Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam njemačkog ovčara starog 13 god. Prije dva dana prilikom pregleda, veterinar je otkrio da ima tumor testisa. Rekao mi je da sačekam da vidimo da li će tumor još rasti, jer ako ne bude rastao, valjda je dobroćudni. Najviše se bojim operativnog zahvata jer je pas jako star i plašim se da se neće probuditi iz anestezije. Možete li me savjetovati šta da radim i da li da se usudim i odvedem ga na operaciju ili da čekam kako mi je savjetovao veterinar? Postoji li nešto od hrane i lijekova što bi moglo da mu pomogne i da ojača njegov organizam? Mnogo Vam hvala, BorisO: Tumor predstavlja novonastalu tvorevinu u organizmu. Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlika između njih je u agresivnosti rasta, kao i u tome što maligni tumori metastaziraju (pokazuju tendenciju da se šire i infiltriraju u okolna tkiva i na druge organe i organske sisteme). Benigni tumori ne daju metastaze na druge organe i ne infiltriraju se u okolno zdravo tkivo. Zbog toga, da bi prognoza bila ispravna i da bi se utvrdio najbolji način lečenja, neophodno je ustanoviti vrstu i karakter tumora (dobroćudan ili zloćudan). Da li je tumor benigni ili maligni procenjuje se na osnovu patohistološkog nalaza ili nakon biopsije. Od tumora testisa najčešće se javljaju seminomi i karcinomi. Povećanje testisa je posledica razvoja tumoroznog procesa. Pošto tumori rastu kontinuirano, povećanje testisa je konstantno i taj proces je bezbolan. Takođe nema poremećaja apetita i povišenja telesne temperature. U početnom stadijumu bolesti, tumor izaziva promene samo u tkivu testisa, dok su kod uznapredovalih slučajeva zahvaćeni limfni čvorovi. Metastaze se najčešće nalaze na jetri, plućima i  medijastinumu. Osnovni pregled je bimanuelna palpacija, a dopunjuje se ultrazvučnim pregledom skrotalnog područja. Konačna potvrda dijagnoze je histološka analiza.Lečenje i uspešnost lečenja zavisi, osim od lokacije tumora na telu, i od toga koliko se bolest već proširila pre dijagnostikovanja i lečenja. Osim toga, starost ima veliku ulogu za prognozu bolesti ali i opše zdravstveno stanje organizma, kao i stanje imunog sistema. Moj vam je savet da se odrade dodatne dijagnostičke metode, kako bi se stekao potpuniji uvid u zdravstveno stanje vašeg psa pri čemu u prvom redu mislim na stanje vitalnih organa (srce, pluća), jer je to od velikog značaja za procenu opšteg stanja psa pre uvođenja u anesteziju, ukoliko naravno to bude potrebno. Znači uradite biohemijske analize krvi, ultrazvuk srca, RTG snimak pluća, a na osnovu tih rezultata vaš veterinar će dati procenu i predložiti dalje korake.Preporučljivo je da ishrana pasa sa tumorima sadrži snižen nivo ugljenih hidrata. Glavni izvor energije za tumor je glukoza, pa se na taj način tumor ograničava da proizvodi laktate. Procenat masti bi trebalo biti povećan jer to tumori ne mogu koristiti kao izvor energije, zatim nivo proteina bi trebalo da je povišen kao i nivo omega-3 masnih kiselina i arginina. Preporučila bih Vam da ishranu obogatite materijama koje poboljšavaju imunološki sistem organizma, a to možete postići  tabletama Cani immun - Anivital. Ove tablete sadrže β 1,3 / 1,6 glukane sa pozitivnim delovanjem na bela krvna zrnca. Ovi glukani nalaze se u prirodi u ekstraktima nekih gljiva koje imaju pozitivno dejstvo pri oporavku organizma, kao i mnogih infekcija i drugih oboljenja. Stimulisanje sopstvenog imuniteta od strane glukana je moguće zahvaljujući činjenici da bela krvna zrnca imaju receptore koji prepoznaju i vežu za sebe glukane, što pokreće materije koje podstiču imunu reakciju celog organizma. Velika količina vitamina C koju sadrži ovaj preparat  je od velikog značaja za održavanje funkcije leukocita i regulaciju delovanja stresa na organizam. Preparat sadrži i pivski kvasac koji pozitivno utiče na imunitet i esencijalne aminokiseline koje pomažu metabolizam belančevina, što ima važnu ulogu u optimalnom delovanju imuniteta.  

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekoliko dana došao nam je pas lutalica koji ima problem sa zadnjom šapom. Naime, sama šapa mu je dosta šira a odozdo nema taban kao da je odsečen. Rana je otvorena i krvari. Kontaktirali smo veterinara koji je rekao da mu je izraslo divlje meso koje nikako ne može zarasti, može da se spali ali postupak je uzaludan i predložio da uspavamo psa. Interesuje me da li ima pomoći jer mi taj predlog zvuči zastrašujuće, pas je mlad i veseo. MirelaO: Povrede ili rane predstavljaju oštećenja tkiva, nastala delovanjem nekog štetnog agensa. S obzirom na uzrok, rane mogu da budu mehaničke, termičke, hemijske, električne, bakterijske, radijacijske.U užem smislu, povreda je oštećenje nastalo delovanjem mehaničke sile. Sve povrede mehaničke etiologije dele se na zatvorene i otvorene rane. Otvorene rane predstavljaju prekid kontinuiteta kože ili sluzokože, a dele se prema spoljnom izgledu i uzroku na: ubodne rane (vulnus punctum ili ictum), posekotine (vulnus scisum), razderotine (vulnus laceratum), razderotine i nagnječenja (vulnus lacerocontusum), ugrizne rane (vulnus morsum), nagnječenja (vulnus contusum ili cesifacta - tupi udarac), prostrelne i ustrelne rane (vulnus sclopetarium, vulnus explosivum).Zarastanje rane je individualne prirode - kvalitetnije je kod mladih životinja, dobro držanih životinja, kao i onih koje su u dobroj kondiciji. Proces zarastanja se odvija ili reparacijom ili regeneracijom. Poželjnija je regeneracija jer reparacijom nastaje ožiljno tkivo (vezivno tkivo). Regeneracija je stvaranje istog odgovarajućeg tkiva na mestu rane, a reparacija je zamena tkiva vezivnim, ožiljnim tkivom. Koža i sluzokoža imaju veliku moć regeneracije epitelizacijom. Procesi zarastanja počinju vrlo brzo posle nastanka rane.U procesu zarastanja rana postoje 4 glavna stadijuma.Inflamacija - zapaljenje je prvi stadijum zarastanja rane i može se podeliti na dve faze. U inicijalnoj fazi javlja se vazokonstrikcija koja dovodi do zaustavaljnja sitnijeg kapilarnog krvarenja. Kasnije dolazi do vazodilatacije. Druga faza je praćena migracijom leukocita iz krvotoka u povređeno tkivo. U početku ima više neutrofila, a kasnije monocita.Čišćenje rane je drugi stadijum u toku kojeg neutrofili i monociti fagocituju bakterije i delove mrtvog tkiva i na taj način čiste ranu, omogućavajući zarastanje.Proliferativni stadijum je treći stadijum koji se karakteriše rastom kapilara i proliferacijom fibroblasta i epitelijelnih ćelija. Stvara se mlado granulaciono tkivo, koje lako krvari.Maturacija je faza kada mlado tkivo ojačava usled prožimanja rane kolagenim vlaknima.U procesu zarastanja rana je najbitnije ranu što manje dirati kako se ne bi dodatno nadražila ili inficirala i održati nju i njenu okolinu suvom i čistom. O tome da li ranu treba prekriti zaštitnim zavojem ili ne, odluku donosi veterinar koji je sanirao povredu. Generalno, hirurške rane se ne prekrivaju zavojima.Postupak sa ranom koja zarasta "per primam" podrazumeva uglavnom samo prskanje antibiotskih sprejeva. Neophodno je održavati redovnu higijenu okolnog krzna i paziti da se rana ne kvasi.Caro luxurians -,,divlje meso'' je hipergranulacija tkiva. Može se sanirati hiruški. Zaustavljanje krvarenja  zavisi od vrste povrede a uspešnost sanacije zavisi od patološki promenjenog tkiva.Tretman i terapiju određuje i sprovodi veterinar hirurg koji će na osnovu kliničkog pregleda detaljnije utvrditi koje je najbolje rešenje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kucu staru 15 godina. Ima bubrežnu insuficijenciju. Često mokri, pije puno vode i skoro ništa ne jede. Mokraća mu je providna. Posle jela obično povratisluzavu masu, vidno nesvarene hrane. Bili smo kod veterinara...primao je infuziju par dana ali nije mu ništa bolje...on je malaksao, jedva hoda i po ceo dan spava. Uvek mu dajemo čistu i svežu vodu i neke granule prilagodjene njegovoj bolesti. Interesuje me da li možemo išta više da učinimo za njega?BiljanaO: Kod pasa i mačaka u starijem uzrastu, uglavnom prvo stradaju bubrezi. Bubrezi su parni organi, građeni od mnoštva bubrežnih ćelija i bubrežnih kanalića u kojima se filtrira krv i svi štetni produkti metabolizma putem mokraće se odstranjuju iz organizma. Kako životinja stari, a ponekad i kao posledica nekih zaraznih bolesti, smanjuje se i funkcionalni kapacitet glomerula, što ima za posledicu bubrežna oštećenja i nakupljanje toksina u organizmu. Kada se simptomi insuficijencije bubrega jave, najčešće je već preko polovine glomerula izgubilo svoju moć filtracije. Hronična bubrežna insuficijencija je klinički sindrom koji karakteriše propadanje nefrona. Zbog propadanja nefrona bubreg prestaje da obavlja osnovne funkcije, što prouzrokuje postupno snižavanje glomerularne filtracije. Zbog toga se nakupljaju raspadni produkti metabolizma u organizmu, što znači da se u organizmu zadržavaju štetne materije koje bi trebale da se izluče putem mokraće. Nije samo zhvaćena ekskretorna funkcija bubrega, već i endokrina funkcija, pa dolazi do smanjenog lučenja, ili potpunog prestanka lučenja eritropoetina što dovodi do smanjenog stvaranja eritocita i anemije. Simptomi bolesti su: pojačana žeđ, učestalo mokrenje, drhtanje, kasnije se javljaju i blage nesvestice, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, gubitak telesne težine, fetor ex ore je uremičan (zadah iz usta), proliv, tremor, koža je bledožuta, javlja se svrab, moguć je i konjunktivitis. Vrednosti ureje i kreatinina su povišene, ponekad i po nekoliko puta. Ukoliko se radi o težem obliku insuficijencije bubrega, koji je ili posledica neke bolesti, ili posledica hroničnog oboljenja bubrega bez tendencije poboljšanja, organizam neće biti u stanju da kompenzuje nastalo stanje. Osim toga, bubrezi neće biti u stanju da snabdeju organizam pročišćenom krvlju, ni potrebnim elektrolitima, što može ozbiljno da ugrozi život životinje. Od stepena oštećenja i toga kada je krenula terapija, zavisi i ishod bolesti. Kod hronične bubrežne insuficijencije kod ljudi, terapija je hemodijaliza ili transplantacija bubrega. Jedino kako se može pomoći životinji, je da se pokuša da vrati ravnoteža elektrolita u krvi, reguliše acido - bazna ravnoteža i leči anemija. Velika podrška lečenju i poboljšanju kvaliteta života, svakako je dijetalna ishrana, koja se bazira na niskom procentu proteina i fosfora i prilagođenom odnosu masnih kiselina, kako se ne bi opterećivali bubrezi. U našim apotekama postoje medicinske hrane namenjene bubrežnim bolesnicima - Hill's k / d, Royal canin Renal. Medicinsku hranu može nabaviti u dehidriranom ili konzerviranom obliku. Prognoza bolesti zavisi od mnogih faktora - od trajanja bolesti, od toka kliničke slike, od vremena kada se započelo sa lečenjem, od mogućnosti terapije (reaguje li životinja ili ne)... i zbog toga je vrlo teško dati  konkretniju informaciju o ishodu bolesti. Savetujem Vam da sledite uputstva Vašeg veterinara i nadate se najboljem.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kuju Shih Tzu - a koja je napunila 2 godine. Pre 3 nedelje se oštenila i okotila je 7 kučića, međutim, 4 su ostali živi i lepo napreduju. Sa kujom za to vreme je sve bilo u redu, do danas kad sam primetio da je počela da krvari tj. par flekica od krvi na mestu gde je ležala. Da li je to normalno i šta bi to moglo biti? MiodragO: Porod / okot kod domaćih životinja, pa i pasa se deli u tri faze:1.) stadijum otvaranja2.) stadijum istiskivanja ploda3.) stadijum posle porođajaNakon okota, materica kuja se čisti, te se iz vagine, kroz oko nedelju dana, cedi relativno obilan iscedak. Boja iscetka je tamno zelena sa primesama sukrvice. Količina iscetka se smanjuje do desetog dana, a nakon toga se može još zadržati sluzavi sukrvičavi iscedak (do mesec dana, u tragovima).Faza posle poroda se još naziva i stadijum istiskivanja posteljice ili dolores postpartum i tom fazom započinje puerperij. Nakon istiskivanja ploda, nastupa period odmora, a zatim trudovi i istiskivanje posteljice. Osim posteljice izlaze i lohije - ostaci posteljice, krv, plodna voda, dlake, mekonij (izmet od plodova).Kod kuja je normalno da posle okota 2 - 3 dana imaju zeleno do crveno smeđi iscedak (lohije) iz materice i da on promeni konzistenciju (vodenastiji) i boju (postane ružičast). Takav iscedak vidljiv je sledeće 4 do maksimalno 6 nedelja, a materica kuje vraća se u svoju normalnu težinu i tonus krajem 9 nedelje posle okota. Ako je iscedak i nakon toga dalje prisutan, tamnije boje i neprijatnog mirisa, verojatno je došlo do zaostajanja posteljica i posledične upale materice. U tom slučaju obratite se hitno veterinaru koji će odrediti terapiju prema zatečenom stanju i obavite prethodno UZV ili RTG pregled trbušne šupljine.Svakako Vam preporučujemo da kuju preventivno pregleda veterinar.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nemačkog špica starog 5 meseci koji ima povišenu temperature (40 stepeni), povraćao je više puta u toku prepodneva, bezvoljan je, neće da jede, nije imao proliv. Vodila sam ga kod veterinara, dali su mu 2 injekcije, ali nisam sigurna o kojima se radi i rekli da dođem za 2 dana. Šta da radim? Šta bi trebalo da mu dajem da jede? Unapred hvala, DraganaO: Strogo se pridržavajte terapije i saveta koje vam je dao vaš veterinar. Ukoliko pas učestalo povraća, ne treba mu dati ni hranu ni vodu, dok se povraćanje ne smiri. Ukoliko je pas dehidrirao indikovano je dati mu infuziju. Kada pas prestane da povraća, obazrivo mu se ponudi sveža voda, poslužena na sobnoj temperaturi. Ukoliko je ne povrati, možete pokušati da mu date manju količinu hrane. Kod gastrointestinalnih simptoma koristi se medicinska hrana Gastrointestinal junior (Royal Canin) ili i/d (Hill’s).Vodite računa o njegovom zdravstvenom stanju, posebno obratite pažnju na to da li se pojavljuju znaci dehidracije. Kod upornog povraćanja i visoke temperature dehidracija nastupa brzo.Dehidracija je stanje gubitka tečnosti. U zavisnosti od stepena dehidracije, zavisi i fizičko stanje životinje. U početku se može javiti letargija i slabiji apetit, a sa napredovanjem dehidracije javljaju se sledeći simptomi: koža postaje manje elastična, oči su upale u očne duplje i deluju suvo, usta i desni su suve, pas može zauzeti pogrbljen stav i ne pokazuje potrebu za uriniranjem. Stanje dehidracije se kod životinja može proceniti pravljenjem kožnog nabora na grebenu ili na rebrima. Nežno se uhvati koža i povuče od tela, tako da se formira nabor. Ukoliko se odmah nakon puštanja nabora koža vrati u prvobitno stanje, znak je da životinja nije dehidrirala.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mešanku staru 4 godina. Od pre dve godine počeli smo imati problem sa upalom uha, primali smo antibiotike, stavljali kapi i to sanirali. Ono što smo primetili da se nakon prve godine od pojavljivanja javlja u istom periodu i sledeće godine, međutim ove godine je to drugačije, javilo se u istom periodu. Veterinar je tretirao nekim antibioticima, tri puta smo primili neki antibiotik koji ima dejstvo 3 dana, meni je rekao da joj kod kuće ukapavam oto-h kapi, sve smo to uredno radile. Međutim, dešava se da nakon 5 dana od završetka terapije sa opet javlja upala koja je praćena tamno braon masom koja podseća na vosak, jakog i neprijatnog mirisa i uz stalno tresenje glave. Takođe kad joj ja to očistim štapićem koji sam prethodno natopila kantarionovim uljem ili jodom, ona splazi jezik i kao kad su velike vrućine, ona počinje da dahće, ono što sam primetila jeste da su sve učestaliji ti simptomi i da se načešće se javljaju pred kišu. Unutrašnjost uva je jarko crvene boje kao kad čovek izgori na suncu. Nažalost, nemam  mogućnosti da joj uradim bris jer u mestu u kom živim niko to ne radi, a ja sam prestala da je vodim kod veterinara jer oni, bar ovi u mom mestu, sve rešavaju antibiotikom, ko pedijatri prehlađenoj deci. Inače, pas je dugodlak, mešanka tibetskog terijera i ne znam čega. Molila bih da mi pomognete.Unapred zahvalne, Jelena i MedikaO: U slučaju Vašeg psa se radi upali uha hroničnog toka (Otitis exsterna chronica). Epital sluzokože spoljašnjeg ušnog kanala je zapaljenski promenjen, dok ušna školjka može i ne mora biti promenjena. Otitis može pratiti intenzivan svrab i bol, a može doći i do poremećaja sluha i ravnoteže. Ušni kanal u pasa odlikuje se specifičnom anatomskom građom (u obliku slova L), tako da prekomerno nakupljanje cerumena može biti podloga za razvoj mikroorganizama i razvoj zapaljenja. Otitisu su skloni svi psi bez obzira na starosnu kategoriju, ali se češće javlja u pasa mini rasa kao što su pudle, zatim kokeri, dalmatineri,  labradori. Uzroci otitisa mogu biti različiti: preterana vlažnost ušnog kanala, prekomerno nakupljanje cerumena, klimatski faktori, greške u terapiji, neadekvatno grubo čišćenje ušiju, virusne bolesti, prisustvo parazita - Otodectes cynotis, Sarcoptes scabei, Demodex canis, prisustvo stranog tela kao što je klas trave, tzv. popino prase, alergijska reakcija. Sekundarno se otitis externa javlja u pasa sa atopijskim dermatitisom. Ako je u pitanju bakterijska infekcija najčešće sa Staphilococcus intermedius, Proteus spp, Pseudomonas aeruginosa sadržaj ušnog kanala je žućkast i lepljiv, dok je kod infekcija koje su izazvane Malasseziom sadržaj smeđ, lepljiv, neprijatnog mirisa.Simptomi koji se javljaju su: tresenje glavom, trljanje ušiju o pod, nagnuta glava na jednu stranu, uši su vlažne, pune sadržaja neprijatnog mirisa, bolne su na palpaciju i temperirane.  U slučaju Vašeg psa preporučujem da uzmete bris uha (pre uzimanja brisa ne stavljati ništa u uho kako bi rezultat bio što verodostojniji) i  na osnovu koga ćete ustanoviti koji su uzročnici infekcije i na osnovu toga se može odrediti adekvatna antibiotska terapija i kapi koje su širokog spektra. Neophodno je uraditi antibiogram, kako bi se odredila adekavatna terapija.Ukoliko je otitis externa alergijske prirode potrebno je psa hraniti hipoalergijskom hranom (Brit Care, Hill’s d/d, Royal Canin hipoalergenic).Primena Epi-otik preparata je takođe indikovana. Epi-otic kapi rastapaju višak cerumena.Čišćenje uha štapićima nije preporučljivo. Može se čistiti ušna školjka, ali štapiće ne stavljati u ušni kanal. Koža ušnog kanala je osetljiva i nestručnim i grubim čišćenjem ju je moguće ledirati i time otvoriti vrata za prodor infekta.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:Topli pozdrav još jednom! Vlasnica sam boxera starog 2,5 meseca koji je oboleo od rahitisa. U konsultaciji sa više veterinara konstatovali smo tu dijagnozu. Prednje nogice su mu se totalno iskrivile i jedva hoda, strašno za videti. Trenutna terapija su mu tablete kalcijum + fosfor, riblje ulje i jednom nedeljno prima neke koktel inekcije. Moje pitanje je da li je rahitis izlečiv i da li prima dovoljno dobru terapiju. Da li je moguće da će ukoliko ovo ne urodi plodom (a već 3 nedelje nema nikakvih pomaka) biti neophodna operacija? Da li je on u dobi kada još sve nije tako alarmantno? Unapred zahvalna na odgovoru!Nevena O: Rahitis je oboljenje kostiju štenadi i mladih pasa. On se javlja  za vreme rasta kostiju mladunčeta, kao posledica poremećaja u metabolizmu kalcijuma, fosfora kao i mikroelemenata. Javlja se kao posledica nedovoljne zastupljenosti ovih materija u hrani ili kao posledica neizbalansiranog obroka šteneta. Vitamin D je važan za deponovanje mineralnih materija u razvoju koštanog sistema. Rahitis je kod štenadi veoma česta pojava i gotovo da ne postoji štene koje nije predisponirano za nastanak ovog oboljenja. Potrebe za hranljivim i mineralnim materijama kuje u toku graviditeta su povećane, a štenad po rođenju veoma intenzivno rastu, što zahteva veliku količinu hranljivih i mineralnih materija u ishrani. U ranom nastanku rahitisa kod štenadi stare 45 - 50 dana primećuje se da se štenad nesigurno kreću, brzo zamaraju i vrlo često leže na stomaku sa raširenim nogama. Bolno reaguju pri palpaciji zglobova, štenad su apatična, a apetit im je smanjen. Posle 10 - 15 dana štenad se lakše kreću i radije ustaju, a na cevastim kostima nastaje krivljenje sa pojavom koštanih kvrga. Na prelazu koštanih u hrskavičave delove rebara stvaraju se takozvane brojanice - kvržice. Posle 30 - 40 dana od nastanka bolesti dolazi do uznapredovalih deformiteta, tako da se podlaktice spiralno povijaju (takozvani O stav). Ukoliko se ne otklone uzroci koji su doveli do rahitisa i ne sprovede terapija, ovi deformiteti skeleta i zglobova ostaju kao trajne posledice kada štene završi svoj rast. Ako se rahitis javi u uzrastu šteneta do 4 meseca starosti (kao što je slučaj sa Vašim štenetom), prognoza je povoljna i uz pravilno lečenje, stalni veterinarski nadzor i pravilnu ishranu doći će do izlečenja. Rahitis se leči otklanjanjem svih uzroka koji su do njega doveli, a prvenstveno pravilno izbalansiranom ishranom. Kada se govori o ishrani šteneta obolelog od rahitisa najbolje bi bilo da to bude ishrana  premium ili super premium hranom za mlade pse u razvoju, jer jedino tada možete da budete sigurni da su sve hranljive i mineralne materije zastupljene u količini i odnosu koji je neophodan za pravilan rast i razvoj šteneta. Takođe ukoliko je štene invadirano crevnim parazitima (što je veoma često slučaj), onda je neophodno redovno sprovoditi dehelmintizaciju (svakih 25 - 30 dana), jer crevni paraziti (posebno Askaride) svojim prisustvom i toksinima oštećuju crevnu sluzokožu i tako dovode do poremećene resorpcije kalcijuma i fosfora u digestivnom traktu. Još jednom treba naglasiti da je lečenje rahitisa dugotrajan proces i morate biti uporni, a terapija rahitisa mora biti pod stalnim veterinarskim nadzorom.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa mešanca, kerušu staru četiri godine. Zadnjih dva - tri dana neprestano se oblizuje i pojačano luči pljuvačku, a juče je jedanput povraćala. Pregledao sam joj unutrašnju stranu usana, desni i usnu duplju i koliko sam laički mogao da primentim ne postoje vidljive promene. Njuška joj nije vruća (nema temperaturu) i drugih tegoba nema. Unapred zahvalan.  MirkoO: Pojačana salivacija može biti simptom patološkog procesa u usnoj duplji, promene na zubima, stranog tela u jednjaku, intoksikacije, infektivnih bolesti, bolesti digestivnog trakta, nerve distonije itd. Sbzirom da se javilo i povraćanje kome obično predhodi hipersalivacija moguće je da se radi o nekom oboljenju digestivnog trakata. Povraćanje ili vomitus je refleksni akt, tokom koga se sadržaj želuca ili početnog dela tankog creva vraća kroz usta i izbacuje u spoljašnju sredinu. Simptomi koji prate ovaj refleksni akt su: ubrzano disanje, veoma obilno lučenje pljuvačke, širenje zenica, znojenje, nelagodnost. Razlog povraćanja može biti: prejedanje, trovanje, kao simptom raznih oboljenja. Hipersalivacija nije patognomoničan simptom koji može ukazati na određeno oboljenje i zato Vas savetujem da se pas detaljno pregleda od strane veterinara kako bi ustanovili razlog pojačanog lučenja pljuvačke i na osnovu toga sproveli odgovarajuću terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčiić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dalmatinca starog 3 godine, na stomaku  i na predelu zadnjih nogu dobija neke crvene fleke. To su kao bubujice naduvene i u predelu dojki i oko njih ih ima i sve se vise širi. Molim mišljenje. Hvala unapred. StrahinjaO: U otkrivanju i lečenju kožnih bolesti etiološka dijagnostika je od velikog značaja, i u cilju postavljanja dijagnoze potrebno je izvršiti niz detaljnih kliničkih ispitivanja obolelog mesta na koži. Bez otkrivanja pravog uzroka i njegovog otklanjanja, terapija može biti neuspešna ili delimično uspešna. Zbog neotkrivanja pravog uzroka bolesti česti su recidivi kožnih oboljenja. Dijagnostika dermatoloških promena podrazumeva pregled kože, dlake i podkožnog tkiva. U dijagnostičke metode u dermatologiji ubrajamo : uzimanje kožnih skarifikata i uzimanje citološkog brisa kutisa. Takođe je od velike važnosti dijagnostikovati  sekundarne bakterijske infekcije (npr. piodermija, dermatofitoze, demodikoza), zatim identifikacija primarnog uzročnika bilo da su to bakterije, gljivice, paraziti, endokrini poremećaji, alergije, autoimuna kožna oboljenja. Prilikom svih ovih pregleda trebalo bi uzeti u obzior i mesta na kojima se javljaju kožne promene koja su označena kao predilekciona mesta za određenu bolest, ali to ne može biti dovoljnio za definitivnu dijagnozu. Ekcem,  predstavlja  jedno  od najčešćih kožnih oboljenja kod pasa. Na nastanak ekcema deluju različiti spoljašnji i unutrašnji faktori. Po patološkom supstratu i promenama na koži ekcemi mogu da budu eccema erythematosum (crvenilo kože), eccema papulosum (bradavičasta uzdignuća kože), eccema vesikulosum (mehurići na koži), eccema pustulosum (gnojne vezikule na koži), eccema madidans (vlažni ekcem), eccema seboroicum (seboroični ekcem), eccema crustosum (ekcem izazvan piogenim bakterijama) i dr.   Po toku ekcemi mogu biti akutni i hronični. Akutni ekcemi obično traju 3 - 4 nedelje, za razliku od hroničnih koji mogu trajati nekoliko meseci pa čak i duže. Prema rasprostranjenosti ekcem može da bude lokalni, kada se nalazi na određenom mestu na koži psa i difuzni kada je rasprostranjen gotovo po čitavom kožnom pokrivaču. Lokalni ekcem, prema mestu na kojem se nalazi, može biti eccema dorsi (ekcem na leđima), eccema nasi (ekcem na nosu), eccema orbicularis (ekcem na očnom luku), eccema labiorum (ekcem na usnama), eccema ani (ekcem na čmaru), eccema interdigitale (ekcem između prstiju) i sl. Spoljašnji faktori koji dovode do nastanka ekcema su mehanički, hemijski, termički i parazitski nadražaji kože. Oni u prvom redu izazivaju oštećenja kože i njih je mnogo lakše uočiti, a samim tim i lakše lečiti, nego kada su u pitanju unutrašnji faktori. Ekcemi mogu nastati i kao posledica delovanja ektoparazita (Demodex folliculorum, Sarcoptes scabiei varietet canis), gljivica (microsporium, trichophytia, candida). Od bakterijske flore redovno su na koži prisutni staphylococcus, streptococcus, pseudomonas aeruginosa, escherihia colli, proteus mirabilis...Od unutrašnjih faktora na prvom mestu treba istaći alergije prouzrokovane različitim alergenima, koje kao uzrok mogu biti veoma česte. Zatim, poremećaji metabolizma izazvani nedostatkom vitamina, masti, belančevina, ugljenih hidrata i mineralnih materija (naročito mikroelemenata). Od ekcema najčešće oboljevaju psi u uzrastu od 1 do 4 godine. Godišnje doba, kao i vremenske prilike dosta utiču na nastanak ekcema, koji se češće javljaju u proleće i leto, a ređe tokom zime. Najvažnija stvar kada su u pitanju ekcemi je ustanoviti uzrok koji je doveo do njihove pojave i na taj način se sprečava dalje štetno delovanje uzročnika na kožu, što podrazumeva klinički pregled od strane veterinara u veterinarskoj ambulanti, koji će na osnovu pregleda, anamnestičkih podataka i uz pomoć drugih dijagnostičkih metoda (skarifikat, bris sa promenjenih površina) ustanoviti uzrok i sprovesti odgovarajuću terapiju. Simptomi koje ste nam opisali mogu takođe biti znak uznapredovanog alergijskog dermatitisa. Alergijski dermatitis može biti uzrokovan proteinom iz pljuvačke buve, zatim može biti uzrokovan i nekim drugim alergenom.  Alergeni iz hrane su najčešće proteinskog porekla, a mogu biti i materije koje nisu belančevine. Kod pasa alergeni koji najčešće izazivaju promene na koži su piletina, ćuretina, govedina, pšenični i mlečni proizvodi. Alergijske promene na koži mogu izazvati i materije koje nisu iz hrane, već iz okoline i koje su u direktnom kontaktu sa kožom (razne biljke, prostirke, sredstva za higijenu itd.), kao i postojanje ektoparazita. Veoma često se dešava da se alergijski dermatitis komplikuje sekundarnim bakterijskim infekcijama. O alergijama možete više pročitati ovde

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mešanca, ženku staru 9 godina kod koje je najverovatnije dijagnoza Miastenia Grave. Molila bih vas za neke podatke o bolesti, posebno kako se leči. Jako bih vam bila zahvalna, puno pozdrava.IvankaO: Miasthenia gravis je oboljenje koje se javlja kod pasa, a izuzetno retko kod mačaka. MG kod pasa može biti urođena (kongenitalna), ali obično se javlja kod odraslih pasa (stečena). Najčesće se javlja kod retrivera i nemačkih ovčara. Postoje dva oblika: kongentalna i stečena MG.Kongenitalna MG:- autozomalno recesivno oboljenje.- abnormalno smanjen broj Ach receptora na postsinaptičkoj membrani skeletnih mišića, što za posledicu ima misićnu slabost, indukovanu fizičkim opterećenjem. - klinički se javlja u starosti od 3 - 9 nedelja.- klinički simptomi se ponavljaju i postaju progresivni (nemogućnost hodanja, pojačana salivacija, regurgitacija, promuklo lajanje).- javlja se i kod mačaka ali retko.Stečena MG:- autoimuno oboljenje kod kojeg su stvorena antitela (u većini slučajeva IgG) protiv nikotinskih Ach (acetilholin) receptora na postsinaptičkim membranama sarkoleme mišića.- antitela se vezuju za receptore i na taj nacin smanjuju osetljivost postsinapticke membrane na acetilholin.- klinicki simptomi kao kod urodenog oboljenja.   Psi koji pate od ovog oboljenja, tipično pokazuju simptome  podrhtavanja, slabosti, nemoći, naročito nakon setnje. Simptomi se obično povlače nakon odmora. Misići na glavi i vratu takođe mogu biti zahvaćeni, što za posledicu može imati opuštenost mišica lica, pa čak i otežano gutanje. Neki psi ispljunu hranu (regurgitacija), a mogu i da je  aspiriraju  u dušnik, što za posledicu može imati i pneumoniju. Dijagnoza se postavlja na osnovu znaka oboljenja (klinička slika), istorije bolesti (anamneza) i različitim kliničkim testovima (za stečenu MG - cirkulišuća antitela na Ach receptore (90 % slučajeva)). Dijagnoza kongenitalne (urođene) miastenije, potvrduje se biopsijom mišića- smanjen broj Ach receptora na misićnoj biopsiji (inter kostalni mišići). Ukoliko je u pitanju stečena mijastenija, prognoza je dobra uz adekvatnu terapiju i tretman. Psi kod kojih se razvije pneumonija, ne prođu baš tako dobro. Zbog toga je neophodno smanjiti mogućnost njenog nastanka. To se može postići hranjenjem psa iz posuda na stalku (podignute) i obezbediti da pas nastavi da stoji 10 min. nakon obroka. Terapija je antiholinesteraza (prostigmin) i u nekim slučajevima je neophodna i aplikacija kortikosteroida, pri čemu je veoma važno znati da nema nekih drugih oboljenja ili aspiracione pneumonije.   Svakako Vas savetujem da se obratite veterinaru koji je dijagnostikovao oboljenje kod Vašeg psa i koji je najbolje upoznat sa tokom oboljenja i koji će na osnovu rezultata pregleda odrediti adekvatnu terapiju i dati Vam više informacija o prognozi. Fistula je nefiziološka konekcija između organa, krvnih ili limfnih sudova, koja može komunicirati i sa spoljašnjom sredinom. Gnojni procesi u organizmu mogu putem fistule ostvariti kontakt sa spoljašnjom sredinom ili drugim organom. Ukoliko veterinar sumnja na fistulu, kako bi utvrdio njeno poreklo može uraditi fistulogram. U sam kanal fistule se aplikuje kontrast, a životinja se dalje snima rentgenski u više projekcija. Terapija fistule zavisi od njene lokalizacije i porekla. Terapija se svodi na aplikaciju antibiotika i na hiruško zbrinjavanje ukoliko je potrebno.   Moguće je da tumor fistulira i na taj način ostvari kontakt sa spoljašnjom sredinom. S'obzirom da je mačak pod nadzorom veterinara i još uvek pod terapijom, a ima povećane parametre krvi koji ukazuju na poremećaj rada bubrega, neophodno je da ga redovno vodite na kontrole i uradite dodatne specijalističke analize (rentgen i ultrazvuk bubrega), kao i kontrolne provere krvne slike i biohemijskih parametara.   Krvnu sliku možete popraviti ishranom i dodavanjem vitaminsko  - mineralnih preparata. U ponudi Pet Centra postoje preparati Anima Strath (dodatak ishrani proizveden od prirodnih sastojaka) i Pet Phos Senior feline.Ishrana Vaše mace zavisi od fukcionalnog stanja bubrega. Ukoliko veterinar preporuči možete koristiti medicinsku hranu Renal Royal Canin ili Hill's k/d.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Planiram da uskoro kupim štene Shiba Inu, pa bih želela da o ovoj rasi saznam nešto više.  Živim u stanu i zanima me kakvog je karektera i da li mu odgovaraju takvi uslovi života. Unapred hvala. AnaO: Shiba inu je drevna rasa psa, verovatno u srodstvu sa kineskim čau - čauom i sa japanskim kiušuom. Doveden je iz Kine u Japan pre dve hiljade godina. Izvorno, Shiba Inu bio uzgojen za lov na sitnu divljač, kao što su ptice i zečevi. Skoro je kao rasa nestao u toku drugog svetskog rata. Ljubitelji pasa su uz pomoć preživelih jedinki uspeli povratiti ovu rasu. Nekadašnji lovac na sitne životinje, Šiba je danas jedan od najpopularnijih rasa pasa za društvo u Japanu. Lako se obučava, poslušan je, diskretan i veoma čist pas. Nije bučan pas, ali će napadača na imovinu i svoga gospodara prepoznati, a da ga pre toga ne upozori. Voli svoju porodicu i pridružuje joj se u svim aktivnostima. Savršeno se prilagođava životu u gradu. Dlaka je vodootporna, relativno kratka, gruba i gusta, pojačana je tankom poddlakom. Boja dlake može biti od boje peska do riđe ponekad prošarana crnim, zatim  crne ili bele boje. Inu je japanska reč za psa, ali poreklo prefiksa "Shiba" manje je jasno. Reč Shiba odnosi se na vrstu drveta ili grm čiji su listovi o crveni u jesen. U starom Naganu dijalektu, reč Shiba ima značenje "mali", pa to može biti referenca za psa male veličine. Shiba Inu je najmanja od šest izvornih i različitih rasa pasa  iz Japana. To je mali ali, okretan pas. Po izgledu jako sličan izgledu rase  Akita, iako puno manji. Jedna od retkih drevnih rasa koje još uvek uzgajaju. Shiba je kompaktan pas, razvijene mišićne muskulature.  Mužjaci i ženke su različiti u izgledu: mužjaci su visoki 35 do 43 cm, ženke 33 do 4 cm. Prosečna težina je 10 kg za mužjake, a 8 kg za ženke.  Shiba Inu su uglavnom samostalni i inteligentni psi. Ukoliko nije adekvatno socijalizovan i nema stečene navike poslušnosti, držite ga na povodcu zbog instikta lovca koji ga tera da istržuje. Ovo je hrabar psa, dobre naravi. Svakako može biti rezerviran prema strancima, ali je veran i nežan prema onima koji su stekli negovo poštovanje i poverenje. Oni mogu biti agresivni prema drugim psima. Veoma čisti psi koji se često mogu videti kako se ližu poput mačaka. Vole vodu i kupanje. Podložni su alergijama, katarakti, displaziji, entropiji, ali i pored ovih predispozicija, spadaju u red naj zdravijih rasa.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, već duže vreme upotrebljavam Front line kako bih zaštitla svog psa od krpelja. Međutim, on ima osteljivu kožu i upalu žlezde koja mu stvara probleme na koži. Da li možete da mi preporučite  neko sredstvo koje je na bazi biljaka, a koje bih ga adekvatno zaštitilo  od parazita.DraganaO: Iz naše ponude vam preporučujem nešto iz palete proizvoda Orme Naturali.  Dostupne su tri linije proizvoda: Beauty, Care i Protection. Protection linija je prirodna zaštitna kozmetika bazirana na ulju drva Neem. Neem stablo je poreklom iz Indije, a njegovo lišće, cveće, semenke i kora sadrži aktivne sastojke među kojima je najpozantiji i najvažniji azadirahtin. Uprkos svojoj visokoj biološkoj aktivnosti, azadirahtin nije toksičan za sisare, vrlo brzo se razgrađuje u okolini i nema nuspojava kod ne ciljanih vrsta. Ulje sa dobija hladnim ceđenjem, a njegovi proizvodi se koriste za kontrolu infestacija. I pored dosadašnjih saznanja o vrednosti ovog stabla, mogućnosti njegovog delovanja u suzbijanju parazita priznate su tek nedavno. I pored dosadašnjih saznanja o vrednosti ovog stabla, mogućnosti njegovog delovanja u suzbijanju parazita priznate su tek nedavno. Neem ima nekoliko različitih osnovnih načina delovanja pa je tako onemogućeno razvijanje otpornosti parazita i stvaranje rezistencije prema ovom preparatu. Sintetička proizvodnja ovog preparata nije moguća. Azadirahtin utiče na hormonski sistem, hranjenje, reprodukciju, metamorfozu i sposobnost kretanja insekata. On deluje i na regulator rasta i na taj način sprečava razvoj u procesu presvlačenja insekata. Ideja proizvođača je bila kreirati zaštitni proizvod bez hemijskih supstanci. Ampule za pse Spot on na bazi neemovog ulja, predstavljaju prirodnu zaštitu, kako za mlade, odrasle i zdrave, tako i za starije, gravidne, a mogu se koristiti i tokom rekonvalescencije, kao i kod hronično obolelih jedniki. Pre svega, preparat se savetuje za korišćenje kod životinja koje su u stalnom kontaktu sa malom decom. Sadrži čisto neemovo ulje, koje uzajamno deluje sa jojobinim uljem, uljem slatkih badema i alantoinom, koji kao liposolubilni faktor osigurava maksimalno difundovanje preparata kroz kožu. Sastojci su potpuno prirodni i sigurni. S'obzirom da ovaj preparat niste do sada koristili daćemo vam detaljno uputstvo za upotrebu: Nakon otvaranja, preparat se nanosi od repa do vrata, direktno na kožu. Prethodno je neophodno prstima razmaknuti dlaku kako bi obezbedili kontakt preparata i kože. Početni tretman podrazumeva udarnu terapiju, odnosno, nanošenje preparata u kraćim vremenaskim intervalima. Nanosite jednu ampulu svaka dva dana, odnosno, minimum tako dva puta za redom. Nakon toga, tretman se zasniva na ponavljanju nanošenja na svakih 7 - 15 dana. Pored redovnog tretmana životinje na već opisan način, savetujem vam da vršite i tretman okoline, odnosno prostora u kojem živite, jer delovanjem na buve u okruženju, podstičete i maksimalni efekat preparata koji ste naneli na životinju. Buve su povremeni paraziti, najveći deo života provode u okolini, gde se odvijaju stadijumi razvoja. Za tu namenu preporučujemo sprej za prirodnu zaštitu okolnog prostora na bazi neemovog ulja, sa esencijalnim elementima  mente i limuna koji uzajamnim delovanjem stvaraju zaštitnu barijeru na mestima na kojima ljubmci najčešće borave: njihovim prostirkama, ležajevima, nameštaju, tepisima, biljkama, autosedištima, kao i na svim površinama sa kojima su deca i ljubimci u kontaktu. Ovaj losion sadrži prirodne sastojke, sigurne i netoksične za čoveka i okolinu. Preparat se jednostavno nanosi prskanjem površina sa udaljenosti od 15 cm.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam boxera, koji ima 6 i po meseci. Do sada se nije dešavalo da ostaje bez daha, kada izađe napolje. Ali od kada su temperature malo poskočile, baš teško diše i treba mu vremena da se stabilizuje. Jel je to normalna reakcija? Nekada imam osećaj kao da će da se ugusi koliko teško i brzo diše. Jel imate neki savet? Primetio sam da mu uši nisu bile tako tople, kao sada kad se zadiše. IgorO: Brahiocefalični psi imaju normalno razvijenu donju vilicu, ali im je gornja vilica kratka i stisnuta. Nepovoljni anatomski odnos gornjih disajnih puteva dovodi do otežanog disanja i smetnji u cirkaulaciji krvi. Kod brahiocefaličnih pasa često se razvija tzv."respiratorni sindrom". Respiratorni sindrom se karakteriše otežanim disanjem koje nastaje usled opstrukcije različitih delova disajnih puteva (nosni pitevi, ždrelo, dušnik itd.). Do opstrukcije disajnih puteva mogu dovesti stenoza nozdrva, tonzilitis, produženo meko nepce, paraliza larinksa, hipoplastična trahea, kolaps traheje i astma. Navedeni problemi  mogu biti urođeni, a simptomi se pogoršavaju pri većem fizičkom naporu i lošim klimatskim uslovima (visoke temperatire i visoka vlažnost). Otežano disanje može biti simptom i bolesti kardiovaskularnog sistema.Savetovala bih vam da psa odvedete kod veterinara na kompletan pregled, jer u slučajevima otežanog disanja, organizam ne dobija dovoljnu količinu kiseonika, što organizam može neko vreme kompenzovati, a kasnije u nelečenim slučajevima, mogu se razviti hronična oboljenja i trajna oštećenja tkiva.   

Odgovara: Mirjana Pejčiić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku šar peja, staru 10 meseci. Od 4. meseca na ušima, glavi, vratu i nogama javlja joj se crvenilo i to samo u proleće i leti. Posle nekoliko dana koža postaje crna i prilicno tvrda. Naš veterinar kaže da je reč o akantozi. Možete li mi reći nešto više o tome? Unapred hvala. MiaO: Acanthosis nigricans je stanje koje se karakteriše abnormalnim tamnim prebojavanjem kože. Primarno to je oboljenje pasa i postoji nekoliko razničitih formi i uzroka koji dovode do njenog nastanka. Postoje dve forme oboljenja. Primarna forma je genetski uslovljena i javlja se kod jazavičara. Sekundarna forma može imati nekoliko uzroka i može se javiti kod bilo koje rase i starosti pasa. Kod sekundarne forme nastaje mobilizacija pigmenta "melanina" u hronična inflamirana područja. Melanin je taj koji daje tamnu boju koži. Primarna forma oboljenja javlja se kod pasa ispod jedne godine starosti. Kod ove forme koža postaje tamna i javljaju se zadebljanja kože, razvija se seborea i sekundarne infekcije izazvane bakterijama i gljivicama. Proces može zahvatiti velike regije na koži. Primarna akantoza ne može se terapirati, ali stanje se može kontrolisati steroidima, injekcijama melatonina i čestom upotrebom antiseboreičnih šampona. Ovakvo stanje je retko i dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu pripadnosti određenoj rasi i biopsijom. Na osnovu vaših anamnestičkih podataka i prema dijagnozi koju je postavio vaš veterinar, verovatno je kod vašeg psa u pitanju sekundarna akantoza. Sekundarna forma akantoze se mnogo češće javlja. Tamna prebojavalja kože nastaju zbog jednog od tri postojećih stanja:1) trenje izazvano gojaznošću ili morfološkim anomalijama2) edokrini disbalans koji uključuje hipotireoidizam, Kušingovu bolest ili disbalans polnih hormona3) preosetljivost na hranu, inhalatorne ili kontaktne alergene (najčešće) Pored tamne pigmentacije sekundarnu akantozu prate hronični gubitak dlake i/ili češanje i ostali kožni problemi.   Tretman sekundarne akantoze se uglavnom sastoji od otklanjanja primarnih uzroka nastanka, npr. smanjivanje telesne težine, terapija hipotireoidizma i alergije. U većini slučajeva terapija steroidima u manjim dozama pomaže da se umanji inflamacija kože. Dokazano je da se u nekim slučajevima dodavanjem vitamina E stanje poboljšava.   U najvećem broju slučajeva stanje se poboljša kada se dijagnostikuje uzrok i pravilno tretira.  

Odgovara: Mirjana Pejčićić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imam rottweilera starog skoro 14 mesecii. Planiram da počnem sa izvođenjem i izlaganjem na izložbama, ali on još uvek nije promenio svu svoju šteneću dlaku, tačnije još uvek mu se na nekim mestima vidi crvena dlaka, pa me interesuje je da li će i kada to proći i da li pored redovnog četkanja postoji još nešto što bih ja moga uraditi da ubrzam zamenu te crvene dlake. I interesuje me da li to sudije na izložbama uzimaju kao manu? Unapred hvala. MarkoO: Boja psa je genetski determinisana. Postoje blage varijacije u odnosu na boju zimskog i letnjeg krzna. Pored redovnog četkanja, održavanja higijene krzna i primene preparata protiv buva i krpelja, bitno je kojom hranom  hranite vašeg psa. Ishranom je potrebno obezbediti materije koje utiču na rast dlačnog pokrivača, čime se obezbeđuje zaštita tela (mehanička i termo izolacija). Ove materije su Vitamini B grupe, posebno biotin, vitamini A i E, esencijalne masne kiseline, omega-3 i omega-6 nezasićene masne kiseline itd. Ako je količina i odnos svih ovih materija optimalan, onda lepota i sjaj krzna dolaze do punog izražaja.   Hrane superpremium kvaliteta poseduju sve neophodne materije. Ukoliko se u hrani nalazi veća količina karotena, boja dlake može imati crvenkasti odsjaj. Provitamin A (karoten) se nalazi u uljima, mastima, morskim plodovima, jetri, žumancetu, voću i povrću, mleku i mlečnim proizvodima. Narandžaste je boje i u prirodi. Povrću i voću daje karakterističnu boju. Beta karoten se sastoji iz dve retinil grupe, koje u mukozi tankog creva pod dejstvom beta karoten dioksigenaze prelaze u retinal - formu vitamina A. Velike količine karotena dovode do pojave karotemije i do narančastog prebojenja kože. Ova pojava je benigna i posle prestanka konzumiranja velike količine karotena, dolazi do povlačenja boje. S'obzirom da rotvajleri imaju dlaku i podlaku, često se desi da se podlaka nazire na nekim delovima tela i sama menja boju psu. Prihvatljivo je da se podlaka nazire na zadnjim nogama gde je i sama dlaka duža. Svaka druga boja sem crne u kombinaciji sa braon je neprihvatljiva. Postoje rotvajleri koji nose recesivni gen, te njihovo krzno ima braonkasti odsjaj i oči mogu biti svetlije boje.   U našoj ponudi možete naći proizvode koji mogu poboljšati pigmentaciju kože i dlake, očiju, nosa i zubnog mesa: CANINA Seealgenmehl. Postavljeni standard na temu boje / dlake podrazumeva: crna boja sa smeđim mrljama po jagodicama, njušci, grudima i ekstrmitetima.   

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Prvo želim da vam se zahvalim na predhodnom savetu. Skoro sam vam pisao o štenetu bullteriera starom 4 meseca, ima problem sa krivim prednjim šapicama. Zbog toga sam mu davao svako jutro 3 tablete kafortana, 2 tablete kalciuma i 3 ad tablete. Sad se pojavio novi problem koji me veoma brine. U zadnja dva dana se otežano kreće i problem je u zadnjim nogama. Kao da nema oslonac, kao da mu ispadaju iz ležišta prilikom kretanja. Da li je to možda zbog gore navedenih tableta ili zbog nečeg drugog? I kako to da rešim? Veoma bih vam bio zahvalan na pomoći. Ovo me baš brine. Hvala unapred. NenadO: Svaka smetnja u normalnoj upotrebi ekstremiteta koja se manifestuje kao nepravilnost u stanju kretanja, kao i u stanju mirovanja - naziva se hromost. Postoji više različitih uzroka koji dovode do pojave hromosti: upala u području kože, fascija tetiva, tetivnih ovojnica, ligamenata, kostiju, zglobova, limfnih čvorova, nerava, hrskavica, zatim zbog mehaničkih smetnji – kontrakture mišića, tetiva, ligamenata, ankiloza zglobova, lom kostiju, zatim usled paralize nerava, paralize mišića ekstremiteta, tromboza većih krvnih sudova.    Pregled na hromost je veoma važno uraditi kako bi locirali i detektovali problem. Ovaj pregled podrazumeva detaljnu anamnezu, inspekciju, palpaciju, dijagnostičke injekcije, rentgenski pregled, ultrazvučni pregled. Postoje šepavosti različitog intenziteta i one koji su manjeg stepena mogu proći same od sebe posle određenog perioda mirovanja. Manja uganuća, istegnuća ili povrede mišića su najčešći problemi. Zapaljenje perifernih nerava sa pojavom pareze i paralize dosta je često oboljenje pasa, a nastaje kao posledica zapaljenja i oštećenja nerava. Mogu biti primarna i sekundarna, a mogu nastati kao posledica zapaljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, usled trauma, pri udaru i prelomu kostiju, pri nagnječenjima... Ova oboljenja mogu nastati i pri delovanju organskih, hemijskih i bakterijskih otrova i noksi. Posebno treba istaći česta zapaljenja nerava ekstremiteta (n. ischiadicus, tibialis i fibularis na zadnjim nogama) kod fokalnih tonzilarnih infekcija pasa, pri čemu se javlja remitirajuća šepavost. Zapaljenje nerava može nastati sekundarno, posle preležanih virusnih infektivnih bolesti pasa. Zapaljenje perifernih nerava obično dovodi do pareze i paralize. Ova zapaljenja najčešće nastaju kao posledica trauma, nagnječenja, jakih krvarenja u predelu nerava, kod hematoma, tumora, kalusa, proliferacije koštanog i vezivnog tkiva. Zapaljenje perifernih nerava može nastati kao posledica intoksikacija (alimentarnih i hemijskih), bakterijskih, a posebno kod virusnih infekcija i avitaminoza (fokalni tonzilitis, encefalomijelitis, štenećak...), kao i za vreme samih oboljenja. Kod zapaljenja Plexus sacralis zapaža se nesiguran i trapav hod zadnjih nogu, addukcija zadnjih nogu i atrofija muskulature sapi. Kao posledica zapaljenja nervusa ischiadicusa javlja se nemogućnost fleksije kolenog zgloba i skoro svih zglobova zadnje noge, usled čega su prsti šape flektirani, a ceo ekstremitet opušten, zbog čega pas vuče zadnje noge sa flektiranim prstima. Kod zapaljenja nervusa tibialisa dolazi do flektiranja skočnog zgloba zbog čega hod zadnjih nogu postaje trapav. Lečenje zapaljenja nerava zavisi od uzroka koji je doveo do zapaljenja, bolje reći - treba lečiti primarno oboljenje, odnosno ako su uzrok bakterijske nokse i bakterijski toksini treba davati antibiotike. Pored njih indicirano je i davanje vitamina B-kompleksa. Svakako Vas savetujem da posetite veterinara koji će uraditi klinički pregled psa, postaviti dijagnozu i ako je potrebno predložiti terapiju. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želim da kupim rasu Boston terrier-a­. Molim Vas da mi napišete osnovne informacije o toj rasi? Hvala. Anja O: Dobrog ponašanja, pametan i pažljiv ovaj pravi predstavnik Nove Engleske već je dugo vremena veoma popularan u Severnoj Americi jer je živahan, zabavan, aktivan i izdržljiv pratilac. Od terijera mu je ostalo samo ime, ne pokazuje, naime, nimalo nemilosrdne želje za napadanjem, nego više voli ljudsko društvo. Ipak, mužjaci će izazivati druge pse ako ih smatraju pretnjom za svoju teritoriju. Ova rasa snažnog izgleda razvila se u XIX. Veku ukrštanjem, engleskog buldoga, bulterijera, boksera i izumrloga belog terijera. Prvi su bostonski terijeri bili teži od 20 kg, medjutim selektivnim je uzgojem postignuta današnja mala veličina. Telesna obeležja: glava - četvrtasta, pljosnate lobanje, sa kratkom njuškom, oči - velike, okrugle oči međusobno su udaljene, uši - male, tanke uši postavljene su na uglovima glave i stoje uspravno, telo - kratko i proporcionalno, kreće se lagano i graciozno. Dlaka je ravna, fine strukture, može biti prugasta, boje tuljana / foke ili crna sa belim šarama, rep - kratak, sužava se prema vrhu, nisko postavljen, visina  38 - 43 cm. Uzgajaju se tri tipa: laki do 7kg, srednji od 7 do 8,5 kg i teži od 8,5 do 11 kg.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam Rota koji je star 11 godina. Veterinari su po njima ustanovili da je dobio tetanus. Već mesec dana dobija antibiotikei to penicilin i kompleks b vitamina. Posle ovih terapija on se sav opustio i po savetu veterinara sa njim vežbamo. Na noge ne može ali imamo osećaj da počinje da reaguje. Mišići su mu atrofirali kako u nogama tako i u vratnom delu. Prema savetu lekara počeli smo da ga podižemo i polako oslanjamo na prednje i zadnje noge. To radimo sa prednjim amom i zadnjim opasačem. Nekako sa nogama ide ali mu glava sama pada i vrat mu još ne drži glavu. Kad jede stavimo ga na stomak i ispred njega njegovu posudu i teramo da se sam muči oko hrane. Opet neki od veterinara kažu da ima upalu perifernog nervnog sistema. Bio je na ultra zvuku i ostali organi su mu u redu. Voleo bih da pročitam i Vaše mišljenje. MiodragO: Tetanus je opasna bolest koju izaziva bakterija (Clostridium tetani). Bakterija stvara toksin koji deluje na nervni sistem i ireverzibilno ga oštećuje. Spore bakterije su veoma raširene u spoljnjoj sredini i jedne od najotpornijih. Najveća opasnost preti od ubodnih rana. Bakterija uđe u kožu preko rane. Opasnije su ubodne rane nego posekotine jer manji otvor sprečava ulazak kiseonika i stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterija. Prvi simptomi se javljaju kroz nekoliko dana ali nekada i za više nedelja. U početku je to blago kočenje nogu i mišića lica i burno reagovanje na spoljne nadražaje (zvuk ili dodir). Kasnije, ustajanje je otežano, kao i otvaranje usta, a posledično pijenje vode i uzimanje hrane. Uši su podignute i načuljene, a oči izbečene i ukočene. Nekada se prvo javi blago grčenje mišića u okolini rane. Ovi simptomi mogu da nestanu kao odgovor imunog sistema ili se bolest generalizuje. U kasnijem stadijumu javljaju se bolne konvulzije i otežano disanje. Otežano je i mokrenje, a javlja se i opstipacija. Iznenadni pokret, zvuk ili dodir dovodi do spazma mišića.   Povećana je salivacija, disanje i rad srca. Glavni uzrok smrti je gušenje, usled paralize disajne muskulature. Najvažnije je brzo reagovanje i sprovođenje terapije. Ako se jave simptomi, oporavak može biti veoma spor i trajati nedeljama. Kada je u pitanju prognoza, treba biti veoma oprezan. Prognoza zavisi od mnogih činilaca. Stepen zahvaćenosti nerava tetanusnim toksinom utiče na prognozu. U svakom slučaju tok oporavka je spor i zahteva dugotrajnu fizičku rehabilitaciju (kao što je slučaj kod vašeg psa), kako bi povratio potpunu upotrebu ekstremiteta.Pratite savete vašeg veterinara, nastavite sa vežbama i rezultata će biti. Do koje mere će se pas oporaviti teško je reći, a mi se uvek nadamo najboljem.