Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas za pomoć. Imam ženku srednje pudle staru 9 godina. Poslednje dve godine muku mučimo sa svrabom i perutanjem kože. Bili smo kod više veterinara ali nam ni jedan do sada nije pomogao. Smatraju da je alergija, ali niko nezna na šta? Koristimo Hill's Sensitive Skin, a od skoro sam počela da joj dajem jedno živo jaje nedeljno. Da li je to OK? Da napomenem da pije i Viacutan tablete i koristi Virbac alergy šampon. Šta još mogu da uradim? Hvala, Sofija O: Alergije kod pasa javljaju se kao znak preosetljivosti organizma na različite alergene. Alergeni mogu biti inhalacioni (polen, grinje, kućna prašina i sl.), kontaktni (trava, sredstva za pranje, sintetički materijali), a najčešći uzrok alergija je hrana (belančevine mesa i žitarica), pa samim tim problemi sa kožom kod pasa najčešće su vezani sa njihovom ishranom. Alergijske promene na koži posledica su alergije ili preosetljivosti na hranu, koje mogu biti posledica jednog ili više različitih alergena iz hrane. Alergeni su najčešće proteinskog porekla, a mogu biti i materije koje nisu belančevine. Kod pasa alergeni koji najčešće izazivaju promene na koži su piletina, ćuretina, govedina, pšenični i mlečni proizvodi. U ponudi Pet centra postoje medicinski programi ishrane kojima možete isključiti hranu ili pojedine sastojke u hrani kao uzrok alergije: Royal Canin Hypoallergenic - dehidrirana hrana, Royal Canin Sensitivity Control (dehidrirana i konzervirana hrana), Hill's z/d low alergen (dehidrirana hrana), Hill's d/d (dehidrirana hrana - pačetina, losos), Eukanuba Dermatosis Formula (u dehidriranom obliku).Takođe Vam skrećemo pažnju na liniju hrane Alleva Care, kompletnu hranu namenjenu osetljivim psima sa posebnim potrebama. Tu pre svega mislimo na liniju hrane namenjene psima sklonim alergijama - Alleva Care Hypoallergenic Adult / All Breeds.Jedini način, kada se sumnja na preosetljivost na hranu, je da se pas podvrgne specijalnoj dijetalnoj ishrani medicinskom hranom u kojoj su proteini hidrolizirani i koja bi trebala da traje 2 meseca. Taj postupak potvrđuje dijagnozu i može da pomogne u otkrivanju sastojka koji pruzrokuje preosjetljivost. Sledeći korak je izbor hrane koja sadrži limitiran broj izvora proteina, koji nije uobičajen u hranama za pse (patka i ječam, losos...). Ovakvom eliminacionom dijetom može se doći do podataka koje vrste mesa, odnosno žitarica ili povrća, Vaš pas može da konzumira. Tokom eliminacione dijete treba voditi računa da pas ne sme da konzumira apsolutno nikakav izvor animalnih proteina (poslastice, domaća hrana, pa ni živa jaja koja trenutno dajete i sl.), čak niti u zanemarivo malim količinama, osim iz predloženih medicinskih linija hrane. Pre svake promene hrane neophodno je da se posavetujete sa svojim veterinarom koji će Vas, na osnovu poznavanja zdrastvenih problema Vašeg psa, posavetovati o eventualnoj promeni hrane i prelasku na dijetalni režim ishrane.   Viacutan Plus je preparat za dopunu ishrane koji se koristi kod pasa i mačaka radi poboljšanja funkcije kože kod dermatoza, kod svih akutnih i hroničnih dermatitisa i prekomernog opadanja dlake. Sadrži biljna ulja, želatin, riblje ulje, koja sadrže omega 6 i omega 3 masne kiseline. Viacutan Plus na taj način omogućava ciljanu dopunu ishrane esencijalnim masnim kiselinama. Nedostatak esencijalnih masnih kiselina se karakteriše u prvom redu opštim lošim stanjem kože i krznenog pokrivača, dlakom bez sjaja, opadanjem dlake, hrapavom kožom, formiranjem peruti i svrabom. Preporučeno trajanje primene ovog preparata je od 4 do 8 nedelja. Psi telesne mase do 10 kg dobijaju 1 kapsulu dnevno, psi od 10 kg do 25 kg - dve kapsule, a psi preko 25 kg telesne mase - 3 kapsule dnevno. Kapsule se aplikuju peroralno, jedanput dnevno i to direktno u usta ili se sadržaj kapsule, posle bušenja, sipa u hranu. Psi i mačke rado prihvataju Viakutan Plus i možete ga nesmetano davati vašem psu.    Što se tiče šampona Allermyl, to je preparat koji je adaptiran za sve alergene kod pasa i mačaka, a deluje antiiritantno i kao imunomodulator. Šampon sadrži esencijalne aminokiseline koje deluju kao antiseptici. Specijalno se preporučuje za upotrebu kod pasa i mačaka koji pokazuju znake alergija na koži. Ovaj šampon treba upotrebljavati prema uputstvu proizvođača (način i učestalost upotrebe) i korišćen na taj način pokazao je veoma dobre rezultate u praksi, upotrebom kod pasa i mačaka koji imaju problem sa alergijama.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam rotvajlera, ženku staru 2 godine, koja se prvi put oštenila pre nedelju dana i to 15 kučića, od kojih je preživelo 12. Imala je težak porođaj, koji je trajao  skoro 24 sata i od tada nema apetit, tj.neće uopšte da jede grtanuliranu hranu, koju je do koćenja uvek jela, većinu hrane koju je volela sada neće ni da okusi. Jede isključivo barene iznutrice (srce, grkljane...). Ima sluzav krvav iscedak iz vulve još uvek, a veterinar je rekao da je to normalno čišćenje materice. Veoma sam zabrinuta za nju, oslabila je i neraspoložena je, pa Vas molim za što brži odgovor. Dva puta su joj se pojavile kapi krvi iz nosa, a spoljašnja temperatura ovih dana je preko 30 C, može li to biti uzrok slabom apetitu i krvarenju iz nosa? Unapred Vam hvala i veliki pozdrav od babice.Ljilja O: Nakon okota, materica kuja se čisti.  Iz vagine se, u prvoj nedelji nakon okota, cedi  relativno obilan iscedak. Boja iscetka je tamno zelena sa primesama sukrvice. Količina iscetka se smanjuje do desetog dana, a nakon toga se može još zadržati sluzavi sukrvičavi iscedak (do mesec dana, u tragovima). Kod kuja je normalno da posle okota 2 - 3 dana imaju zeleno do crveno smeđi iscedak (lohije) iz materice i da on promeni konzistenciju (vodenastiji) i boju (postane ružičast). Takav iscedak vidljiv je sledeće 4 do maksimalno 6 nedelja, a materica kuje vraća se u svoju normalnu težinu i tonus krajem 9 nedelje posle okota. Ako je iscedak i nakon toga dalje prisutan, tamnije boje i neprijatnog mirisa, verojatno je došlo do zaostajanja posteljica i posledične upale materice. U tom slučaju obratite se hitno veterinaru koji će odrediti terapiju prema zatečenom stanju i obavite prethodno UZV ili RTG pregled. Dojenje štenadi je veoma naporno za kuju, naročito ako ima veći broj štenadi u leglu (kao u slučaju vaše kuje). Kako dojenje štenaca ne bi imalo negativne posledice po zdravlje kuje, ishrana tokom perioda laktacije mora biti pravilna. Najbolje je koristiti granuliranu hranu premijum ili superpremium kvaliteta za pse sa pojačanim potrebama (laktacija). Ova hrana zadovoljava sve potrebe organizma za proteinima, mastima, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima (kalcijum)... Dojnim kujama hrana mora biti dostupna po volji, naravno uz uvek dostupnu svežu pijaću vodu. Ukoliko  kuju hranite kuvanom hranom, a granuliranu odbija, onda ćete sa multivitaminskim preparatima i mineralima, početi odmah, a kuvani obrok (povrće, žitarice, iznutrice...) obogatiti mesom (piletina, govedina) i dodati kašiku ulja na kraju kuvanja (kada se obrok ohladi). Morate posebno paziti na higijenu tokom spremanja hrane, kao i na način čuvanja ukoliko kuvate hranu za par dana. Svaki put kada joj servirate hranu, mora biti zagrejana, nikako poslužena dirktno iz frižidera. Normalno je, da kuja, za vreme perioda dojenja izgubi 5-10% telesne težine. Pažljivo pratite njeno zdravstveno stanje i gubitak mase. Visoka spoljna temperatura, takođe može biti razlog smanjenog apetita, međutim kako bi se isključila mogućnost postporođajnih komplikacija, najbolje je da kuju pregleda vaš veterinar. Krvarenje iz nosa, može da nastane kao posledica stranog tela, traume (povrede), problema sa zubima, infekcije, tumora, poremećaja u zgrušavanju krvi, pa i zbog toga bih savetovala veterinarski pregled.     

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim da mi date neki odgovor u vezi mog jorkija koji je pre dva meseca imao, kažu, nadražaj traheje koji mu je izazivao kašalj koji me podseća na oglašavanje foke, iz dubine, suv, pas mi se sav raskreči dok tako kašlje. Ne traje dugo, ali je vrlo neprijatno da ga slušate. Veterinar mu je davao injekcije dva dana i to je prestalo. Posle nepunih mesec dana to se ponovilo u mnogo gorem, odnosno učestalijem kašlju, promenila sam veterinara, on je isto rekao da je u pitanju traheja, vadili su mu krv sve je bilo u redu, ali je sedam dana opet primao injekcije. Posle toga je došlo do smanjenja kašlja, ali se i sada dešava da neki dan uopšte ne kašlje, a nekih dana 1-3 puta se zakašlje. Interesuje me o čemu se tu radi. Pas se normalno ponaša, jede, pije i jako puno trči i nikada se ne zakašlje dok juri, nekad u sasvim mirnom stanju. Pas je vakcinisan i revacinisan, redovno ga čistim od parazita, možda i malo češće nego uobičajeno. Hvala unapred na vašem odgovoru. Jovica O: Kašalj je refleks koji  nastaje kao posledica nadražaja tzv. tusigenih zona. Tusigene zone se nalaze duž ždrela, grkljana, velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminiše sluz, produkti zapaljenja, čestice koje draže. Kašalj može biti početni simptom oboljenja sistema organa za disanje ili simptom koji može ukazati na neko od oboljenja srca, kolapsa traheje, simptom nekog infektivnog oboljenja itd. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja itd. Posebno bih istakla da se kašalj najčešće javlja kao posledica upale sluzokože grkljana i dušnika (infektivni laringotraheitis). Uzročnik ovog oboljenja može biti virus, bakterija, gljivica ili mikoplazma. Nastanku ovog oboljenja pogoduju neki predisponirajući faktori kao što su: držanje životinje u hladnim i vlažnim prostorijama, hladno vreme, plivanje u hladnoj vodi.  Pri lakšem zapaljenju i u akutnom toku opšte stanje životinje nije znatno promenjeno. Jedan od uzročnika može biti Bordetella bronchiseptica, zatim adenovirusi i virusi parainfluence pasa. Bakterijska infekcija je vrlo često sekundarna dok je primarni uzročnik virus. Laringotraheitis virusne etiologije je veoma kontagiozan i lako se prenosi sa životinje na životinju. Kliničke manifestacije su hrapav kašalj (što izgleda kao da je kost zapela u grlu) koji se javlja u napadima više puta na dan, a napadi se intenziviraju uzbuđenjem psa, dakle tokom šetnje, kada se raduje vlasniku, pre jela itd. Oboljenje prolazi bez komplikacija ako se preveniraju sekundarne bakterijske infekcije i uz očuvan apetit i bez povišene telesne temperature. U slučaju izostanka terapije i usled sekundarne bakterijske infekcije, komplikacija može biti upala pluća kada je poremećeno opšte stanje životinje a kašalj je bolan. Upala pluća može biti i jedna od manifestacija nekog infektivnog oboljenja pasa kao npr. štenećaka. Kašalj takođe može biti simptom bolesti srca ili kolapsa traheje. Takođe se može javiti kao posledica traume grudnog koša. Savetovala bih Vas da u dogovoru sa Vašim veterinarom sprovedete detaljniju dijagnostiku koja podrazumeva klinički pregled, rentgensko snimanje, analize krvi itd, kako bi se sa sigurnošću utvrdio uzrok kašlja i na osnovu dijagnoze sprovela adekvatna terapija. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Skoro sam dobio malog nemačkog ovčara, ima 3 meseca. Odlučio sam da ga okupam, ali nikako neće da se kupa, čim oseti vodu počne da beži i cvili. Možete da mi date neki savet kako da ga okupam? NikolaO: Retko koji pas starosti 3 meseca voli kupanje. Kupanje i nije  neophodno, sem ukoliko je pas prljav ili ima specifičan miris "legla", a držite ga u stanu. Ukoliko je vreme da se okupa, onda je najbolje da kupanje obavite uveče. U kadicu sipajte mlaku vodu i šampon za štence. Nakvasite ga celog i kupajte od zadnjeg dela prema glavi. Voda ne sme da uđe u uši. Temperatura vode mora biti adekvatna. Štene se najviše uplaši hladne ili vruće vode, a kada jednom doživi neprijatno iskustvo, svako sledeće kupanje će predstavljati stres i za njega i za Vas. Najbolje je psa isprati tušem, jer se šampon mora isprati što detaljnije, ali ukoliko zvuk tuša izaziva strah kod psa, isperite ga  na neki drugi način (polivanjem čistom vodom)..

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pas mi je dobio štenećak pre 3 nedelje, bio je to običan štenećak, iscedak iz nosa i očiju, temperatura, otekle prednje šapice, apatija i depresija. Bilo mu je bolje malo, kako bi pre par dana noge počele da mu odkazuje, prvo je samo bez orijentacije šepao na zadnjim ekstremitetima, a juče skroz prešao i da ustaje, a o hodanju da ne pričam. Počeo je i da tra glavom i nogama zadnjim i ne može da kontroliše uriniranje. Recite mi, molim vas, kako mogu da mu pomognem. Na terapiji je sa longacefom i vitaminima, ali ne vidim poboljšanje. Koje će mu posledice ostati? Koliko traje lečenje? Da li je uopšte moguće izlečiti nervni oblik štenećaka i koji je procenat izlečenja? Ja sam student na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, ali sam početnik, tako da nisam upoznata sa materijom. Molim kolege za savet jer ne mogu više mukicu da gledam kako se muči...DianaO: Štenećak je veoma kontagiozno (zarazno), virusno oboljenje, pre svega štenadi i mladih pasa, a od koga mogu da obole psi svih uzrasta. Njegova kontagioznost je veoma velika, pa se brzo širi i prenosi na zdravu štenad i nezaštićene pse. Najteža komplikacija štenećaka je nervni oblik. U poslednje vreme ovaj oblik štenećaka se javlja bez drugih predhodnih simptoma koji su karakteristični za štenećak. Mnogo češće nastaje posle preležanih, već spomenutih komplikacija. Veoma često i kad je terapija dala rezultate i kada je došlo do poboljšanja, može da dođe do pojave nervnih simptoma. Oboljenje uglavnom ima letalan ishod. Ukoliko dođe do ozdravljenja, ostaju teške posledice (oštećenja čula - vida, sluha), pareze i paralize nerava prednjh i zadnjih ekstremiteta, kao i pojava trajnih tikova na pojedinim delovima tela. Pre nego što dođe do pojave nervnih simptoma, dolazi do promena u ponašanju psa.On je uplašen, često ne prepoznaje vlasnika, a ponekad postaje razdražljiv i agresivan ili se suprotno tome povlači u ugao prostorije gde uglavnom boravi. Jedan od prvih simptoma je učestalo žmirkanje i treptanje, a zatim dolazi do grčeva vrata, lopatice, prednjih i zadnjih ekstremiteta. Posle toga dolazi do paralize naročito zadnjih ekstremiteta, mokraćne bešike i rektuma. Paraliza može da se javi i na interkostalnim mišićima, kada dolazi do brzog uginuća. U ovom periodu bolesti mogu se uočiti i nekoordinisani pokreti i ataksije. Kod štenećaka smrtnost je veoma velika i kreće se od 70-90%. Preboleli psi ostaju sa trajnim posledicama koje su posebno izraženi na čulima (sluhu, vidu i njuhu). Takođe često nastaju pareze i paralize ekstremiteta i trajni tikovi. U najvećem broju slučajeva , štenad ugine u toku viremije u roku od 2-4 dana. Zavisno od stepena komplikacija, bolest može da traje i par nedelja (2-3 nedelje), a kod nervnog oblika, oboleli psi od paralize mogu da žive i godinu do dve dana. Kod davanja prognoze treba biti oprezan jer se u velikom broju slučajeva bolest završava letalno. Terapija je pre svega usmerena ka sprečavanju sekundarnih bakterijskih infekcija (antibiotici širokog spektra) i na podizanje opšte otpornosti organizma (vitamini - kod nervne forme posebno vitamini B kompleksa). Ishrana mora biti kvalitetnom i lako svarljivom hranom, bogatom belančevinama. Obolelom psu je potrebno davati što više tečnosti. Kod različitih komplikacija štenećaka potrebno je primeniti simptomatsku terapiju (nadoknada elektrolita, sprečavanje povraćanja, poboljšanje apetita, sprečavanje proliva...). Obolelom psu treba obezbediti adekvatnu negu, higijenu i uslove držanja.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam labradora starog 11 meseci. Pre 10-ak dana počeo je da šmrka kao kad u nosu zastane komad hrane. Odveo sam kad kod jednog veterinara da vidim da nije popino prase ušlo u nos, on mi je rekao da nema ništa u nosu, da je moguće da je srčani crv. Dala mu je ivermectin i izvadila krvnu sliku. Posle toga je rekla da najverovatnije nije srčani crv, da je verovatno alergija na jak miris lipe ili neko dezinfekciono sredstvo. Onda je primao inekcije protiv alergije. Posle toga, kad nije prošlo, otišao sam kod drugog veterinara koji je rekao da je prehlada i dao mu 5 inekcija uzastopno za 5 dana. Moj pas je i dalje bezvoljan i šmrče kao da ima neki komad u nosu i kašlje suvo. Ja se plašim da nije srčani crv. Molim vas ako bi mogli da mi protumačite rezultate krvne slike koje vam šaljem pošto više ni na koga ne mogu da se oslonim. Radili su mu bris iz nosa i ima stafilokokus, ja sam počeo na svoju ruku da mu jačam imunitet i da mu dajem beli luk, ehinaceu i propolis. ŽeljkoO: Pored nosne pečurke, nosna šupljina predstavlja početni deo respiratornog trakta.  Građena je od koštanog i hrskavičavog tkiva, koji daju konturu disajnim putevima i sluzokože koja oblaže unutrašnjost nosne duplje. Nosna duplja, sem što sprovodi vazduh u početnom delu disajnog sistema, ima i ulogu u zagrevanju i vlaženju udahutog vazduha, kao i ulogu čulnog organa (čulo mirisa). Nosna sluzokoža je prekrivena tankim slojem sluzi (kao i ceo respiratorni trakt), tako da u tom početnom delu sluzokoža nosne šupljine učestvuje u prečišćavanju vazduha (odbrambena uloga). Primarna zapaljenja sluzokože nosne šupljine najčešće nastaju kao posledica virusne i bakterijske infekcije (najčešće su u pitanju sledeće bakterije: Pasteurella, Bordetella, Streptococcus and Pseudomonas), a znatno ređe kao posledica delovanja gljivica. Za nastanak primarnog oboljenja sluzokože nosne šupljine posebnu ulogu, kao predisponirajući faktori, imaju: prehlada, nazeb, delovanje hladnog vazduha u zimskom periodu, udisanje gasova koji draže i nagrizaju sluzokožu.U nosnim putevima se ponekad može naći strano telo, koje takođe može iritirati sluzokožu i dovesti do njenog zapaljenja. Parazitiranje parazita (Linvatule) na nosnoj sluzokoži može dovesti do pojave krvavo-gnojnog iscetka. U poslednje vreme je česta pojava alergija kod pasa, pa tako i nosna sluzokoža može odreagovati na neki alergen (najčešće inhalacione prirode) i dovesti do zapaljenja - rinitis vasomotorica. Sekundarna zapaljenja mogu nastati ako se zapaljenski proces prenese sa nekog drugog žarišta: grkljana, krajnika, sinusa, ždrela, bronhusa, preloma kostiju gornje vilice, kao i prilikom regurgitacije hrane kroz nos. U sklopu određenih zaraznih bolesti sekundarno se može pojaviti zapaljenje nosne sluznice (štenećak, parvovoroza, leptospiroza i dr.). U početku bolesti, zapaljenje sluzokože nosnih puteva se karakteriše kijanjem, češanjem nosa šapama, kao i trljanjem nosa o pod. Retko dolazi do poremećaja opšteg zdravstvenog stanja. U početku bolesti sekret iz nosa je tečan i bistar, a kasnije postaje sluzav i gnojan. Ponekad je sluzokoža nosa toliko otečena da je disanje veoma otežano, a ponekad i potpuno prekinuto, pa se disanje odvija na usta, pri čemu se čuju šumovi krčanja i struganja. Dijagnoza se postavlja adspekcijom, palpacijom i rinoskopijom. Pri postavljanju dijagnoze neophodno je ustanoviti uzrok oboljenja, isključiti sekundarne uzroke bolesti, kao i upalu sinusa.Alergijski rhinitis se karakteriše pojavom seroznog nosnog iscetka i otežanim disanjem. Može biti sezonskog karaktera i povezan sa izlaganjem psa polenu, a može biti i nesezonskog karaktera kada se kao alergeni pominju faktori ambijenta (kućna prašina, grinje itd). Dijagnoza alergijskog rinitisa se postavlja kliničkim pregledom i identifikacijom eozinofilnih granulocita u nazalnom eksudatu, odstranjivanjem alergena, primenom ahtihistaminika (ukoliko se posle njihove primene povuku simptomi bolesti, predpostavlja se da je rhinitis uzrokovan alergenima). Polipi i papilomi su najčešći benigni tumori koji se javljaju na sluzokoži nosa. Najčešće izazivaju blagu sekreciju i otežano disanje, a neretko i pojavu sukrvičavog eksudata. Uglavnom se hirurški odstranjuju. Rezultati koje ste mi poslali ne ukazuju na postojanje bilo kakvog oboljenja. Dalja terapija kod Vašeg psa treba da se svede na aplikovanje antibiotika na koji je osetljiv Staphylococcus izolovan iz nosnog sekreta. Bitno je isključiti postojanje stranog tela u nosnoj šupljini. Imunostimulatore ili preparate za podizanje opšte otpornosti svakako možete davati. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li ujedi krpelja mogu da izazovu neke genetske mutacije kod psa i koje su najopasnije bolesti koje mogu da prenesu krpelji? Hvala. JovanaO: Krpelji su obligatni ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina. Krpelji prenose veliki broj zaraznih oboljenja, izazivaju lezije koje mogu podleći sekundarnim bakterijskim infekcijama, na mestu ujeda  izlučuju toksine, a ukoliko u isto vreme parazitira veliki broj krpelja na životinji, može nastati anemija, dok kod osetljivijih jedinki i smrt. Kod pasa u našoj zemlji parazitiraju sledeće vrste krpelja: Haemophisialis inermis, Margaropus calcaratus, Rhipicephalus bursa, Hyaloma excavatum i Dermacentor marginatus. Najopasnije bolesti koje prenose krpelji su: Babezioza, Anaplazmoza, Erlihioza i Lajšmanioza. Do infekcije dolazi nakon što kontaminirani krpelji napadnu ljubimca i u njega inokuliraju parazite. Smatra se da su najčešće invadirani krpelji iz porodica Rhipicephalus i Ixodes. Ponekad se može naći i limfadenopatija i petehijalna i ekhimotična krvarenja, epistaksa i trombocitopenija. Od trenutka ulaska parazita u organizam napadnute jedinke, do pojave simptoma oboljenja može proći od nekoliko nedelja pa sve i do kraja životaDo infekcije dolazi nakon što kontaminirani krpelji napadnu ljubimca i u njega inokuliraju parazite. Smatra se da su najčešće invadirani krpelji iz porodica Rhipicephalus i Ixodes. U većini slučajeva, ljubimci ne pokazuju kliničke znakove bolesti, a ako i do njih dođe prisutna je letargija, groznica, depresija, anoreksija i gubitak telesne težine. Ponekad se može naći i limfadenopatija i petehijalna i ekhimotična krvarenja, epistaksa i trombocitopenija. Od trenutka ulaska parazita u organizam napadnute jedinke, do pojave simptoma oboljenja može proći od nekoliko nedelja pa sve i do kraja života. Uzročnici pokazuju afinitet prema leukocitima, a kao posledica upalnih procesa pojavljuju se hematološke abnormalnosti (npr. trombocitopenija). Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza morule u cirkulatornim monocitima, neutrofilima ili krvnim pločicama u razmazu krvi prethodno obojenim po Giemsi. Međutim, kako je morula prisutna samo u vreme akutnog stadijuma bolesti, to dodatno komplikuje postavljanje dijagnoze. Od drugih metoda, mogu se koristiti i serološke metode, kao što je: indirektna imunofluorescencija (IF), ELISA. Takođe, u poslednjih nekoliko godine u dijagnostici se dobro pokazala i PCR metoda.O mogućem oboljenju, babeziozi, smo pisali obilno u prethnodnim odgovorima: Babezioza (piroplazmoza), Babezioza (piroplazmoza) - ishrana i oporavak, Babezioza (piroplazmoza) - ishrana i oporavakBabezioza (piroplazmoza) - ishrana i oporavak i Babezioza (piroplazmoza). O lajšmaniozi smo pisal u odgovoru Lajšmanioza (Leishmaniosa) i Simptomi i mere prevencije kod zaraznog oboljenja lajšmanioze U literaturi nema podataka o delovanju krpelja na genetski materijal pasa.        

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koja je razlika izmedju repelenta i otrova za krpelje...Kakav je preparat Advantix i dali ja mogu da joj nanesem, a ne veterinar? Marijana O: Repelenti su supstance koje služe da odbiju krpelje da ne dolaze na životinje , dok insekticidi koji su kontaktni su supstance koje ubijaju ektoparazite kada dođu u kontakt sa kožom. Preparat Advantix je istovremeno i repelent i kontaktni insekticidid. Advantix je preparat koji efikasno odbija krpelje, muve, komarce i papatače, te ubija buve i krpelje. Buve  svojim  ubodima  stvaraju  neprijatnost  i  svrab,  a mogu uzrokovati alergijski dermatitis. Isto tako mogu preneti pseći pantljičaru, kao i uzročnike zaraznih bolesti. Krpelji svojim ubodima mogu preneti boesti koje su opasne i za pse i za čoveka: krpeljski meningoencefalitis, babaezioza, erlihioza itd. Komarci prenose uzročnike nekoliko zaraznih boesti na životinje i ljude. Posebno su opasni za pse jer mogu preneti dirofilariozu. Papatači su mali insekti slični komarcima. Njihovi ubod izazivaju iritaciju i svrab, a često prenose uzročnika lajšmanioze. Muve svojim ubodima često uzrokuju svrab i pojavu rana na ušima. Celokupan sadržaj pipete koji je namenjen psima određene telesne mase  treba istisnuti između lopatica, tako da vrh pipete treba da bude odaljen 3-5 cm od kože psa. Pas treba da bude u stojećem položaju. Kod težih pasa, sadržaj pipete se aplikuje na 4 mesta počevši od ramenog pojasa do baze repa. Preparat se nanosi samo na neozleđenu kožu. Psa ne bi trebalo kvasiti 2 dana pre i posle primene preparata. Zaštita traje 4 nedelje, te se nakon isteka dejstva ponovi aplikacija.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjjaka Kane Korso starosti 14 meseci, i hranim ga sa Alleva Giant Puppy & Junior hranom. Pre nekoliko meseci sam počela da mu dajem po 2 tablete Kalcefos AD. Pošto bih želela da mu u ishranu uvrstim i riblje ulje, molila bih vas da mi odgovorite da li bih u tom slučaju trebala da izbacim Kalcefos. Takođe bih vas molila da mi odgovorite koliko puta  nedeljno bih  trebala da mu dajem riblje ulje.Hvala unapred! Biljana O: Riblje ulje se sastoji od lako svarljivih ulja, a sadrži jod, fosfor, vitamine rastvorljive u mastima - A, D i E. Nekada se koristio za prevenciju rahitisa, ali danas postoje poboljšani preparati. Nedostatak klasičnog ribljeg ulja, je to što u kontaktu sa vazduhom, se lako kvari i užegne. Ukoliko hranite psa gotovom hranom, premium i superpremium kvaliteta (kao Alleva), u potpunosti su zadovoljene dnevne potrebe svih hranjivih sastojaka, pa tako i vitamina. Dodatke ishrani namenjene ljudima ne bi trebalo davati psima, jer sastavom i preporučenim količinama po pravilu ne odgovaraju potrebama životinja. U našoj ponudi imamo preparate koji sadrže polinezasićene masne kiseline koje obuhvata naziv Omega-3 (EPA i DHA). Omega-3 masne esencijalne kiseline deluju u organizmu na različite korisne načine - na rad nerava i mozga, građu ćelijske membrane, kod zapaljenskih procesa, građu sluznica i kožnog epitela.Svoju terapijsku primenu nalaze kod artritisa gde pokazuju poboljšanje u vidu smanjenja otoka i bolova, povećanja pokretljivosti, kožnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, bolesti respiratornih organa (astma, bronhitis), upalnih stanja (alergije, modrice, istegnuća).  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Na mom psu sam primetio naduvenost i crvenilo šapa. Pas je na lancu i na zemlji, nije na betonu da bi došlo do neke infekcije zbog prljavštine. Zanima me šta da uradim, i koju terapiju da mu dajem?BobaO: Bakterijski pododermatitis je duboka bakterijska infekcija šapa koja se gotovo redovno javlja sekundarno zbog nekog drugog već postojećeg uzroka. To mogu biti strana tela (klas trave, trn..), paraziti (demodeks, krpelj..), gljivice, preosetljivost (alergija) na hranu, travu, materijale.., endokrinopatije, trauma. Oboljenje je često kod pasa,pogotovo u toplim  mesecima. Klinička slika se manifestuje crvenilom između prstiju, prištićima, gnojnim prištićima, čvorovima, krvavim mehurima, fistulama, čirevima, područjem bez dlake ili otečenjem. Svrab (lizanje šapa i grickanje), bol ili šepanje mogu biti prisutni. Često je i povećanje regionalnih limfnih čvorova.ferencijalno dijagnostički potrebno je isključiti demodikozu, pododermatitis izazvan gljivicom Malasseziom, ostale gljivice, duboka gljivična infekcija, autoimune kožne bolesti i neoplazije. Dijagnoza se postavlja na isključivanju ostalih uzroka, citološki se može naći gnojna upala sa bakterijama. Dermatohistopatološki se vidi gnojna upala okoline dlake, upala dlačnog folikula, gnojni čir i čvorovi. Bakterije se u lezijama teško vide. Bakterijskom kulturom primarni patogeni su obično stafilokoki. Mešane bakterijske infekcije su takođe česte. Lečenje se temelji na prepoznavanju i eliminaciji primarnog uzroka. Sistemski antibiotici se aplikuju kroz duži period . Vlažne maramice (bez alkohola, hlorheksidinske ili antimikrobne) svakih 12 do 72 sata mogu pomoći. Lokalne kupke (hlorheksidin npr Pyoderm šampon). Smanjiti na najmanju moguću meru dalju traumu šapa. Psa treba obavezno staviti na antibiotsku terapiju i potražiti uzrok koji je doveo do bolesti.   Ono što Vi možete učiniti za Vašeg psa je da je redovito tretirate protiv buha, kontrolirate punjenost analnih žlijezda jer i ta stanja mogu dovesti do grizenja šapa. Zubi s puno kamenca i paradontozom su izvor bakterija, što još dodatno pogoršava stanje šapa. Hranite psa kvalitetnom hranom za pse, a preporučam medicinsku hranu za pse koji imaju problema s kožom ili, ako veterinar preporuči, potpuno hipoalergenu hranu ako želi isključiti hranu kao uzrok. Od regularnih hrana birajte kvalitetniju hranu, po mogućnosti onu s ribom koja je bogata masnim kiselinama i tako povoljno deluje na bolesnu kožu. Takođe možete davati u hranu dodatke s omega-3 i 6 masnim kiselinama koje će povećavati otpornost kože i smirivati upalu. Otok i crvenilo šapica može biti posledica jake alergijske reakcije.Savetovala bih vam da psa odvedete kod veterinara.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam Cane Corso žensko štene staro 4 meseca. Da li možete da mi kažete koju količinu hrane bi trebala da unese svakodnevno,i koja bi hrana podmirila njene dnevne potrebe? Koja je normalna težina psa u tom periodu? Unapred hvala.NikolaO: Velike rase pasa karakteriše intenzivan rast za relativno kratko vreme pa npr. 50% svoje finalne težine pas dostigne već sa 5 meseci ( odrasla ženka rase Cane Corso ima od 40-45kg), a u periodu do 8 meseci koštani sistem je dosegao 80 - 90% konačne veličine kada se i mišićni sistem intenzivno izgrađuje. Druga faza rasta, koja traje od 8. meseca do 18/24. meseca, a predstavlja u stvari fazu konsolidacije čitavog organizma i razvoj mišićne mase (to je u stvari faza telesnog sazrevanja psa). Energetske potrebe u fazi intenzivnog rasta su povećane. Odgovarajuća ishrana, koja uzima u obzir sve specifičnosti ovih rasa pasa, može u velikoj meri da pomogne u smislu pravilnog rasta i razvoja psa Hrana za velike i gigantske rase, za razliku od hrana namenjenih za male i/ili srednje pse, sadrži hondroitin i glukozamin, materije koje utiču na bolji kvalitet zglobnih hrskavica i na taj način štite lokomotorni sistem Vašeg šteneta još od najranijeg uzrasta. Glukozamin i hondroitin deluju zaštitno na strukturu vezivnog tkiva (tetive, ligamenti, zglobna hrskavica, diskovi). Ukoliko štene hranite gotovim hranama superpremijum kvaliteta obezbeđujete harmoničan razvoj koštanog sistema i mišića zahvaljujući ravnoteži: energetska vrednost / količina proteina, kalcijum / fosfor.Hrane koje se preporučuju su: Brit Care - Large Breed, Hill's Science Plan "Puppy Large Breed", Royal Canin - za početak bih preporučila "Maxi Baby Dog" i koristiti ga sve do petog meseca starosti, a od 5. meseca se prelazi na Maxi Junior,  Alleva - Puppy Lamb and rice, Purina Pro Plan, Trainer, Cibau... Sve ove hrane se nalaze u ponudi Pet centra. Očigledne prednosti hrane superpremijum kvaliteta za velike i gigantske rase su te što obezbeđuju povećan nivo omega - 3 masne kiseline, DHA kiseline iz prirodnih izvora koja obezbeđuje optimalan razvoj retine i bolji vid, a važna je takođe za razvoj mozga, L - karnitin koji omogućava pravilan rast mišića i jače kosti. Esencijalne masne kiseline pomažu zdravu kožu i dlaku, antioksidanti jačaju imunološki sistem. Količina granulirane hrane koja je potrebna psu tokom dana zavisi od toga koju hranu koristite( svaki proizvođač na pakovanju navodi koja količina hrane je potrebna psu).

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam štene labradora staro mesec ipo dana, posle jela mu drhte prednje noge i otežano hoda. Posavetovao sam se sa veterinarom i preporučio mi je CAL-DE-PHOS zbog nedostatka kalcijuma. Zanima me dali ce mu to pomoci da dovede prednje noge u normalu. Hvala. ĐordjeO: U periodu rasta, a to je najosetljiviji period u životu svake jedinke, potrebno je organizmu obezbediti sve neophodne sastojke koji će obezbediti pravilan rast i razvoj tkiva. Koštano tkivo ima ulogu da pruži potporu organizmu. Za njega se vezuju mišići koji pokreću telo. Za razvoj kostiju neophodni su svi sastojci koji se nalaze u hrani (proteini, masti, ugljični hidrati, vitamini, minerali itd). Svi oni direktno ili indirektno utiču na rast koštanog sistema. Problem krivih, nedovoljno razvijenih i slabih nogu koji se javlja u štenaca u periodu rasta može biti posledica nepravilne ili deficitarne  ishrane ili genetike (na šta ne možete uticati). Iz tog razloga Vas savetujem da psa hranite gotovom dehidriranom hranom superpremijum kvaliteta. One su optimalno izbalansirane, što znači da su svi hranjljivi sastojci zastupljeni u pravilnim odnosima i količinama. Nepravilno izbalansirana hrana može biti uzrok mnogih poremećaja: rahitis, nepravilni stavovi, digestivni poremećaji, pad imuniteta, bihejvioralni poremećaji, gojaznost, nedovoljna uhranjenost, anemija, problemi sa kožom i dlakom, endokrini poremećaji, itd... Preporučila bih Vam da koristite hrane sledećih proizvođača: Brit Care - Junior Large Breed, Hill’s Puppy Large Breed, Royal Canin, Purina Pro Plan Large Breed, Alleva – Gigant Puppy, itd.Hrana koju sada koristite u ishrani psa nije adekvatna za trenutni status i zahteva korišćenje dodataka / suplemenata do završetka rasta i razvoja što je kod labradora 15 meseci. Najčešće nutritivne greške koje dovode do promena na kostima predstavljaju premalo ili preveliko unošenje minerala (kalcijum, fosfor) i vitamina D. Vitamin D je odgovoran za resorpciju kalcijuma i fosfora iz creva, kao i za optimalnu aktivnost osteoblasta i osteoklasta (ćelija koje utiču na rast i oblikovanje koštane mase). Pored ove tri komponente, veoma je bitno da odnos kalcijuma i fosfora bude pravilan: odnos kalcijuma i fosfora kod štenadi treba da je 2:1. Tada organizam najbolje iskoristi svu količinu ovih minerala za mineralizaciju skeleta. Savetujem Vas da psu, koji već ima problematične noge, dodajete neki od suplemenata hrane koji sadrži kalcijum, fosfor, vitamin A, vitamin D3, GAG komponentu - glukozaminoglukane, omega 3 masne kiseline, hondroitin sulfat.  Najčešći problem koji izaziva promene na kostima je rahitis o čemu smo pisali u odgovru pod nazivom RahitisKoncept primene kalcijumskih preparata zavisi od vrste i kvaliteta hrane koje se koriste, zatim od telesne građe psa i stanja lokomotornog aparata, pa sobziorom na različite mogućnosti, ovim putem Vas pozivam da nas posetite kako bih Vam predložili i ponudili mogućnost izbora kada dobijemo detaljnije informacije od Vas o konceptu ishrane i dozama suplemenata. U ponudi Pet Centra nalazi se široka paleta kalcijumskih preparata: Welpenkalk - Canina, Caniletten - canina, Pet Phos - Sogeval, Cafortan, Mineral - Bewi dog, Super Cal - dr. Alder, itd.  Kako je Vaš pas star 1.5 meseci, pravilnom ishranom uz podršku suplemenata hrane korekcije skeleta / nogu su moguće. Takodje Vam savetujemo da Vaš veterinar prati stanje psa tj. tj dobro bi bilo da psa odvedete u veterinarsku ambulantu na pregled.Napominjemo da sve navedene informacije koje smo Vam dali su rezultat Vaše pretpostavke da pas ima problema sa razvojem prednjih nogu, i da to nije rezultat kliničkog pregleda koji je jedini merodavan u definisanju bilo koje dijagnoze.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam maltezera starog 2,5 godine,i do sada je bio zdrav. Pre nekoliko dana je počeo da bude baš "kilav", prosto nije onaj stari. U kući se ne igra, ne dozvoljava da ga neko pipne, uglavnom negde sedne i ne mrda. Napolju je mnogo bolji, normalno hoda, trčkara, kad vidi drugog psa, standardno poludi... pojačan mu je nagon za gutanje, kao da ne moze da proguta nešto već nekoliko dana. Sinoć sam primetila da mu je i jedan testis jako uvećan, da zbog toga teško seda. Sad teže silazii niz stepenice, neće ni da jede i ako je prethodinih dana normalno jeo. Kao da mu je sve teže i teže,. Naravno da cemo otići kod veterinara, ali samo mi treba jos nečije mišljnje. Hvala unapred. VericaO: Klinička slika koju ste opisali može ukazati da se radi o orhitisu , tumoru testisa i sl. Orhitis najčešće nastaje usled neke traume (udarac, mehanička ozleda i sl.), može nastati kao posledica periorhitisa ili kao neka metastatska infekcija (bruceloza, tuberkuloza), gde uzročnik krvlju dospe u testise. Znaci upale testisa mogu biti različiti i uglavnom zavise od toga da li je u pitanju akutna ili hronična upala testisa. Kada je u pitanju akutna upala testisa, oboleo testis je povećan, bolan, najčešće dolazi do pojave povišene temperature, oslabljenog apetita i otežanog hoda. Kod hronične upale testisa uglavnom su znaci bolesti suptilniji. Bol je slabije izražen, dok promene u apetitu i visini temerature ne moraju da budu velike, čak mogu i izostati.  Lečenje akutne upale testisa se svodi na aplikovanje antibiotika, dok je hronična upala testisa uglavnom neizlečiva.Otok testisa može biti i nezapaljenske prirode, tj. da je njegovo povećanje posledica razvoja tumoroznog procesa. Pošto tumori rastu kontinuirano, povećanje testisa je konstantno i taj proces je bezbolan. Takođe nema poremećaja apetita i povišenja telesne temperature. Kod životinja se najčešće javljaju seminomi i karcinomi. U početnom stadijumu bolesti, tumor izaziva promene samo u tkivu testisa, dok su kod uznapredovalih slučajeva zahvaćeni limfni čvorovi. Metastaze se najčešće nalaze na jetri, plućima i  medijastinumu. Osnovni pregled je bimanuelna palpacija, a dopunjuje se ultrazvučnim pregledom skrotalnog područja. Konačna potvrda dijagnoze je histološka analiza. O tumoru testisa smo pisali  u odgovoru Tumor testisa Savetujem Vas da uradite detaljnu dijagnostiku kojom jedino možete doći do ispravne dijagnoze.   

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nemački ovčar, ženka, stara 2,5 godine. U poslednjih 2 - 3 meseca jako joj opada dlaka. Rekli su im da joj nedostaje vitamina jer ne uzima granuliranu hranu. Jede samo meso, povrće (sve osim krompira, graška...) i jede salame za pse. Da li postoje vitamini koji mogu da joj se stavljaju u hranu. Hvala. OliveraO: Uotkrivanju i lečenju kožnih bolesti etiološka je od velikog značaja, i u cilju postavljanja dijagnoze potrebno je izvršiti niz detaljnih kliničkih ispitivanja obolelog mesta na koži. Bez otkrivanja pravog uzroka i njegovog otklanjanja, terapija može biti neuspešna ili delimično uspešna. Zbog neotkrivanja pravog uzroka bolesti česti su recidivi kožnih oboljenja. Dijagnostika dermatoloških promena podrazumeva pregled kože, dlake i podkožnog tkiva. U dijagnostičke metode u dermatologiji ubrajamo : uzimanje kožnih skarifikata i uzimanje citološkog brisa kutisa. Takođe je od velike važnosti dijagnostikovati  sekundarne bakterijske infekcije (npr. piodermija, dermatofitoze, demodikoza), zatim identifikacija primarnog uzročnika bilo da su to bakterije, gljivice, paraziti, endokrini poremećaji, alergije, autoimuna kožna oboljenja. Prilikom svih ovih pregleda trebalo bi uzeti u obzior i mesta na kojima se javljaju kožne promene koja su označena kao predilekciona mesta za određenu bolest ali to ne može biti dovoljnio za definitivnu dijagnozu. Koža predstavlja prvu obrambenu liniju organizma i podložna je delovanju različitih fizičkih, hemijskih i drugih faktora. Dlaka psa raste i opada ("linjanje") ciklično. Postoje periodi intenzivnog rasta, koji se smenjuju sa prelaznim periodom, posle čega sledi period mirovanja. Na ciklus rasta dlake utiče više faktora, kao temperatura okoline, povećanje ili smanjivanje dnevnog svetla, hormoni, ishrana, stres i genetska predispozicija. Za razliku od linjanja, postoji gubitak dlake koji se javlja kod nekih kožnih oboljenja. Predisponirajući faktori za nastanak kožnih bolesti su oni koji remete integritet kože kao što su češanje, udarac, visoka vlažnost, prljavština, zapetljana dlaka, hemijska iritirajuća sredstva, vrlo niske ili vrlo visoke temperature, paraziti, manjak pojedinih nutritivnih materija u hrani (npr. vitamini - B kompleks, vitamin A; minerali - cink; esencijalne masne kiseline - omega 3 i omega 6) koji dovodi do poremećaja zaštitne funkcije kože, ali i pada imuniteta. Za zdravu kožu i dlaku važne su aminokiseline, tirozin, triptofan i cistin. Takođe, kao što smo naveli, potrebni su minerali i vitamini od kojih je najzaslužniji biotin, vitamin A, riboflavin, B12, folna kiselina ... Neadekvatna i vrlo siromašna ishrana koja ne sadrži dovoljne količine belančevina životinjskog porekla i žitarica, može dovesti do i lošeg stanja kože i dlake Koža i dlaka su indikator zdravstvenog stanja, tako da samo zdrav pas može imati lep izgled kože i dlake. Dobro opšte zdravstveno stanje i najbolji izgled kože i dlake postiže se kvalitetnom ishranom. Za zdravu kožu i dlaku važne su aminokiseline, tirozin, triptofan i cistin. Takođe su potrebni minerali i vitamini od kojih su najzaslužniji biotin, vitamin A, riboflavin, B12, folna kiselina itd. Neadekvatna i vrlo siromašna ishrana koja ne sadrži dovoljne količine belančevina životinjskog porekla i žitarica, može dovesti do gubitka pigmenta i lošeg stanja kože i dlake. Loše opšte stanje kože i krznenog pokrivača se karakteriše dlakom bez sjaja, opadanjem dlake, hrapavom kožom, prisustvom peruti i svraba. Suva koža i dlaka može biti simptom nekih kožnih bolesti, neadekvatne ishrane, čestog kupanja. Prekomerno linjanje može biti posledca nutritivnog deficita (esencijalne aminokiseline, esencijelne masne kiseline, vitamini grupe B među kojima je i biotin, itd), stresa i velikih temperaturnih oscilacija. Zato je bitno izabrati odgovarajuću hranu za vašeg psa. Uvek se u ishrani preporučuje ishrana superpremijum ili premijum hranama, kao što su Brit care, Hill’s, Royal Canin, Purina Pro Plan, Trainer, Alleva Belcando, Cibau...Sve hrane na bazi lososa superpremium ili premijuj kvaliteta su odličan izbor. Ove hrane u sebi imaju materije koje posebno hrane kožu i dlaku, a takođe i podmiruju sve zahteve organizma. Iz naše ponude bih posebno izdvojila hrane Brit care (Brit Care Salmon), Alleva Care i Alleva (Fish&Rice). I dodavanjem suplemenata hrani možete uticati na bolji izgled kože i dlake. U slučaju problema sa dlakom preporučujem Vam neke od suplemenata / preparata:- Pet-phos preparat za lepšu dlaku pasa, koji sadrži sve elemente neophodne za fiziološku ravnotežu kože i lep izgled dlake, tokom peroda promene dlake (linjanja), kao i kod izraženijeg opadanja dlake.- Biotin forte (Canina) - preporučuje se psima sa problemima kože i dlake.- Viacutan plus koji omogućava ciljanu dopunu ishrane esencijalnim masnim kiselinama jer njihov nedostatak se karakteriše u prvom redu opštim lošim stanjem kože, dlakom bez sjaja, opadanjem dlake, hrapavom kožom, formiranjem peruti i svrabom. - reparat Cani Derm iz linije Anivital poboljšava stanje kože i dlake Vašeg psa.- Za iste ove indikacije može se koristiti Derm - caps linije Canina.- BH 5000 linije Bewi Dog su odličan izvor biotina.Od prirodnih namirnica preporučuje se riba / riblje ulje, termički obradjeno žumance (ograničene količine). Četkanje se preporučuje nakon svake šetnje, niz i uz dlaku, četkama za kraću dlaku, koje se mogu naći u svakom opremljenijem pet shopu. Pokušajte da unapredite ishranu uvodjenjem superpremijum hrane i / ili obogaćivanjem ishrane vitaminsko - mineralnim dodacima. Vitaminsko - mineralni preparati su svakako indikovani. Od takvih preparata se očekuje da su bogati vitaminima grupe B, esencijalnim masnim kiselinama i cinkom. Primenom ovakvih preparata koža se znatno brže regenereše, postane sjajna, gušća i glatka.Ukoliko su oboljenja kože nastala usled avitaminoza (A ili B ili nedostatkom esencijalnih aminokiselina ili masnih kiselina), primenom vitaminina i kvalitetnijom ishranom možemo dovesti do izlečenja. Međutim, ukoliko je kožno oboljenje nastalo dejstvom infektivnih agenasa, parazita, dejstvom alergena iz hrane, pljuvačke buve, itd, onda je vitaminska dopuna kao jedina terapija, nedovoljna, tj. ne dovodi do poboljšanja. Neophodno je na osnovu kliničkog pregleda i specijalnih metoda pregleda postaviti dijagnozu na osnovu koje se prmenjuje adekvatna terapija. Terapija se svodi na sistemsku i lokalnu primenu odgovarajućih medikamenata. Prisustvo buva na telu životinje, svakako predstavlja bitan anamenestički podatak i može biti uzrok navedenih problema. Zato je neophodno  da redovno primenjujete preparate  protiv buva i da tretirate okolinu. Kožna oboljenja spadaju u kategoriju poremećaja / bolesti koje iziskuju dugotrajne i uporne terapije koje da bi imale adekvatan efekat zahtevaju doslednost u lečenju. Kako su izvesni recidivi i ponovne pojave promena na koži jedini preporuka je da se pridržavate saveta veterinara koje su rezultat specijalističkih pregleda. Alergeni takodje mogu uticati na promene koje ste opisali, tako da ni tu opciju ne treba isključiti prilikom narednih pregleda o čemu smo pisali u odgovoru po nazivom Alergija i kožne manifestacijeIpak, nijedan savet nije bolji od veterinarskog pregleda. Jedino na osnovu kliničkog pregleda od strane veterinara, uz primenu specijalnih metoda pregleda, je moguće postaviti ispravnu dijagnozu i primeniti adekvatnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nemačkog ovčara. Vakcinisan je protiv besnila i štenećaka, međutim u zadnja 2 dana nije dobro, jedva hoda, skoro stalno leži, ništa ne želi da jede, oči i jezik su mu žuti, a nije ni veseo kao inače. Znate li možda na koju bolest upućuju ovi simptomi i je li ta bolest, ako znate koja, izlečiva? SonjaO: Najčešće je uzrok žutice velika količina slobodnog ili konjugiranog bilirubina u vać'elijskim tečnostima. Oboljenje izaziva pojačano razaranje eritrocita i naglo oslobađanje bilirubina u krv te opstrukcija žučnih kanala ili oštećenje jetrenih ćelija, tako da se ni normalne količine bilirubina ne mogu izlučivati u probavni trakt. Postoje dve vrste žutice: hemolitička žutica i opstrukciona žutica. Hemolitička žutica nastaje zbog hemolize eritrocita. Eritrociti se razgrađuju tako brzo da jetra jednostavno ne može izlučivati bilirubin onom brzinom kojom se on stvara. Zato se veoma poveća plazmatska koncentracija slobodnog bilirubina. Opstrukcijska žutica nastaje zbog začepljenja žučnih kanala ili zbog bolesti jetre. Uzrok mogu biti začepljenje žučnih kanala ili oštećenje jetre, stvaranje bilirubina je normalno, ali stvoreni bilirubin ne može iz krvi dospeti u creva.   Taj konjugirani bilirubin vraća se u krv, verovatno zbog toga što pucaju prepunjeni žučni kanalići pa se žuč uliva direktnono u limfu koja napušta jetru i boji tkiva. Piroplazmoza je bolest koja se najpre manifesuje visokom temparaturom (40⁰ ili 41°C), bledim sluznicama, neveselošću, povraćanjem, pas se nerado  kreće, mokraća je tamnija, a može biti i crvene boje. Što bolest duže traje, nastaje žutica jer se raspada velik broj eritrocita. Može doći do oštećenja bubrega i jetre. Uzročnik piroplazmoze je Babesia (Babesia canis), sitni protozoa koji parazitira u crvenim krvnim stanicama(eritrocitima), u njima se množi pa dolazi do raspadanja eritrocita. Babesiu prenose krpelji koji na životinji sisaju krv. Nakon 48 sati od kačenja na životinju otpuštaju u krv, iz svoje sline / pljuvačke, razvojne stadijume Babesia i tako invadiraju životinju. Piroplazmoza je izlečiva jedino ako se pravovremeno odvede ljubimac u veterinarsku ambulantu. Pse je najbolje zaštititi od krpelja aplikacijom ampula na kožu ili primenom spreja ili ogrlica. Ampule treba aplicirati u određenim intervalima svaki mesec, a ogrlice treba menjati zavisno od vrste, prema uputu proizvođača. Sve navedeno možete nabaviti i u Pet centru.   O kojem se oboljenju radi, utvrditi se može jedino pregledom ljubimca u veterinarskoj ambulanti i u skladu s time i preduzeti terapija, što Vam svakako i savetujem.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja kuja ima 10 godina i nedavno joj je veterinar dijagnostifikovao Policitemiju veru, pa me zanima kakva je to bolest? Može li se uz tu bolest normalno živeti?Zahvaljujem se na odgovoru,NatalijaO: Policitemija rubra vera je hronična bolest eritrocita, koje se nekontrolisano umnožavaju. Uzrok bolesti za sada nije poznat. Policitemija može biti relativna i apsolutna. Relativna policitemija može se javiti usled dehidracije (gubitak telesne tečnosti) pri čemu se posledično smanjuje volumen krvne plazme. Terapija se sprovodi rehidracijom životinje i terapijom osnovne bolesti koja je dovela do dehidracije. Apsolutna policitemija predstavlja pravo povećanje broja crvenih krvnih zrnaca uz koje se javljaju simptomi kao što su žeđ i prekomerno mokrenje, sklonost krvarenju, promene u ponašanju (oslabljena koordinacija pokreta) i čula, svrab i sl.  Lečenje se sprovodi ponavljanim puštanjem krvi čiji je cilj smanjenje količine krvnih zrnaca u krvi. Na starijim psima se zahvat sprovodi u dužim intervalima nego što bi to sproveli kod mlađih pasa, u proseku svake druge nedelje. Učestalo puštanje krvi dovodi do smanjenja količine gvožđa i smanjene proizvodnje eritrocita pa se smanjuju potrebe za ovim oblikom lečenja. Zbog toga je kod ovih pasa potrebno povremeno nadoknaditi gvožđe da bi se izbegle komplikacije povezane sa njegovim manjkom.Ostale mogućnosti su lečenje ciljanim lekovima koje će veterinar preporučiti prema svim referentnim pokazateljima.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 4,5 g. starog mopsa. Pas mi nakon scake vakcinacije otekne, oči mu se zatvore, veterinari kažu da je to anafilaktički šok na vakcinu i da ga više ne vakcinišem. Takođe kažu da se nisu nikada susreli sa tim da pas na takav način reaguje na vakcinu. Šta vi mislite o tome te šta da radim sobzirom da je zakonom propisano obavezna vakcinacija. Takođe, proteklih par dana primetila sama je to? Sutra idem kod veterinara, ali me zanima i vaše mišljenje.Hvala, SonjaO: Kao i kod ljudi, tako i kod pasa i mačaka, postoje slučajevi reakcija na vakcinu. Ako se ipak naprave porešenje, zaključuje se da je ipak veći rizik ne vakcinisati psa, nego što postoji mogućnost reakcije na vakcinu. Reakcije na vakcinu, mogu biti lokalne i sistemske. Od lokalnih reakcija, na mestu aplikacije, najčešće se pojavljuje crvenilo, otok, bol, pa i krastice i apscesi. Krastice se često pojavljuju i na drugim delovima tela, koji su udaljeniji od mesta aplikacije vakcine. Od sistemskih reakcija, često dolazi do anafilaktičke reakcije, koja uključuje probleme sa respiratornim i kardiovaskularnim sistemom, a ako se pravovremeno ne reguje, ubrzo dolazi do stanja šoka i smrti. Ovakve rakcije nastaju ubrzo nakon aplikacije vakcine, pa se iz tog ratloga obavezno savetuje da vlasnik, nakon vakcinacije, ostane sa životinjom u ambulanti još najmanje pola sata. Ređe ovakve reakcije nastupaju kasnije, u okviru 24 sata. Prema američkim naučnim studijama, anafilaktički šok se javlja svega jednom na 15 000 vakcinacija. Anafilktički šok ponekad se može manifestovati atipičnim znacima ovog stanja, npr. simptomima od strane sistema za varenje, kao što su proliv i povraćanje. Ipak češći su simptomi kao što su bedilo vidljivih sluznica, hladnoća ekstremiteta, otok glave, jezika, grla, otežano disanje, srčana aritmija, ubrzani rad srca, ali vrlo slabo bilo, te drugi simptomi respiratornog, kardiovaskularnog i živčanog sustava. Kod pojave ovakvih simptoma vrlo brzo se mora reagirati epinephrinom, intravenoznim otopinama, kiseonikom i drugim lekovima. Anafilaktički šok najčešće nastaje kod vakcinacija vakcinama koje sadrže inaktiviranog, odnosno mrtvog uzročnika bolesti, odnosno najčešće kod vakcina protiv besnila, leptospiroze i corona virusa. Takve vakcine sadrže relativno velike količine virusa ili bakterija u dozi, te adjuvanse, koji podstiču imunološki odgovor životinja. Upravo ove karakteristike vakcine dovode do anafilaktičkih reakcija. Kod vakcine protiv besnilapas zapravo reaguje na uljni nosač u vakcini. Kao što znate, zakonom je propisano obavezna vakcinacijae pasa svake godine i to vakcinom koja je propisana zakonom. Što se tiče vakcinacije protiv zaraznih psećih bolesti, ona zakonom nije obavezna, ali se naravno preporučuje, mešutim u ovom slučaju imate mogućnost izbora jer postoje različite vakcine, od različitih proizvođača. Kod pasa sklonih kožnim alergijama i sl., češće se javljaju reakcije na vakcinu i to najčešće u sezoni alergija. Kod nekih vakcina protiv virusnih zaraznih bolesti mogu se javiti simptomi od strane nervnog sistema, što se često manifestuje encephalitisom. Vakcine protiv psećeg adenovirusa tipa 1 često dovode do uveitisa, poznatijeg pod nazivom blue eye.Ako je Vaš pas nedavno vakcinisan, vrlo je velika verovatnoća da su problemi koji su nastali na koži posledica vakcinacije. Ovakve promene mogu biti posledica i pada imunološkog sistema, kožnih infekcija, problema sa analnim vrećicama, reakcije na hranu. Svakako psa odvedite veterinaru kako bi se utvrdio uzrok nastalim promena, i kako bi se započelo sa adekvatnom terapijom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koja je razlika između vrste i rase psa? Kako da znam koje je vrste i rase moj pas? NikolaO: Vrsta se može definsati na nekoliko načina. Tako, vrsta u biologiji označava skup međusobno genetski sličnih jedinki. Takođe, pod vrstom se podrazumevaju i živa bića koja su nasleđivanjem stekla toliko zajedničkih morfoloških,  fizioloških osobina da se na temelju toga mogu razgraničiti od svih drugih grupa živih bića. Treći koncept ograničava pojam vrste samo na jedinke koje dele istu ekološko okruženje. Dakle, pod životinjskim vrstama podrazumievamo: konj, kokoška, pas, mačka,... Određene procene naučnika nam govore da se trenutno na zemlji nalazi između 13 i 20 milijona vrsta. Pod rasom podrazumijevamo grupu životinja koja nosi određena karakteristična nasedna obeležja, što ih čini drukčijim od drugih životinja iste vrste, što ih prenose na svoje potomstvo.Pod rasompodrazumevamo npr. nemački ovčar, posavski gonič, doberman, bernardinac... Uz rasu se često spominje i čistokrvnost, standard i rodovnik. Čistokrvnost označava tačnost, sigurnost i proverljivost podataka da neki potomak potiče od roditelja koji su pripadnici iste rase. Standard definiše detaljan opis izgleda psa (eksterijer, narav, karakter,...) određene rase kako bi se mogla dalje tačno reprodukovati njegova slika. Rodovnik predstavlja dokument kojim se potvrđuje da pas (nosilac rodovnika) zaista potiče od roditelja (i daljnjih predaka) sa kvalitetima navedenim u njemu. Rodovnik izdaje nadležni kinološki savez i on predstavlja garanciju da je ljubimac iz kontrolisanog uzgoja.