Pitajte Veterinara

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam hrčka koji je star oko 9 meseci i toliko je aktivan da čim padne mrak on se odmah penje na dve noge i hoće napolje iz akvarijuma, kupili smo mu i kavez ali neće da bude u njemu, odmah krene da ga gricka, toliko da postane naporan. Stavili smo mu drvce da gricka ali mu nije interesantno. Ne znam zašto to radi. Imao je i točak ali ga je "pojeo" pošto je plastičan. Sve što je imao od plastike u kavezu je pojeo. Vadimo ga i napolje da šeta po stanu ali ne u kugli, pošto je i nju pojeo, nego ovako. I stalno mi deluje kao da hoće da beži. Da li je normalno sve to što radi? Nikada do sada nisam imala hrčka pa ne znam. Hvala na odgovoru. O: Glodarama je grickanje prirodna potreba, a postaju još agresivniji kada shvate da postoji način da izađu iz kaveza.Vaš kunić je zanimaciju našao u grickanju kaveza, i to radi najpre iz dosade. Neophodno je da mu skrenete pažnju grickanja stvari, tako što ćete mu postaviti police ili grane po kavezu. Na različita mesta stavljajte sveže voće i povrće, kako bi se zainteresovao za šetnju i zabavio na taj način.Svaki put kada se bude šetao po stanu, a sam se vratio u svoj kavez, nagradite ga ukusnom poslasticom. Vremenom će naučiti da je okolina u kojoj boravi zanimljivija od predmeta u kavezu. Posebno je problem što su u pitanju plastični delovi koji mogu biti u određenoj količini otrovni za životinje, pa nastojte da koristite igračke od prirodnih materijala.Za hrčke postoji mnogo pribora kojim se može opremiti njihov kavez. Katkad se takvi predmeti nazivaju igračkama za hrčke, što je neprikladan naziv jer se hrčci zapravo ne igraju. Svoju okolinu istražuju kako bi pronašli hranu ili prikladan materijal za izgradnju gnezda. Odgovarajućim predmetima koji se stavljaju u kavez podstiče se njihova potreba za istraživanjem i omogućuje im da se više kreću i stiču nova iskustva.Hrčci koji u svome kavezu imaju točak, za razliku od onih koji ga nemaju, pokazuju manje smetnji u ponašanju, muskulatura im je bolje razvijena i zdraviji su.Točak za hrčka mora zadovoljti određena pravila. Točkovi za zlatne hrčke ne smeju biti prečnika manjeg od 25 cm, za patuljaste hrčke ne manji od 20 cm. Širina površine za trčanje mora biti oko 8 cm, a jedna strana točka mora biti zatvorena.Važno je i da točak nije previsoko postavljen, tj. da kavez nije prenizak jer onda hrčak može da se uvuče između koluta i plafona kaveza. Ako je tu dovoljno prostora, hrčak će nakon što se popne na kolut jednostavno skliznuti s druge strane s njega dole. Nadam se da će vam ovi saveti pomoći da „umirite“ vašeg hrčka i odviknete ga od glodanja.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića koji je mužjak i ima malo više od godinu dana. U zadnje vreme je onako kao tužnjikav ispusta zvuke, tiho cvili glasno izdiše vazduh. Uvek je bio maza i sad je maza, liže me i gura glavu da ga mazim ali dok cvili slabo, šta da radim? TeodoraO: Otežano disanje i pojava različiti zvukova, bilo pri udisaju ili izdisaju, ukazuje najčešće na različita oboljenja disajnog sistema. Oboljenja disajnog sistema mogu biti lakše prirode, poput prehlada, pa sve do težih oblika disajnih poremećaja - infekcija i upala.Simptomi lakših oblika prehlade kod životinja uglavnom su kijanje i iscedak iz nosa. U težim slučajevima obično se još javlja iscedak iz očiju, gubitak apetita, gubitak na težini, slabost, kašljanje, otežano disanje uz karakterističan disajni šum.Iako infekcija gornjih disajnih puteva sama po sebi nije po život opasna bolest, preporučuje se odlazak kod veterinara. Naime, u slučajevima infekcija gornjih delova disajnih puteva često se pojavljuju i sekundarne bakterijske infekcije, koje dodatno mogu zakomplikovati stanje i dovesti do ozbiljnog oboljenja.Simptom otežanog disanja može pratiti i različita druga stanja, poput stranih tela. Npr. ukoliko kunić, održavajući higijenu, proguta veću količinu dlake, ona se formira u želucu i predstavlja strano telo. Kunići takvu dlaku najčešće izbace izmetom, ali ponekad se formira gusta kuglica koja nadražuje sluznicu. U tom slučaju, često mogu pomoći i Malt paste za kuniće, koja je u stalnoj ponudi Pet centra.U svakom slučaju, savetujem Vam obilazak svog veterinara kako biste mogli da odredite tačnu etiologiju problema, pa u skladu s njom da odredite dalju terapiju. Za to vreme, izbegavajte sitno narezanu piljevinu, kako ista ne bi dodatno iritirala sluzokožu disajnih puteva.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Morsko prase je pre 15ak minuta pojelo list biljke zamija za koju kažu da je otrovna. Šta da radimo i kako da prepoznamo da li je dobro? Srdačan pozdrav. TatjanaO: Postoji niz otrovnih biljaka koje bi mogle da naškode Vašem morskom prasetu. Samo neke od njih su: difenbahija, naprstak, ljiljan, imela, ljuta kopriva, bunika, sve vrste cvetnih lukovica, filadendron, azaleja, božićna zvezda, kukuta, bršljen, oleandar, rododendron, glicinija, tisa, ali i mnoge druge.Zamija (Zamioculcas zamiifolia) je zimzelena biljka koja vodi poreklo iz istočne Afrike. Odrasla biljka može da dostigne visinu do jednog metra. Odlikuje se mesnatim malim i glatkim zelenim listovima. Zamija je poznata i kao biljka novca i vrlo je popularno sobno cveće. Laka je za gajenje i dovoljna joj je tek osnovna nega. Zamija je otrovna biljka i dolazi do trovanja ako se slučajno proguta neki njen deo. Držite ovu biljku van domašaja dece i kućnih ljubimaca.Trovanje otrovnim biljem kod glodara može se ispoljiti različitim simptomima kao što su: slinjenje, proliv, različite kožne alergijske reakcije, srčane i disajne smetnje, nekoordinisano kretanje, preterano uzbuđenje, a mogu dovesti i do trajnih oštećenja unutrašnjih organa, posebno bubrega.Trovanje biljem vrlo lako može ostati nezapaženo sve dok ne bude prekasno. Stoga, ne podcenjujte bilo kakve simptome koje primetite nakon što je Vaš ljubimac sažvakao ili progutao neke od biljaka, već odmah potražite pomoć veterinara.Najbolje je sve potencijalno otrovne biljke po ljubimca podignete na neko od mesta gde ne možete dohvatiti ili potpuno ukloniti iz prostorije. Ove radoznale životinjice sposobne su da dođu do ovakvih biljaka penjanjem pa je još bolje "sumnjivo" bilje zakačiti za strop ili smestiti na visoke police. Pažnju treba obratiti i na otpalo lišće kao i na biljke puzavice. Ukoliko Vaše morsko prase ima pristup dvorištu, takođe treba dobro pregledati koje biljke rastu u njemu.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog kunića mužjaka starog oko 5,5 meseci, zanima me kako izgleda kijanje kunića, tj. na koji način se čuje, pošto nisam sigurna da li kija ili ispušta samo neke zvuke? I isto tako me zanima šta treba preduzeti ukoliko kunić pojede nesto što ne treba, tipa parče končića, parče tolet papira i slične stvari? AleksandraO: Uopšteno o kijanju kod patuljastog kuniča pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu Patuljasti kunić – kijanje (oboljenje nosne sluznice).Ispuštanje raznih zvukova i glasova, koji se menjaju u zavisnsti od situacije, takođe je način komunikacije kunića s okolinom pa tako kod njih razlikujemo nekoliko vrsta oglašavanja.Tiho i tužno cviljenje je znak da se kunić jako boji ili mu nije dobro, ali nema snage za borbu. Tiho onjkanje ili roktanje je izražavanje seksualnog nagona.Gugutanje, koje je obično popraćeno trčanjem, znak je da je kunić jako srećan.Zujanje (doslovno kao bumbar) je izražavanje seksualne privlačnosti, obično je popraćeno kruženjem oko predmeta njegovih želja.Tihim režanjem i brundanjem kunić pokazuje nervozu i laganu iznerviranost i suzdržanost u raspoloženju. Ako nastavi sa ovakvim zvukovima ono može preći u glasno režanje i napad.Glasnim režanjem i frktanjem kunić pokazuje da je ljut i da se oseća ugrožen. U ovoj situaciji je najbolje da ga pustite na miru, kako bi se smiri. Moguć je napad, zaletanje uz udaranje šapama i pokušaj ugriza. Vrištanjem kunić obaveštava da je u smrtnom strahu, povređen ili umire.Osnovni pokazatelji zdravstvenog statusa kod životinje jesu zaintesovanost za osnovne fiziološke potrebe: hranu, vodu, obavljanje nužde, ponašanje i zainteresiranost za okolinu. Ako tu nema oscilacija, tada se verovatno ne radi o zdravstvenom problemu.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dragi veterinaru imamam pitanje oko ježeva, a kada sam otišao na vaš sajt nisam pronašao odgovor. Hteo sam da pitam koliko ježevima treba da se pripitome, ali ne oko vršenja nužde nego šta treba uraditi s njim da bi se pripitomio, to jest hteo da se mazi, a da mu to prija? AleksaO: Svaka životinjica treba određeno vreme za prilagođavanje na nove uslove u kojima živi tako da je u prvim danima sasvim normalna pojava da se još uvek boji i ne koristi sve pogodnosti stambenog prostora. Bitno je izgraditi međusobno poverenje kako bi se životinjica osećala sigurnom, a za to je potrebno vremena i strpljenja.Preduslovi što bržeg prilagođavanja ježića je pažljivo ophođenje sa njime. Naime, većina ježića ne voli maženje ali isto takva većina dozvoljava da se uzimaju u ruke a s vremenom se bez problema penju i na rame i sl. Svaki put kad ga uzimate u ruke činite to vrlo nežno i polako, da se ne uplaši.Naravno, u početku je normalno da se pri svakom uzimanju u ruke sklupča međutim ježevi se obično već nakon nekoliko minuta opuste i "odmotaju" shvatajući da mu vlasnik ne želi ništa loše. Ako je jež uporno nepoverljiv možete se poslužiti peškirom prilikom uzimanja u ruku kako bi izbegli bilo kakvu mogućnost da se povredite na njegove bodlje, iako je to vrlo retko.Svakako se bavite ježićem predveče, kad je budan jer pospani ježevi znaju biti nervozni pa je pripitomljavanje znatno otežano. Ujedno, kada se odlučite da ga uzmete u ruke, najpre pokušajte da ga namamite sa omiljenom poslasticom ili, za početak, hranom kojom ga inače hranite. Kada će se osećati ugodno i priće Vam, dopustite mu da ponjuši Vaše ruke kako bi mogao da Vas prepozna i lagano ga obema rukama obuhvatite sa strane. Kada će se jež osećati dovoljno sigurnim (neće se sklupčati ili se sakriti od Vas) podvucite ruke pod njegovo telo i oblikujte rukama "šoljucu" oko njega. Ako se sklupča ponudite mu omiljenu poslasticu ili hranu kako bi ga privolili da se odmota a samim time ćete ga naučiti kako je uzimanje u ruku prijatno iskustvo koje će poželeti da ponavlja.I dodatan savet, kako Vas jež prepoznaje po mirisu, izbegavajte da nosite rukavice prilikom ophođenja sa njime, a isto tako i kreme za ruke ili druge jače mirise.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog kunića mužjaka starog 6,5 meseci i čula sam da se u periodu linjanja treba davati malt pasta pa me zanima da li je to istina i kom uzrastu treba početi da se daje? NikolaO: Trihobezoari ili kuglice dlake u probavnom sistemu poprilično je česta pojava kod kunića. Naime, varenje kunića funkcioniše na način da novi unos hrane gura "staru" hranu kroz probavni trakt, a ovo prvenstveno radi seno. Seno se sastoji od teže i lakše svarljivih vlakana. Lako svarljiva vlakna se u želucu razgrađuju u enzime i bakterije i tako osiguravaju energiju, dok teže svarljiva vlakna pokreću probavni sistem tj. vlakna određuju brzinu probave. Kada je u ishrani manjak ovakvih vlakana, probava se usporava.Promena brzine prolaska materijala kroz sistem za varenje utiče i na brzinu pražnjenja želuca i slepog creva. Ako ishrana kunića nije bogata vlaknima, želudac i creva se sporo prazne. Ako kunić duže vreme ne unosi hranu, pokretljivost sistema za varenje postaje gotovo nepokretna. Mnogi kunići s ovakvim problemom sami će se pobrinuti za njega ako im na raspolaganje date dovoljno hrane pune vlakana, prvenstveno sena i lisnatog povrća. Oni žude za vlaknima i tečnošću i ponekad ovo može biti rešenje. Treba im osigurati i puno kvalitetnog sena i potpuno odstraniti peletiranu hranu iz ishrane (kunići najčešće kada su bolesni ionako ne žele da jedu pelet). Ako ovo ima efekta, stolicu možete očekivati u roku od 3 dana. Kada se utvrde problemi s probavom, potrebno je primeniti malt pastu. Danas na tržištu postoje mnogi proizvođači koji proizvode paste za ovu namenu. Najčešće se radi o pastama koje u svom sastavu imaju specijalna biljna ulja i vlakna. Svojim izbalansiranim sastavom one delotvorno stimulišu rad crevne flore i normalnu peristaltiku i dobru probavu. Svaki proizvođač navodi najprikladniji način primene svojih preparata. Tako, ako je teži problem (da uopšte nema kuglice), najčešće se daje 3 puta dnevno po 1 cm, do 5 dana. Ako su samo manje nego što jesu, onda se najčešće daje 1 cm 2 puta dnevno dok se ne vrate u normalu.Kako biste sprečili pojavu kuglica dlake, redovno održavajte dlaku Vašeg ljubimca čestim četkanjem. Svakih par dana možete davati malt pastu (preventive radi), dok u rezervi uvek imajte semenke lana i puno sena (pospešuje izlazak dlake iz probavna sustava).Uopšteno o linjanju kunića možete pročitati u tekstovima Patuljasti zec (kunić) – razlozi linjanja, Linjanje zeca i Linjanje kunića/Progutana dlaka kunića.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka, star je 2 godine i 2 meseca. Naglo je počeo da mu se naduvava stomak, slabo se kreće, i deluje kao da se gega, ponekad se i prevrne. Prestao je da bude aktivan i po ceo dan sedi u kućici. Pošto je prestao da pije vodu, dajem mu sveže povrće da iz njega nadoknadi. Kada ga pipnem za stomak ne reaguje, kao da ga to ne boli. Moje pitanje je koji problem to može biti i kako da mu pomognem? O: Uzroci povećanja stomaka kod hrčaka mogu biti različiti. Ako se isključi gojenje ili graviditet, to mogu biti zastoji u probavnom traktu, stvaranje gasova zbog fermentacije hrane (najčešće sveže, zelene), povećanih unutrašnjih organa kao što su jajnici, jetra, bubrezi i drugih kao i prisutnost parazita probavnog trakta.Kako niste naveli da li hrčak ima uredno formiranu i redovnu stolicu preporučujem vam da pre svega obratite pažnju na ovu činjenicu.Zatvor ili konstipacija relativno je česta pojava kod hrčaka. Jedan od mogućih uzroka je dehidracija usled nedovoljnog unosa vode što izmet čini suvim i tvrdim, a posledica je zastoj sadržaja u prolasku kroz creva.Preporučujem vam da proverite da li životinjica pije uobičajene količine vode. Iz kaveza redovno uklanjajte svežu hranu koja nije pojedena, pratite opšte stanje i aktivnost hrčka.Najbolje bi bilo da potražite pomoć veterinara kako biste saznali pravi razlog nadimanja i preuzeli odgovarajuću terapiju.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molm Vas za savet u vezi opstipacije kod hrčka. Životinja je naduvena, izgubio je apetit i samo leži u ćošku. Veterinar mu je uradio klistir toplom vodom sa masažom trbuha juče, a mi smo isto ponovili danas i dajemo mu antibiotske kapi sa vodom. Da li postoji još neki način da mu olakšamo pražnjenje creva i koliko je potrebno vremena za oporavak? Unapred veliko hvala na odgovoru i srdačan pozdrav, AnaO: Zatvor ili opstipacija se može pojaviti kod svih vrsta hrčaka i uglavnom je posledica nepravilne ishrane, nedovoljne vlažnosti hrane i prisutstva drugih materijala (pamuk, vuna), a češće može nastati usled prisutstva parazita.Naročito su osetljivi mladi hrčci oko dve nedelje starosti jer u tom uzrastu počinju da jedu čvrstu hranu. Kod takvih životinja se može videti naduvan stomačić, uznemirenost i inapetenca (gubitak apetita).Manje teški slučajevi se leče promenom ishrane (pogotovo uključivanjem voća i povrća), a teži podrazumevaju primenu odgovarajućih sredstava za čišćenje.Vrlo je važno da hrčak uvek ima dostupnog sena, a ukoliko ne jede možete mu napraviti čaj od sena: šaku sena staviti u 2 dl vode, pustiti da odstoji pola sata i tu tečnost mu dajte preko šprica, to je vrlo važno jer seno je njihova dijeta, a voda ujedno nadoknađuje i tečnost.Takođe, vrlo važno je podizati opštu otpornost organizma vitaminima, takođe u vodi za piće špricom. Možda se dolaskom hladnijih dana Vaš hrčak prehladio, pa je izostanak defekacije samo posledica inapetence.U ponudi Pet centra imamo Pro-digest, rastvorljiv dodatak za funkciju probavnog trakta za sve glodare, a stimuliše rast pozitivne crevne flore. Sadrži probiotike, prirodne šećere koji stimulišu rast pozitivnih, a usporavaju rast patogenih bakterija u probavnom traktu.Naravno, sve u konzultaciji s Vašim veterinarom i lekom koji mu je već propisao. U slučaju da stanje ne ide na bolje biće potrebna nadoknada tečnosti potkožno putem infuzije i parenteralno (injekcijski) antibiotik.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam morsko prase već šest godina i primetila sam skoro da mu je zadnja šapica otekla, na delu gde su jastučici, da se peruta i da ima delova koji su otvrdli. Molim Vas za savet! Unapred hvala, MilaO: Pododermatitis, odnosno upalni proces kože među prstima je dosta česta bolest kod morskih prasića. Najčešće se javlja kod gojaznih životinja koje borave u kavezima sa žičanim podovima ili abrazivnim podlogama. Promene se kod njih obično javljaju na prednjim nogama, gde dolazi do preteranog orožnjavanja, crvenila, oticanja, nastanka žuljeva i rana.Pododermatitis uglavnom nastaje zbog loših higijenskih uslova (razvoj bakterija), nepravilnog držanja, neadekvatne podloge i gojaznosti. Za razliku od kunića, morski prasići nemaju dlake na donjoj strani šapica pa je to područje automatski puno osetljivije na povrede i traume.Otoci se mogu javiti na jednoj ili više šapa, na kojima povremeno nastaju čirevi koji mogu biti prekriveni krasticama i delovima stelje (piljevina). Takve promene mogu biti dosta bolne pa morski prasići šepaju ili drže nogu u vazduhu.Za tačnu dijagnozu trebalo bi uraditi klinički pregled i eventualno rendgenski snimak kako bi se videlo da li je infekcija došla do kostiju. Bakterijska kultura može se napraviti za određivanje odgovarajućeg antibiotika.Što se tiče lečenja, potrebno je svakodnevno šapicu ispirati antiseptikom (betadin, hloreksidin) i stavljati mekani zavoj koji će sprečiti dalju infekciji i smanjiti pritisak na obolelo mesto. Za lečenje infekcije potrebno je davati antibiotike, u injekciji ili tabletama, koje će Vam propisati Vaš veterinar. Takođe važno je životinji osigurati mekanu stelju i čistu okolinu i prilagoditi ishranu.Kako biste sprečili pogoršanje kao i ponovni nastanak pododermatitisa životinja mora postupno izgubiti na težini. Preporučujem da joj zato dajete odgovarajuću količinu hrane (navedenu na pakovanju) i da smanjite poslastice i količinu peleta u prehrani.

Odgovara: Bojana Vučetič Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Čime da hranim mog ljubimca degua? Pozdrav, KarolinaO: Degui (čileanske veverice) su biljojedi. Mnoge vrste hrane koje se koriste u ishrani drugih glodara nisu preporučljive za degue, jer sadrže velike količine šećera i masti.Degui ne mogu da svare velike količine šećera, koji kod njih prouzrokuje probleme s probavom, pa često obolevaju od dijabetesa. Npr. kukuruz i suncokret su vrlo ukusne deguima, a ujedno su namirnice koje sadrže velike količine šećera i masti, pa ih treba izbegavati u ishrani ovih životinja ili ih davati vrlo retko u malim količinama. Degui su vrlo osetljivi na pojavu dijabetesa, a nažalost ova bolest je za njih neizlečiva.Degui se hrane specijalnom hranom, koja je prilagođena njihovom osetljivom organizmu. U našim prodavnicama u ponudi imamo hranu za degue Versele Laga Degu Nature i Chip Nature, kao i Vitapolova hrana za degue. Ovo su potpune hrane za degue od pažljivo biranih sastojaka, obogaćene voćem i povrćem. Takvi rezani i sušeni sastojci čine optimalnu ishranu i pomažu kod održavanja zuba. Sadrže aminokiseline, vitamine i minerale.U malim količinama uz gotovu hranu možete dodati jednom nedeljno zelenu salatu, šargarepu, brokoli, paradajz i krastavac. Svakako koristite povrće koje nije tretirano hemikalijama, jer u protivnom može doći do ozbiljnih smetnji u varenju.Uvek uz hranu mora biti dostupna i sveža voda, a povremeno možete dodati i vitaminsko-mineralne preparate, koji sadrže kalcijum i vitamin C.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka, i stalno mu nešto curi iz analnog ili mokraćnog otvora, nisam sigurna. Ali je užasno smrdi, nekad je beličasto i gusto, a nekad je beličasto i tečno. Ono je ovako veseo, lepo jede. Kupam ga povremeno ali to ne rešava problem. Čistim mu redovno kavez. Zabrinuta sam za njega i molim za pomoć, da li je to nešto opasno, da li je rešivo? Inače ovako je od kad ga imam, tj. par meseci. Jednom je pio antibiotike zbog kožnog apsesa ali je ovaj problem ostao. IvanaO: Dragocen podatak koji nažalost nedostaje jeste kog je pola vaš hrčak i koliko je star. Ipak kako se najčešće opisan iscedak javlja kod polno zrelih ženki pisaću vam o tome.Prosečni životni vek hrčaka je za ženke oko 18 meseci, a za mužjake do 2 godine. Smatra se da je razlika u dužini života takva zbog sklonosti ženki da razviju atrijsku trombozu (bolest kod koje dolazi do nakupljanja ugrušaka u glavnoj arteriji tela). Ženke hrčka polno sazrevaju sa 30 dana po rođenju i postaju polno aktivne. Od tada se teraju, dakle imaju estrus svaka 4 dana - 5 dana. Pri samom kraju estrusa iz rodnice se često pojavljuje beličasto žućkasti iscedak vrlo intenzivnog mirisa što označava ovulaciju.Prema izgledu iscetka vrlo je teško odrediti radi li se o fizološkoj pojavi koja se javlja kod svakog estrus ili se radi o gnojnom iscedku koji se pojavljuje kod bolesti polnih organa kao što je piometra.Upala materice koja se pojavljuje i kod drugih životinjskih vrsta, posredovana hormonima prvenstveno estrogenima i progesteronom kojih luče jajnici, može dovesti do ozbiljnih poteškoća sa zdravljem ženke hrčka. Jedini način na koji vi kao vlasnik možete razlikovati ova dva stanja je da pratite ostale simptome koji se mogu pojaviti. Ukoliko je zaista reč o upali materice, od simptoma se mogu još pojaviti povišena telesna temperatura, životinja postane vrlo mirna i nezainteresovana za okolinu, odbija vrlo često da jede, a pijenje vode može se ponekada čak i povećati kao i mokrenje.Ukoliko kod Vašeg hrčka ne vidite ostale nabrojane simptome, onda se vrlo verovatno radi o tome da se Vaš hrčak nalazi u onim mesecima u godini kada su hrčci reproduktivno aktivni, što otprilike traje oko 6 meseci. U tom slučaju takav iscedak će se konstantno pojavljivati dok ženka ne izađe iz sezone parenja.Savetujem Vas da obratite pažnju na njeno ponašanje i ukoliko primetite bilo koji od dodatno opisanih simptoma, ne dvoumite se nego je što pre odvedite kod veterinara, jer ukoliko se zaista radi o piometri potrebno ju je staviti na terapiju odnosno operativnim zahvatom ukloniti upaljenu matericu.O promeni boje mokraće kod hrčka možete pročitati u tekstovima Promena boje mokraće kod hrčka i Hrčak – jak miris mokraće.  

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Zabrinut sam za afričkog patuljastog ježa koga smo dobili na poklon pre nešto manje od dve godine (ne znam tačnu starost). U poslednje dve nedelje primetili smo da se između vrata i prednje leve noge pojavio neki otok koji je sada već jasno primetan. Večeras smo pronašli i trag krvi na mestu gde urinira. Molim za mišljenje šta preduzeti pre nego ga odvedemo kod veterinara, što nećemo moći u narednih nekoliko dana. IvanO: Ukoliko Vaš ljubimac normalno jede, pije vodu i sveopšte ponašanje mu je nepromenjeno, možda i imate mogućnosti da odložite posetu veterinaru. Međutim po ovim informacijama koje ste izložili, stanje bih rekla da je urgentno i da je neophodna što brža intervencija veterinara, najpre zbog pojave krvi.Izraslina u predelu vrata može nastati usled fizičke povrede, ali i može da ukaže na tumor benignog ili malignog karaktera. Usled fizičkih povreda mogu nastati apscesi (naslage gnoja), hematom (krvni podliv), hernija (kila), kao i reaktivna upala nakon uboda ili ogrebotine.  Apsces predstavlja nakupljanje gnoja u novonastaloj šupljini, odnosno lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apscesi su mekane formirane tvorevine koje rastu tokom nekoliko dana.Iako se najčešće stvaraju na glavi i ekstremitetima, mogu nastati bilo gde u telu. Obično nisu bolni, mogu da se pomeraju, minimalno su upaljeni i sadrže gusti sadržaj. Životinje sa apscesom mogu biti dobrog opšteg stanja ili se može razviti gubitak apetita i mršavljenje. Dijagnostikuju se palpacijom otekline i pregledom usne šupljine.Hematom nastaje naglo na mestu gde krv iz povređenog krvnog suda pod pritiskom ulazi u tkivo. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta tkiva (da li se radi o labavom ili kompaktnom tkivu). Oko hematoma se stvara zid granulacijskog tkiva koje se postepeno pretvara u zrelo vezivno tkivo. Hematom je netemperiran, bezbolan ili umereno bolan, fluktuirajući polukuglasti otok. Punkcijom hematoma se dobija krv ili serum.Mali hematomi mogu da se resorbuju u potpunosti, dok veće hematome treba otvoriti uz prethodnu punkciju na najnižoj tački hematoma. Sadržaj hematoma mora da se spontano iscedi i parenteralno se daju antibiotici zbog moguće infekcije.Takođe, moguće je da se radi i o cisti. Ciste su vrećaste ili loptaste tvorevine koje su zatvorene sa svih strana, obložene slojem pokrovnih ćelija i ispunjene tečnim ili kašastim sadržajem. Zid ciste može odgovarati građi kože pa cistu nazivamo dermoidnom ili epiteloidnom ili može odgovarati građi sluzokože pa se u tom slučaju radi o brahiogenim ili enterocistama.Tumor predstavlja nekontrolisanu proliferaciju ćelija. U zavisnosti od tipa ćelija i njihovih karakteristika može se podeliti na benigne i maligne tumore. Mogu se razvijati u svim tkivima. Tumori se leče hiruškim putem.Niste jasno definisali odakle potiče krv, da li iz mokraćnih kanala, putem defekacije ili nešto treće, kao ni da li je sveža (svetla krv) u pitanju ili ne. Sve to može ukazivati na različitu vrstu oboljenja. Krvi u mokraći može biti ozbiljan simptom i razlog za odlazak kod veterinara na pregled. Prisustvo krvi u mokraći naziva se hematurija. Ako se vidi mokraća crvenkaste boje to se naziva makrohematurija, a ukoliko je ona uobičajene boje, a eritrociti su ipak prisutni, to se naziva mikrohematurija.Krv u urinu može biti poreklom iz polnog organa ili mokraćnog otvora životinje, pa najčešće ukazuje na bolesti mokraćnog sistema ili reproduktivnog sistema (urogenitalnog trakta). Bolesti donjeg dela mokraćnog sistema mogu biti: upala mokraćne bešike, mokraćnog kanala, mokraćni kamenac, strana tela i drugo. Krv u mokraći može biti i posledica bubrežnih bolesti.Pošto ne mogu na ovaj način nikako da utvrdim šta je uzrok oboljenja kod Vašeg ljubimca, najiskreniji je savet da što pre odete do veterinara i ne preduzimate ništa sami pre pregleda.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Jel može neku bolest da mi prenese moj mali hrčka? Ili ja njemu? Kako da se zaštitim? Pozdrav, SaraO: Iako su svi glodari kao kućni ljubimci vrlo čiste životinje (većinu svog vremena provode čisteći krzno) i gotovo da nemaju nikakav miris ukoliko se redovno čiste, uvek postoji opasnost od prenosa bolesti s ljubimca na čoveka (zoonoza) i obratno. Zoonoze su zarazne bolesti zajedničke životinjama i ljudima. Čovek može da se zarazi ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa slinom, izmetom ili mokraćom zaražene životinje. Jedna od zoonoza zabežena 2005. godine u SAD-u, u Centru za kontrolu bolesti, je salmoneloza koja je dovedena u vezu sa kućnim ljubimcima hrčkom i mišem. Uzročnik je bila Salmonella typhimurium. Ali kako je ista bolest zabežena godišnje u 1,4 miliona slučajeva i to povezana sa kontaminiranom hranom, smatra se da zbog ovoga ne treba stvarati paniku.Limfocitni horiomeningitis druga je zoonoza koja primarno zahvata divlje glodare tj. miševe. Hrčci, ljudi i druge životinje takođe mogu da se zaraze u kontaktu sa izlučevinama zaraženih divljih miševa. Zaraženi hrčak ne mora da pokazuje znakove bolesti, ali može preneti uzročnika, tj. virus na ljude. Kod ljudi je bolest asimptomatska ili se simptomi razviju jedne do druge nedelje nakon izlaganja virusu (vrućina, znojenje, smanjen apetit, mišićna slabost, mučnina, povraćanje). Kod većine zdravih ljudi oblik je blag, a oporavak potpun. Kod trudnica može izazvati pobačaj pa se njima, kao i ljudima osetljivog imunološkog statusa, preporučuje izbegavanje kontakta sa ljubimcima glodarima. U večini domaćinstava dosledna higijena i obazrivo rukovanje sa ljubimcem je sve što je potrebno da se spreči ova bolest.Tularemija je bolest uzrokovana bakterijom Francisellom tularensis i javlja se većinom kod divljih glodara i zečeva. Prenosiva je na ljude i javlja se u obliku bolesti nalik gripu, iako su slučajevi kod ljudi retki. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili indirektno sa zaraženom okolinom i predmetima, a u prirodi i insektima koji sisaju krv. Nije prenosiva sa čoveka na čoveka. Klinički se ispoljava oštećenom kožom i sluzokožom u ustima (čir), otečenim i bolnim limfnim čvorovima, temperaturom, glavoboljom, prolivom, mišićnom slabošću, bolovima u zglobovima, otečenim i bolnim očima. Leči se antibioticima. Ako bilo ko u porodici oboli od ove bolesti nakon kontakta sa hrčkom (pogotovo ukoliko je bio bolestan ili je uginuo), potrebno je to navesti pri poseti doktoru.Cestode (trakavice), Hymenolepis nana najčešće se kao i sve navedene bolesti javljaju kod dece. Nema simptoma, ali ukoliko se namnoži veći broj parazita javljaju se želučanocrevni poremećaji (dijareja i povraćanje). Dijagnoza se postavlja nakon koprološke pretrage stolice.Od gljivica su najčešće Trichophyton Mentagrophytes i Microsporum spp. Ispoljavaju se bez simptoma, s malim područjima bez dlake sa krasticama i crvenim ivicama.Bakterijska pneumonija uzrokovana Streptokokom može ipak obrnuto biti prenosiva sa dece na hrčka, stoga prehlađeno dete bi trebalo da izbegava kontakt sa hrčkom. Male životinje koje se prodaju kao kućni ljubimci moraju da poseduju potvrdu o dobrom zdravstvenom stanju životinje.Male životinje koje se prodaju kao kućni ljubimci moraju da poseduju potvrdu o dobrom zdravstvenom stanju životinje. Životinje koje su dostupne u ponudi Pet centra poseduju ovu potvrdu i pod stalnim su nadzorom veterinara do njihovog udomljavanja.Kavez sa ljubimcem ne bi trebalo da se drži u blizini kuhinje, niti Vaše hrane i vode. Nakon svakog rukovanja sa hrčkom potrebno je prati ruke, naročiti paziti na mlađu decu jer su prijemčljivija od odraslih. Pogotovo je važno svesti na što manju meru "ljubljenje" svog ljubimca. Hranilice, pojilice, igračke i druge predmete iz kaveza potrebno je redovno prati vrućom vodom i deterdžentom, a kavez barem jedanput nedeljno oprati nekim dezinfekcionim sredstvom (Dezanol od Eko Aqua).Želim Vam ugodno druženje s Vašim ljubimcem bez straha, a u slučaju nedoumica i pitanja, uvek se možete obratiti veterinarima u Pet centru.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo ljubimca čileansku vevericu. Primetila sam da su mu se na repu stvorile neke izrasline, kao potkožne bubuljice. Zanima me šta to može da bude i da li je opasno po mene i moju porodicu? Inače je veseo i normalno jede. Hvala unapred, AnaO: Da biste isključili eventualne bolesti koje se mogu preneti na ljude, savetujem Vam da odnesete vevericu na pregled kod Vašeg veterinara. O mogućim zoonozama između čoveka i glodara pisali smo na stranici Zoonoze (prenosive bolesti između glodara i čoveka).U pitanju mogu biti i ranice, tj. posledice mehaničkih povreda, ali i ekto i endoparaziti i paraziti kože. Prisustvo ektoparazita na koži veverice mogu dovesti do oštećenja kože i do poremećaja zdravstvenog stanja, pa je brza i kompletna sanacija ovog problema neophodna. Ektoparaziti koji parazitiraju na koži veverice mogu biti šugarci, buve, grinje i vaške.Ektoparaziti mogu dovesti i do različitih organskih oboljenja, kao što su anemija koja nastaje usled sisanja krvi. Boraveći na životinji dovode do poremećaja normalnih funkcija kože, a lezije koje nastaju predstavljaju idealno mesto za ulaz bakterija, i nastanka sekundarnih bakterijskih infekcija. Da bi se sa sigurnošću utvrdili o kom se parazitu tačno radi neophodna je vizuelna detekcija. Savetujem Vas da koristite preparate protiv ektoparazita koji su širokog spektra i kojim možete rešiti ovaj problem. To su Verminex kapi - Canina i nalaze se u ponudi Pet Centra.Od endoparazita vlasnici najčešće primete gliste u izmetu ljubimca. Veverice se najčešće zaraze unošenjem kontaminirane hrane i vode. Odrasli oblici žive u cekumu i prednjem delu creva. U terapiji ovog oboljenja se primenjuju preparati na bazi Piperazin citrata ili fenbendazola. Ove gliste ne parazitiraju kod čoveka.Moguće je da se radi i o tumorima ili da je u pitanju određena preosetljivost na neku vrstu hrane.Tumor predstavlja nekontrolisanu proliferaciju ćelija. U zavisnosti od tipa ćelija i njihovih karakteristika može se podeliti na benigne i maligne tumore. Mogu se razvijati u svim tkivima. Tumori se leče hiruškim putem.O pravilnoj ishrani čileanske veverice, iliti degua, pisala je koleginica Bojana Vučetić Čovilo u tekstu koji glasi Ishrana degua.Važno je uraditi detaljan klinički pregled u ambulanti, nakon kojeg će veterinar kliničar postaviti dijagnozu i odrediti eventualnu terapiju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mušku sibirsku vevericu staru oko godinu i po dana i odjednom je počela da spava po ceo dan i noć. Pre je bio baš miran ali sada da bi ga pustila potrebno je da ga ja vadim iz kućice, pa dok se ne razbudi miran je mada posle pobegne. Zabrinuta sam zbog toga pa možete li mi reći da li je to zbog sezone parenja ili nečeg drugog. Hvala unapred. TatjanaO: Sibirska veverica je životinja koja generalno voli da spava, a najaktivnija je u satima nakon izlaska sunca i u satima pre zalaska sunca, dok noću spavaju. U prirodi sibirska veverica u toku zimskih meseci ulazi u stanje smanjene aktivnosti zvano torpor, sa povremenim buđenjem, najviše radi uzimanja hrane koju je skupila za zimu. Kada se drže kao kućni ljubimci, njihov organizam se orijentiše prema toplotnom i svetlosnom režimu prostora u kojem ga držite. Ove životinje će ući u stanje smanjene aktivnosti ako se smanji temperatura u životnom prostoru ili ako je ishrana neadekvatna, pa proverite da tu nije bilo možda nekih promena.Nažalost, jedini način da proverite da li je Vaš ljubimac optimalnog zdravstvenog stanja je da ga odvedete do veterinarske ambulante, radi kliničkog pregleda i procene opšteg stanja.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanimaju me sve o uslovima držanja feretki, čime se one hrane, da li smrde, kako da postupan sa njom. Uskoro dolazi jedna u naš dom pa smo hteli da pre toga sve pripremimo za nju. Pozdrav i hvala, Aleksandra O: Feretka ili kako se još popularno naziva afrički tvor je životinja koja se danas najčešće čuva kao kućni ljubimac, a predstavlja domestifikovanu podvrstu evropskog tvora (Mustela putorius). Pripada klasi sisara (Mammalia) i redu mesojeda (Carnivora), a njen latinski naziv je Mustela putorius furo, mada se danas sve češće primenjuje i Mustela furo. Feretke potiču iz iste porodice (Mustelidae) kao jazavci, vidre, kanadske kune, lasice, divlje feretke, žderavci i tvorovi.Njihov životni vek iznosi oko 6-8 godina (u nekim slučajevima može biti i do 11-12). Mužjaci su krupniji od ženki (duži i teži). Ženke su dugačke oko 33-35 cm, a teške oko 340 g – 1.20 kg, dok su mužjaci dugački oko 38 - 40 cm, a teški oko 1-1.5 kg ukoliko su sterilisani, a ukoliko nisu, mogu da budu i teži – oko 2 kg (pa i više). Većina feretki vodi poreklo iz Severne Amerike. U Americi feretke imaju status domaćih životinja preko 2000 godina, i sterilišu se u ranom životnom dobu.Feretke uglavnom spavaju preko dana, i do 18 sati. Prirodno su najaktivnije u sumrak i zoru, ali se često prilagođavaju vreme spavanja i aktivnosti prema svom vlasniku. Vole da se igraju, i veoma su interesantne za posmatranje. Feretke imaju slab vid, ali im je razvijeno čulo mirisa i sluh im je veoma dobar. Minimalna veličina kaveza koji bi predstavljao feretkin životni prostor treba da bude 80 x 50 x 60 cm. U kavez osim posude za hranu i vodu, potrebno je staviti i posudu sa posipom za mačke, za obavljanje nužde. Feretke su pametne životinje i možete ih naučiti da nuždu obavljaju kao i mace u posebnu posudu za to namenjenu - WC. U ponudi Pet centra možete pronaći različite vrste posipa za mačke, a možete upotrebiti i piljevinu ili univerzalne posipe poput Cat’s best posipa za mačke i male životinje.Što se tiče mirisa feretki, prisutan je diskretan mošusni miris koji nije previše napadan. Ovaj mošusni miris potiče iz njihovih lojnih žlezda i prisutan je bez obzira da li su sterilisane ili ne. Preporučuje se povremeno kupanje, ali ne prečesto, jer se može pogoršati situacija s obzirom da će koža postati suva i lojne žlezde će proizvoditi više masnoće kako bi sprečile da se koža isušuje. U ponudi Pet centra možete naći šampon za kupanje feretki koji je blag i ne isušuje kožu Biogance My ferret, šampon za feretke.Feretke takođe poseduju žlezde slične onima kod tvorova koje ispuštaju sadržaj istih kada se osete ugroženo. Međutim, kod feretki ove žlezde imaju znatno umereniju sekreciju, a neprijatan miris se brzo rasipa i nestaje. U Americi se prilikom sterilizacije vrši i uklanjanje ovih žlezda. Više informacija o afričkom tvoru pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Afrički tvor – dimenzije kaveza, teritorijalnost i pripitomljavanje.  

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želeo sam da Vas pitam da li na morsko prase od čoveka može da se prenese virus herpes simplex koji čovek eventualno ima na usni ili predelu oko usta i da li je to opasno za morsko prase i njegovo zdravlje? Prvenstveno mislim u slučaju ako se morsko prase poljubi pošto je vrlo mazno i voli da ide ispod našeg vrata te ga često ljubimo. Hvala, S poštovanjem, Dejan O: Virusi su metabolički neaktivne i zarazne čestice koje poseduju jednu ili više nukleinskih kiselina (DNA ili RNA, nikad obe). Nemaju ćelijske delove, već potpuno zavise od mehanizma stvaranja energije i belančevina ćelija domaćina. Takođe, ne mogu se razmnožavati bez domaćina, odnosno žive ćelije.Zoonoze su zarazne bolesti zajedničke životinjama i ljudima. Kad se zoonoze šire sa ljudi na životinje nazivaju se zooantropoze (za razliku od mnogobrojnijih antropozoonoza, bolesti koje prelaze s životinje na ljude).Danas je poznato preko 200 uzročnika zoonoza.Od bolesti koje se mogu preneti s životinje na ljude mogli bi izdvojiti: limfocitarni horiomeningitis, salmoneloza, pseudotuberkuloza, tularemija, pastereloza, kampilobakterioza, listerioza, trihofitoza, i neke parazitske i gljivične bolesti. Česte su gljivične infekcije uzrokovane gljivicama Trichophyton mentagrophytes i Microsporum canis.Što se tiče virusnih bolesti koje se mogu preneti s ljudi na morsko prase, situacija je nešto drukčija. Na većinu virusnih respiratornih bolesti, koje se pojavljuju kod ljudi, morski prasići nisu prijemčivi. Međutim, zbog mogućnosti mutacija virusa, one se ne mogu potpuno isključiti, na teritorijama gde su prisutne velike populacije ljudi i ljubimaca.Pre i nakon kontakta sa životinjom, odnosno njenom hranom i opremom, potrebno je temeljno oprati ruke i spovesti sve potrebne mere u svrhu održavanja higijene i ispravnog držanja ljubimaca. Takođe je veoma važno da ljubimcu pružite kvalitetne uslove što podrazumeva redovno čišćenje, kvalitetna ishrana, a po potrebi jačanje imuniteta dodavanjem određenih vitaminsko-mineralnih suplemenata, posebno vitamina C, koji je kod ove vrste životinja često u deficitu.Najbolje bi bilo da, dok se ne zalečite, odložite maženje i ljubljene sa svojim ljubimcem, kako biste stopostotno bili sigurni da je Vaš ljubimac maksimalno zdravstveno bezbedan.O zoonozama između čoveka i glodara pisali u tekstu Zoonoze (prenosive bolesti između glodara i čoveka).

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Vlasnik sam muške činčile starosti 8 meseci. Poprilično je ne druželjubiv i agresivan. Zanima me da li to može imati veze sa time što nema para? Da li se činčilama vrši kastracija? MilicaO: Činčile su, obično, druželjubivi ljubimci. Dobro podnose prisustvo drugih jedinki iste vrste. Kod nekastriranih mužijaka dominantan uticaj na ponašanje imaju polni hormoni, koji mogu razviti osećaj teritorijalnosti. Postoji mogućnost da Vašem ljubimcu nedostaje društvo, ali s druge strane to može dovesti i do sukobljavanja sa novom jedinkom.Kastracija činčila je moguća, ali se dosta ređe obavlja pa je zbog toga neophodno da se raspitate koja veterinarska ustanova ima mogućnost da to na pravilan način i odradi. Kastracijom mužjaka gubi deo svojih navika, pretežno okarakterisanih kao agresivno ponašanje.