Šmrkanje kod psa - zapaljenje sluzokože nosne šupljine
Postavio ANA JOVANOVIĆ
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
|
P: Imam labradora starog 11 meseci. Pre 10-ak dana počeo je da šmrka kao kad u nosu zastane komad hrane. Odveo sam kad kod jednog veterinara da vidim da nije popino prase ušlo u nos, on mi je rekao da nema ništa u nosu, da je moguće da je srčani crv. Dala mu je ivermectin i izvadila krvnu sliku. Posle toga je rekla da najverovatnije nije srčani crv, da je verovatno alergija na jak miris lipe ili neko dezinfekciono sredstvo. Onda je primao inekcije protiv alergije. Posle toga, kad nije prošlo, otišao sam kod drugog veterinara koji je rekao da je prehlada i dao mu 5 inekcija uzastopno za 5 dana. Moj pas je i dalje bezvoljan i šmrče kao da ima neki komad u nosu i kašlje suvo. Ja se plašim da nije srčani crv. Molim vas ako bi mogli da mi protumačite rezultate krvne slike koje vam šaljem pošto više ni na koga ne mogu da se oslonim. Radili su mu bris iz nosa i ima stafilokokus, ja sam počeo na svoju ruku da mu jačam imunitet i da mu dajem beli luk, ehinaceu i propolis. Željko |
Građena je od koštanog i hrskavičavog tkiva, koji daju konturu disajnim putevima i sluzokože koja oblaže unutrašnjost nosne duplje. Nosna duplja, sem što sprovodi vazduh u početnom delu disajnog sistema, ima i ulogu u zagrevanju i vlaženju udahutog vazduha, kao i ulogu čulnog organa (čulo mirisa). Nosna sluzokoža je prekrivena tankim slojem sluzi (kao i ceo respiratorni trakt), tako da u tom početnom delu sluzokoža nosne šupljine učestvuje u prečišćavanju vazduha (odbrambena uloga). Primarna zapaljenja sluzokože nosne šupljine najčešće nastaju kao posledica virusne i bakterijske infekcije (najčešće su u pitanju sledeće bakterije: Pasteurella, Bordetella, Streptococcus and Pseudomonas), a znatno ređe kao posledica delovanja gljivica. Za nastanak primarnog oboljenja sluzokože nosne šupljine posebnu ulogu, kao predisponirajući faktori, imaju: prehlada, nazeb, delovanje hladnog vazduha u zimskom periodu, udisanje gasova koji draže i nagrizaju sluzokožu.
U nosnim putevima se ponekad može naći strano telo, koje takođe može iritirati sluzokožu i dovesti do njenog zapaljenja. Parazitiranje parazita (Linvatule) na nosnoj sluzokoži može dovesti do pojave krvavo-gnojnog iscetka. U poslednje vreme je česta pojava alergija kod pasa, pa tako i nosna sluzokoža može odreagovati na neki alergen (najčešće inhalacione prirode) i dovesti do zapaljenja - rinitis vasomotorica. Sekundarna zapaljenja mogu nastati ako se zapaljenski proces prenese sa nekog drugog žarišta: grkljana, krajnika, sinusa, ždrela, bronhusa, preloma kostiju gornje vilice, kao i prilikom regurgitacije hrane kroz nos. U sklopu određenih zaraznih bolesti sekundarno se može pojaviti zapaljenje nosne sluznice (štenećak, parvovoroza, leptospiroza i dr.). U početku bolesti, zapaljenje sluzokože nosnih puteva se karakteriše kijanjem, češanjem nosa šapama, kao i trljanjem nosa o pod. Retko dolazi do poremećaja opšteg zdravstvenog stanja. U početku bolesti sekret iz nosa je tečan i bistar, a kasnije postaje sluzav i gnojan. Ponekad je sluzokoža nosa toliko otečena da je disanje veoma otežano, a ponekad i potpuno prekinuto, pa se disanje odvija na usta, pri čemu se čuju šumovi krčanja i struganja. Dijagnoza se postavlja adspekcijom, palpacijom i rinoskopijom. Pri postavljanju dijagnoze neophodno je ustanoviti uzrok oboljenja, isključiti sekundarne uzroke bolesti, kao i upalu sinusa.
Alergijski rhinitis se karakteriše pojavom seroznog nosnog iscetka i otežanim disanjem. Može biti sezonskog karaktera i povezan sa izlaganjem psa polenu, a može biti i nesezonskog karaktera kada se kao alergeni pominju faktori ambijenta (kućna prašina, grinje itd). Dijagnoza alergijskog rinitisa se postavlja kliničkim pregledom i identifikacijom eozinofilnih granulocita u nazalnom eksudatu, odstranjivanjem alergena, primenom ahtihistaminika (ukoliko se posle njihove primene povuku simptomi bolesti, predpostavlja se da je rhinitis uzrokovan alergenima). Polipi i papilomi su najčešći benigni tumori koji se javljaju na sluzokoži nosa. Najčešće izazivaju blagu sekreciju i otežano disanje, a neretko i pojavu sukrvičavog eksudata. Uglavnom se hirurški odstranjuju.
Rezultati koje ste mi poslali ne ukazuju na postojanje bilo kakvog oboljenja. Dalja terapija kod Vašeg psa treba da se svede na aplikovanje antibiotika na koji je osetljiv Staphylococcus izolovan iz nosnog sekreta. Bitno je isključiti postojanje stranog tela u nosnoj šupljini.
Imunostimulatore ili preparate za podizanje opšte otpornosti svakako možete davati.
OZNAKE:
Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena
