su:A vitamin:dnevne potrebe nisu tačno odrđene, ali se smatra da je za psa dovoljna dnevna doza 66 i.j. po kilogramu telesne mase dnevno; Vitamin D: minimalne dnevne potrebe su 10 - 20 i.j. po kilogramu telesne mase dnevno, Vitamin E: potrebne količine nisu jasno definisane; Vitamin K.Vitamini treba da se unose svakog dana, a vreme za koje se pojave znaci deficijencije je različito i zavisi od vrste vitamina i starosti životinje, zdravstvenog stanja, načina ishrane, kondicije i fizičke aktivnosti itd. Primera radi, kada bi pas jeo hranu koja u sebi ne sadrži vitamin B1, znaci deficijencije bi se pojaviili za oko 4 nedelje.  Kalcijum, magnezijum i fosfor su najvažniji makroelemeneti kod štenaca, a hrane superpremium kvaliteta podmiruju sve potrebe za ovim materijama, a u koliko se pas hrani na neki drugi način, ili ukoliko veterinar preporuči, u periodu razvoja potrebno je dodavati vitaminsko - mineralne preparate prema preskripciji proizvođača.Iz svih tih razloga bi preporučljivo bilo da koristite gotove hrane za pse, čiju su recepturu sastavljali timovi nutricionista, te isključivom ishranom takvom hranom su podmirene sve dnevne poterbe u hranljivim  materijama.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom psu koji ima godinu dana (posavski gonič) u poslednje vreme uopšte nije dobro. Stalno kašlje, hladne su joj šape i uši. Vodili smo je kod veterinara i rekli su da ima upalu pluća, primila je 6 injekcija, ali joj nije bolje. Šta da radim? JovanaO: Pod upalom pluća podrazumevamo bolest koja nastaje kao posledica upale plućnog tkiva, a obično je uzrokovana infekcijom (virusima, bakterijama, gljivicama), parazitarnim invazijama, alergijama ili je posledica fizičkih ili hemijskih agensa, te posledica držanja životinje u neadekvatnim uslovima (dugotrajan boravak u hladnom ili vlažnom prostoru). Ponekad je uzrok upale pluća nepoznat, pa se takva upala označava kao idiopatska.Često se dešava da se upala pluća razvije sekundarno, kao posedica neke druge bolesti (npr. hipostatska pneumonija nastaje nakon dugotrajnog ležanja zbog neke druge bolesti, koja onemogućava stajanje ili npr. parazitarna pneumonija posledica je traume plućnog tkiva koja nastaje parazitarnom migracijom kroz plućni parenhim) ili se javlja kao nastavak na nelečenu i zanemarivanu respiratornu infekciju gornjih disajnih puteva (npr. upala grla, sinusitis i sl.), kada se upalni proces sa gornjih disajnih puteva spusti na pluća, a vrlo je često nastavak nelečeng bronhitisa. Prema toku bolesti, upala pluća može biti akutna i hronična.Simptomi uglavnom ovise o tome radi li se o primarnoj upali pluća ili je ona nastala sekundarno, kao posljedica određene bolesti. U tom će se slućaju najprije ispoljiti simptomi primarne bolesti. Tipični su simptomi upale pluća: otežano i plitko disanje (ponekad je izražena bol pri udisaju); temperatura je umereno povišena (kod pasa se kreće oko 40 - 40,5 stepeni); učestali kašalj (koji sa napredovanjem bolesti prelazi u paroksizme), koji može biti produktivan ili suv (zavisno od karaktera upale); cijanoza sluznica; brzo umaranje (pogotovo nakon napora); leukocitoza.Zbog otežanog disanja, životinja je apatična, iscrpljena, a često se javlja inapetenca ili povraćanje (isprovocirano dugim i napornim kašljanjem). Dijagnoza bolesti postavlja se kliničkim pregledom životinje (auskultacija), krvnom slikom i RTG pretragom.Bakterijska upala pluća leči se antibioticima, a ostale upale leče se simptomatski. U težim slučajevima može se dati infuzija, a ukoliko je disanje jako otežano i prisutna je cijanoza sluznica, životinju treba priključiti na kieonik. Osim odgovarajućih lekova, dobro je davati i vitamine, kako bi se podigla opšta otpornost organizma.Takodje, ponekad zbog uske veze, simptomi mogu ukazivati na postojanje bolesti srca, ali za postavljanje sigurne dijagnoze morate se obratiti veterinaru. Bolesti srca su definisane kao bilo koje anatomske ili fiziološke promene srca, koje mogu biti različite etiologije. Bolesti srca se mogu klasifikovati na različite načine - da li su urođene ili ne, da li su infektivne ili degenerativne prirode, da li su akutne ili hronične itd.Neophodno je da psa odvedete kod veterinara na dodatne preglede, kako bi preduzeli odgovarajuću terapiju jer se zdravstveni status nažalost nije promenio na bolje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani, u pitanju je srednja pudla stara 4 godine. Pre 3 godine su ga udarila kola, nosio je dve godine šipku u nozi. Posle druge operacije, kada mu je izvadjena šipka iz noge veterinar mu je skidao kamenac (dok je bio u narkozi) bez našeg odobrenja i od tada je počela da mu se grči vilica intenzivno (izmedju 7 do 10 puta u toku dana), s tim što, kada izbaci jezik tada cvili, a kad mu se ne izbaci jezik onda se vidi kao da ne može da je lako otvori. Jedno pola godine u nazad nije imao napade i juče posle posete veterinaru je opet počelo. Veterinar mu je prilikom davanja inekcije zavezao gazom njušku i kao da ga je povredio ili se on toliko uplašio da je opet sve počelo ponovo sa grčenjem. Normalno jede, aktivan je, stalno se igra, ali kad mu se grči vilica jako je uplašen i drhti. Molim Vas, recite mi Vase mišljenje! Unapred hvala! DunjaO: Grč nastaje kada mišićna vlakana (delovi mišićnih vlakana od kojih su građeni mišići) ostaju stalno napeti. Grč žvakaće muskulature naziva se trismus, a najčešće je posledica zaraznih bolesti kao što su npr. tetanus i besnilo. Do kočenja vilice može doći i ukoliko je došlo do povrede žvakaćih mišića, glave vrata ili same vilice.Tremor - drhtanje, predstavlja ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, glave, trupa ili čitavog tela. Javlja se usled izlaganja organizma niskim temperaturama, pojava straha, bola, primene određenih lekova, trovanja, kao i u sklopu određenih sistemskih oboljenja, infekcije spoljašnjeg ušnog kanala, parazita u ušima, gubitka ravnoteže, virusne infekcije, osćaj bola (vezano uz probleme sa kičmom i hernije diska pršljenova), neuroloških uzroka, skeletnih i mišićnih problema.Strah je čest uzrok pojave drhtanja kod pasa. Psi se najčešće plaše jakih i prodornih zvukova, kao i kada se nađu u situaciji koju su već doživeli i koja je kod njih izazvala neprijatna osećanja. Trzanje i grčenje kod pasa može biti i znak hipoglikemije (abnormalan pad nivoa šećera u krvi). Iako je uz redovno uzimanje hrane mala verovatnoća da se radi o hipoglikemiji, ovo je vrlo česta pojava kod malih rasa pasa. Zatim, uzrok grčeva i tresenja može biti i hipokalcemija, koja prouzrokuje probleme nervnog sistema. Kalcijum nije samo izuzetno važan deo kosti, već je povezan sa kontrakcijama mišićnog tkiva u organizmu (skeletnih, glatke muskulature, srčani mišić) i učestvuje u mnogim funkcijama u telu. Do sniženja nivoa kalcijuma u organizmu dovodi smanjen apetit, nekvalitetna ishrana, nemogućnost absorpcije kalcijuma iz lumena creva i sl.,Prema navedenim podacima, uzroci grča i tremora kod pasa mogu biti razni, čak može biti i više uzroka odjednom, odnosno u kombinaciji, pa je zato neophodno izvršiti dodatne preglede (biohemija krvi, provera očnog sistema, slušnog kanala, disanja i rada srca), za postavljanje konačne dijagnoze.Kako bi se diferencijalno dijagnostički isključile neurološke bolesti, potrebno je sprovesti opšti klinički pregled ali i neurološki pregled. Uopšteno se bolesti nervnog sistema prema lokalizaciji mogu podeliti u bolesti mozga i moždanih ovojnica, bolesti kičmene moždine i njenih ovojnica i bolesti perifernih nerava.Navedeni simptomi mogu se javiti i u sklopu epilepsije. O epilepsiji smo pisali ovde i ovde

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovanje. Imam labradora starog 9 godina. Pre oko mesec dana imao je problem s malom nuždom, nije mokrio normalno već kap po kap, znao je tako i po 10 minuta da stoji. Veterinar je preporučio da krenemo prvo sa tabletama  Panklav, i da ga pratimo par dana. Kuvali smo mu i Uvin čaj, zavoleo ga je i dosta pije. Stanje se malo stabilizovalo, kad oseti veću potrebu ode na svoje mesto u dvorištu i normalno mokri, ali još uvek dok leži mu kaplje što to ranije nije bio slučaj da mu se dešava. Međutim pre 5 dana je počeo da odbija hranu, čaj je tražio ali nije ustajao i drhteo je. Veterinar mu je izmerio temperaturu imao je 41, dao mu dve injekcije, a posle toga je dobijao još dva dana. Mi i dalje nastavljamo sa tabletama Panklav i čajem, međutim primetili smo da teže ustaje, dok hoda prednju levu nogu diže pa spusti, a i zadnje jedva vuče, ide ukoso, i gubi kontrolu nad njima, nema ravnoteže, prošeta svega pet minuta i nakon toga se baci na zemlju. Nejede puno, i krče mu creva dok pije čaj. Šta bi bio uzrok tome i kako da mu pomognemo dalje pošto smo jako vezani za njega.Unapred hvala! MajaO: Otežano mokrenje može biti simptom zapaljenja mokraćne bešike, obstrukcije donjih urinarnih puteva urolitima, tumora mokraćne bešike. Zapaljenje mokraćne bešike - Cystitis vesicae irinarie je najčešće oboljenje odvodnih mokraćnih puteva kod pasa, a u većini slučajeva se češće pojavljuje kod kuja. Može biti akutno i hronično, a po karakteru supstrata može biti kataralno (cystitis catarralis), hemoragično (cystitis haemorrhagica) i gnojno (cystitis purulenta).Prema uzroku nastanka može biti primarno i sekundarno. Kao predisponirajući faktori primarnom zapaljenju mokraćne bešike mogu biti prehlade i činioci koji dovode do nemogućnosti oticanja mokraće (tumori, zapaljenja prostate, paraliza detruzora, grč mokraćne bešike itd.). Najčešći uzrok zapaljenja bešike je bakterijske prirode (P.miriabilis, E.colli, Pseudomonas, Streptococcae i Staphylococcae.). Infekcija bešike može nastati ascedentno iz spoljne sredine preko uretre i descedentnim putem iz bubrega preko uretera. Sekundarno do zapaljenja mokraćne bešike dolazi kod virusnih infektivnih bolesti (štenećak, zarazno zapaljenje jetre, leptospiroza, parvoviroza i dr.). Kod akutnog zapaljenja mokraćne bešike opšte stanje u većini slučajeva nije promenjeno. Ponekad se javi apatija i pad apetita, dok se pojava povišene temperature ređe javlja. Klinički simptomi se ispoljavaju u čestom mokrenju sa manjim mlazevima, pri čemu se luči manja količina mokraće, ponekad kap po kap. Može se primetiti napinjanje i bol pri mokrenju. Mokraća je gusta, neprijatnog mirisa, zamućena i ima primesa krvi.Kod pasa se najčešće javljaju uroliti magnezijum - amonijum - fosfata, kacijum oksalati, urati, a znatno ređe cistinski, silikatni i kalcijum fosfatni. Od svih nabrojanih tipova urolita, kod pasa se u najvećem broju slučajeva javljaju struvitni uroliti, u kombinaciji sa ureaza-produkujućim bakterijama Staphylococcus ili Proteus spp. Razlaganjem proteina, kao njihov krajnji produkt dolazi do pojave uree u mokraći. U slučaju postojanja bakterija koje poseduju ureazu (enzim koji razlaže ureu), Staphylococcus ili Proteus spp, urea se razlaže na NH4+, koji ulazi u sastav struvita.Tretman struvita se svodi na odstranjivanje urolita i prevenciju ponovnog stvaranja (najčešće korišćenjem medicinske hrane). Medicinska hrana smanjuje mogućnost stvaranja NH4+, Mg2+ i PO4-3 u urinu (siromašna je fosfatima i magnezijumom), povećava količinu izlučene mokraće (razređuje mokraću - smanjujući pojavu kristalizacije), održava nizak Ph (<6). Takođe, nizak nivo proteina osigurava da se u urinu nađe manja koncentracija uree, koja je preteča amonijumovom jonu. Neophodno je primeniti i antibiotsku terapiju na osnovu rezultata antibiograma, radi rešavanja populacija bakterija u urinarnom traktu.Savetujem Vas da uradite detaljniji pregled kod veterinara kako bi ustanovili uzrok i prirodu oboljenja urinarnog trakta a shodno tome i primenili blagovremenu  terapiju.Što se tiče problema koji su vezani za kretanje takođe je potrebno psa detaljno pregledati i ustanoviti da li se radi o promenama lokomotornog aparata ili je nekoordinisano kretanje poremećaj ravnoteže.O poremećaju ravnoteže smo pisali ovde

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li možete da mi napišete nešto više u vezi ove rase? Unapred  hvala! RankoO: Napuljski mastiff je velika i snažna rasa koja je pozant apo svojoj masivnosti. U odnosu na fizički izgled, psi ove rase su mirni i prave maze. Karakteristika ove rase je da im je koža opuštena, te pravi nabore na vratu, glavi, nogama. Dobro odgojeni i socijalizovani Napuljski mastifi su mirni i lojalni psi, ali vrlo obazrivi kada su u društvu nepoznatih ljudi. Eksperti za ponašanje životinja ne preporučuju Napuljskog mastifa, zbog jakog karaktera, vlasnicima koji nemaju iskustva sa psima.Napuljski mastif mora imati dosta aktivnosti, ali zbog kratkog krzna, šetnje i vežbe ne smeju se odigravati po jakom suncu ili suviše niskim temperturama. Zimi im je neophodno obezbediti im kaputić.Napuljski mastif je odlican čuvar i sluzbeni pas. On je izuzetno snazan, jakih kostiju, pun snage i uprkos tome istovremeno veličanstvenog izgleda, robustan i hrabar. Njegov izraz je inteligentan, uravnotežene naravi, poslušan, nije agresivan, kao čuvar ljudi i stvari nenadmašan. Gradja tela pokazuje, uopšte teškog, vrlo širokog, robusnog psa, čija je dužina tela veća od visine grebena. On je harmoničan u odnosu na format i relativno harmoničan u odnosu na profil. Glava: Kratka glava, masivna, između jagodičnih kostiju široka lobanja. Dužina glave je 3 / 10 visine grebena. Dužina njuške treba da je 1 / 3 dužine glave. Indeks lobanje je 66. Linije lobanje i nosnika su paralelne. Koža je bogata naborima tipična je pre svega na delu od spoljašnjeg očnog ugla ka uglu usana. Nosna pečurka produžava se u liniji nosnika. Gledano iz profila ne treba da štrči ispred usana. Treba da je velika, vlažna i hladna. Nozdrve su velike i otvorene. Boja treba da odgovara boji dlake. Nosnik je ravan. Njegova širina, mereno u sredini, treba da je oko 20 % dužine glave i oko 50 % dužine njuške. Usne su debele, mesnate, viseće i teške, tako da njuška gledano spreda deluje mnogo šire. Sluzokoža treba da bude vidljiva na mestu spajanja gornje i donje usne. Dužina donje vilice treba da odgovara dužini nosnika. Zubalo je makazasto.STOP: Treba da je pod uglom od 90 %,a ugao izmedju vrha nosa i čela je od 120 % - 130 %.UŠI: U odnosu na lobanju uši su male, trouglaste, daleko jedno od drugog usađene, ako su nekupirane prednjim rubom naležu na obraze. U korenu, uši su blago podignute. Ako su kupirane i to gotovo potpuno, čine jednakostranicni trougao.OČI: Kapci treba dobro da naležu na očnu jabučicu. Prilično daleko jedno od drugog, tendencija ka okruglom obliku, a zbog obilate kože na glavi nisu potpuno otvorene i zbog toga deluju ovalno. Boja očiju odgovara boji dlake: crna, siva ili braon.VRAT: Kratak, jak i mišićavTELO: Dužina tela je 10 % veća od visine grebena. Grudi su široke, velike zapremine, sa snažno razvijenom muskulaturom. Vrh grudne kosti treba da je na istoj visini sa ramenim zglobom. Grudni koš je veliki, spušten do laktova ili nešto ispod. Ledja sa strane gledano pokazuju ravnu liniju koja je samo grebenom prekinuta. Ledja su široka. Slabine su posmatrano sa strane blago konveksne, donja linija stomaka je gotovo horizontalna kao produžetak grudnog koša. Stomak je veliki, koleni nabori mali. Sapi su siroke, jake i mišićave.PREDNJE NOGE: Prave, čvrste, mišićave. Šape su okrugle, velike, dobro zatvorene i zaobljene.ZADNJE NOGE: Butina je duga, široka, sa jakim plastičnim, jasno odvijenim mišicima. Potkolenica je jakih kostiju i mišića. Dužina nešto manja od butine. Postrana površina skočnog zgloba uvek dovoljno široka. Došaplje snažno i suvo, gotovo cilindrično.DLAKA: Gusta i svuda jednako duga, fina, kratka, a najviše 1,5 cm dugačka. Dlaka treba da je svilenkasto blistava. Poželjne boje su crna, siva, sivo plava, braon, crveno žuta i jelenje crvena. Sve boje mogu biti u tigrastoj formi. Male bele oznake na grudima i vrhovima prstiju su dozvoljene.Visina mužjaka je od 65 - 75 cm, a ženki od 60 - 68 cm. Težna mužjaka je od 50 - 70 kg, a ženki 15 % manje. Tipična odlika rase je kretanje u koraku. Lagano i nespretno kao medved. Korak je spor i veliki. Galop je redak.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Volela bih  ovim putem  saznati zašto  moj  pas, samojed jede sve  što stigne: krpe, papir, kese, drvo... Napominjem  da  mu dajemo vitamine, da  jede  adekvatnu hranu za  njegov uzrast. Dobija  sve po  propisu, ali  on  i dalje  pojede  marimicu, krpe, kese ... Hvala unapred. MilankaO: Alotriofagija ili nastaje obično kada je poremećen promet mineralnih i vitaminskih materija u organizmu i to većinom nastaje zbog njihovog nedostatka u organizmu. Razlikujemo hipovitaminozu - relativna nestašica vitamina i avitaminozu - stanje kada pojedinih vitamina u telu gotovo nema.Pojačan apetit može nastati usled neadekvatne hrane. Hrana može biti kvalitativno ili kvantitativno neodgovarajuća.Kvalitativno neogovarajući obrok podrazumeva da je po količini najčešće odgovarajući, ali po sastavu, tj. zastupljenosti hranljivih materija ne odgovara. Najčešće obroku nedostaju biološki vredni proteini (kakvi se nalaze u čistom mesu) ili nema dovoljno energije (kuvanom delu obroka je neophodno dodavati masti ili ulja koja nisu prošla proces termičke obrade nego su naknadno dodata pripremljenom obroku). Disbalans često nastaje i kada su vitamini i mikro i makroelementi zastupljeni u nedovoljnoj količini. U periodu rasta su povećane potrebe organizma za ovim materijama, tako da njihov nedostatak može vrlo brzo dovesti do ispoljavanja kliničkih simptoma deficita, a uz to se može pojaviti prirodna potreba ka pronalaženju hrane kojom bi se mogao nadomestiti nedostatak.Kvantitativno neodgovarajući obrok podrazumeva da je po sastavu uglavnom dobar, ali je u nedovoljnoj količini.Pojačan apetit može biti posledica postojanja crevnih parazita, ili znak sistemskog oboljenja (kada se pored polifagije javljaju i drugi simptomi).Niste naveli kojeg je uzrasta vaš pas. Ako je u pitanju štene, ona su dosta istraživački raspoložena, pa većinu vremena napolju provode dobro istražujući okolinu. Iz čiste radoznalosti mogu probati svaki predmet koji im je iz nekog razlog zanimljiv, pa ako nije jestiv, može poslužiti za igru. Retko kada šteneća radoznalost dovodi do toga da štene jede sve na šta naiđe. Psi obično u periodu polne zrelosti (7 - 9 meseci) uglavnom zaborave na tu  svoju lošu naviku. Posvetite svom psu više pažnje, odnosno provodite što više vremena u zajedničkoj igri, šetnji i druženju. Pružite mu što kvalitetniju ishranu i negu, uz stalni dodatak vitaminsko - mineralnih preparata, koje možete kupiti kod nas u Pet centru.Svakako bi bilo dobro i da posetite nekog od veterinara kliničara, kako bi dobili i njegovo mišljenje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, škotski ovčar (za 10 dana će napuniti godinu), nema apetita i pije puno vode u zadnjih sedam dana. Noću zavija (u komšiluku se nalazi jedna ženka). Stolice nema puno jer jede jako malo, a mokrenje je uredno. Šta nam savjetujete i da li je to zavijanje posledica prisustva ženke u njegovoj blizini. DanijelaO: Psi kućni ljubimci, retko zavijaju. To se uglavnom dešava u prilikama kada ostanu sami na duži vremenski period ili kada su privučeni ženkama u teranju (što je verovatno i slučaj kod vašeg psa). Psi najčešće zavijaju kao odgovor na zavijanje drugog psa. Kratko zavijanje koriste za privlačenje pažnje i kada se osećaju nezadovoljno, nemirno i uplašeno, kao i kada nešto žele.Smanjen apetit može da se javi zbog različitih situacija koje su primarno psihološke kao što su promena hrane, promene u okolini psa (npr. nov ljubimac ili nove osobe u kući). Ako je negde u blizini kuja koja je u teranju (kao što ste naveli), takođe i to može da bude razlog zašto Vaš ljubimac slabije jede. Ovako nastale situacije nisu zabrinjavajuće jer su obično prolazne.Ponekad, međutim, smanjen apetit predstavlja početak pojedinih bolesti, a može se nastaviti kao anoreksija, tj. potpuni izostanak apetita. Bolesti kod kojih dolazi do anoreksije su zaista mnogobrojne. Ukoliko je apetit smanjen duži vremenski period i dovodi do gubitka telesne težine, neophodno je zatražiti veterinarsku pomoć. Za stimulaciju apetita, psu možete ponuditi hranu koja je uobičajeno atraktivnija, kao što je riba ili neka druga hrana koja ima intenzivan miris. Što je miris intenzivniji, to je hrana ljubimcu atraktivnija. Primena vitaminskih preparata, takođe može stimulativno da deluje na apetit psa. Gubitak apetita, može nastati i kao posledica prisustva crevnih parazita, pa vas svakako savetujem da izvršite dehelmintizaciju, nekim od preparata za tu namenu. Dehelmintizaciju odraslih pasa je potrebno sprovoditi 3-4 puta godišnje.Tačno određene količine vode koje su potrebne psima zavise od niza činilaca: uzrasta (štene pije više vode nego odrastao pas - u odnosu na telesnu težinu), pola, rase, posebnih stanja (bremenitost, laktacija, estrus), klimatski uslovi - temperatura i vlažnost vazduha, stepena fizičke aktivnosti.  Takođe, na količinu popijene vode utiče i vrsta ishrane (suva hrana sadrži minimalnu količinu vlage, pa pas konzumira veću količinu vode u odnosu na vlažnu hranu, koja sadrži oko 80 % vlage), itd.Smatra se da je većini sisara, a samim tim i psima, potrebno između 44 - 66 ml vode po kilogramu telesne mase. Postoji proračun potrebne količine vode gde se tvrdi da je potreba za dnevnom količinom vode 3 - 4 puta veća u odnosu na određenu količinu suve hrane, pri uobičajenim aktivnostima i optimalnim temperaturnim uslovima. Takođe, postoji mogućnost da pas prolije vodu, ne popivši je, pa vlasnici dođu u zabunu. Visoka temperatura i suv vazduh u prostoriji gde boravi pas, može biti uzrok povećane potrebe za vodom. Davanje poslastica za pse (kao nagrada, kada postupe u skladu sa našim željama), može povećati potrebe za vodom. Postoje određeni zdravstveni problemi koji se mogu, između ostalog, karakterisati i povećanim konzumiranjem vode (polidipsija). Voda mora biti stalno dostupna, jer ograničavanjem količine vode dolazi do dehidracije organizma. Gubitak veće količine vode može ugroziti život životinje. Najverovatnije da Vaš pas pije vode koliko mu je potrebno. Ukoliko pokazuje tendenciju ka povećanju količine popijene vode, i pored toga ispoljava  još neke simptome, preporučila bih Vam da u toj situaciji, odvedete psa kod veterinara.

 : ., Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Planiram da napravim kućicu za psa, ali ne znam kolika visina, širina...bi trebala da bude? Pas mi ima 6 meseci, ali ne znam koje je rase pošto sam ga našla. Za sada je visoka oko 50 - tak cm.MarijaO: Kada vlasnik odluči da njegov pas provede životni vek napolju, u dvorištu, onda je neophodno da poštuje neka pravila kako bi pas bio bezbedan i kako bi mu se omogućili optimalni uslovi za život. Klimatski faktori mogu negativno uticati na zdavlje psa, a na našim prostorima variraju od temperature blizu 40 stepeni, pa do -15 stepeni, pa je neophodno napraviti sklonište za psa. Iz tog razloga kućica mora  biti skoro idealna za sve vremenske prilike. Pored pravilno sagrađene kućice, bitno je postaviti je na ispravno mesto u dvorištu. Kućica bi u Vašem slučaju trebalo da bude visoka od 70 - 90cm, širina kućice može da bude oko 70 cm, a dužina 80 cm. Kućicu bi trebalo sagraditi od drveta, jer je drvo prirodni materijal. Krov kućice treba da je pod kosinom (jedna kosina, tako da jedna strana kućice bude za 10 - 15 cm viša od druge). Krov kućice treba da je pod kosinom (jedna kosina, tako da jedna strana kućice bude za 10 - 15 cm viša od druge). Krov je potrebno prekriti materijalom koji je vodootporan, koji ne zadržava vodu, koji je dugotrajan, može izdržati i visoke temperature, a poželjno je i da se ne kliza, jer psi vole da skoče na krov svoje kućice. Takav mateijal može biti tegola. Pod kućice treba da bude podignut od zemlje (desetak cm) i takođe izgrađen od drveta.   Kućicu bi trebalo postaviti tako da pas ima uvid u celo dvorište, a naročito na ulaz u kuću, kako bi mogao da primeti svakoga ko ulazi u dvorište i tako lajanjem mogao da Vas obavesti da imate posetioca. Morate paziti da kućica ne bude vratima okrenuta ka pravcu duvanja vetra, tako da pas u njoj bude apsolutno zaštićen. Takođe ne bilo poželjno ni da je kućica na direktnom suncu, jer će doći do pregrevanja vazduha u njoj što može izazvati pojavu toplotnog udara. Pored kućice stavićete posude za hranu i vodu, a poželjno bi bilo da i one budu zaštićene od vremenskih prilika.U ponudi Pet Centra možete naći idealne kućice za Vašeg ljubimca, koje su urađene po svim zoohigijenskim standardima (Karlie), kao i prostirke koje možete stavljati na pod kućice u vreme zimskih meseci.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kada pas spava trza se u snu vrlo često i hrče dosta glasno. Da li je to normalno? Unapred hvala.SlobodanO: Trzanje u toku sna uglavnom predstavlja proces sanjanja. Dokazano je da životinje mogu sanjati kao i ljudi. Naime, pas je velika spavalica i dosta vremena troši na tu "aktivnost". Da bi pas uspeo da sanja, potrebno je da zaspi dubokim snom (prijatna, mirna atmosfera u poznatom okruženju). U toku sna mogu činiti razne pokrete ekstremiteta, ispušati zvukove slične  prigušenom lavežu, cviljenju, podrhtavati čitavim telom, činiti pokrete očnih kapaka koji podsećaju na žmirkanje itd. Nije potrebno buditi psa u toku sna ako primetite ovakve aktivnosti, zato što su one fiziološka pojava.Kada drema, pas najčešće leži na stomaku ili je sklupčan. Uobičajena poza je bočno ležanje i u tom položaju može upasti u dubok san. Siguran znak da je u nastupio dubok san je kada se pas okrene na leđa i podigne sve četiri u vis. Tada je potpuno opušten i u fazi je dubokog sna. Stomak mu se u toj pozi ne zagreva previše, a ni jedan mišić nije napet, kao kada je sklupčan. Kada okrene leđa vlasniku ili drugom psu, to je znak privrženosti. U toj pozi se oseća zaštićeno.Za psihičko i fizičko zdravlje psa važno je spavanje i odmaranje u fazi dubokog sna. Pas koji ne spava dovoljno, podložan je stresu, nervozan je, ima stomačne probleme ili reaguje agresivno. Ako psa budite kada je čvrsto zaspao, uradite to pažljivo. Sačekajte koji minut, da iz faze najdubljeg sna pređe u fazu normalnog sna, iz koje će se mirnije probuditi. U suprotnom, postoji mogućnost da bude razdražen zbog naglog buđenja do te mere da čak i ujede. Nučno je dokazano da životinje sanjaju. Naime, određena istraživanja sprovedena na Massachusetts Institute of Technology (MIT), Cambridge, Massachusetts, SAD, govore da pacovi sanjanju već proživljena iskustva. Ranije provedena istraživanja pokazala su da pacovi, dok su budni, revidiraju svoja iskustva i sećanja. Sama istraživanja sprovodila su se na različite načine. Jedan od njih bilo je i istraživanje procesa u hipokampusu (centar za sećanje u mozgu) i moždanoj kori odgovornoj za vizualne nadražaje, pri obavljanju određenih zadataka. Očitane specifične moždane reakcije su uporedili sa očitanim reakcijama istih delova mozga u fazi spavanja. Na takav način su došli do zaključka da su životinje u snu proživele isto iskustvo.Ako je Vaš pas zdrav i hrče, nema razloga za brigu jer tak čin predstavlja fiziološku pojavu i slično je pojavi hrkanja kod ljudi.Hrkanje nastaje kao posledica promene položaja disajnih puteva (npr. dugačko i opušteno meko nepce,  međusobno trljanje mekog nepca, resica, jezika i okolnih mišića,...). Hrkanje ljubimca se može redukovati promenom položaja spavanja, odnosno, da mu vrat i glava nisu na višem položaju u odnosu na leđa. Potrebno je naglasiti da ne hrču nužno svi psi. Hrkanju su više skloni psi određenih rasa, poput boksera, buldoga, doga, pekinezera, mopsa, bernardinca itd., i to zbog oblika i fizionomije njihove njuške. Jačina i učestalost hrkanja pojačava se sa starošću.Kada je ljubimac budan, "hrkanje" može upućivati i na određene poteškoće kod disanja (prepreka ili strano telo u gornjem delu disajnih puteva, paraliza glasnih žica...). Ukoliko sumljate u u zdravstveni status psa po pitanju hrkanja, posetite veterinara jer je on u mogućnosti, nakon sprovedenog kliničkog pregleda, utvrditi i proceniti zdravstveno stanje ljubimca te Vas savetovati u skladu sa postavljenom dijagnozom.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi pojasnite osnove tzv. Ring dresure?Hvala. Jauković AndrijaO: Ring dresura se sastoji se od tri vežbe: zubi (da pas dopusti sudiji da mu pogleda zube), stav (da pas stoji mirno) i k nozi (hod i trčanje). Psa ćete naučiti da pokaže zube tako što ćete ga nežno pričrstiti nogama da se nebi pomerao (dok pas sedi), zatim psu  nežno uhvatite vilicu i pogledajte mu zube. Za ovo će biti potrebno nekoliko dana do nekoliko meseci vežbe. Prvo ga nagradjujte samo kada vam dopusti da mu pipnete njušku, a posle postajte sve zahtevniji. Pas je vežbu savladao tek kada u mirno pokazuje prednje zube i zube sa strane. Psa ćete naučiti da stane u stav tako što ćete "nagradu" (granule, poslastice...) staviti malo iznad psa kako bi mu to odvlačilo pažnju, a za to vreme mu držite zadnji deo tela ili stomak i ponavljajte STAV, STAV... Na početku psa nagradjujte i kada u stavu provede 5 sekundi da bi kasnije povećavali vreme. Takodje, prvo nagradjujte psa za bilo kakvo stajanje, da bi mu kasnije namestali noge, dizali rep ili šta je već karakteristično za tu rasu. Psa možete nauciti da hoda ili trči pored noge (k nozi) tako što ćete mu "nagradu"  staviti neposredno ispred vaše noge sa leve strane. Psu na početku neće biti jasno zašto to radite ali će vas slediti i ići uz vašu levu nogu. Tehniku možete savladati i kasnije. Svaki pas koji pohadja kurs dresure za koju se interesujete bi trebao znati ići galop, kas i hod uz nogu. Pas treba biti na povodniku jer olakšava učenje.Ukoliko nemate iskustva u radu sa psima po pitanju dresure, uvek se možete obratiti profesionalnim dreserima koji pored dugogodišnjeg iskustva poznaju i psihologiju pasa, tj. mogu proceniti koje metode su najuspešnije prilikom učenja.  

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Čula sam za S.O.P. - a (srpskog odbrambenog psa). Bilo bi mi drago ako biste napisali dodatne informacije o toj rasi.Hvala. IvanaO: Ovo je veoma mlada rasa psa  koja je prisutna na našim prostorima od  90 – ih godina. Kod ustaljivanja standarda bilo koje nove rase, neophodno je da prodje dosta godina kako bi se karakteristike jasno profilisale po svim psihofizičkim krierijumima koja će važiti za tu rasu. Ova rasa se prvi put u novijoj istoriji pominje krajem 20 - tog veka  pod nazivom srpski odbrambeni pas tj. SOP.  Rasa je nastajala ukrštanjem  vukova sa pastirskim psima (tornjacima). Kasnije su i ostale rase pominjene u procesu definisanja rase (rotvajler, napuljski mastiff, američki staford terijer). SOP je odličan čuvar  i dobar porodičan pas. Odlikuje se brzinom, snagom i prilagodljiv je na sve vremenske uslove. Izuzetno je zdrav pas i retko se razboleva. Priznaje samo vlasnika i njegovu porodicu i u stanju je da za njih žrtvuje svoj zivot.  Tolerantan je prema deci iz porodice vlasnika i njima će dozvoliti neke stvari koje vlasniku ne bi dozvolio.  Medjutim, napominjemo da kod odbrambenih pasa najvažnija je adekvatna i pravovremena socijalizacija.Dlaka mu je srednje dužine sa gustom poddlakom, obično je sive, crne ili žute boje. Zubalo je makazasto, telo naglašeno mišićavo, glava masivna.  Veoma je nepoverljiv  prema nepoznatim osobama i nije spreman za nova upoznavanja. To su psi koji svojim izgledom ulivaju strahopoštovanje i njihova pojava će odvratiti svakoga od bilo kakvih loših namera prema njegovom vlasniku ili teritoriji koja mu je poverena na čuvanje. Veoma je poslušan pas, izvršava sve zapovesti koje od njega traži vlasnik (osoba koja ga hrani, izvodi u šetnju...), ali i ostali članovi porodice (svi koji se nalaze na istoj teritoriji na kojoj je i pas). Srpski odbrambeni pas je snažan pas, ni zdepast ni lak, krupne pojave, snažnih kostiju. Izdržljiv pas kome ne smetaju atmosverske prilike. Veoma su hrabri i nepokolebljivi. Veličina grebena mužjaka je od 65 cm do 75 cm, a ženke od 60 cm do 70 cm. Mužjaci teže od 55 kg do 70 kg, ženke od 45 kg do 60 kg. što ih svrstava u velike  - giant rase.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želela bih da nešto više saznam o Belgijskom ovčaru. Namera mi je da ga kupim kao poklon detetu. Napišite mi nesto o karakteristikama, temperamentu itd.Pozdra i hvala.MarijaO: Predak belgijskoga ovčara je canis familiaris matris optimae, predak svih ovčarskih pasa. Na tlu Belgije, krajem 1800 - tih godina, bio je prisutan veliki broj ovčarskih pasa čiji je tip jako varirao što se naročito primećivalo po pitanju dužine i boje dlake. Rasa je zvančno "rođena" između 1891. i 1897. godine. U tom periodu na čelu grupe odgajivača sa velikim entuzijazmom se nalazio se profesor veterinarske medicine Reul uz čiju pomoć su postavljeni danas priznati standardi različitih tipova Belgijskog ovčara. Njegovo ime se sa pravom uzima kao ime pravog pionira i osnivača belgijskog ovčara koji je definisao i ujednačio prisutne raznolikosti ovačara u prepoznatljive standarde.1897. u Briselu je organizovano okupljanje  117 pasa koji će kasnije poslužiti u izboru najboljih primeraka i produžetku uspešne selekcije ove rase. U godinama koje su sledile, program uzgoja belgijskih ovčara je bio veoma intenzivan i uključivao je brojna ukrštanja. Prvi detaljan standard je objavljen 3. 04. 1892. godine od strane briselskog kluba koji opisuje jednu rasu i tri varijeteta dlake. Prvi belgijski ovčari su registrovani 1901. godine u uzgojnu knjigu Kraljevskog st. Hubert udruženja (L.O.S.H.). U godinama koje su sliedile, primarni zadak odgajivača ove rase pasa je bio ujednačavanje tipa i mana. Tek 1910. godine moglo se reći da je tip i temperament belgijskih ovčara uspostavljen.Poznata su 4 tipa Belgijskih ovčara: Groenendael, Laekenois, Tervuren i naravno Malinois / Malino.Belgijski ovčar - Malinois svojim poreklom je okoline grada Malinesa u Belgiji, pa je tako dobio i svoje ime. Za raliku od ostalih tipova belgijskih ovčara, Malino je kratke dlake crvenkastosmeđe boje i crnom maskom.Malino  je izvrstan sportski radni pas koji pleni svojom brzinom, eksplozivnošću, željom za radom, hrabrošću i oštrinom kada je to potrebno. U kući i dvorištu stalno je u pokretu i budno motri i čuva svoju teritoriju i porodicu. Malino je skladno proporcionalan, inteligentan, otporan, kvadratičan pas, naviknut na život pod vedrim nebom, građen da može odolevati najrazličitijim vremenskim uslovima. Skladnošću svojih oblika, ponosnim držanjem glave, pas treba ostavljati utisak elegantne čvrstine koja je postala osobinom selekcionarnih predstavnika radnih pasa.Zbog svoje pokretljivosti, brzine izdržljivosti i prvenstveno selekcije kao radni psi, ovi psi gotovo da i nemaju problema sa muskulaturom i displazijom kukova, kao neke druge sportske / radne rase pasa. Malino je zbog svojih karakteristika vrlo popularan u svetu radne kinologije, što dokazuju odlični rezultati koje ta rasa beleži na različitim svetskim takmićenjima sportskih radnih pasa. (IPO, SchH, Obedience, Agility, Ring Sport). Sve popularniji pas u vojsci, policiji i bezbednosnim službama gde se koristi za različite namene.Psi postoje u više boja i nijansa kao što je smeđa, žuta, crvena i tamna.Osnovne karakteristike su: srednja visina, proporcionalne građa, elegantan izgled. Glava je lepo oblikovana, dugačka, suva, dok je nos crn. Čeljusti moraju biti snažne i dobro razvijene. Zubi beli i snažni. Oči srednje veličine, bademastog oblika tamne boje i živog pogleda. Uši su trouglaste, tvrde, uspravne. Vrat srednje dužine, mišićav i lagano je proširuje prema grebenu. Telo snažno, grudni koš dubok i prostran. Visina merena od tla do grebena: Idealna prosečna visina za mužjake: 62 cm.za ženke: 58 cm.Limiti se kreću do 2 cm. niže i 4 cm. više od prosečne visine.Težina: mužjaci oko 25 - 30 kg.ženke oko 20 - 25 kg.Belgijski ovčari su temperamentni, veoma hrabri i nepokolebljivi psi. Odlikuje ih velika radoznalost i upornost,pa žele učestvovati u svemu sto se oko njih zbiva. Prema strancima su nepovjerljivi, a ponekad i oštri. Ukoliko ste dinamična osoba onda je ovo savršen prijatelj za Vas jer uz njega nećete mirovati nego ćete biti stalno u pokretu.Ovoj rasi je potrebno mirno okruženje i redovne šetnje i istrčavanje. Privrženi su svim članovima porodice u kojoj žive, ali se posebno vezuju za jednog člana. Često ga netremice gledaju i sa nestrpljenjem očekuju njegov znak, pa sa velikim veseljem, neviđenom brzinom i neverovatnom točnošću učine sve sto se od njih zahteva. Lako i brzo uče, a ponekad se čini da već sve znaju, pa bez posebnog učenja izvršavaju i teže zadatke. Prave radne sposobnosti ovih pasa dolaze do izražaja tek kada se nađu u rukama poznavalaca pasa i njihovog ponašanja.Pas ima kratku dlaku pa nema problema sa održavanjem čistoće, što je svakako pogodno za stanove bez obzira što je prevashodno pas koji dosta vremena može i voli provoditi napolju. Ovi psi mogu doživeti duboku starost pa i do 15. god., lakše su telesne konstrukcije, retko oboljevaju, sa kukovima (displazija) nemaju problema kao pojedine rase pasa.Belgijski ovčari su radni psi i oduvek su to bili. Ukoliko mu ne dajemo obaveze, zbog svoje sposobnosti i pameti oni samo sebi pronalaze obaveze.Karakteristično je za rasu da sazrevaju tek sa dve godine i zato prema njima treba biti strpljiv, pažljiv i nežan. Traži čvrstu ruku ali punu ljubavi.