Pitajte Veterinara

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku rotvajlera koja je imala leglo, nažlost ostala je samo jedna ženkica živa,ostali su mrtvorodjeni ili uginuli nekoliko dana od štenjenja. Lepo napreduje, sada ima 4 meseca i preko 20 kg. vesela je ,jede ,igra se,laje,vidi se da je srećna. Ono što je problem je iscedak iz vagine bledo žute boje. Uradio sam vaginalni bris, biodiagram na institutu, koji je pokazao da se radi o stafilokoki staphylococus intermedius ab1. Kao odgovarajući lekovi pokazali su se longacef, gentamicin, enrofloksacin koji nisam smeo da dajem zbog mogućeg oštećenja zglobova, hloramfenikol itd. Davao sam joj panklav 625 mg 1 / 2 tablete na 12 sati (po preporuci veterinara),14 dana, medjutim skoro nikakve promene nema.Šta treba da uradim, jer sam  se vezao za nju, pametna je i lepa, dobrog porekla i voleo bih da ostane kod mene. Naplašili su me da ću mozda morati da je sterilišem, što svakako želim da izbegnem. Molim vas za savet kako bih je izlečio.Unapred zahvalan. LazarO: Zapaljenje vaginalne služokože može se javiti u pubertetskom dobu ili kod starijih kuja.Vaginitis u većini slučajeva  uzrokuju bakterijske infekcije, koje nastaju najčešće usled anatomskih nepravilnosti (npr. vestibulovaginalne strikture). Virusne infekcije (herpes virus), vaginalna strana tela, tumori, vaginalna hiperplazija, interseksualnost itd., takođe mogu uzrokovati vaginitis. Najčešći simptom vaginitisa je vaginalni iscedak. Kuja učestalo liže vulvu,na taj ančin odstranjujući iscedak, postaje privlačna mužjaku i češće urinira. Nema promene opšteg stanja, a biohemijske I citološke analize krvi su normalne. Ukoliko su ipak promenjeni parametri krvi, treba posumnjati na piometru pri čemu je cerviks otvoren.Za postavljane dijagnoze potrebno je uraditi klinički pregled- vaginoskopiju, rengenski i ultrazvučni pregled materice, kao i obavezno uzimanje vaginalog brisa.Terapija se svodi na odstranjiivanje anatomskih nepravilnosti i stranih tela, ukoliko postoje kao i sistemsku aplikaciju antibiotika uz lokalni tretman. U terapji ovakvih stanja neophodno je primeniti antibiotik koji odgovara po nalazima antibiograma. U vašem slučaju se pokazao longacef, gentamicin, enrofloksacin, hloramfenikol itd., kao odgovarajući antibiotik.Primena antibiotika na koje izolovani mikroorganizam nije osetljiv, ne dovodi do izlečenja.  Antibiotike možete aplikovati sistemski (oralno ili parenteralno) i lokalno (intravaginalno), kad se  može koristiti kombinacija različitih antibiotika.Smatra se da kod ženki u pubertetu vaginitis spontano prođe nakon prvog estrusa, a u nekim slučajevima nakon drugog estrusa ili čak do 3. godine starosti. Objašnjenje leži u sazrevanju imunog sistema.Terapiju treba primeniti ukoliko su znaci infekcije izraženi (svrab, nelagodnost, učestalo mokrenje), pa bih vam preporučila da sa vašim veterinarom razmotrite koji antibiotik treba i koliko dugo primenjivati.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P :Imam kuju koja se pre mesec dana oštenila i dobili smo 7 kučića koji su za sad super, medjutim kod jedne ženkice oba oka su plava, a kod jednog mužijaka jedno oko je plavo, a drugo crno. Da li je to normalno i dali će možda da promenu boju očiju? Unapred hvala. AnaO: Boja očiju štenaca se, kao i mnoge druge osobine menja sa sazrevanjem psa. U početku su im oči plave, a kako pas sazreva, boja očiju se menja. Boja očiju odraslog psa može biti plava (u retkim slučajevima i kod određenih rasa npr. Sibirski haski) ili bilo koja nijansa braon boje. Menjanje boje se primećuje sa starosti psa od 3 - 4 meseca.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, prvo da vam se zahvalim za ranije odgovore, mnogo su mi pomogli. Ali i sada imam jedno pitanje. Imam koker španijela mužjaka, starog godinu dana i u zadnje vreme je počeo da kija i to radi ceo dan i vrlo često. Uz to ponekad kao da se guši i kroz nos ispušta zvuke kao da hrče. Zanima me da li je neka bolest u pitanju i dali je moguće da je alergičan na polen? Šta ja da radim u svakom slučaju? Unapred hvala! Srdacan pozdrav. Darja PetrovićO: Simptomatologija koju ste opisali može ukazivati na alergijsku reakciju na neki od inhalacionih alergena.Alergijski rhinitis se karakteriše pojavom seroznog nosnog iscetka i otežanim disanjem. Može biti sezonskog karaktera i povezan sa izlaganjem psa polenu, a može biti i nesezonskog karaktera kada se kao alergeni pominju faktori ambijenta (kućna prašina, grinje itd).Dijagnoza alergijskog rinitisa se postavlja kliničkim pregledom i identifikacijom eozinofilnih granulocita u nazalnom eksudatu, odstranjivanjem alergena, primenom ahtihistaminika (ukoliko se posle njihove primene povuku simptomi bolesti, predpostavlja se da je rhinitis uzrokovan alergenima).Takođe je moguće das se radi o infekciji gornjih respirtornog trakta bilo virusne ili bakterijske etiologije. Primarna zapaljenja sluzokože nosne šupljine najčešće nastaju kao posledica virusne i bakterijske infekcije (najčešće su u pitanju sledeće bakterije: Pasteurella, Bordetella, Streptococcus and Pseudomonas), a znatno ređe kao posledica delovanja gljivica. Za nastanak primarnog oboljenja sluzokože nosne šupljine posebnu ulogu, kao predisponirajući faktori, imaju: prehlada, nazeb, delovanje hladnog vazduha u zimskom periodu, udisanje gasova koji draže i nagrizaju sluzokožu.U nosnim putevima  se ponekad može naći strano telo, koje takođe može iritirati sluzokožu i dovesti do njenog zapaljenja.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Rotvajler star 6 godina, imao toplotni udar. Primio infuziju i terapiju. Pao je na noge i ne može da ustane. Jede normalno i pije vodu. Nema temperaturu ni infekciju. Dobio vitamin b i kalcijum.DejanO: Toplotni udar prate tri tipične pojave: srčani udar, grč ili spazma mišića (više se javlja kod radnih pasa) i premorenost. Da biste sprečili mogući razvoj toplotnog udara bitno je psa aklimatizovati na trenutne uslove (letne vrućine, temperatura mora...), a period prilagodjavanja traje 7 - 9 dana do tri nedelje.Za vreme vrućina treba paziti da pas ima dovoljno sveže vode i da je prostor u kojem ooravi dosta ventiliran.Ponašanje psa takođe utiče na razvoj toplotnog udara, autonomni nervni sistem kontroliše širenje i sužavanje kapilara blizu kože. Ako je pas egzaltiran (uzbuđen, iznerviran) krvni sudovi u koži su skupljeni, nema odavanje toplote tela i raste temperatura u mozgu. Preterana težina takođe pogoduje razvoju toplotnog udara. Ako pas stoji nakon određenog napora u toplom okruženju, to je povoljan znak dobrog kondicionog stanja, a u ovom stojećem položaju lakše će ohladiti telo (strujanje vazduha po većoj površini tela, nego kada je u ležećem stavu).Tokom perioda u godini kada su prisutne visoke temperature morate obratiti pažnju na svog psa da biste pravovremeno uočili promenjeno ponašanje i sprečili toplotni udar. Ne zaboravite da skakanje prezagrijanog tela u more / reku ili naglo i obilno kvašenje može biti pogubno za psa zbog zastoja rada srca zbog temperaturne razlike vazduha i vode. Većina vlasnika za vreme vrućih dana stavlja mokre peškire na vrat svoga psa da bi mu omogućili hlađenje tela, a psi to vrlo rado nose i podnose.Kako je pas pod nadzorom veterinara, pratite savete stručnog lica, smanjite kretanje / aktivnosti psa i ukoliko se stanje nakon 3 - 4 dana (i nakon ukazane terapije) ne popravi, odvetite ga na ponovni pregled.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Htela sam da vas pitam, da li pse i mačke mogu napasti iste buve, ili svako ima svoju vrstu koja ih napada?Hvala unapred.DraganaO: Buva je naziv za male insekte bez krila iz reda Siphonaptera. Buve su ekto paraziti koji se hrane krvlju sisara i ptica. Najpoznatije vrste buva su: Mačija buva (Ctenocephalides felis); Pseća buva (Ctenocephalides canis); Ljudska buva ili obična buva (Pulex irritans).Buve su mali (duge 1,5 do 3 mm), pokretni, najčešće tamno obojeni, beskrilni insekti koji poseduju cevčicu na usnom aparatu prilagođenu sisanju krvi domaćina. Telo im je po strani spljošteno (latero - lateralno) što omogućava lakše kretanje kroz dlaku i perje domaćina. Noge su im dugačke, posebno zadnji par koji je prilagođen za skakanje (vertikalno do 18 cm, horizontalno do 33 cm), oko 200 puta više od dužine tela, što čini buvu najboljim skakačem u životinjskom svetu (u odnosu na dužinu tela). Telo im je čvrsto, polirano i pokriveno brojnim dlačicama okrenutim prema nazad što omogućava lakše i brže kretanje. Telo može izdržati veliki pritisak, kao što je preživljavanje češanja. Dok se odrasle buve hrane samo krvlju, njihove larve se hrane organskom materijom kao što je feces (izmet) odraslih jedinki.Buve se razvijaju kompletnom metamorfozom, prolezeći kroz faze embriona, larve, lutke i adulta. Životni ciklus počinje kada ženka izbaci jaja nakon hranjenja. Jaja se legu u grupicama do 20 komada, obično na domaćinu, nakon čega padaju na tlo. To se dešava najčešće na mestima gde domaćin se odmara ili spava. Jajima je potrebno oko dva dana da se izlegu.Larve zatim izlaze iz jaja i počinju se hraniti dostupnom organskom materijom kao što su mrtvi insekti, feces i sl. Slepe su i izbegavaju svetlost, drže se tamnijih mesta kao što su razne šupljine ili mesto za spavanje domaćina. Larve se razvijaju 1 - 2 nedelje nakon čega ulaze u stadijum lutke. Nakon 1 -2 nedeljee totalno se razvijaju i spremne su izaći iz napolje iz opne. U slučaju da domaćina nema u blizini mogu ostati u opni dok ne dobiju signal za izlazak, a to je prisustvo domaćina. Signal mogu biti vibracije, zvuk, toplota i ugljen dioksid. U fazi larve mogu i prezimiti. Nakon izlaska iz opne odrasle buve imaju jednu nedelju da nađu hranu, nakon čega mogu preživiti od dva meseca pa čak i do godinu dana bez hrane.Celi životni ciklus može trajati od dve nedelje, pa čak i do nekoliko meseci, u zavisnosti od okolnosti.Buve napadaju različite vrste toplokrvnih kičmenjaka uključujući pse, mačke, ljude, kokoške, zečeve, veverice, pacove, miševe i dr. Buve na telu domaćina uzrokuju svrab koji rezultira pokušajem domaćina da otkloni buvu griženjem, češanjem i sl. Takođe buve kod nekih domaćina mogu uzrokovati i alergijske reakcije na pljuvačku buva. Najčešće posledica buva na dumaćinu je blag otok sa ubodnom tačkom na sredini. U nekim slučajevima može doći i do opadanja dlake kao posledica frkventnog češanja, a u ekstremnim slučajevima može doći i do anemije.Buve mogu biti i prenosnici bolesti kao što je npr. kuga, endemski tifus, himenolepijaza...Bez obzira na kategorizaciju buva (pseča i mačija), i jedna i druga vrsta mogu boraviti i na psima i na mačkama. Ozbiljnija razlika se svodi na morfološke karakteristike (boja, veličina, dužina dlačica...).

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zbog širenja ovog parazita - srčanog crva putem ujeda komarca, pročitala sam da je savetno psu davati jedanput mesečno antiparazitik CARDIOTEIC (ivermectin). Da li i Vi to savetujete i da li imate taj preparat? Inače imam labradora starog pet godina, kućni pas, ali često odlazimo sa njim u prirodu, gde je izložen ujedima komaraca. Sa poštovanjem i unapred zahvalna na savetu. Leposava O: Dirofilarioza je ozbiljna i potencijalno fatalna parazitska bolest. Uzrokovana je larvalnim oblikom parazita (mikrofilarije) i odraslim oblicima parazita Dirofilaria immitis, odnosno, Dirofilaria repens. Parazit Dirofilaria immitis uzrokuje bolest srčanog crva (heartworm disease), a Diriofilaria repens subkutanu dirofilariozu. Dirofilaria immitis (često zvani i srčani crv) pripada redu Chromadorera. To je dugačak i tanak parazit koji se u svom domaćinu može pronaći u desnom ventrikulu (desna komora) ili u pulmonalnim arterijama pasa i mačaka. Za razliku od nje, Dirofilaria repens uzrokuje pojavu malih, bezbolnih potkožnih oteklina (neretko migrirajućih) koje nastaju kao posledica prisustva odraslog parazita. Sama bolest je hroničnog toka, a prati je klinička slika koje se postepeno razvija u sve ozbiljniju bolest. Kod manjih rasa pasa češće se pojavljuje teži oblik ove bolesti. Ta se činjenica dovodi u vezu sa anatomskim razlikama ljubimaca (manji ljubimci imaju manje srce i krvne sudove pa je i manja invazija potrebna za pojavu težeg oblika bolesti). Klinička slika parazitske invazije uzročnikom Dilofiria immitis varira te se može podeliti u lakši i teži oblik. Takođe, poznati je i subklinički oblik ove bolesti u kojem nisu prisutni klinički znakovi bolesti. Lakši oblik bolesti prate znakovi smanjene kondicije ljubimca te pojave kašljanja (u manjoj meri), najčešće prisutne za vreme pojačane aktivnosti ljubimca. Ponekad je moguće uočiti i znakove lakše anemije. Teži oblik prate znakovi gubitka telesne težine, gubitka kondicije ljubimca, izrazita smanjenost aktivnosti ljubimca, učestali kašalj, ubrzano disanje i izrazita anemija. Takođe, može se uočiti i plućna tromboembolija, eozinofilija, trombocitopenija, glomerulonefritis, proteinurija,... Lečenje je dugotrajno i neizvesno, jer neki od lekova bolje deluju na odrasle parazite, a neki na mikrofilarije. Preparati koji se koriste u lečenju su veoma agresivni, te je potrebno poduzeti sve mere kako bi se umanjila mogućnost daljnjih komplikacija i pojave nuspojava lečenja (potporna terapija i redovne kontrole). Prenosioci i posrednici ove bolesti, odnosno njenog uzročnika (Dirofilaria immitis), su komarci iz familije Culicidae. Smatra se da od unosa uzročnika u telo domaćina pa sve do pojave prvih znakova bolesti, može proći i do 6. meseci. U nekim područjima bolest je endemska, vezana uz sezonu odnosno aktivnost papataća (npr. na severu Italije). Zavisno od klimatskih promena, ovi komarčići aktivni mogu već u aprilu, pa sve do oktobra. Ljubimce možemo zaštititi na način da ih tokom noći ne puštamo izvan stana ili kuće ili ih tretiramo repelentima i insekticidnim preparatima. Takođe, bilo bi potrebno tretirati pse preparatima najmanje mesec dana pre odlaska u kritična područja i mesec dana po dolasku iz navedenog područja. Kao zaštitu od ujeda komaraca, a samim tim i kao meru preventive protiv infestacije Dirofilaria immitis možete koristiti Scalibor ogrlicu, Advocate spot - on ili Advantix spot - on ampulu. Preparati na bazi ivermectina se koriste da uništavanje larvi koje su lokalizivane u krvi  tkivima, kada već dođe do infestacije. Ukoliko odlučite da i pored repelenata (Scalibor ogrlica i Advantix spot - on, Advocate spot - on) koristite preparate na bazi ivermektina, potrebno je da se konsultujete sa vašim veterinarnom. Preparat Cardotek se ne nalazi u našoj ponudi.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želela bih prvo da vam se zahvalim na vašoj ažurnosti i ljubaznosti svaki put kada vam se obratimo moja maza i ja!. Mojoj mazi je izašao popularno nazvan "čmičak" na samom gornjem kapku levog oka! Mala crvena bubuljica je iznad oka već dva dana, oko sam joj samo lagano brisala tupferom vate namočenim u toploj vodi. Zanima me da li treba još nesto da preduzmem? Ne znam koliko je bitno da napomenem, da je moja maza inače osetljiva i da je po rasi pekinezer. SanjaO: Pojava koja se najčešće opisuje kao "čmičak" ( medicinski - Hordeolum) predstavlja cirkumskriptno gnojno zapaljenje Majbomove žlezde kapka.Može se naći na samom rubu kapka ili u tkivu kapka. Ponekada je sam proces bolan i izaziva neprijatnost. Pas trlja šapicama oko, pa se upala može proširiti i iskomplikovati. Ponekada pas ne pokazuje nikakve simptome sem eventualno pojačanog suzenja.Razlog pojavi čmička se ne zna tačno. Smatra se da je u pitanju pad imuniteta uz delovanje nečistoće iz okoline (prašina) koja na sebi nosi gnojne bakterije (najačešće staphylococcus aures itd). Pekinezeri imaju egzoftalmične oči što ih čini osetljivijim na uticaje spoljašnje sredine.Terapija čmička uglavnom nije neophodna, tj. proces prođe sam od sebe, ili se gnojni proces resorbuje ili čmičak pukne i dođe do ozdravljenja. Možete stavljate obloge od toplog fiziološkog rastvora i antibiotske masti širokokg spektra.U retkim slučajevima je neophodna hirurška intervencija.Ukoliko vaš pas ima jako suzenje, izbegava svetlost, oseća bol i ne otvara oko, savetovala bih vam da ga odvedete kod veterinara  na oftalmološki pregled.

 : ., Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam 10 godina staru njemačku ovčarku kojoj su dijagnostikovali lajšmaniozu. Kuja mi nema nikakvih vidljivih simptoma bolesti - kožni osip, uvećanje limfnih čvorova, prerastanje noktiju, slabljenje, krvarenja iz nosa - dakle ništa od toga. Krvna analiza je bila uredna, krvna slika i vrednosti enzima koje ukazuju na rad jetre i bubrega su bili odlični, kuja mi je drugim rečima sasvim normalan desetogodišnji pas. U pogledu terapije, kako sam razumela, postoje opcije da se pas uspava - što ja nikako ne želim uraditi i terapija alopurinolom. Ali kako sam ja razumela, taj alopurinol samo usporava propadanje bubrega. Pošto moj pas nema nikakvih simptoma, da li treba da prima alopurinol? Ja sam razumela da se daje samo kod pasa koji već imaju jako izražene simptome. Isto tako, imam još i dva druga psa (nisu testirani na lajšmaniozu), pa me interesuje na kojih ih način mogu zaštititi da ne dobiju ovu bolest, i kolika je zapravo opasnost po njih od ovog bolesnog psa? Psi inače nisu stalno zajedno, ali zajedno idu u šetnje, dele češljeve i četke i poneke igračke. Znači zanima me kako ja mogu pomoći mome psu, postoje li drugi lekovi, dali treba da dajem alopurinol iako nema simptoma i kako zaštititi druge pse od bolesti? Marija O: Lajšmanioza je teška, često fatalna bolest pasa koja se prenosi sa jednog psa na drugog (kao i na ljude) posredno, ujedom sitnog insekta iz roda Phlebotomus. Izazivač je protozoa iz roda Leishmania. Trenutno ne postoji lek ili vakcina koja može prevenirati ovo oboljenje. Kod starijih pasa, uglavnom se javlja visceralni oblik ove bolesti i može da traje tri i više meseci. Kod bolesnih pasa dolazi do poremećaja opšteg stanja. U početku bolesti psi su apatični, bezvoljni sa oslabljenim apetitom koga prati naglo mršavljenje. Konjuktive su blede, a potkožni limfni čvorovi povećani i otečeni. Usled ulceracija na sluzokoži creva dolazi do proliva koji je profuzan i smrdljiv. Slezina i jetra su otečene i bolne što se može utvrditi palpacijom.Na koži mogu da nastanu lezije, prvo u obliku diskretnih depilacija na leđima, a posebno na obrazima, koje imaju tendenciju širenja. Najčešće se javlja skvamozni ekcem sa pojavom mnogobrojnih ljuspica. Klinička slika pseće lajšmanioze nije uvek jedinstvena, tako da inficirani psi mogu pokazivati sasvim blage simptome ili ih uopšte ne pokazivati, međutim važno je istaknuti da su uzročnici lajšmanioze u koži bolesnog psa izrazito gusto nakupljeni tako da se flebotomine (u narodu poznate kao papataći ili nevidi), sisanjem lako inficiraju i prenesu bolest na druge životinje i ljude. O primeni Allopurinol tableta najbolje je da se posavetujete sa Vašim veterinarem koji je i dijagnostikovao oboljenje kod Vašeg psa i preporučio njihovu primenu. Flebotomine (mušice peskare) su mali, dlakavi dvokrilni insekti dužine 2,5 - 3 mm, koji za razliku od komaraca ne stvaraju zvuk zujanja. Boja im može biti od svetlo do tamno braon. U toku dana se teško mogu videti jer se kriju u pukotinama i najviše ih ima u šumovitim delovima. Razvojni ciklus ovog insekta traje oko 2 meseca. Sezona mušica počinje u maju, a završava se u septembru. Hrane se šećerom iz biljaka, kao i krvlju ljudi i životinja (samo ženke). Najviše vole tople letnje noći (16 stepeni i više). Da biste donekle zaštitili svoje pse od najezde papataća treba im stavljati, u pravilnim vremenskim intervalima (prema preporukama proizvođača), insekticidna i repelentna sredstva koja u sebi sadrže sredstva koja ih odbijaju (npr. Scalibor ogrlica, Advantix ampule). Prevencija lajšmanioze podrazumeva sprečavanje ugriza papataća, odnosno smanjivanje njihove populacije i izloženosti. Zbog toga koriste se ektoantiparazitici, redukuje se vreme izloženosti papataćima (pogotovo od sumraka do zore), tretiranje prostorija i odeće repelentima. Ljudi koji žive u blizini ugroženih životinja ili područja trebali bi da posebno obrate pažnju na simptome (povišenje temperature, opšteg infekcioznog sindroma, mršavljenje) i treba uvek posumnjati na bolest ukoliko čovek živi u ugroženom području i ukoliko  je dolazio u kontakt sa papataćima, a da pri tome ima i bolesnog psa. Ukoliko se pojavi neki od navedenih simptoma, obavezno kontaktirati svog lekara.   Scalibor ogrlica je preparat na bazi deltametrina, koji ima veliki ektoantiparazitski efekat na skoro sve ektoparazite, sa posebnim potencirajućim delovanjem na krpelje, buve i peščane mušice (flebotomine - papataće). Ativno delovanje ovog preparata je 6 meseci. Deltametrin je sintetski piretroid, akaricid i insekticid širokog spektra delovanja. On ima veću biološku aktivnost od permetrina i cipermetrina protiv krpelja, buva i peščane mušice. Deluje kao kontaktni i stomačni insekticid i akaricid nokaut efektom, a primenjen na propisan način nije otrovan za ljude i pse.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovane kolege, mene zanima dali vitamini b comlexa mogu da izazovu neke alergijske reakcije na pse različite kategorije? Kao što znate, primjenjujem ih za potpornu terapiju obolenja različite etiologije, ali mi je kolega rekao da je imao nekih nuspojava prilikom primjene tih vitamina na pacijentima. Ako znate ne[to vi[e o tome molim vas da me posavetujete, ako postoje i kakvi su karakteristični simptomi. Unapred hvala. Dr. Stevo CusoO: Vitaminski preparati, kao i bilo koji drugi lekovi mogu izazvati alergijske reakcije kod pasa, bilo da se aplikuju peroralno, parenteralno ili topikalno.Najčešće se alergjska reakcija na lekove manifestuje na koži. Svrab, urtukarija, makulo - papularne lezije, vezikuo - bulozne lezije i nekroza epitela. Moguća je i sistemska reakcija, sa edemom respiratornih puteva, povraćanjem, prolivom, pojavom tonično - kloničnih grčeva itd.  Od medikamenata, kao najčešći alergeni se navode: vakcine, derivati krvi, antibiotici (penicilini, tetraciklin, sulfonamidi, cefaleksin itd), antiparazitici ( levamizol, karabamazin, ivermektin), barbiturati, glukokortikosteroidi i hormonski preparati. Od preparata koji se aplikuju topiklano najčešeće reakcije na koži izazivaju šamponi na biljnoj bazi (eterična ulja), antibakterijski šamponi ili šamponi sa piretroidima. Vitaminski preparati bogati vitaminima B grupe najčešće sadrže tiamin, riboflavin, piridoksin, niacinamid, d  -pantenol i cijanokobalamin. Različiti nosači ili rastvarači preparata mogu biti uzrok alergijske reakcije.Vitamini B grupe se koriste za terapiju i prevenciju B avitaminoze, kao i u stanjima smanjenog apetita, rekonvalescencije, ili oboljenja jetre. Neželjeni efekti su vrlo retki, a alergijeske reakcije moguće, kao kod svakog preparata.S'obzirom da se alergijske reakcije javljaju češće na gore navedene preparate u odnosu na vitaminske preparate, bilo bi dobro razlučiti šta je izazvalo reakciju kod psa.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, molim za pomoć i savet u vezi psa nemačkog ovčara starog 6 meseci, naime pre 3 nedelje pojavile su mu se bradavice oko donje usne okruglog oblika malo veće od zrna graška koje kada se rascvetaju počinju da se šire čak i na jezik. Dva veterinara su ga pregledala i kažu da tako nešto prvi put vide. Recite šta vi predlažete i kako da mu pomognem, unapred hvala. AleksandraO: Zaista nije moguće bez kliničkog pregleda postaviti dijagnozu, ali sobzirom na vaš opis nastalih promena i na starost psa, moguće je da se radi o papilomatozi. Bradavičaste tvorevine u ustima nastaju usled infekcije papiloma virusom. Bolest se prenosi kontaktom zdravih i inficiranih pasa. Uzročnik se može preneti i posredno raznim predmetima.Bradavice se nalaze po usnoj sluzokoži u području usana, jezika, obraza, nepca, ždrela i epiglotisa. Pojava sitnih papiloma nastaje u periodu 3 - 35 dana od infekcije. Veličine su od zrna prosa do zrna kukuruza i najčešće su na peteljci odvojeni od podloge. Opšte stanje psa obično nije poremećeno. Veći broj papiloma može da dovede do pojačane salivacije, otežanog žvakanja pa i otežanog gutanja. Ponekad se može osetiti neprijatan zadah iz usta. Infekciji su podložniji organizmi oslabljelog imuniteta, mladi psi u razvoju ili jedinke izložene stresu.Lečenje se može sprovesti elektrokauterizacijom, kojom se postižu dobri rezultati kod manjih bradavica na sluzokoži. Međutim, regresija (spontano ozdravljenje) po pravilu se potpuno završava posle dve nedelje od početka bolesti. Svakako ponovo odvedite Vašeg psa na veterinarski pregled. Možete se obratiti Ambulanti za male životinje, Veterinarskog fakulteta.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja ljubimica je ženka flandrijskog govedara stara 8 godina. Juče sam primetio da nije aktivna i razigrana kao obično. Uveče joj se stanje pogorslao, pa sam krenuo u detaljan pregled. Na moju žalost, na njoj pronadjem veliki broj krpelja i apces na prednjoj levoj šapi na nadlaktici, temperatura 41.5, naravno da sam je odmah odveo veterinaru koji joj je dao infuziju i neke tri injekcije, kao i neko sredstvo koje joj je utrljao duz ledja od čega su krpelji uginuli. Medjutim, danas primetim da se apces nije smanjio, iako je ona dosta veselija, ali i dalje ni približno predjasnjem stanju.Popila je i tablete protiv parazita, jer je jako mršava, ali ceo dan nije imala stolicu. Urin joj nije taman, pa se nadam da krpelji nisu bili zaraženi. Kad sam se danas čuo sa veterinarom, na moj odgovor da se apces ne smanjuje, dobio sam šokantno saznanje, da ona najverovatnije ima rak kostiju, pa Vas molim da mi kažete da li je to stvarno moguće? Unapred hvala. MirkoO: Tumor predstavlja novonastalu tvorevinu u organizmu. Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlika između njih je u agresivnosti rasta, kao i u tome što maligni tumori metastaziraju (pokazuju tendenciju da se šire i infiltriraju u okolna tkiva i na druge organe i organske sisteme). Benigni tumori ne daju metastaze na druge organe i ne infiltriraju se u okolno zdravo tkivo. Zbog toga, da bi prognoza bila ispravna i da bi se utvrdio najbolji način lečenja, neophodno je ustanoviti vrstu i karakter tumora (dobroćudan ili zloćudan). Da li je tumor benigni ili maligni procenjuje se na osnovu patohistološkog nalaza ili nakon biopsije.Osteosarkom je tip raka kostiju kod pasa koji se najčešće sreće. To je tip psećeg raka koji nastaje na površini kosti i napreduje do centra.Tumor se razvije obično kod srednje starih i starih pasa, u proseku između 6. i 8. godine života, a u retkim slučajevima kod mladih pasa starih samo godinu dana. Kod gigantskih rasa je starosna granica obolevanja nešto niža nego kod manjih pasa, ali njima je kraći i životni vek. Češće se razvije u mužjaka nego kod ženki. Osteosarkom se u 75 % slučajeva razvije na dugim kostima - distalni radius, proksimalni humerus (podlaktične i nadlaktične kosti) distalni femur, proksimalni i distalni deo tibie (natkolenica i potkolenica). Češće se nalazi na predjim nego na zadnjim nogama, a smatra se da je to zbog toga što prednje noge nose veći deo težine tela. Vrlo retko ova vrsta tumora zahvata zglobove.Prvi klinički znak bolesti je bol i posledično šepanje. Vrlo često se i vidi oteklina na bolnom mestu. Rentgenom  se postavi sumnja na osteosarkom, a definitivna dijagnoza postavlja se biopsijom i pregledom uzetog tkiva. Biopsija je neophodna da bi osteosarkom razlikovali od drugih tumora kostiju (hondrosarkoma, multipli mijelom, limfoma) ili od metastaskih promena na kostima koje viđamo kod primarnih tumora dojke i prostate.Obavezna pretraga kod sumnje na osteosarkom je rentgen pluća jer na žalost ovaj tumor vrlo brzo i često metastazira u  pluća. Problem je u tome šta će se promene na plućnom tkivu (makrometastaze) videti samo kod 10 % pasa koji ih imaju. Kod ostalih se radi o mikrometastazama koje je vrlo teško detektovati. 90 % pasa u vreme dijagnoze osteosarkoma već ima mikrometastaske promene na plućima jer se radi o visoko metastatičkom tumoru. Uglavnom metastazira hematogeno (krvlju).Lečenje koje se koristi kod većine pasa je operacija kojom se uklanja tumor. Obično se amputira ceo ud, mada se ponekad može izvesti i operacija kojom se spašava ekstremitet, što sve zavisi od veličine i stepena tumora.Ukoliko veterinar sumnja da postoji mogućnost da pas  boluje od tumora kostiju, savetovala bih vam da uradite rentgenski snimak i biopsiju (ukoliko sumnja i dalje postoji), kako biste dobili tačnu dijagnozu.Nalaz zakačenih krpelja na psu pobuđuje sumnju da je pas možda zaražen babeziozom.O babeziozi smo pisali ovde

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hteo bi da kupim psa, prvo sam hteo samojeda ili haskija, međutim kad sam video kako se kom[šjin samojed muči na ovoj vrućini odustao sam. Odlučio sam se za ovu vrstu. Možete mi nešto napisati o njoj. DušanO: Originalni naziv ove rase je CESKOSLOVENSKY VLCAK. Rasa “čehoslovački vučjak ” nastala je 60 - tih godina prošlog veka kada su Čehoslovaci odlučili da krštanjem dobiju fantastičnog čuvara granica, a za tu ideju poslužio im je projekat jednog zaljubljenika u pse koji je spario ženku karpatske vučice i nemačkog ovčara.Vrsta nije uzgojena kao granični pas jer se pokazala plahom i nepoverljivom i sa priličnim problemom po pitanju laveža. Naime, laju vrlo retko i jako slabo. Ipak, vrsta je stekla vrhunske radne karakteristike i zato je uvrštena u kategoriju radnih pasa (sa rotvajlerima, nemačkim ovčarima, belgijskim ovčarima, dobermanima... itd).Status rase stekla je 80 - tih godina prošlog veka, a raširena je više ili manje svuda po Evropi - osim kod nas. Na istoku je najprisutnija u Češkoj, Poljskoj, Rusiji, Slovačkoj, Madjarskoj ali i na zapadu gde se u velikoj meri populariše u Italiji.To je rasa sa kojom treba puno raditi i zahteva još više strpljenja - sa jedne strane hiperaktivna, a sa druge senzibilna. U ovoj rasi se neprestano sudara vučja priroda i pasja privrženost. Ovo je temperamentan, vrlo aktivan i izdržljiv pas, lako uči, brzo reaguje, bez straha i hrabar. Nepoverljiv je, medjutim, ipak ne grize bez osnove. Svom vlasniku pokazuje beskrajnu iskrenost. Otporan na uticaje vremenskih prilika. Svestrano upotrebljiv.Dlaka mu je ravna, gusta, prileže uz telo. Zimska i letnja dlaka se jako razlikuju. Tokom zime preovladava moćna poddlaka, koja sa pokrovnom dlakom pravi gusti pokrivač preko celog tela. Boja im je žutosiva do srebrnosiva, sa karakterističnom svetlom maskom. Svetlija dlaka na donjem delu vrata i na prednjoj strani grudi. Dozvoljena je tamnosiva obojenost sa maskom.  Visina grebena mužjaka je najmanje 65 cm, a ženki najmanje 60 cm. Težina mužjaka je najmanje 26 kg, a ženki najmanje 20 kg.Kako spada u kategoriju Maxi rasa, ishrana se bazira na ishrani koja je namenjan ovoj kategoriji rasa (Nemački ovčar npr.). Za sve dodatne informacije, stojimo Vam na raspolaganju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam maltezerku staru 3,5 godine. Skoro svake godine je šišamo, e sada  jedan poznanik mi je skoro rekao da psima ne smeju da se šišaju brkovi zbog centra za ravnotežu. Ja znam da je to slučaj kod mačaka, ali nisam čula da se to odnosi i na pse. Kada sam pitala frizera koji šiša psa on je rekao da se brkovi šišaju. Interesuje me šta je od ovoga tačno? Srdačan pozdrav. AnaO: Centar za ravnotežu se nalazi u mozgu, a nadražaje prima iz unutrašnjeg uha. Čulne ćelije stalno šalju nadražaje mozgu u kojem se položaju nalazi telo u odnosu na zemljinu težu.Organ čula sluha i ravnoteže se nalazi u unutrašnjem uhu. U njemu se nalaze polukružni kanalići (čulo ravnoteže) i puž (čulo sluha).Polukružni kanalići i puž su utopljeni u tečnosti (perilimfa) i ispunjeni su tečnošću (endolimfa). U endolimfi polukružnih kanalića su kristali kalcijum - karbonata koji nadražuju čulne ćelije. U pužu je smešten Kortijev organ čije čulne ćelije primaju treperenja perilimfe.Dlačice su taktilni organi (čulo dodira) - najrasprostranjenije i evoluciono najstarije čulo; primaju draži iz spoljašnje sredine.Šišanje dlačica - brkova se ne preporučuje ne zbog ravnoteže psa, već zato što brkovi predstavljaju taktilni organ.Ukoliko se desi da ih skratite, ne brinite, to se neće negativno odraziti na psa, brkovi će ponovo izrasti.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, s punim poverenjem obraćam Vam se sa molbom da mi odgovorite na pitanje šta treba raditi kad se kod šteneta kuvasa, starog 2,5 meseca, uoči razrokost? Štene je odličnog porekla, tako nešto ni kod jednog psa iz tih legla nije uočeno, veseo je, po svemu odličan. Uz veliku zahvalnost.  Ljilja LazićO: Strabismus, strabizam, razrokost u pasa nastaje kao posledica paretičnih ili paralitičnih stanja nerava koji inervišu bulbomotorni aparat. Primarni uzrok strabizma može biti encefalitis ili neko drugo oboljenje centralnog ili perifernog sistema. U ovom slučaju strabizam je simptom već postojećeg oboljenja.Strabizam može nastati  i kao posledica genetskih faktora. Može se javiti na jednom ili oba oka (unilateralni i bilateralni). Takođe može biti urođena razrokost i stečena razrokost. Prema položaju devijacije očne jabučice razlikujemo: medijalni, lateralni, srabizam naviše i strabizam naniže. Takođe postoji i strabismus intermittens, strabizam koji se javlja povremeno. Lečenje strabizma u pasa podrazumeva lečenje uzroka primarnog oboljenja CNS -  a. U ovim slučajevima nakon primene terapije strabizam nestaje. Ako je strabizam posledica mehaničkih uzroka (proliferata koji se nalaze u orbiti), očna jabučica se ispravlja hiruškim zahvatom (odstranjivanjem proliferata).Resekcija fascije zdravog mišića koji vrši antagonističku ulogu - strabotomia, nema za sada praktičnu primenu. Životinje kod kojih je razlog strabizma genetika se isključuju iz priploda.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U pitanju je ženka patuljastog šnaucera, stara 2 godine. Vladaju malo oprečna mišljenja u vezi vakcinisanja petovalentnim vakcinama, pre parenja ili u drugoj polovini skotnosti, pa Vas molim za vaše mišljenje. Ženka je redovno vakcinisana i zadnji put 29.11.2009.god., a uparena 16.07.2010.god. Sada mi savetuju vakcinaciju u drugoj polovin skotnosti. Da li je to potrebno ili je dovoljno što je vakcinisana redovno i nema potreba za vakcinom u skotnosti, već kad za to dođe vreme, tj. ponovo u 11. mesecu ove godine?Unapred zahvalna na odgovoru.IrenaO: Kuju nije preporučljivo vakcinisati tokom graviditeta jer većina vakcina sadrže esteraze iz seruma sisara koje mogu biti štetne za razvoj fetusa.Najbolje je kuju vakcinisati pre očekivanog parenja (pre teranja). Na taj način kuja će najbolje preneti imunitet na štence prvim mlekom koje će sintetisati (mleko je posebnog sastava a naziva se kolostrum). Kuja koja se vakciniše  pre teranja ima veću količinu antitela i samim tim će štenci biti bolje zaštićeni, nakon unošenja kolostruma.Ukoliko se ne sprovede vakcinacja pre teranja, moguće je vakcinisati kuju inaktivisanom vakcinom (parvoviroza) nakon 46. dana graviditeta. Vakciaciju protiv besnila, štenećaka, leptospiroze, parvoviroze, zaraznog kašlja i korona infekcije možete obaviti nakon okota.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam haskija od četri godine, sinoć smo se vratili sa Dunava gde smo bili nedelju dana. Od jutros povraća, od prilike na svakih sat vremena, ništa ne jede i kašljuca kao da se zgrcnula sa nečim, tako kašljuca isto kada se liže i proguta neku svoju dlaku. To što ispovraca je penasta voda. Tužna je, ne jede ali pije vodu. Pošto je tamo non - stop bila na suncu i u vodi, ne znam da nije možda dobila sunčanicu. Nije jela ništa sšto inacče ne jede. Molim Vas da mi kažete kako možemo da joj pomognemo? Nestrpljivo očekujem Vas odgovor.Hvala i puno pozdrava.IrenaO: S obzirom da ne posedujem neke od esencijalnih podataka koji bi me uputili u konkretniju dijagnostiku, a koja može biti konačna i jedina sigurna nakon detaljnog kliničkog pregleda, mogu samo pretpostaviti, te Vam ukratko dati i informacije na temu toplotnog udara i sunčanice:Sunčanica:Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi - odnosno uticaju toplote sunca. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo prvenstveno štiti najvažnije organe - kao što je mozak. Telo će pokušati rashladiti mozak, na način da se što više hladne krvi uputi u glavu. Posledica ovoga je da kapilari u mozgu nabreknu i mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja volumena. Simptomi ovakve pojave su slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu završiti dugotrajnom nesvesticom i trajno narušiti zdravlje - a u krajnosti, može dovesti i do komatoznog stanja i završiti smrću. Simptomi sunčanice su najčešće osetno povišena telesna temperatura, nemir, smušenost, problem sa vidom, malaksalost, omamljenost, raširene zenice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i brzo. Životinju treba smjstiti u hladovinu, rashladiti laganim polivanjem vodom (ne naglim pljuskanjem iz kante), te  stavljanjem hladnih  obloga ili kese as ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, sa hlađenjem se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati u normalu. Životinju je potrebno skloniti u zamračenu i prohladnu prostoriju, u mirno okruženje Toplotni udar:Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar nastaje zbog (često naglog) prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja kada je vlaga u vazduhu visoka, za vreme letnih sparina - jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. Pre toplotnog udara, mogu se pojaviti svi pre opisani simptomi toplotne malaksalosti i grčeva - vrtoglavica, žeđ, slabost, dehidracija. Toplotni udar nastupa naglo i bez najave - iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža je topla (vidljivo povišene telesne temperature), suva i crvena, a puls slab i jako ubrzan. Mogu se javiti grčevi, a zenice su u početku sužene, pa kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma - a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt  - stoga je neophodna intervencija veterinara.U slučaju toplotnog udara, kao i kod sunčanice, morate intervenisati, odnosno životinji pomoći rashlađivanjem tela.Ukoliko pas povrati ponekad,  to se ne smatra nekim urgentnim patološkim stanjem, međutim ukoliko je povraćanje konstantno može doći do ozbiljnijeg metaboličkog poremećaja. Povraćanje predstavlja refleksni akt tokom koga se sadržaj želuca ili početnog dela tankog creva vraća kroz usta i izbacuje u spoljašnju sredinu.  Inicijalni nadražaj za ovu refleksnu radnju može biti lociran u ždrelu, jednjaku, želucu. Ponašanje psa pred akt povraćanja je prepoznatljivo: pojačana salivacija, životinja je uznemirena; to prati pokrete karakteristične za dubok udisaj pri zatvorenom glotisu čime se stvara negativan pritisak u jednjaku i na osnovu gradijenta pritiska želuca i jednjaka, dolazi do anti-peristaltičkog talasa i vraćanja hrane iz želuca preko jednjaka i usta u spoljašnju sredinu. Povraćanje može biti simptom i nekih sistemskih  bolesti kao što su bubrežna insuficijencija, oboljenja jetre, pankreasa, zatim može biti simptom Adisonove bolesti, piometre, infektivnih bolesti  i dr. Povraćanje se razlikuje od običnog vraćanja hrane iz jednjaka ukoliko je razlog za to smanjenje tonusa mišića jednjaka, što može imati za posledicu proširenje jednjaka – megaezofagus. Uzroci povraćanja mogu biti: prejedanje, neadekvatna ishrana (topla, hladna, začinjena hrana, pokvarena hrana, loše izbalansirana hrana, kosti), intolerancija na hranu, intoksikacija, parazirarna infestacija, jatrogeni gastritis, kao i gastro-enteritisi druge etiologije, ulkusi, tumori, strana tela.Apelujemo da psa podvrgnete veterinarskom pregledu kako bi se ustanovio razlog konstantnog povraćanja, pa samim tim i započela terapija.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pozdrav. Uskoro trebam da uzmem štene bull terijera, to mi je omiljena rasa. Zanima me vaše mišljenje o toj rasi i sve što znate o njoj. XadO: Bul terijer (Bull terrier)  je engleska rasa psa koja je nastala u devetnaestom veku. Preci bulterijera su u to vreme služili za borbe sa psima, medvedima, bikovima, jazavcima i pacovima. U tadašnjoj Engleskoj su odlučili stvoriti psa koji bi sa još više uspeha obavljao gore navedena zadatke. Tako su ukrštali bulldoga (stari engleski buldog koji nema baš velike sličnosti sa današnjim) i sada izumrlog Blac and Tan Terriera.Želeli su dobiti buldogovu hrabrost, neosetljivost na bol i žestinu sa terijerovom brzinom, agilnošću i ubojitim instinktom. Dobili su ne baš estetski privlačnog psa, krivih nogu, nedefinisane boje, grubog izgleda ali neustrašivog i okretnog psa koji je pokazivao bezgraničnu odanost prema vlasniku i sposobnost u ringu. Ime mu je bilo Bull and Terrier.Neki vlasnici tog psa koristili su ga u druge svrhe, čuvanje ovaca, lov i eliminisanje štetočina. Jedan od njih bio je i James Hinks koji je ukrštao Bull and Terriera sa White English Terrierom. On je bio mišljenja da gospoda onoga doba žele vernog pratioca koji se razlikuje izgledom od drugih pas, a stanju je odbraniti vlasnika. Rezultat je bio beli Bull Terrier zvan "beli kavaljer". Hinks se je želeo još više učiniti bulterijera elegantnim bez povijenih nogu i prefinjenijeg hoda. Spominje se da je u većoj ili manjoj meri u nastanku  bulterijera učestvovalo par rasa neke u većoj neke u manjoj meri: dalmatinac, pointer, greyhound,foxhound i borzoi. Rasa je službeno priznata 1888 godine, a njegova kolor varijanta nešto kasnije.Opšte karakteristike: Snažno gradjen, mišićav, dobro balansiran i aktivan pas, sa odvažnim, odlučnim i inteligentnim izrazom. Bulterijer je gladijator medju psima pun vatre i hrabar. Jedinstvena osobina je glava specificnog oblika. Nezavisno od veličine pas mora izgledati muževno, a kuja ženstveno. Ujednačenog temperamenta, podložan disciplini. Iako je oštar prema psima, naročito je dobar prema ljudima. Ne postoji ograničenje u telesnoj masi i visini, ali trebalo bi da postoji impresija o maksimalnoj supstanci za veličinu psa u skladu sa kvalitetom i polom. Postoje primerci od 18 - 40 kg., visine 42 - 56 cm. Propisane boje i dlaka: za bele - čista bela dlaka, pigmentacije na koži oznake na glavi ne treba kažnjavati. Za obojene - boja dominira, sve ostale varijacije u boji su jednake, s tim što se preferira tigrasta. Dozvoljena je i trobojnost. Tačkaste oznake na beloj dlaci su nepoželjne, kao i plava boja i boja jetre. Dlaka je kratka, polegla, podjednaka i oštra na dodir sa tamnim sjajem. Koža je zategnuta. Mekša podlaka može biti prisutna zimi.Glava je duga, jaka i duboka, ali nije gruba. Gledano od napred glava je oblika jajeta i kompletno popunjena. Njena površina nema šupljina i praznina. Gornji deo lobanje je ravan izmedju ušiju. Profil je blago zaobljen unazad od vrha lobanje do vrha nosa, koji treba da bude crn i savijen prema dole. Nozdrve su dobro razvijene, a donja vilica duboka i jaka. Oči izgledaju uske, skriveno postavljene i trouglaste, dobro smeštene u lobanji. Crne ili nešto više smeđe tako da izgledaju crne sa probadajućim odsjajem. Nepoželjne su plave ili delimično plave oči. Uši su im male, tanke, blizu postavljene. Pas treba da je u mogućnosti da ih drži čvrsto uspravljene kad gleda gore. Zubi naravno zdravi, čisti, jaki, dobre veličine, perfektno pravilni sa kompletnim makazastim zagrizom. Usne su čiste i prikupljene. Imaju vrlo mišićav vrat, dug, napet, sužava se od ramena do glave i nema slobodne kože. Kod ove rase ramena su jaka i mišićava, bez opterećenja. Lopatice ravne i drže se blizu zida grudi i imaju vrlo naglašenu kosinu unazad, time se pravi skoro pravi ugao sa nadlakticom. Laktovi su pravi i jaki. Podlaktica je uspravna. Prednje noge imaju najjači tip okruglih kvalitetnih kostju, pas treba da stoji čvrsto na njima. Noge treba da budu perfektno paralelne. Kod odraslih pasa dužina prednje noge treba da je jednaka dubini grudi. Telo im je dobro zaobljeno sa vidljivom zaobljenošću rebara i dobrom dubinom od grebena do grudne kosti, tako da je grudna / prsna kost bliže zemlji nego želudac. Ledja kratka i jaka sa ledjnom linijom u blagom luku iza nivoa grebena. Dobro mišićave slabine. Donja linija od grudne kosti do želuca formira gracioznu krivu liniju na gore. Grudi široke kad se gledaju od napred. Zadnje noge su im paralelene kada se gledaju od pozadi, butine mišićave, potkolenica dobro razvijena. Koleno dobro razvijeno, a potkolenica dobro zaobljena sa kostima šapa koje su kratke i snažne. Rep je kratak, nisko usadjen i nošen horizontalno - debeo u korenu i sužava se u finu tačku. Šape su im okrugle i kompaktne sa dobro prikupljenim prstima.      Oboljenja karakteristična za ovu rasu: Bulterijeri su uopšteno gledano zdrava rasa, medjutim pojedini primerci mogu patiti od nedostatka cinka, što može izazvati uginuće. Neki su štenci rođeni gluvi, a neki pate od opsesivno kompulzivnih radnji, kao što je lovljenje repa. Pojedine krvne linije su sklone iščašenju kolena - čašice. Kod mužjaka se može dogoditi preterano lučenje testosterona, zbog čega postaju preterano teritorijalni. Kod tog problema često pomaže kastracija, tako da im malo ublaži karakter. Znaju biti osetljivi na ubode buva i razviti alergijske skolonosti (na pljuvačku buve). Takođe su skloni gojenju i slabim kolenima, dok su beli primerci, kao što smo naveli često skloni gluvoći. Životni vek bulterijera prosečno iznosi 10 - 12 godina.Bulterijeru je potrebna minimalna nega krzna / dlak. Dovoljno je iščetkati ga gumenom četkom, kako bi se odstranila mrtva dlaka i time dlaka održala u dobru stanju. Uz to, redovno mu čistite uši. Vrlo je oštar prema samome sebi (gotovo da ne oseća bol), srdačan, tvrdoglav, sa svojom vlastitom voljom, živahan, žestok, voli decu, spontan je i veseo.Neki bulterijeri skloni su čestim sukobima sa drugim psima. Preporuka je da se štenci ove rase blagovremeno dresiraju u cilju sticanja adekvatnih navika i poslušnosti. Kada je potpuno odrastao, ovaj je pas vrlo jak za svoju veličinu, pa ga je jako teško trenirati. Bulterijer je inteligentan pas, relativno brzo uči, ali je ujedno i tvrdoglav i svojeglav. Njegov potencijalni vlasnik mora biti izuzetno strpljiv i dosledan i dominantan. Sa druge strane mora imati razumevanja za psa i znati pokazati ljubav prema njemu. Ovi psi jako se dobro slažu sa decom, pod uslovom da su imali dobar socijalni trening kao mladi. U toj opciji kasnije neće imati problema niti u odnosu sa mačkama ili drugim kućnim ljubimcima. Poneki bulterijeri umeju biti agresivni prema drugim psima, ali to najviše zavisi od prirode pojedinog psa, kao i od načina na koji je proveden njihov socijalni trening i odgoj. Ako već imate psa, nipošto mu nemojte izabrati bulterijera za društvo. Možda ne odmah, možda tek nakon nekoliko godinu, ali kad - tad došlo bi do sukoba. Ako im se pruži dovoljno mogućnosti za kretanje i vežbanje, bulterijeri će biti mirni u kući. Odličan način trošenja energije koju ovaj pas svakako posedujeje da trče uz bicikl, rolere..., ali ne pre nego što potpunu odrastu, i ne previše odjednom. U dobro vežbanje moraju biti uključene i adekvatna ishrana, medicinska nega, šetnje, trčanja, igra bez povodca.Prilikom izbora šteneta trebalo bi obratiti pažnju na sledeće: najidealnije je da štene uzmete sa 8 nedelja starosti. Da štene izgleda zdravo, bez iscetka iz nosa, oka, zainteresovano, živahno, veselo.Kupovinom mladog psa u obavezi ste da ga vodite na redovnu vakcinaciju, kao i da mu stvorite osnovne higijenske navike. Da bi odrastao u zdravu jedinku, potrebno je da mu obezbedite hranu što boljeg kvaliteta (premium ili superpremijum).O osnovama zdrastvene nege psa / šteneta, pisali smo ovde

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kovrdžavog bišona, starog 5,5 meseci, ima jako neprijatan miris. Kupala sam ga već tri puta za dvadeset dana i idalje se oseća neprijatan miris , pošto treba da boravi u stanu da li je mozda uzrok neprijatnog mirisa hrana koju uzima Royal Canin, šampon je za male pse koji su mi preporučili u radnji za kućne ljubimce molim Vas da mi kažete koji šampon mi preporučujete iz vašeg asortimana, koje igračke, kao i vitamine, da li treba promeniti hranu i koliko ga često trebam češljati, šišanje su preporučili tek posle 8. meseca?Unapred zahvalna, Ivana iz ČačkaO: Koža pasa se znatno razlikuje od naše. Na primer, epidermis pasa je mnogi tanji (sastoji se od 3 – 5 puta manje slojeva ćelija) od našeg, dok je pH vrednost ljudske kože 5,5, a pseće 7,5. Takođe, psi – osim na tabanima - nemaju ekrine znojne žlezde, a rast dlaka je cikličan, dok je kod čoveka neprekidan.Fiziološki šampon (Virbac) je dobar izbor za Vaše štene, jer ne remeti prirodnu ravnotežu kože i može se češće koristiti od klasičniih šampona za pse. Posebna karakteristika ovog šampona je da sadrži posebno patentiran aldehidni kompleks za neutralisanje neprijatnih mirisa.Koliko često ćete kupati Vašeg psa zavisi od potrebe, ali to ne bi trebalo raditi češće nego jednom mesečno. Posebno treba obratiti pažnju da se šampon temeljno ispere iz krzna.Osim preparata za suvo kupanje, koji mogu biti u vidu pudera, spreja ili pene i koji osim što pokupe nečistoću imaju i prijatan miris, možete koristiti i dezodoranse-losione (Greenfields). To su losioni koji se nanose direktno na krzno. Primenjuju se tako što se posle nanošenja, krzno istrlja komadom tkanine. Ovi losioni uklanjaju neprijatne mirise , štite i neguju dlaku, čine je mirisnom i sjajnom. Trenutno imamo losione sa sledećim mirisima:- divlje dinje- jabuke i mente- manga- papaje.Takođe u ponudi imamo i parfeme (Armonie Naturali) za pse, koje možete svakodnevno nanositi na dlaku Vašeg ljubimca, a sa ciljem neutralizacije pomenutog mirisa.U slučaju nekih patoloških promena na koži postoji čitav niz preparata koji su Vam dostupni u Pet Centru (Cani derm tablete i ulje, Derm caps itd.).Drugi aspekt higijene kože i dlake je redovno svakodnevno češljanje i četkanje čime se uklanja suvišnu dlaku, ali i pojačava  cirkulacija u koži, što će smanjiti ispadanje dlake, a dlaka će postati lepša i sjajnija. U ponudi Pet centra nalazi se veliki izbor četki za higijenu dlake.Već kao štene, potrebno ga je četkati svaka dva dana, čak i onda kada se misli kako to nije potrebno. U dosledno vaspitanje spada i stvaranje efekta navike. Zato će četkanje kasnije doživljavati kao nešto prijatno. Oko sedmog meseca ćete primetiti kako mu se dlaka brzo ućeba. U tom periodu koji može da traje više meseci, treba ga četkati svaki dan. Tada nega uopšte neće biti problem. Kupati ga treba retko, a pre kupanja ga je potrebno dobro isčetkati. U krznu ne sme da bude ni jedan čvor. Jer, ako ga ućebanog stavite u vodu, čvorovi će postati još čvršći. Tu ne može da pomogne nikakav šampon.Kritična mesta su iza ušiju, na bradi i nogama. Na takva mesta treba staviti bebi puder i rasčešljti ih češljem. Ne treba ga šišati kao pudlu - što mnogi rade. Iako bišon po standardu treba da ima dugu dlaku, ukoliko ne odlazi na izložbe, najbolje ga je ošišati. To je prednost za jednog aktivnog psa i leti i zimi, jer Bishon frise je pravi pas prirode.Što se tiče igračke, ona prvenstveno mora biti sigurna za Vašeg ljubimca. Svi psi vole lopte, ali nemojte im dati male. Veličina loptice za tenis je relativno sigurna, manje bi mogle da se zaglave u grlu. Igračka u obliku kosti, od pune gume , je takođe dobra za Vaše štene, kao i igračke koje pište i koje ih veoma zabavljaju. Igračke će vremenom podneti dosta griženja i grebenja, tako da Vi prilikom kupovine morate da obratite pažnju na sledeće:- Igračke ne smeju biti otrovne( od toksičnih materija),- ne smeju da sadrže delove koje pas može da odgrize i proguta,- ne smeju da sadrže oštre ivice,- ne sme postojati mogućnost da pas proguta celu igračku,- čuvajte psa od malih lopti i malih, plastičnih dečjih igračaka.Ukoliko vašeg psa hranite isključivo Royal Canin hranom (superpremium hrana), nije potrebno dodavati bilo kakve suplemente ishrani, ali ukoliko pored gotove super premium hrane, Vašeg psa hranite i nekom drugom hranom koja ne pripada ovoj grupi, ili ukoliko mu dajete i kuvanu hranu, onda je potrebno dodavati neke od vitaminsko - mineralnih preparata.Takođe, u periodu od 3 - 7 meseca života, kada dolazi do zamene mlečnih zubića stalnim, pojačana je potreba za nekim mineralnim materijama i u tom periodu života možete dodavati određene vitaminsko-mineralne preparate posebno bogate kalcijumom:- Caniletten (Canina) - 1 tableta na svakih 10 kg telesne težine dnevno,- Pet - Phos (Sogeval) - 1 tablete na 5 kg telesne težine,- Mineral (Bewi dog) - 0,6 g minerala na 1 kg telesne težine dnevno.Važno je napomenuti da je najbolji izbor za Vašeg psa kupovina hrane u originalnom pakovanju jer samo tada možete biti sigurni u njen kvalitet, higijensku ispravnost, sačuvane hranljive sastojke u optimalnim količinama, kao i u zagarantovani rok upotrebe datog proizvoda.