Pitajte Veterinara

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku haskija staru 3.5 godine. Trudimo se maksimalno da je zdravo hranimo, jede granule (non - stop joj je činija na raspolaganju), ali jede i ono čime se mi hranimo, u principu najviše meso. Ima oko 23 - 24 kg, lepo je građena i ima lepu sjajnu dlaku. Naš problem je u tome što ona mnogo voli da jede slatkiše, naročito čokolade. U toku dana sigurno pojede 30 g, što čokolade što keksića. Naravno da joj kupujemo i slatkiše za kučiće, ali ako vidi nas da jedemo slatko nema šanse da ona to ne dobije. Čitali smo da se kučićima NE daje slatko, ali ona je naš ljubimac kome mi ne možemo da kažemo NE!  Molim Vas recite mi, da li je štetno da ona jede toliko slatko?Hvala Vam najlepše na odgovoru i sve najbolje,LjiljanaO: Veoma je bitno da znate da postoje materije koje morate izbegavati u ishrani psa, jer mogu izazvati zdravstvene probleme:- šećer, čokolada, mentol, alkohol - hrana koja sadrži puno soli i drugih začina - pečeno meso - sirove iznutrice (naročito slezena i jetra, čak i kuvane) - kosti živine, divljači, ribe tj. sve kosti koje se oštro lome - mleko (izaziva proliv - pas nema potrebne enzime koji fermentišu mleko u probavnom traktu, zato može jesti samo već ukiseljene proizvode) - termički neobrađena  jaja (najbolje izbegavati, a naročito sirovo belance, jer izaziva perutanje i ispadanje dlake, a pas se može zaraziti i salmonelom) - povrće koje nadima (pasulj, grašak, mahune)Industrijski šećeri se izbegavaju i umesto njih koristite poslastice za pse (čokolada, keksići, bombonice i sl.)Čokolada za ljudsku ishranu jedan je od najpopularnijih prehrambenih proizvoda, a ne mogu mu odoleti ni psi. Na žalost, čokolada sadrži alkaloid teobromin koji je za pse toksičan u vrlo malim dozama. Deluje ekscitirajuće na centralni nervni sistem, uzrokuje porast krvnog pritiska, stimuše rad kardiovaskularnog sistema, izaziva mučninu i povraćanje. Ne sadrže sve čokolade istu količinu teobromina. Tako one za kuvanje sadrže 8 - 10 puta više teobromina od mlečnih čokolada. Bele čokolade ga sadrže samo u tragovima. Toksična doza teobromina za psa je 100 - 200 mg/kg.Dakle, zavisno od vrste i količine čokolade, mogu se razviti različiti znaci trovanja teobrominom, a to su:- ekscitacija, nemir, drhtanje - povraćanje, proliv- grčenje mišića- gubitak svestiNe postoji specifični antidot za teobromin. Terapija je simptomatska, što znači da se lekovima može delovati samo na simptome trovanja. Ako primetite bilo koji od navedenih znakova (a i pre, ako je pas pojeo veću čokoladu), odvedite vašeg psa veterinaru.Za ishranu pasa nisu škodljive poslastice od čokolade koje možete kupiti u prodavnicama specijalizovanim za prodaju hrane za kućne ljubimce, jer je iz tih čokolada odstranjen teobromin.Inače, hranite Vašeg psa nekom od super premium hrana (idealno izbalansirane), a ukupna dnevna količina hrane određuje se (kod većine proizvođača), prema očekivanoj težini psa u odraslom uzrastu i starost u mesecima. Na svakom originalnom pakovanju hrane postoji odgovarajuća tabela ishrane. Potrebno je naglasiti da se predviđene količine odnose na ukupnu dnevnu potrebu.Broj obroka s obzirom na starost psa: - štenci od 2 - 3 meseca, 4 do 5 obroka dnevno - štenci od 3 - 6 meseci, 3 do 4 obroka dnevno - štenci od 6 - 10 meseci, 3 obroka dnevno - odrasli psi, 1 do 2 obroka dnevnoPreporuka je da se držite zadatih količina i da obroke nudite dva puta dnevno, kako ne bi došlo do pojave gojaznosti, pa samim tim i mogućih zdravstvenih komplikacija.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam berrnardinca, starog sedam meseci. Pre nekoliko dana sam primetio da mu se u unutrašnjem uglu levog oko pojavila cista, koja je velicine 1/5 njegovog oka. Raspitivao sam se po internetu, i našao najblaže rečeno dijametralno suprotna mšsljenja o tome kako treba tretirati tu cistu, od saveta veterinara da je treba što pre odstraniti, do saveta da se nikako ne sme odstranjivati, jer može da izazove sušenje oka. Stoga vas molim za savet ili bilo koju preporuku. NemanjaO: Promena koju opisujete najverovatnije predstavlja prolapsus suzne žlezde trećeg očnog kapka.Fiziološki se oko psa vlaži iz dve suzne žlezde. Jedna se nalazi u gornjem kapku, a jedna u trećem očnom kapku. Suzna žlezda trećeg očnog kapka daje veću količinu suza koje su bitne za zaštitu oka.Kod pasa manjih rasa, anatomski, žlezda trećeg očnog kapka je loše pričvršćena za svoju okolinu, te je sklona prolapsusima (menjanja pozicije u odnosu na fiziološku). Probairana suzna žlezda liči na crveno ispupčenje u unutrašnjem uglu oka. Vremenom može postati ljubičasta, jer krvotok kroz žlezdu slabi (zbog komprimovanih krvnih sudova).Terapija je isključivo hirurška i svodi se na repoziciju žlezde (vraćanje žlezde na njenu prirodnu poziciju).Operaciju izovodi veterinar specijaista, a potpuni oporavak je moguć za nedelju dana ukoliko nie dođe do komplikacija.U slučajevima kada nije moguće vratiti žlezdu, neophodno je odstraniti je, ali je u većini slučajeva neophodno dodavati "veštačke suze" do kraja života, kako bi se izbeglo "sušenje oka", tj. komplikacije nastale usled smanjene količine suza.Savetovala bih vam da psa odvedete kod veterinara specijaliste.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Jeste li upoznati sa "obrnutim kijanjem" i kakva su vaša razmišljanja o tome? Šta preporučujete ? Jeli to opasno? Unapred zahvalne.Marina i EvaO: Kontra kijanje -  Pharyngeal Gag Reflex (Reverse Sneezing) je stanje koje najčešće preplaši vlasnika kada se vlasnik prvi put susretne sa njim. Ovo stanje se najlakše može opisati kao udisanje vazduha kroz kolabiranu traheju, te ovaj zvuk podseća na hrkanje. Međutim, ovo stanje ne treba da vas plaši, jer ne narušava zdravsveno stanje.U literaturi se kao razlog ovoj pojavi navodi spazam nepca koji nastaje kao posledica iritacije mekog nepca i grla vežbom na hladnom ili na toplom vazduhu, zatezanjem ogrlice ili povoca, stranim telima, parfemima, virusima, raznim hemikalijama itd.Terapija ne postoji, ali je preporučljivo da pronađete uzrok koji dovodi do ove pojave i da pokušate da sperčite nastanak novog napada. U toku napada psu možete pomoći na taj način što ćete mu blago izmasirati grlo, kako bi opustili mišiće, a samim tim otklonili spazam.Ukoliko napadi budu učestali neophodno je da odvedete psa kod veterinara kako bi ga pregledao i otklonio sumnju da su napadi izazvani hroničnom upalom nosne sluznice, polipima, alergijama itd, pa se lečenjem primarnog procesa sprečava pojava napada.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam štene čau čau od 5 meseci. Zanima me koja hrana je najbolja da bi imao lepu i bujnu dlaku i bio zdrav. Takodje,bilo bi mi korisno ako biste malo detaljnije opisali šta je sve potrebno za ovu pasminu, kao i načine osnovne dresure. Pošto nemam iskustva u odgajanju kućnih ljubimaca, bila bih vam veoma zahvalna na informacijama. BojanaO: Radi se o jednoj od najdrevnijih pasmina, a postoje zapisi koji datiraju čak iz 11. veka p.n.e. Poreklo vuče iz Kine / Mongolije, gde su budistički sveštenici uspeli da sačuvaju autohtonost ove rase. Čau - čau je jedna od najstarijih rasa pasa. Ovi psi su uživali status veličanstva kod kineskih careva, plemića i živjeli kao kućni ljubimci u velikom luksuzu. Čau - čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi držali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju moć i bogatstvo. Prvi Evropljanin koji ih je spomenuo i opisao u dnevnicima svog putovanja je Marko Polo koji je posetio Kinu u 13. veku. Čau Čau je u Evropi ostao nepoznat sve do kasnog 15. veka kada su ga sa sobom doveli trgovci i mornari na jedrenjacima.U Kini su ga negovale sluge specijalno obučene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od kože pravila odela. Nažalost, čau - čau se nalazio često i na dvorskoj trpezi, pa je služio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlači sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih našli kod bogatih trgovaca i plemstva. Međutim, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujući budističkim kaluđerima, kao i onim primercima koji su se našli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da opstane. Čau - čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu se ipak stavi do znanja da ste vi vođa, a on podređeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge šetnje niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre kao što su bacanje loptice, "aport", preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre čau - čaua, a takođe i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu "veze" sa uzajamnom vernošću za ceo život. Čau - čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost. Čau - čau je pas vrlo čist i bez mirisa. Vrlo retko laje i to obično u slučaju potrebe. Rođeni je čuvar i tome ga ne treba posebno učiti. Ima raskošno krzno tako da svojom pojavom podseća na lava. Čau -  čau ne voli vodu. Naročito treba voditi računa da sa mukom pliva jer mu tada krzno puno oteža od vode pa se može čak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godišnje mada ni to nije neophodno jer se čau - čau sam liže i pere kao mačka. Jednostavno, ovaj pas voli da bude čist i uredan. Čau - čau je veoma snažan i mišićav. Veoma je ponosan i gord pas.Interesantna je legenda o njegovom plavom jeziku koji ga i čini toliko različitim od drugih rasa. Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usađivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je čau-čau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.Spada u skuplje rase pasa jer je redak i teško se razmnožava, a i dok ne odraste treba dosta uložiti u njega pošto punu zrelost i snagu dostiže tek sa tri godine. Ovo nikada nije bio pas kojeg su gajile široke narodne mase i, ma koliko to možda nekom zvučalo elitistički, treba reći da je to bio i ostao pas "odabrane" grupe ljudi. Krajem 18. veka prvi primerci čau - čaua stigli su do Engleske. U prvo vreme su ih držali u zoološkim vrtovima, da bi kasnije postali pravi kućni ljubimci. Krajem 19. veka rasa počinje da zauzima i značajno mesto na izložbama, a 1894. godine rasa dobija sadašnje ime što u slobodnom prevodu znači - jestivi pas. Čau-čau spada u petu F.C.I. grupu - špic tipu i primitivnom tipu rase; sekcija peta - Azijski špicevi i srodne rase bez radnog ispita.To je ktivan pas, zbijen, proporcionalan, lavljeg izgleda, dostojanstvenog i ponosnog držanja, dobre gradje. Miran pas, dobar čuvar, plavo - crnog jezika, jedinstven po svom krutom hodu. Samostalan je, odan ali distanciran. Lobanja mu je ravna i velika, njuška umereno duga, nosna pečurka je velika i debela, crna, izuzev kod krem i skoro belih pasa kod kojih je svetle boje i kod plavih i riđih kod kojih je dozvoljena ista boja kao što je boja krzna. Oči su tamne, u obliku badema, dosta male. Kod riđih i plavih primeraka dozvoljena je ista boja očiju kao što je i boja krzna. Ima male uši, blago zaobljenih vrhova, nošene uspravno, dobro razmaknute, usmerene ka napred. Zubi su snažni i dobro poređani, vilice su jake, makazast zagriz, čeljust pravilna i kompletna. Jezik je plavocrn, kao i usne i nepca. Vrat mu je snažan, ne suviše kratak. Plećke su mišićave i iskošene. Noge su ravne, umerene dužine sa dobrim kostima. Grudni koš je veliki i dobro razvijen. Rebra su zaobljena, leđa kratka, ravna i snažna.Zadnje noge mišićave, potkolenice. nikada nisu povijene ka napred.Šape su male, oble, nalik mačjim.Visoko usađenog repa i nošenog sasvim na leđima. Hod im je oskudan, ukočen i neprirodan.Karakteriše ih duga ili kratka:- Duga dlaka je gusta, prava i vrlo bogata. Pokrovna dlaka je oštrija, sa mekom i vunastom poddlakom. Dlaka je gušća na vratu gde obrazuje grivu.- Kratka dlaka je gusta, prava i nije polegla već je uspravna i čupava. Inaju jednobojno krzno crno, crveno, plavo, riđe, krem ili prljavo belo, mestimično nijansirano, ali ne pegavo ili višebojno. Ispod repa i zavesica na butinama su često svetlije nijanse.Mužjaci su veličine od 48 do 56 cm, a ženke od 46 do 51 cm. Kratkodlaki čau - čau je izvorni tip, a dugodlaki je nastao selekcijom. Ukoliko se međusobno pare kratkodlaki i dugodlaki, kratko krzno je dominantnije. Kratkodlaki čau - čau ima duboku i jaku crvenu boju koja se ne nalazi kod dugodlakih, za koju se smatra da je osnovna, izvorna boja.Za zdravu kožu i dlaku pasa važne su aminokiseline, tirozin, triptofan i cistin. Takođe, kao što smo naveli, potrebni su minerali i vitamini od kojih je najzaslužniji biotin, vitamin A, riboflavin, B12, folna kiselina ... Neadekvatna i vrlo siromašna ishrana koja ne sadrži dovoljne količine belančevina životinjskog porekla i žitarica, može dovesti do i lošeg stanja kože i dlake.Čau -čau spada u kategoriju velikih rasa. To znači da sa 15 meseci štene je 70 puta teže nego pri rođenju. Iz tog razloga je bitno da od samog početka kvalitetnom ishranom obezbeđujete pravilan razvoj skeleta, dobro varenje, podršku imunološkom sistemu, negu kože i dlake. Ishrana psa u prvoj godini života, kada dolazi do intezivnog rasta i razvoja, je od inicijalnog značaja za njegov zdrastveni status u budućnosti. Od osmog meseca štene  počinje da razvija mišićnu masu. U ovom uzrastu potrebe za energijom su veoma velike. Unos hrane mora biti strogo kontrolisan kako bi se izbegla pojava gojaznosti koja može dovesti do deformacije kostiju, oštećenja i trošenja zglobova. Sve se to, kao što sam već naglasila, postiže hranjenjem psa visokvalitetnim superpremium hranama. U našem asortimanu postoji veliki izbor ovih hrana od različitih proizvođača.Adekvatna ishrana je veoma bitan faktor za zdravlje kože i dlake psa. Uvek se u ishrani preporuluje ishrana superpremijum ili premijum hranama, kao što su Brit care, Hill’s, Royal Canin, Purina Pro Plan, Trainer, Alleva Belcando, Cibau... Ove hrane su pravilno izbalansirane tako da kroz hranu pas unosi sve relevantne sastojke bitne za njihov pravilan rast i razvoj, a samim tim to utiče i na zdrav status kože i dlake. O superpremijum hrani Brit care, pisali smo ovdeNa svakom originalnom pakovanju je istaknuto upustvo o hranjenju psa tj. količini u gramima (razlikuje se u zavisnosti od robne marke koju odaberete), tako da je jednostavno napraviti pravilan raspored obroka.U načelu važi pravilo hranjenja:- do  3. meseca, 4 - 5 puta dnevno- od  3. - 6. meseca, 3 - 4 puta dnevno- od  6. - 12.meseca, 2 - 3 puta dnevno- od 12. meseca, 1 - 2 puta dnevno (u zavisnosti od stepena aktivnosti psa)Količina obroka zavisi od vrste / robne marke - kvaliteta hrane. Ukoliko u ishrani psa koristite hranu koju Vam preporučujemo, nema potrebe dodavati bilo kakve druge namirnice. Savakako im to neće škoditi, ali ne bi trebali da ishranu bazirate na takvoj vrsti hrane. Pošto je ishrana u prvoj godini jako bitna, preporučuje se da bude kvalitetno izbalansirana, što možete postići samo ishranom superpremijum / premijum  granuliranim hranama. Pridržavajte se propisanih dnevnih doza obroka koje su na poledjini svakog originalnog pakovanja striktno navedene.Ishrana za bolji izgled kože i dlake bi trebalo da bude bazirana na hranama superpremijum kvaliteta koje su na bazi jagnjetine ili lososa (izbegavate pojavu alergija), ili koristiti hrane za osetljivu kožu (Sensitive skin). U slučaju problema sa dlakom i kožom ili poboljšanja izgleda preporučujem Vam neke od suplemenata / preparata iz naše ponude:Biotin forte (Canina) - preporučuje se psima sa problemima kože i dlake. Omogućava ciljanu dopunu ishrane esencijalnim masnim kiselinama jer njihov nedostatak se karakteriše u prvom redu opštim lošim stanjem kože, dlakom bez sjaja, opadanjem dlake, hrapavom kožom, formiranjem peruti i svrabom. Preparat Cani Derm iz linije Anivital poboljšava stanje kože i dlake Vašeg psa. Za iste ove indikacije može se koristiti Derm - caps linije Canina, BH 5000 linije Bewi Dog su odličan izvor biotina, Opti hair (Versele Laga), Viacutan plus, CanivitNaš savet je da ishranu bazirate na navedenim superpremijum hranama tj. hranama superpremijum kvaliteta uz eventalno korišćenje preparata za poboljšanje stanja kože i dlake.Ukoliko je hrana koju odaberete nižeg kvalitativnog ranga (ne pripada rangu superpremijuma), informacije o dodatnim preparatima za ishranu koji se preporučuju, pročitajte ovde Adekvatna medicinska nega je takodje bitna, o čemu smo pisali ovdeŠtene možete  kupati nakon  3 do 4 meseca tj. petnaest dana nakon što je primio poslednju vakcinu protiv besnila. Ova mera predrostrožnosti je neophodna kako bi se psu formirao potreban imunitet, a time izbegle moguće prehlade koje mogu uticati na njegovo zdrastveno stanje.U načelu, sasvim je dovoljno da se pas kupa 3 - 4 puta godišnje. Kupanjem se skida prirodna masnoća kože, pa može doći do perutanja kože, ona postaje suva, lako puca i na taj način se smanjuje jedna od osnovnih funkcija kože, a to je njena zaštitna uloga.  Medjutim, ukoliko Vaš pas dosta vremena provodi napolju i / ili se često prlja (što neverujemo da će biti slučaj sa ovom rasom), u našoj ponudi možete pronaći šampon (VIRBAC) kojim je moguće vršiti svakodnevno kupanje jer formula ovog šampona  ne iritira kožu i ne sadrži mirise koji mogu smetati psima. U ponudi Pet centra inače možete pronaći veoma bogat izbor preparata za odražavanje higijene kod pasa, medju kojima su šamponi za mokro i suvo pranje (pene, puderi), kondicioneri, četke itd. Ponuda obuhvata više robnih marki medju kojima su: Amicci e Felici, Ingenia, Trixie, All Systems, Greenfields, Armonia Naturali, Dog It, Skalar, itd. Četkanje je deo svakodnevnog rituala, tako da posle svake šetnje neophodno je četkanjem krzna u cilju održanja higijene i zdravlja dlake.Pravilo kod većine pasa mužjaka je da žele u zajednici da se pozicioniraju kao "alfa" vođe, kako medju psima tako i medju ljudima. Ovdje se rađaju greške u vaspitavanju tokom perioda odrastanja jer uglavnom vlasnici prvi popuste upravo zbog njihove "ljupkosti" i dozvole mu sve i svašta (skakanje u krilo vlasnika, griženje i napadanje ostalih članova porodice i gostiju, spavanje na jastuku vlasnika, ležanje na kauču, i to na mestu koje koristi "glava" porodice i slično). Dokazano je da psi osećaju emotivno stanje svoga vlasnika (nervoza, strah), a u tom momentu neke rase shvate da su im vlasnici "slabi" i preuzimaju vodstvo, postaju "alfa". Takvi psi imaće problema sa ponašanjem. Ženke su mirnije, prvrženije porodici i manje teritorijalno nastrojene. Ženke su mnogo naklonjenija porodici i ima prisniji odnos sa ljudima, dok je mužjak agresivniji i smeliji. Takođe, veoma je bitno naglasiti da ženke imaju teranje u proseku 2 puta godišnje u trajanju od 3 nedelje, pa samim tim i potencijalno veliki broj štenadi, pa ako ne biste potomke, onda bi sterilizacija bila najbolje rešenje. Sterilizacija ne menja ličnost psa. Za razliku od ženki, mužjaci su cele godine raspoloženi za parenje, samo čekaju mirisne signale koje im šalje ženka koja je u estrusu, pa povedeni tim signalima, mogu pobeći i potući se sa drugim mužjacima.U situacijama kada želimo da pas stekne ili dobro učvrsti određene navike pribegavamo dresuri. Odnos psa i čoveka je interaktivan pa određene principe koje čovek postavlja kao željene, pas prihvata uz dresuru. Kvalitetnom  dresurom se postiže da pas stvori svesnu, a ne slepu poslušnost. Dresura mora biti prilagođena karakteristikama rase. Dreseri se na osnovu toga, ali i na osnovu individualnih karakteristika psa opredeljuju za principe dresure za koje smatraju da će dati najbolji rezultat. Dresurom se pas usmerava u određenom pravcu i najveću ulogu u tome ima dreser. Dresura pasa je moguća zahvaljujući višoj nervnoj aktivnosti kontrolisanoj od strane velikog mozga. Veza između psa i spoljašnje sredine se ostvaruje na više nivoa i pomoću refleksa. Refleksi mogu biti urođeni i stečeni. Uslovne reflekse pas stiče tokom života i to stalnim ponavljanjem određene radnje, zasnovani su na stečenom iskustvu i u osnovi su svake dresure. Svi nadražaji koji se koriste tokom dresure dele se u četiri osnovne grupe: mehanički, nadražaji ishrane, zvučne komande i gestove. Obuku poslušnosti i socijalizacije psa treba početi što pre i završiti je do polne zrelosti. U periodu od 7 - 8 meseci pas dobija neke karakteristike u ponašanju koje su vezane za zrelog psa, tako da posle 9. meseca može početi sa nekim komplikovanijim komandama ukoliko to želite.Postoji više metoda dresure: - mehanički metod / dresura primenom mehaničkih nadražaja- hranom pospešujući metod- kontrasni metod / kombinacija predhodna dva metoda- metod imitiranja - pas prvo posmatra, a zatim i oponaša već dresiranog psaJedan od osnovnih preduslova uspešne dresure je pravilan odnos između dresera i psa. Osnovno načelo uspešne dresure je da se pas ne plaši dresera.  Obuku poslušnosti i socijalizacije psa treba početi što pre i završiti je do polne zrelosti. U periodu od 7 - 8 meseci pas dobija neke karakteristike u ponašanju koje su vezane za zrelog psa, tako da posle 9. meseca može početi sa nekim komplikovanijim komandama. Kursevi dresure koji zahtevaju potpunu fizičku zrelost ne pohađaju se pre 18. meseca starosti. U većini slučajeva vlasnici pasa greše i prerano počnu sa treningom. Ovo je velika greška jer organizam, dok ne postigne određeni stepen telesnog razvoja, nije sposoban da podnese velike fizičke napore. Pre nego što se odlučite za trening  važno je da se odlučite šta vašem psu nedostaje, pa tek onda donesete odluku - koji sistem treninga primeniti. Vlasnici pasa često preforsiraju pse ili pogrešno treniraju, zato bih Vam preporučila savet iskusnog dresera kako bi izbegli da umesto pozitivnih rezultata dobijete negativne. Komande koje bi Vi violeli da pas savlada možete izricati i sami još od najranijeg doba. Pas ih uspešno može savladati primenom hranom pospešujućeg metoda. Upornim ponavljanjem komandi, uz Vaše strpljenje i sistemom nagrade u vidu poslastice posle uspešno obavljenog zadatka brzo ćeete postići dobar rezultat.Da bi odrastao u zdravu jedinku, potrebno je da mu obezbedite hranu što boljeg kvaliteta (premium ili superpremijum) o čemu smo pisali. Pored velike ljubavi, potrebno Vam je dosta vremena, jer pas zahteva posvećenost. Redovne šetnje, igra, vođenje brige o njegovoj higijeni, ishrani itd. su sve aktivnosti koje zahtevaju maksimalnu posvećenost i odgovornost, naročito dok je pas štene. Ukoliko nas posetite, dodatne savete možete dobiti i od naših kolega veterinara.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam českog terijera starog 5 meseci. Možeteli mi reći nešto više o rasi? Imam problem sa njim što kad je napolju jede sve što nadje i onda počne da beži da mu ne bi uzela. Bojim se da mu se nešto ne desi. Kako da ga odviknem od toga? Hrani se dobrom hranom Friskies (dva puta dnevo po tabeli) i dobije dodatne vitamine, tako da mislim da nije gladan. Unapred zahvalna. OliveraO: Istorija ove rase počinje 1949. god. u nekadašnjoj Čehoslovačkoj gdje je František Horak pario Sealyham terijera sa škotskim terijerom i dobio rasu pogodnu za lov u šumama Bohemie (odatle nosi i naziv Bohemian terrier). Češki terijer spada u kratkonoge terijere. Težina mu je od 6 do 10 kg, a visina oko 28 cm.Dlaka, za razliku od većine terijera nije oštra, već mekana i svilenkasta, a velika je prednost što se ne linja. Potrebno je redovno iščetkavanje i češljanje, kako bi se sprečilo zapetljavanje dlaka. Boja dlake može biti u svim tonovima sive (od vrlo svetlo sive do najtamnije sive) i u boji kafe. Dozvoljene su žute i bele oznake. Pod terminom "žute oznake" misli se na kombinaciju boja black & tan. Te su oznake sve manje vidljive što je pas stariji, a u većini slučajeva potpuno nestaju. Bele oznake se najčešće pojavljuju na prsima, vratu, nogama i vrhu repa, ali ukupna količina belih oznaka ne sme biti veća od 20 %. Boja kafe je izuzetno retka. Inače poput nekih drugih terijera štenci češkog terijera rađaju se crne boje koja će tokom odrastanja preći u "pravu" boju. Oči su srednje velike i u skladu s bojom dlake, tamne ili jetrene boje. Uši imaju oblik slova V, polegnute su i pomaknute nešto napred. Rep nije kupiran i nošen je na dole. Kada je uznemiren ovaj pas podiže rep i tada ima sabljast oblik. Prsa nisu preduboka, zadnji udovi su mišićavi, prednje šape veće su od zadnjih. Narav čeških terijera se razlikuje od ostalih terijera. Mirnije su naravi nego drugi terijeri. Iako je zamišljen kao lovački pas on će to postati samo ako ga posebno usmeravate u tom pravcu. Vrlo su prilagodljivi u najrazličitijim situacijama pa su stoga i dobar izbor za različite tipove vlasnika. Sposobni su za duge šetnje i dobri partneri u dečjim igrama. Ipak, prilično su osetljivi pa im ne odgovara preoštar vlasnik kao ni život u zatvorenom prostoru. Pored svega je i prijatan porodični pas, čemu pridonose njegova vodljivost, prijatan temperament i podnošljivost prema drugim psima. Dobro se razume sa decom, odličan je čuvar koji ne laje previše. Robustan je i otporan pas.Pojačan apetit može nastati usled neadekvatne hrane. Hrana može biti kvalitativno ili kvantitativno neodgovarajuća. Kvalitativno neogovarajući obrok podrazumeva da je po količini najčešće odgovarajući, ali po sastavu, tj. zastupljenosti hranljivih materija ne odgovara. Najčešće obroku nedostaju biološki vredni proteini (kakvi se nalaze u čistom mesu) ili nema dovoljno energije (kuvanom delu obroka je neophodno dodavati masti ili ulja koja nisu prošla proces termičke obrade nego su naknadno dodata pripremljenom obroku). Disbalans često nastaje i kada su vitamini i mikro i makroelementi zastupljeni u nedovoljnoj količini. U periodu rasta su povećane potrebe organizma za ovim materijama, tako da njihov nedostatak može vrlo brzo dovesti do ispoljavanja kliničkih simptoma deficita, a uz to se može pojaviti prirodna potreba ka pronalaženju hrane kojom bi se mogao nadomestiti nedostatak. Kvantitativno neodgovarajući obrok podrazumeva da je po sastavu uglavnom dobar, ali je u nedovoljnoj količini.Pojačan apetit može biti posledica postojanja crevnih parazita, ili znak sistemskog oboljenja (kada se pored polifagije javljaju i drugi simptomi). O adekvatnoj medicinskoj nezi psa koja je sastavni deo adekvatne brige, pisali smo ovdeŠtenad su inače dosta istraživački raspoložena, pa većinu vremena napolju provode dobro istražujući okolinu. Iz čiste radoznalosti mogu probati svaki predmet koji im je iz nekog razlog zanimljiv, pa ako nije jestiv, može poslužiti za igru. Retko kada šteneća radoznalost dovodi do toga da štene jede sve na šta naiđe.Kod pasa su opisani opsesivno - kompulsivni poremećaji koji se karakterišu ponavljajućim stereotipnim radnjama nesvrsishodnog karaktera. Mogu biti vezani za konstantno ponavljanje lokomotornih radnji, konstantnu brigu o svom krznu -lizanje određenog područja, ingestivni poremećaji - konstatno traženje hrane itd. Ovi poremećaji mogu toliko obuzeti psa, da ne može da ostvari kvalitetan odnos sa okolinom.Predlažem Vam da razmotrite način ishrane Vašeg psa, da li je obrok po količini odgovarajući, da li je hrana odgovarajuća (po uzrastu i veličini psa). Pokušajte da ga hranite sat vremena pre šetnje i u toku šetnje da ga zanimate nekim igračkama ili da osmislite zajedničku igru (npr. donošenje loptice). Možete ga nagraditi krekerom svaki put kada postupi kako treba. Tako bi trebalo da se više trudi zbog poslastice koja sledi i na taj način da zaboravi da traži hranu u okolini. Takodje, psa možete kontrolisati prilikom šetnje na povodcu i ograničiti nedozvoljene radnje.U periodu polne zrelosti (7 - 9 meseci) verovatno će zaboraviti svoju naviku, jer će njegova njuškica tada prepoznavati miris ženki  (a naročito onih koje su spremne za parenje) i u travi će umesto hrane tražiti upravo tu informaciju.Najbolju ishranu postižete ako štene hranite hranom koja je superpremijum kvaliteta, za štence malih rasa.To je hrana koja se proizvodi od vrhunsko kvalitetnih sirovina. Ona je najiskoristivija za organizam psa, pa uz manje količine konzumirane hrane omogućava zadovoljenje svih potreba organizma kako u rastu i razvoju, tako i u odraslom uzrastu. Zbog svog kvaliteta i visoke energetske vrednosti, ova hrana se daje u manjim dnevnim količinama u odnosu na druge hrane. Granulirana hrana za male rase pasa je takođe prilagođena veličinom i teksturom malim ustima i sitnijim zubićima.U ove hrane ubrajamo: Brit care, Hill’s, Royal Canin, Trainer, Purina Pro Plan, Alleva itd. Dnevna količina hrane je propisana u tabeli na poleđini svakog originalnog pakovanja.O superpremijum hrani Brit care, dodatne informacije saznajte ovdeUkoliko u ishrani psa koristite hranu koju Vam preporučujemo, nema potrebe dodavati bilo kakve druge namirnice. Savakako im to neće škoditi, ali ne bi trebali da ishranu bazirate na takvoj / drugačijoj vrsti hrane. Pošto je ishrana u prvoj godini jako bitna, preporučuje se da bude kvalitetno izbalansirana, što možete postići samo ishranom superpremijum / premijum  granuliranim hranama. Pridržavajte se propisanih dnevnih doza obroka koje su na poledjini svakog originalnog pakovanja striktno navedene. Ako u ishrani Vašeg  ljubimca koristite gotovu dehidriranu  hranu koja pripada kategoriji  super premium hrana koja je u potpunosti izbalansirana prema potrebama psa i nema potrebe dodavati kalcijum tj. suplemente, jer time izbacujete iz ravnoteže već pripremljen i tačan odnos kalcijuma i fosfora u dehidriranoj hrani i remetite resorpciju ostalih hranjivih materija. Ukoliko su hrane nižeg kvalitativnog ranga, u ishrani se koriste dodatci / suplementi što Vi i činite.U načelu važi pravilo hranjenja:- do  3. meseca, 4 - 5 puta dnevno- od  3. - 6. meseca, 3 - 4 puta dnevno- od  6. - 12.meseca, 2 - 3 puta dnevno- od 12. meseca, 1 - 2 puta dnevno (u zavisnosti od stepena aktivnosti psa)Obuku poslušnosti i socijalizacije psa treba početi što pre i završiti je do polne zrelosti. U periodu od 7 - 8 meseci pas dobija neke karakteristike u ponašanju koje su vezane za zrelog psa, tako da posle 9. meseca može početi sa nekim komplikovanijim komandama. Osnovne komande koje bi Vi voleli da pas savlada možete izricati i sami još od najranijeg doba. Pas ih uspešno može savladati primenom hranom pospešujućeg metoda. Upornim ponavljanjem komandi, uz Vaše strpljenje i sistemom nagrade u vidu poslastice posle uspešno obavljenog zadatka brzo ćeete postići dobar rezultat.Da bi odrastao u zdravu jedinku, potrebno je da mu obezbedite hranu što boljeg kvaliteta (premium ili superpremijum) o čemu smo pisali. Pored velike ljubavi, potrebno Vam je dosta vremena, jer pas zahteva posvećenost. Redovne šetnje, igra, vođenje brige o njegovoj higijeni, ishrani itd. su sve aktivnosti koje zahtevaju maksimalnu posvećenost i odgovornost, naročito dok je pas štene. Ukoliko nas posetite, dodatne savete možete dobiti i od naših kolega veterinara.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Veliki pozdrav. Moje pitanje je sledeće. Imam psa dalmatinca starog 5,5 godina. Desilo se to da je odjednom izgubio ravnotežu i pao na zemlju, nije mogao da ustane a kad sam ga podigao teturao se. Uneo sam ga u kuću i stavio da leži. Nije penio na usta, oci su mu bile sasvim normalne, pokusavao je da ustane ali nije mogao da stoji. To stanje je trajalo najvise 3 - 4 minuta, a potom je ustao i izašao napolje gde je mokrio, povraćao i kakio. Posle toga se ponašao sasvim normalno, čak se odmah i igrao. Uzeo sam mu mokraću u bočicu i bila je normalne žute boje. Ovo je prvi put da se ovako nešto desi. Čitao sam o epilepsiji na Vasem sajtu ali nisam prepoznao takve simptome i kod njega. NenadO: Na osnovu Vašeg e- maila, možemo pretpostaviti da se radi o poremećaju ravnoteže (ataksija) ili odredjenim oblicima epilepsije. Ataksija je naziv za različite poremećaje ravnoteže, nedostatka koordinacije skeletnih mišića što rezultuje u nepravilnim kretnjama tela. Nespecifični je klinički simptom kojeg karakteriše disfunkcija dela nervnog sistema koji koordinira kretnje (mali mozak). Obolela životinja ne može održati uspravni stav, naginje se ili ruši, a hod je nesiguran i neujednačen. Ataksija se najčešće javlja kod oštećenja malog mozga (cerebelarna ataksija). Ataksija se javlja u nekoliko tipova:Cerebelarna ataksija - predstavlja ataksiju usled disfunkcije malog mozga (cerebellum). Kako i na koji način se ove abnormalnosti manifestuju zavisi od toga koje strukture malog mozga su oštećene te da li su oštećenja unilateralna ili bilateralna.Vestibulo - cerebelarnu disfunkciju karakteriše nestabilnost stava.Spino - cerebelarna disfunkcija manifestuje se širokim lelujavim hodom kojeg karakteriše nesigurno zaustavljanje i kretanje, izvijanje u stranu i nejednaki koraci.Cerebro - cerebelarna disfunkcija predstavlja smetnje u ispoljavanju voljnih kretnji uključujući tremor (jako tresenje / drhtanje koje se naglašava preko voljnih kretnji, ponekad zahvata glavu i oči ali i udove i trup).Senzorna ataksija - odnosi se na ataksiju koja je nastala usled gubitka propriopercepcije (osećaj za položaje zglobova i delove tela) što uopšteno zavisi od disfunkcije dorzalnog dela moždine. U nekim slučajevima uzrok može biti u disfunkciji različitih delova mozga koji primaju tu informaciju uključujući i mali mozak, talamus i parijetalne režnjeve. Senzorna se ataksija iskazuje nestabilnim stavom nogu sa udaranjem o tlo kao i nestabilnosti stava.Vestibularna ataksija - indicira na disfunkciju vestibularnog sistema koji je u akutnim i unilateralnim slučajevima praćen vrtoglavicom i mučninom dok u hroničnim bilateralnim slučajevima navedeni simptomi mogu nedostajati, a jedini simptom je gubitak ravnoteže.Uzroci ataksije su: lokalna oštećenja središnjeg nervnog sistema kao što je moždani udar, tumor mozga, multipl. skleroza koja će uzrokovati tip ataksije u odnosu na mesto oštećenja: ako je to na malom mozgu cerebelarne, senzornu ako je zahvaćen dorzalni deo moždine, vestibularne ako je zahvaćen vestibularni sistem. Ova tri tipa ataksije mogu se preklapati ili javiti samostalno. Egzogene materije (lekovi, hemikalije i sl.) uzrokuju ataksiju zbog svog depresivnog učinka na funkcije središnjeg nervnog sistema. Deficijencija vitamina B12 - osim drugih smetnji nervnog sistema mogu se javiti preklapanja cerebelarnog i senzorne ataksije. Uzroci izolovane senzorne ataksije: periferna neuropatija može uzrokovati generalizovanu ili lokalizovanu senzornu ataksiju (npr. samo jedna noga) u zavisnosti od opsežnosti neuropatičkih promena te oštećenja moždine različitog tipa. Nenasledne cerebelarne degeneracije uzrokovane paraneoplastičnom cerebelarnom degeneracijom, edemom mozga, hidrocefalusom. Nasledne ataksije: ataksija može zavisiti od naslednih poremećaja degeneracije malog mozga i / ili moždine, u većini slučajeva kombinacija je obe pa se manifestuje preklapanjem ataksija malog mozga i senzorne ataksije iako je redovno jedna izraženija od druge.Ne postoji specifične terapije za ataksiju jer se radi o nespecifičnom simptomu, medjutim postoji lečenje za mogući uzrok kojeg najpre pregledom treba utvrditi. Nesposobnost kretanja zbog ataksije može se ublažiti fizikalnom terapijom, te umerenim i laganim vežbanjem jer je od velike važnosti održati mišiće snažnima i aktivnim.Što se tiče epilepsije, tok i prognoza zavise od etiološkog faktora koga je ponekada teško otkriti kao i od stepena oštećenja ćelija centralnog nervnog sistema koje nije lako identifikovati. Prognostički nepovoljno se procjenjuju svi oni slučajevi kada napadi idu jedan za drugim, sve su učestaliji, a vremenski razmaci izmedju dva napada, sve se više skraćuju. Prognostički su povoljniji oni slučajevi kada su epileptiformni napadi kraći, slabijeg intenziteta, a vremenski razmak izmedju dva napada se povećava.Postoji više definicija i klasifikacija epilepsije. Epilepsija pasa je hronična bolest, koja se kao i kod ljudi karakteriše pojavom napada, jačeg ili slabijeg intenziteta. Može biti nasledna, ili se javiti usled poremećaja rada buburega i nadbubrežne žlezde. Takođe se može javiti posle dejstva toksičnih supstanci (otrova, pa čak i endotoksina porekla crevnih parazita) ili usled oštećenja mozga (tromboze, hidrocefalus, tumori, preležane bolesti, toplotni udar itd.). Napad se klinički manifestuje kao poremećaj svesti, sa pojavom grčeva, povraćanja, baljenja, nekontrolisanog uriniranja i defeciranja. O epilepsiji smo opširno pisali u nekoliko navrata, ovde,  ovde i ovdeSvakako je potreban pregled od strane veterinara, kako bi se jasno definisali razlozi opisanog ponašanje.Za sve dodatne informacije, stojimo Vam na raspolaganju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Veoma me je obradovala informacija o madjarskom puliju na vašoj web stranici ali deo koji citiram me je zbunio...."Pulijeva dlaka ne sme se raščešljavati i tako pretvoriti u vunu, ali isto tako ne sme biti ni zamršena i zapuštena. Povremeno ga trebate kupati i odgovarajućim preparatima negovati tu njegovu specifičnu "frizuru". Puli se veoma malo linja, pa se mora voditi velika briga oko krzna da ne bi dobilo karakterističan "miris"." Moje pitanje je kako i čime negovati tu specificnu frizuru pogotovo da se izbegne miris, koji je vec priličan, iako se radi o štenetu starom 3.5 meseca. Hvala unapred.MiomirO: Ovu rasu karakteriše gusta i talasasta dlaka koja teži da se uprede i zamrsi. Dlaka šteneta je gusta i talasasta, ili kovrdžava. Kasnije obrazuje pletenice ili trake. Potrebno je otprilike tri godine da bi se dlaka pulija razvila. Nežna poddlaka ne ispada, već se mrsi sa dugom i grubom pokrovnom dlakom. Kako je karakterna osobina ove rase zamršena dlaka, mnogi vlasnici pospešuju zamršenost dlake njenim ručnim trljanjem. Prednost takve dlake je da puli ne gubi dlaku, dok je loša strana mogućnost zapletanja mnogih stvari u dlaku. Pulijeva dlaka neguje se rukama. Jednom do dva puta mesečno razvuku se pletenice koje se zamrse i koje nam se učine previše debelim i to tako što se cepaju po dužini. Kod odraslih pasa, debljina pletenica je od debljine olovke do debljine palca.             Ponekada je potrebno izvršiti i korekciju (skraćivanje makazama) dlake na određenim delovima tela, npr. oko anusa, gde se dlaka ulepi, posebno ukoliko je pas imao malo ređu stolicu. Takođe može se ošišati dlaka sa polnih organa, korigovati dlaku na šapama i između prstiju. Ako se dlaka vuče po zemlji, skrati se na razdaljini 2 - 3 cm od zemlje.Na kvalitet dlake svakog psa, pa i pulija, veliki uticaj ima kvalitetna ishrana. Moja preporuka je ishrana  nekom od hrana superpremium kvaliteta (Brit care, Hill's, Royal Canin, Trainer, Purina Pro Plan, Cibau...). Takođe je veoma važna zaštita od spoljašnjih i unutrašnjih parazita. Preporučuje se korišćenje spot-on preparata, koji se veoma jednostavno koriste, a imaju produženo dejstvo. Za čišćenje od crevnih parazita postoji velik izbor tableta. Posle svake šetnje, neophodno je dlaku pulija osloboditi raznih nečistoća (korov, čičak, grančice), a zimi od loptica leda.Neophodno je istaći da je iz higijenskih razloga, odnosno lakšeg održavanja dlake, nju moguće i skraćivati, naravno ukoliko nije u pitanju izložbeni pas. Ukoliko nećete sa vašim ljubimcem posećivati izložbe, dlaku slobodno ošišajte, kako bi mu bilo lakše tokom toplih letnjih dana. Što se tiče neutralizacije "neprijatnog" mirisa, za tu namenu možete koristiti i dezodoranse (Greenfields)  i parfeme (Armonie Naturalli) za pse, koje možete svakodnevno nanositi na dlaku Vašeg ljubimca.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nemačkog ovčara koji ce uskoro da napuni godinu. Od juče je počeo nešto da "krklja" kao da hrče. Skoro je imao upalu krajnika pa se plašim da ne dobije ponovo. Da li postoje neki lekovi koje bih mogao da mu odmah dam da ne bi opet morao da prima inekcije?BoraO: Simptom ,,krkljanja'' može ukazati na infekciju gornjih respiratornih puteva (infektivni laringotraheitis), bolesti srca i kolaps trahee. Respiratorne infekcije mogu biti primarne i sekundarne, akutne i hronične. U akutnom toku opšte zdravstveno stanje najčešće nije promenjeno. Postojeći kašalj (koji je u početku suv i potiče iz grkljana) se obično potencira kod većih uzbuđenja psa kao pri dubokim inspirijumima. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja itd.Laringotraheitis virusne etiologije je veoma kontagiozan i lako se prenosi sa životinje na životinju. Kliničke manifestacije su hrapav kašalj (što izgleda kao da je kost zapela u grlu) koji se javlja u napadima više puta na dan, a napadi se intenziviraju uzbuđenjem psa, dakle tokom šetnje, kada se raduje vlasniku, pre jela itd. Oboljenje prolazi bez komplikacija ako se preveniraju sekundarne bakterijske infekcije i uz očuvan apetit i bez povišene telesne temperature. U slučaju izostanka terapije i usled sekundarne bakterijske infekcije, komplikacija može biti upala pluća kada je poremećeno opšte stanje životinje a kašalj je bolan.Kako za postavljanje dijagnoze anamneza nije dovoljna savetujem Vas da se ponovo obratite veterinaru koji bi uradio detaljnu auskultaciju i klinički pregled na osnovu koga bi postavio tačnu dijagnozu i adekvatnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nedavno sam saznala da su dilatacija želuca i volvulus (mislim da su to stručni termini), najčešći zdravstveni problem koji pogađa nemačke doge, i da je moguć čak i letalan ishod, pa bih Vas molila ako možete da mi objasnite o čemu je zapravo reč i koje su mere prevencije.Unapred jako zahvalna, BiljanaO: Dilatacija (proširenje) želuca – Dilatatio ventriculi,  kod pasa se retko javlja iz razloga što pas veoma lako povrati svu prekomernu hranu. Ova pojava je češća kod štenadi nego kod odraslih pasa. Rizik nastanka je povezan sa genetikom: najveći je kod životinja srednje starosti, velikih rasa, sa dubokim i uskim grudnim košem (irski i gordon seter, nemačka doga, kraljevska pudla, irski vučji hrt, doberman).Proširenje želuca kod štenadi je posledica neadekvatne ishrane u periodu odbijanja od sise. U tom periodu života, štene je halapljivo i proguta veću količinu hrane. Svakodnevna takva ishrana dovodi do istezanja želudačnog zida, usled toga do smanjenja tonusa, pa hrana u želucu stagnira i proširuje ga. Ovo ima za posledicu zapaljenje sluzokože želuca, katar, smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, gubitak apetita i posledično mršavljenje. Ova pojava nastaje i kada štene ili pas  igrajući se proguta neki strani predmet (kamen, drvo, igračka...). Ukoliko odrasli psi uzimaju prekomernu količinu voluminozne ili koncentrovane hrane koja bubri, može doći  do proširenja želuca.Štenad obolela od dilatacije imaju „obešen trbuh“. Kod odraslih pasa koji su konzumirali prevelike količine hrane, do dilatacije dolazi naglo. Akutno proširenje želuca kod odraslih pasa, može nastati i pri normalnom hranjenju zbog spazma pilorusa i posledičnog zaostajanja hrane u želucu. Sekundarno proširenje želuca može nastati zbog ileusa tankog creva. Posledica dilatacije može da bude torzija želuca. Radi se o perakutnom stanju gdje je potrebna hitna veterinarska intervencija. Simptomi su sledeći: pas je uplašen, sa jakom salivacijom, apatičan i uznemiren. Pokušaji povraćanja su obično bez uspeha. Abdomen je povećan, a trbušni zid je napet i bolan. Vrlo brzo, zbog vrenja nagomilane hrane, nastaje timpanija sa ekstremnom dilatacijom, kada se opšte stanje psa naglo pogoršava, puls je slab i frekventan, disanje ubrzano i otežano. Posebno se uočava izbočenje abdominalnog zida u ksifoidnoj regiji. Prognoza kod akutnih i hroničnih proširenja je u većini slučajeva nepovoljna. Kod štenadi je potrebno duže lečenje, a kod odraslih pasa sa burnim razvojem treba što pre izvršiti hiruršku intervenciju, u protivnom dolazi do uginuća. Profilaksa, odnosno smanjenje rizika, se ogleda pre svega u pravilnoj ishrani. Hranu davati u preporučenim količinama. Ograničiti uzimanje vode jedan sat pre i jedan sat posle jela. Hranu i vodu davati češće, ali u manjim količinama i sprečiti "prevrtanje" ili slične načine igre.Volvuus ili zavežljaj creva kod pasa se veoma retko javlja, a kada se javi uglavnom je na tankim crevima. Burna peristaltika kod enteritisa i kontraperistaltički talasi, valjanje i prevrtanje psa, mogu dovesti do ove pojave. Takođe i jake invazije crevnim parazitima mogu uticati na nastanak volvulusa. Usled poremećaja dolazi do potpunog prekida u pasaži, a usled toga crevni sadržaj stagnira, raspada se i vri, a nagomilavaju se gasovi. Povećan obim trbuha, zbog meteorizma creva i želuca, kao i nagomilana količina transudata, vrše pritisak na dijafragmu i dovode do otežanog disanja i poremećeja u radu srca. Pas je apatičan, neveseo, pokunjen, leži sklupčan, ne reaguje na poziv i ne prilazi vlasniku. Pas uporno povraća, izostaje defekacija, a ovi simptomi su osnova za sumnju na ileus (zavežljaj creva). Trbušni zid je tvrd i bolan.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, palpacije, rengenografije i rengenoskopije sa kontrasnim sretstvom.Jedini efikasan način uspešne terapije je hirurška intervencija.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj pas Labrador (star oko 1 godinu) u zadnje vreme slabo jede, dosta je oslabio i ujutru žvaće travu i ponekad povraća samo neku penu. Hoće da jede kuvane bubrege i srca, koske ali ponekad primećujem da se kao boji da pojede obrok i sklanja se od njega? Dobio je sve moguće zaštite i vakcine, a u toku zime se baš bio ugojio. Uglavnom je vrlo živahan, voli da se igra i skoro je neumoran u tome. Vodili smo ga na pregled, krvna slika je sasvim dobra ali se na rendgenu vidi proširenje jednjaka na dva mesta, po njegovoj celoj dužini. Interesuje me kakva je to bolest i kakva je njegova sudbina. Kažu da mora da se redukuje ishrana na kašastu hranu i izbace kosti? Da li on može sa time duže da živi, da li se zna uzrok proširenja jednjaka, da li možemo nekako da ga izlečimo? Unapred hvala, vrlo zahvalan vlasnikO: Oesophagus ili jednjak je mišićna cev koja sprovodi hranu od usta do želuca. Kada hrana dospe u jednjak, izaziva refleksne mišićne kontrakcije i relaksacije koje imaju zadatak da sprovedu hranu do želuca. U slučajevima kada je prekinuta ili oslabljena neuromišićna veza, jednjak gubi tonus i sposobnost da sprovodi hranu do želuca. Hrana se nakuplja u lumenu jednjaka što dodatno dovodi do njegove dilatacije, tj. proširenja jednjaka.Megaezofagus je stanje proširenosti jednjaka pri čemu ne postoji mogućnost transporta hrane do želuca uz pomoć mišićnih kontrakcija. Ovo stanje može biti urođeno ili stečeno.Urođeni megaezofagus se javlja kod štenaca i mladih pasa. Predisponirane rase su: Irski seter, Njufaundlender, Nemački ovčar, Šar pei, Labrador Retriver. Bolest je skrivena dok pas ne počne da jede čvrstu hranu, što znači da se ne može zapaziti kod štenaca koji sisaju. Smatra se da urođeni megaezofagus nastaje zbog nedovoljne inervacije mišićnog sloja jednjaka. Tokom rasta psa nervni sistem sazreva, te se uspostavlja bolja neuromišićna veza i stanje se popravlja. Stečeni megaezofagus nastaje kod odraslih pasa usled poremećene ili prekinute inervacije mišićnog sloja jednjaka koja može nastati kao posledica raznih oboljenja. Myasthenia gravis je najčešće oboljenje koje posledično može dovesti do megaezofagusa. Myasthenia gravis je oboljenje koje se karakteriše prekidanjem nervno-mišićne veze, te impulsi koji se provode nervima i za posledicu imaju reakciju mišića, koje izostaju. Pored muskulature jednjaka, zapaža se slabija reakcija i skeletnih mišića. Adisonova bolest (hipoadrenokorticizam) takođe može biti povezana sa megezofagusom, ali u ređim slučajevima. Adisonova bolest predstavlja hormonsko oboljenje u toku kojeg organizam luči manju količinu kortizona. Nedostatak kortizona utiče na metabolizam mišićnog sloja jednjaka. Mehanička oštećenja jednjaka mogu dovesti do striktura, tj suženja, te se ispred mesta suženja jednjak širi. Ovo nije klasičan primer megaezoafgusa, već dilatacije, ali simptomi mogu biti isti. Mehaničko oštećenje jednjaka nastaje usled čestih povraćanja, konzumiranja kostiju, pasažom stranih tela itd. Dijagnoza megaezofagusa se postavlja radiografski. Nakon postavljene dijagnoze neophodno je odraditi endoskopski pregled jednjaka, kako bi se isključilo postojanje ulcera ili tumorskih masa. Pošto psi sa megaezofagusom u toku regurgitacije često inhaliraju povraćeni sadržaj, neophodno je radiografski i na osnovu auskultacije isključiti postojanje pneumonije.Preporučljivo je uraditi i biohemijske analize krvi, kao i krvnu sliku. Terapija se svodi na olakšavanje pasaže sadržaja do želuca. Osnovno je odrediti koja vrsta hrane psu najviše odgovara: tečna, kašasta, čvrsta. Uvek je preporučljivo davati kašastu hranu, međutim u nekim slučajevima je dobijen bolji rezultat sa čvrstom hranom, pa se preporučuje da pokušate sve i odredite šta vašem psu najviše odgovara. Zatim je neophodno psu podići posudu za hranjenje, kako bi se što više smanjio uticaj gravitacije na hranu koja otežano pasira do želuca. Najbolji rezultati se postižu kada pas konzumira hranu tako što mora da se prednjim ekstremitetima popne na uzvišenje (stepenik) i nakon obeda tako provede 10 - 15 min, kako bi hrana pod uticajem gravitacije dospela do želuca. Daju se češće i manje porcije hrane, koja je lakosvarljiva.Ukoliko se na ovaj način pas ipak ne hrani adekvatno, postoji mogućnost postavljanja gastrične sonde.Prognoza je u većini slučajeva dobra, uz korekciju ishrane.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zdravo, pre 10 - ak dana moj pas Leo (Labrador) star 10 nedelja povredio je nogu dok je jurcao po kući. Udario je prednjom nogom u drvenu klupu i pao. Noga nije otekla ali ga je bolela na dodir. Prilikom posete veterinaru, na osnovu pregleda (nije uradjen rentgen) utvrdjeno je da je samo jak udarac ali da sumnjaju da je noga polomnjena. Sada se ja pitam, prošlo je 10 dana a on i dalje hramlje i gazi vrlo pažljivo na povredjenu nogu, koliko dugo još mogu da očekujem oporavak i da li postoji šansa da je prekinuo mišić. Sada koristi nogu mnogo više nego kada je povredio i na dodir ne cvili, ali neznam da li da posetim veterinara opet ili da sačekam još malo? Igor O: Jaki udarci mogu dovesti do ozbiljnijih povreda mekih tkiva, a neretko mogu dovesti i do preloma kostiju.Pri pregledu ekstremiteta nakon traume neophodno je uraditi rentgenski snimak, jer se jedino na osnovu snimka može sa sigurnošću tvrditi da se ne radi o prelomu kosti. Prelom kosti se rešava  repozicijom i imobilizacijom. Ukoliko se prelom kosti ne sanira, a prelomljeni fragmenti se dodiruju, moguće je da kost zaraste ili da se stvori tzv "lažni zglob". Ukoliko se fragmenti kosti ne dodiruju, do zarastanja ne može doći. Koštano tkivo ima dobru sposobnost regeneracije i zarastanja uz uslov da se prelomljeni delovi kosti spoje i dobro fiksiraju - imobilišu. Imobilizacija i apsolutno mirovanje su važni za zarastanje koje traje 3 - 4 nedelje. Nakon toga postepeno se uvodi fizička aktivnost i u tom smislu veoma korisna se pokazala fizikalna terapija. Fizikalnom terapijom se vraća mobilnost ekstremiteta i obezbeđuje prilagođavanje na nove fizičke aktivnosti. Primenjuje se u obliku masaže, terapijskih vežbi.U svakom slučaju je neophodno uraditi rentgenski snimak. Povrede mekih tkiva uglavnom spontano zarastaju uz pridržavanje prepisane terapije od strane veterinara. U zavisnosti od obima povrede, oporavak može različito trajati, uopšteno se može računati da je za povrede mekih tkiva potrebno od 2 - 5 nedelja.S'obzirom da je pas mlad, savetovala bih vam da ga odvedete kod veterianra na pregled uz obaveznu rentgensku dijagnostiku.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa Dobermana, starog 6 meseci. Od pre nekoliko dana počeo je da podi\e zadju levu nogu. Vodili smo ga kod veterinara, dobijao je injekcije, ali mu nije bolje. Spusti nogu na kratko i opet je podigne. Veterinar sumnja da je to Osteomijelitis. Da li postoji neki lek, radi njegovog bržeg oporavka?Unapred zahvalan! Ćosić MilanO: Zapaljenje koštane srži (Osteomyelitis) kod pasa je retko oboljenje. Ono se najčešće javlja na repu i na repnim pršljenovima. Znatno ređe, zapaljenje koštane srži, može nastati i na drugim kostima. Bolest najčešće nastaje kao posledica mehaničkih oštećenja i povreda kostiju (prelomi, kontuzije), kao i prenošenjem bakterijske infekcije u koštanu srž hematogenim putem.Na oboleloj kosti i obolelom tkivu ispoljava se jak bol koji se posebno manifestuje pri palpaciji obolelog mesta. Ukoliko je oboljenje zahvatilo koštanu srž, kostiju ekstremiteta, javlja se šepavost, nesigurno i bolno kretanje. U težim slučajevima može doći do poremećaja opšteg stanja i povišene telesne temperature.Terapija je antibiotska i nju određuje, preporučuje ili sprovodi, samo veterinar koji je oboljenje i dijagnostikovao.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poenterka stara 3 godine dobila je papilloma virus na jeziku i usnoj duplji. Veterinar je spaljivanjem otklonio sve vidljive bradavice i rekao nam da dolazimo na kontrolu na 7, 21 i 40 dana. Koliko je ovaj virus prelazan na ljude i kako se zaštititi obzirom da pas živi u stanu i u stalnom je kontaktu sa nama? Da li je moguće da su se bradavice ovog virusa stvorile i negde dublje u telu psa gde ih nije moguće videti? Hvala unapred. Pozdrav. Aleksandra ŽivkovićO: Bradavičaste tvorevine u ustima mogu da nastanu kao posledica infekcije papiloma virusom. Bolest se prenosi kontaktom zdravih i inficiranih pasa. Uzročnik se može preneti i posredno raznim predmetima. Bradavice se nalaze po usnoj sluzokoži u području usana, jezika, obraza, nepca, ždrela i epiglotisa. Pojava sitnih papiloma nastaje u periodu 3 - 35 dana od infekcije. Veličine su od zrna prosa do zrna kukuruza i najčešće su na peteljci odvojeni od podloge. Opšte stanje psa obično nije poremećeno. Veći broj papiloma može da dovede do pojačane salivacije, otežanog žvakanja pa i otežanog gutanja. Ponekad se može osetiti neprijatan zadah iz usta. Ova bolest je usko vezana sa imunološkim statusom organizma. Infekciji su podložniji organizmi oslabljelog imuniteta, mladi psi u razvoju ili jedinke izložene stresu.Lečenje se može sprovesti elektrokauterizacijom (kao što je i urađeno u slučaju Vašeg psa). Regresija (spontano ozdravljenje) po pravilu se potpuno završava posle dve nedelje od početka bolesti.U slučaju papilomatoze indikovano je uzimanje multivitaminskih preparata. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me zbog čega se javljaju česti vetrovi kod psa. Pošto sam ga kupio sa 7 meseci nisam siguran da li se to  javljalo kod bivšeg vlasnika, ali primetio sam da više puta na dan ima mekšu stolicu, jede halapljivo, i primetio sam da pojede izmet od moje starije ženke. Uz to ima i vetrove. Pa bih vas zamolio za neko objašnjenje. Unapred zahvalan, ŽeljkoO: Gasovi koji se nakupljaju u digestivnom traktu, potiču od dva izvora: gasovi koji se progutaju zajedno sa hranom i gasovi koji nastaju kao posledica fermentacije normalno prisutnih bakterija.Gasovi koji se otpuštaju anusom obično se nazivaju „vetrovi“, a njihov latinski naziv je flatus. Gutanje vazduha je glavni izvor gasova u želucu. Veće količine vazduha progutaju se tokom brzog, halapljivog konzumiranja hrane i vode. Bakterije u debelom crevu konzumiraju hranu koja se nije svarila u gornjim delovima digestivnog trakta, naročito ugljenih hidrata (šećer, žitarice, vlakna), koji se normalno razgrađuju enzimima u tankom crevu. Neki ugljeni hidrati se ne mogu potpuno razgraditi pa dospevaju u debelo crevo, gde ih onda bakterije razgrađuju. Nusprodukti bakterijske fermentacije su različiti gasovi. Sposobnost razgradnje ugljenih hidrata je individualno različita. Najbolji primer je šećer laktoza, prisutan u mlečnim proizvodima. Psi imaju ograničenu sposobnost varenja laktoze i iz tih razloga konzumiranje mleka izaziva vetrove, nadutost, grčeve i proliv.Obratite pažnju na to kako Vaše štene jede, pa ukoliko primetite da guta hranu, a samim tim da guta i vazduh, ponudite mu krupnije granule dehidrirane hrane. Najbolje je da psa hranite nekom od hrana super premium kvaliteta, jer samo tada možete biti sigurni da ste mu ponudili kvalitetan, pravilno izbalansiran, u najvećoj meri iskoristiv i svarljiv obrok, a samim tim će i količina nakupljenih gasova biti manja, a izmet čvršće konzistencije.Takođe, ukoliko to niste učinili, očistite ga od crevnih parazita. Kod nas u Pet centru postoji široka paleta preparata za tu namenu. To su tablete Drontal plus, Dehinel plus, Prazinon plus, koje se doziraju prema telesnoj težini šteneta (1 tableta na 10 kg telesne težine). O koprofagiji (pojava kada pas jede izmet) pisali smo ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam maltezerku staru 8 meseci i trenutno je u prvom teranju. Želela bih da mi objasnite kako treba održavati higijenu kuje i da li je dozvoljeno kupanje u tom periodu? Unapred se zahvaljujem na vašem odgovoru.Desančić LjiljanaO: Prvo teranje kod pasa se javlja od 7. do 9. meseca starosti. U kom uzrastu će doći do prvog teranja zavisi od rase, uslova držanja, ishrane, genetskih faktora i čitavog niza drugih činilaca. Što se tiče kupanja, ne postoji nijedan zdravstveni razlog, zbog kojeg ukoliko postoji potreba, ne bi smeli okupati kuju u teranju. Kuje su u vreme teranja vrlo mazne, željne pažnje vlasnika mnogo više nego obično, više puta dnevo moraju da mokre, više piju i jedu, pojavljuje se crveni iscedak, stidnica je povećana i crvenkastije boje nego inače. U Pet centru možete kupiti higijenske (zaštitne) gaćice za kuje u teranju, kao i higijenske uložke koji se menjaju po potrebi. Takođe u našoj ponudi možete naći i preparate u spreju, koji neutrališu miris kuje u teranju. Mali savet: kod teranja, kao i graviditeta i porođaja, ženke su osetljivije i ponekad nestrpljivije, neposlušnije, pa u ovim situacijama morate imati razumevanja za svog ljubimca. Kada prođu ove faze, sve se vraća u uobičajeni stil života.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam štene zlatnog retrivera staro 2 meseca koje je bilo zdravo do jednog dana kada je počeo da slebije ide na zadnje noge, a za par dana nije mogao ni na prednje noge i od tada leži vec 2 nedelje. Kontaktirali smo veterinere koji su mislili da je u pitanju nedostatak kalcijuma, pa smo počeli sa davanjem kalcijuma. Normalno jede i ima normalnu nuždu, nema povišenu temperaturu, ne pokazuje da ga bole udovi ni zglobovi na dodir ili jači stisak. U zadnje vreme više pokreće glavu ali i dalje ne može na noge. Tražio sam na internetu više informacija o ovoj bolesti i nisam našao. Da li možete da mi kažete u čemu je reč, da li je potrebno rentgensko snimanje i analiza krvi? Unapred zahvalan. DraganO: Uzrok navedenim simptomima, koji su se pojavili kod Vašeg ljubimca, na ovaj način nije moguće utvrditi. Naime, simptome koje opisujete mogu da prate različita oštećenja vezana za lokomotorni sistem ili neurološke poremećaje.Tako, paraliza može biti prouzrokovana povredom, pritiskom na ili oštećenjem nerva - prekidom u provodljivosti nervnih impulsa različite etiologije, povredama i poremećajima u normalnim funkcijama mozga i moždanih centara, kičme, tumori, ....Razlikuje se neurogena i miogena paraliza. Neurogena paraliza nastaje kao posledica različitih mehaničkih, kompresivnih, infekcijskih ili toksičnih poremećaja pri trovanju, autointoksikaciji, bolesti ili nedostatka određenih elemenata u organizmu, a miogena nastaje kao posledica traume (povrede), reumatičnih upala mišića,...Posledično, na gore navedena stanja, nadovezuje se i poremećaj u normalnoj funkciji  pojedinih organskih sistema, kao što su mišići koji su inervisani tim motoričkim nervom ili nervima, sa mogućom oduzetošću pojedinih ekstremiteta.Paraliza ekstremiteta najčešće se pojavljuje kao posledica oštećenja perifernih spinalnih nerava. Klinička slika zavisi  od lokalizaciji problema. Sposobnost ili nemogućnost da se ljubimac osloni na ekstremitet, prisustvo ili odsustvo bola, mogućnost fleksije u zglobu, prisustvo refleksa na različitim delovima ekstremiteta u korelaciji je sa mestom oštećenja nerva.Paralizu ekstremiteta mogu prouzrokovati i određeni toksini. Kako i terapija i prognoza zavise od dijagnoze bolesti, svakako Vam savetujem da  u dogovoru sa vašim vererinarom uradite dodatne dijagnostičke metode (RTG snimak) kako bi se mogla postaviti dijagnioza ili sumnja na dijagnozu.Cilj neurološkog pregleda je da se utvrdi da li je poremećaj neurološke prirode, da se utvrdi tačno koji je deo problematičan.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Posedujem Engleskog Bull Teriera koji u junu puni godinu dana. Problem se sastoji u tome da pas veoma otežano hoda po tvrdoj podlozi, mada se po nekad to da i primetiti na mekšim poglodama. On veoma teko hoda, kao da hoda po iglama. Ja sam pregledao njegove šape i one mi izgledaju sasvim normalno, mada je ponekad vidljivo crvenilo ispod krajnjeg desnog prsta na obe noge. Negde na netu sam pronašao da je možda uzrok osetljive šape, pa sam na preporuku mazao hipermanganom ali nije dalo rezultata. Pa ne znam šta bi mogao biti uzrok i ako su u pitanju osetljive šape da li postoji neki jači preparat za to? BugiO: Ono što je neophodno da uradite je da odvedete psa na detaljan klinički pregled, kako bi se na osnovu njega ustanovilo da li je nastali problem dermatološke ili neurološke prirode. Zapaljenje koje se javlja na koži šapa (pododermatitis), karakteriše se crvenilom, otokom, temperiranošću i bolom. Kao osnovni uzroci navode se: alergije (na hranu; kontaktne alergije - npr. na određene trave; atopija); infekcije (bakterijske ili gljivične); parazitarne invazije; strana tela,  tumori, nepovoljni uslovi držanja  (vlažna podloga) ... Simptomi bolesti zavise od uzroka, a osim osnovnih simptoma, ponekad može da se javi i svrab, kada životinja gricka i liže obolelo mesto. Bez obzira na uzrok, životinja najčešće oseća bol, pa se javlja i otežano kretanje.Dijagnoza se zasniva na anamnestičkim podacima, detaljnom kliničkom pregledu, uzimanju briseva (za bakteriološku ili mikološku analizu) ili skarifikata (strugotina) kože (za parazitološku analizu). Terapija oboljenja zavisi od uzroka nastanka, i propisuje je samo veterinar koji je izvršio klinigki pregled i dijagnostikovao oboljenje. Kao i svako drugo oboljenje i ovakva se stanja leče uklanjanjem primarnog uzroka bolesti. Ukoliko postoji sumnja na alergiju, možete pokušati i eliminacionu djetu posebnim antialergijskim medicinskim hranama (Royal Canin Hipoallergenic, Hill's z/d) i to najmanje 6-12 nedelja, a prva poboljšanja zdravstvenog stanja se najčešće uočavaju otprilike 2-3 nedelje od početka terapije. Potrebno je i posle poboljšanja nastaviti ovim načinom ishrane jer je potreban period od oko tri meseca kako bi se organizam pročistio od alergena. Posle  tog perioda psu se može ponuditi neka od hrana za osetljive pse, koja svojim sastojcima ne bi smela da dovede do nepoželjnih alergijskih reakcija. Takođe je veoma važno naglasiti da tokom eliminacione djete pas ne sme konzumirati apsolutno ništa osim predložene medicinske hrane, a o njenoj upotrebi, naravno odlučiće vaš veterinar nakon pregleda psa.Takođe je neophodno uraditi detaljan neurološki pregled, sa ciljem utvrđivanja da li je poremećaj neurološke prirode i shodno tome preduzeti odgovarajuće mere. U svakom slučaju, moj vam je savet da što pre psa odvedete kod veterinara, kako bi se uradio klinički pregled psa i ako je potrebno dodatne dijagnostičke metode, sa ciljem utvrđivanja uzroka nastalog poremećaja i početka odgovarajuće terapije.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa od 9 meseci, rase ši cu koji ima veoma lepu i kvalitetnu dlaku koju redovno negujem. Medjutim,  sada je moj kuca počela da se linja, verovatno zbog toplog vremena i na odredjenim mestima dlaka mu se jako ćeba. Česljam ga svaki dan, bar po jednom, a nekad i tri puta, nakon svake šetnje. Zanima me da li biste mogli da mi preporučite neki proizvod za rasčešljavanje dlake, kao i neki odredjeni česalj, pošto kad odem u neku pet prodavnicu, uglavnom ne znaju koji bi mi česalj dali, nisu upućeni u ovu rasu. Pošto je kuca većim delom bele boje, oko očiju mu je dlaka žuto - braon zbog suza i koristim i bornu kiselinu i kamilicu, ali ništa ne pomaže. Nismo još nijednom šisali kucu, sad planiramo ali smo se pokolebali jer nam je jedan frizer rekao da treba šisati, a drugi da se ši cu nipošto ne treba šisati. Pa ne znamo sta da radimo?Hvala  vam unapred. MinaO: Shih Tzu ispod svoje dlake ima i poddlaku. To znači da postoje periodi linjanja usled menjanja dlake zbog promene godišnjeg doba (leto i zima). Ovo takođe može da se smatra manom. Međutim, upravo takva poddlaka daje Shih-tzu - u određene prednosti: nema nikakvih problema da zadrži telesnu temperaturu dovoljno visokom, pa mu nije potrebna nikakva posebna zaštita pri nižim temperaturama (osim ekstremno niskih kada je svakom psu potrebna dodatna zaštita). Duga i raskošna dlaka, različitih boja i oznaka čini Shih-tzu - a vrlo privlačnim. Njihova dlaka zahteva svakodnevnu negu. Naročito se to odnosi na dlaku glave, koja bi trebala biti povezana, a područje oko očiju i dlaku brkova i brade treba stalno održavati urednima. Dlaka ove rase pasa se menja između 10. i 12. meseca života. Tokom ovog perioda, potrebno je češće održavati dlaku kako bi se sprečilo da se ona umrsi. Ovaj "prelazni" period traje oko mesec dana, posle čega će i održavanje dlake biti puno jednostavnije.Održavanje dlake ove rase, kao što sam navela, iziskuje redovnu negu. Zbog toga se sa redovnim održavanjem i tretiranjem dlake počinje prilično rano. Razlog leži u činjenici da se kod takvih pasa onda razvije "podnošljivost", odnosno, oni se priviknu na redovne tretmane i učestalo održavanje dlake u kasnijem uzrastu. Održavanje podrazumeva redovno četkanje. Četke moraju da budu kvalitetne, ravnih zubaca dužine od 20 mm do 27 mm. Metalni češljevi se koriste za raščešljavanje ućebanih delova dlake. Koristite češljeve koji imaju različitu gustinu razmaka izmedju zubaca. Za tapiranje i pravljenje razdeljka koristite češalj sa tankom metalnom drškom.Za lakše raščešljavanje možete koristiti Anti - tangle conditioner (Greenfields).Ukoliko želite dugodlakog shih tzua, ne treba ga voditi na šišanje, ali u tom slučaju će te dosta pažnje morati da posvetite održavanju njegove dlake...ako nemate dovoljno vremena za održavanje plašta u dobrom stanju, odvedite psa svaka dva meseca na šišanje. Tamne mrlje oko očiju pasa su veoma čest problem, naročito kod pasa malih rasa, koji vlasnici teško rešavaju. Shih tzu, kao i drugi psi, imaju "suzne" kanaliće, tj. odvodne puteve za suze koje dreniraju oči. Da biste uticali na smanjivanje mrlja oko očiju, održavajte redovnu higijenu oka psa. Suze koje se stalno zadržavaju oko očiju (zbog anatomskih karakteristika lobanje pasa malih rasa), vremenom mogu iritirati, izazvati infekciju, neprijatan miris, prebojenje dlake, naročito ako su u pitanju rase pasa koje imaju bogat i dugačak dlačni pokrivač. Okolinu oka ovih rasa trebalo bi čistiti i negovati blagim preparatima za otapanje i uklanjanje mrlja od suza. U ponudi Pet Centra možete naći veliki izbor preparata koji su namenjeni održavanju higijene oka. Svi se preparati koriste na isti način: nanesu se na vaticu ili gazu (za svako oko ide posebna vatica) i blagim pokretima se čisti.Možete koristiti sledeće preparate: Augen Pflegelotion (Canina) - koristi se za čišćenje predela oko očiju i za ublažavanje prenadraženosti oka delovanjem prašine, Eye Care (Trixie) - preparat koji se koristi za redovnu higijenu, Eye Care (Versele Laga)...