Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Moj pas Labrador (star oko 1 godinu) u zadnje vreme slabo jede, dosta je oslabio i ujutru žvaće travu i ponekad povraća samo neku penu. Hoće da jede kuvane bubrege i srca, koske ali ponekad primećujem da se kao boji da pojede obrok i sklanja se od njega? Dobio je sve moguće zaštite i vakcine, a u toku zime se baš bio ugojio. Uglavnom je vrlo živahan, voli da se igra i skoro je neumoran u tome. Vodili smo ga na pregled, krvna slika je sasvim dobra ali se na rendgenu vidi proširenje jednjaka na dva mesta, po njegovoj celoj dužini. Interesuje me kakva je to bolest i kakva je njegova sudbina. Kažu da mora da se redukuje ishrana na kašastu hranu i izbace kosti?

Da li on može sa time duže da živi, da li se zna uzrok proširenja jednjaka, da li možemo nekako da ga izlečimo?
Unapred hvala, vrlo zahvalan vlasnik

O: Oesophagus ili jednjak je mišićna cev koja sprovodi hranu od usta do želuca. Kada hrana dospe u jednjak, izaziva refleksne mišićne kontrakcije i relaksacije koje imaju zadatak da sprovedu hranu do želuca. U slučajevima kada je prekinuta ili oslabljena neuromišićna veza, jednjak gubi tonus i sposobnost da sprovodi hranu do želuca. Hrana se nakuplja u lumenu jednjaka što dodatno dovodi do njegove dilatacije, tj. proširenja jednjaka.

Megaezofagus je stanje proširenosti jednjaka pri čemu ne postoji mogućnost transporta hrane do želuca uz pomoć mišićnih kontrakcija. Ovo stanje može biti urođeno ili stečeno.

Urođeni megaezofagus se javlja kod štenaca i mladih pasa. Predisponirane rase su: Irski seter, Njufaundlender, Nemački ovčar, Šar pei, Labrador Retriver. Bolest je skrivena dok pas ne počne da jede čvrstu hranu, što znači da se ne može zapaziti kod štenaca koji sisaju. Smatra se da urođeni megaezofagus nastaje zbog nedovoljne inervacije mišićnog sloja jednjaka. Tokom rasta psa nervni sistem sazreva, te se uspostavlja bolja neuromišićna veza i stanje se popravlja.

Stečeni megaezofagus nastaje kod odraslih pasa usled poremećene ili prekinute inervacije mišićnog sloja jednjaka koja može nastati kao posledica raznih oboljenja.

Myasthenia gravis je najčešće oboljenje koje posledično može dovesti do megaezofagusa. Myasthenia gravis je oboljenje koje se karakteriše prekidanjem nervno-mišićne veze, te impulsi koji se provode nervima i za posledicu imaju reakciju mišića, koje izostaju. Pored muskulature jednjaka, zapaža se slabija reakcija i skeletnih mišića.

Adisonova bolest (hipoadrenokorticizam) takođe može biti povezana sa megezofagusom, ali u ređim slučajevima. Adisonova bolest predstavlja hormonsko oboljenje u toku kojeg organizam luči manju količinu kortizona. Nedostatak kortizona utiče na metabolizam mišićnog sloja jednjaka. Mehanička oštećenja jednjaka mogu dovesti do striktura, tj suženja, te se ispred mesta suženja jednjak širi. Ovo nije klasičan primer megaezoafgusa, već dilatacije, ali simptomi mogu biti isti. Mehaničko oštećenje jednjaka nastaje usled čestih povraćanja, konzumiranja kostiju, pasažom stranih tela itd.

Dijagnoza megaezofagusa se postavlja radiografski. Nakon postavljene dijagnoze neophodno je odraditi endoskopski pregled jednjaka, kako bi se isključilo postojanje ulcera ili tumorskih masa. Pošto psi sa megaezofagusom u toku regurgitacije često inhaliraju povraćeni sadržaj, neophodno je radiografski i na osnovu auskultacije isključiti postojanje pneumonije.

Preporučljivo je uraditi i biohemijske analize krvi, kao i krvnu sliku. Terapija se svodi na olakšavanje pasaže sadržaja do želuca. Osnovno je odrediti koja vrsta hrane psu najviše odgovara: tečna, kašasta, čvrsta. Uvek je preporučljivo davati kašastu hranu, međutim u nekim slučajevima je dobijen bolji rezultat sa čvrstom hranom, pa se preporučuje da pokušate sve i odredite šta vašem psu najviše odgovara. Zatim je neophodno psu podići posudu za hranjenje, kako bi se što više smanjio uticaj gravitacije na hranu koja otežano pasira do želuca. Najbolji rezultati se postižu kada pas konzumira hranu tako što mora da se prednjim ekstremitetima popne na uzvišenje (stepenik) i nakon obeda tako provede 10 - 15 min, kako bi hrana pod uticajem gravitacije dospela do želuca. Daju se češće i manje porcije hrane, koja je lakosvarljiva.

Ukoliko se na ovaj način pas ipak ne hrani adekvatno, postoji mogućnost postavljanja gastrične sonde.

Prognoza je u većini slučajeva dobra, uz korekciju ishrane.

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak