Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:  Interesuje me koliko crvenouhe  kornjače mogu da izdrže bez vode. Često je puštam da se šeta po sobi, ponekad i da prenoći. Zanima postoje li neka ogranjičenja njenog boravka na suvom i mogu li tako da se prehlade. Kornjača je kod mene više od godinu dana i velika je oko 15cm,  ali nema drustvo. Treba li da joj nabavim drugara? Pozdrav! Maja O: Kornjače deo vremena provode van vode, sunčajući se i neophodno joj je obezbediti odgovarajući  deo za to, na kome će imati potrebno osvetljenje neophodno za sintezu D vitamina. Kornjače deo vremena provode van vode, sunčajući se i neophodno joj je obezbediti odgovarajući  deo za to, na kome će imati potrebno osvetljenje neophodno za sintezu D vitamina. Temperatura vode bi trebala da bude oko 25 stepeni. Njena koža i oklop su prilagođeni životu u vodi tako da duži boravak van vode dovodi do povećanog isušivanja kože što može da dovede do smanjene otpornosti. Koža je najveći organ na telu životinja i njena najvažnija funkcija je zaštitna tako da se narušavanjem njene ravnoteže otvaraju ulazna vrata  razlišitim uzročnicvima koji mogu da dovedu do promene opšteg stanja i nastanka bolesti.  Koliko dugo kornjača može da boravi na suvom a da to ne dovede do neželjenih posledica, zavisi od čitavog niza različitih faktora kao što su vrsta, starost, kondicija. Mlade kao i male životinje teško podnose duži boravak van vode. Veoma važno je da se naglasi da vrlo važan faktor u dužini boravka kornjače van vode čini i vlažnost i temperatura vazduha u prostoriji kao i opšte stanje same jedinke.  Vrlo teško je u satima odrediti dužinu boravka kornjače van vode.I majući u vidu sve nabrojane faktore i uobičajene uslove u našim stanovima moglo bi se reći da neko vreme od 2-3 sata boravka van vode neće narušiti zdravlje Vašeg ljubimca.  Vodene kornjače su društvene životinje i bilo bi lepo da joj nabavite društvo, ali im morate obezbediti dovoljno prostora za zajednički život i bilo bi poželjno da budu iste starosti i veličine jer vrlo retko može doći do pojave agresivnog ponašanja starije i krupnije jedinke prema mlađoj i manjoj. U takvim slučajevima neophodno im je obezbediti odvojene terarijume.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Ostavilo sam crvenouhu kornjačicu u akvarijumu bez hrane  tri dana. Po povratku promenilo sam joj vodu i nahranio. Primetio sam da se na vratu i  levom obrazu pojavila  oteklima bele boje. Kornjačica je normalno funkcionisala,  dok u jednom momentu nisam primetio da nogicom češe taj deo glave. Često menja raspoloženje.Čas je vesela,čas nije.Šta to može biti? Molim Vas odgovorite mi što pre. Kakvu terapiju da primenim? Stevan O: Kod kornjača su vrlo često prisutni apscesi. Mogu zahvatati srednje uvo, a češće su supkutani pretežno na ekstremitetima. Nekad je stanje jako ozbiljno kada su u pitanju lezije kosti usled bakterijama izazvane osteolize. Za utehu je da do ovakvih stanja dolazi ređe.  Ne bi trebalo isključiti ni neku spoljnu infekciju kože različite etiologije.Nekad do sličnih manifestacija takođe dolazi i u slučaju nekih hipo ili hipervitaminoza. Što se tiče terapije u ovakvim slučajevima to je jako nezahvalno preporučiti, pošto je dijagniza ovim putem više nego maglovita.Poseta Vašem veterinaru bi trebalo da razreši sve dileme.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam leoprad gekona i voleo bi da saznam sve o njima! Pozdrav. Nikola O: Leopard gekon ili eublepharis macularis je  u poslednje vreme veoma  popularan ljubimac. Prirodno stanište mu je Iran, Afganistan, Pakistan i severoistok Indije. Shodno poreklu treba mu urediti i terarijum. Dnevna temperatura mora biti od 27 - 32°C, dok bi noćna temperatura u terarijumu trebala biti od 21 - 24°C. Noćna je  životina i  za razliku od sličnih gmizavaca, nema adhezivne papučice. Ne penje se po zidovima, već boravi na zemlji. Obavezno mu morate napraviti zaklon (šuplji kamen,  i sl.) gde će gekon boraviti u toku dana. Ne preporučuje se da  kao podlogu stavite sitni pesak jer ga gekon hoće gutati i to može biti uzrok probavnim smetnjama i ponekad uginuću. Potrebno je za podlogu staviti krupniji granulat. Nemojte stavljati kedrovinu i bor jer su toksični za gekona. Ukoliko se radi o mladom gekonu i ako je dobro hranjen, očekujte da će se presvlačiti svake 2-3 nedelje. Takođe Vam je potrebna mala plitka posuda za vodu. Uređenje terarijuma zavisi od Vašeg ukusa i mašte, ali bez obzira koje materjale izaberete moraju biti zadovoljeni osnovni uslovi. Leopard gekoni su mesožderi. U zatočeništvu oni jedu: kraljevske crve (zophobas), cvrčke, crve koji su u hrani, voštane crve, zemljane crve, skakavce. Nije preporučljivo davati insekte koji nisu dokazani za sigurnu hranu. Oni mogu biti otrovni za vašeg gekona.Poželjno ih je hraniti pred veče. Ponekad nauče i vole biti hranjeni iz ruke. Za svice ulovljene u toku  leta postoji mišljenje da su otrovni za neke reptile. Potrebno im je davati i dodatke ishrani u obliku kalcijuma i multivitamine. Odraslima treba dodati dodatke kod svakog drugog hranjenja. Ženkama treba davati dodatke uz svako hranjenje kada nosi jaja. Mladima se dodaci daju svaki put pri  hranjenju.U našoj prodavnici  u ponudi imamo širok izbor takvi dodataka ishrani za gmizavce, od kojih navodim najčešće korišćene:- Tetrafauna - Reptosol, multivitaminski preparat za reptile koji se koristi jednom nedeljno  u vodi ili se stavlja direktno u usta- Tetrafauna-Reptolife, vitaminsko-mineralni dodatak s oksidansima i pojačivačima boje, nanosi se na hranu- Reptix Vital vitaminski dodatak- JBL Terra Vit, multivitamini i elementi u tragovima- Sera reptimineral H, minerali i vitamini- Sera reptilin vitamini Da bi shvatili pojam pravilne ishrane gmizavaca potrebno je poznavati njihovu fiziologiju. Kad gušter pojede neku hranu treba započeti sa varenjem, a to uključuje podizanje temperature tela, ubrzavanje otkucaja srca i veću "brzinu krvotoka" što će uticati na buđenje metabolizma koji će započeti ispuštanje hormona koji podstiču žlezde da proizvode enzime. Ti enzimi  utiču na varenje hrane. Kada je samo jedna stepenica preskočena, bilo stalnim uznemiravanjem ili lošim uslovima u terarijumu, gušter će početi odbijati hranu, lagano slabiti i to je početak kraja. Važno je napomenuti da je ključ zdrave ishrane svakog gmizavca u raznolikosti i kvalitet pojedene hrane.Sva hrana koja se nudi leopard gekonima mora biti živa. Jedino tako percipiraju neki "predmet" kao hranu, u suprotnom je zaobilaze (ne primećuju). Fobasi su primereni samo za veće pripadnike ove porodice, a brašnari su najlošija ishrana i treba je izbegavati. Livadski insekti su obično izvrsna ishrana, bitno je da nisu otrovni ili da ne spadaju u grupu tvrdokrilaca, koji imaju deblji hitinski neprobavljivi oklop.Biljna hrana koja čini samo 10% ishrane su razne voćne kašice za malu decu, (najbolje prihvataju pasiranu kajsiju, bananu, breskvu, dinju, papaju) koja se u odnosu 50:50 meša s medom i malo vode te se postavlja u male posudice, iz kojih je gekoni ližu. Povremeno je u takve kašice potrebno dodati vitaminsko mineralne dodatke ishrani za gmizavce.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam bebe kornjače od godinu dana. Vrlo su aktivne i živahne i jedu sve, ali nikako ne vole zelenu salatu. Vrlo su ješne pa bih im uključila još neku vrstu hrane u ishranu. Pa vas pitam da li vi imate još neku hranu za kornjače, ako imate pošaljite mi vašu adresu da naručim ili kupim. Koliki akvarijum treba da bude za njih 2 i da li je bolje da napravi deo sa šljunkom ili da stavim kamen? Milica. O: S obzirom na veličinu koju dostižu kao odrasle jedinke, potreban Vam je akvaterarijum od 150 litara za svaku kornjaču. Dok su još male, možete da ih držite u manjem akvaterarijumu, ali veoma  brzo će te morati da ga  zamenite većim. Kornjače moraju da imaju dovoljno prostora za plivanje, da ne bi došlo do atrofije muskulature. U akvaterarijumu mora da bude smešten kopneni deo na kome će se kornjača odmarati i sunčati. Voda mora da bude grejana grejačem najmanje na temperaturu od 20°C. Temperatura je vrlo važna da bi se neometano odvijali svi metabolički i imunološki procesi u organizmu kornjača. Kod promene vode obavezno koristite odstajalu vodu, pripremljenu sa sredstvima koja vezuju hlor i teške metale. Na dno akvaterarijuma možete da  stavite kamenčiće, jer su to vrste koje vole da  kopaju i da se zakopavaju. Vodite računa da kamenčići ne budu manji od usnog aparata kornjača, da ih ne bi progutale, što bi dovelo do začepljenja creva i do  smrti. Isto tako ne bi smeli da budu ni preveliki da se kornjače pri kopanju ne bi povredile. Pošto su kornjače poznate kao veliki zagađivači vode, preporučljivo je u terarijum staviti filter. Obavezno je osvetljenje (UV spektar), da bi se  odvijala nesmetana sinteza vitamina D3, koji je odgovoran za transport i resorpciju kalcijuma. U suprotnom dolazi do problema sa oklopom, koji postaje mek, pa ako se ne promene uslovi držanja i ne sprovede terapija, završava smrću. Ukoliko uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, osim mekog oklopa javi će se i niz drugih bolesti, nepravilan rast (kornjačice ostaju male i zakržljale), itd.Vrlo je važno  da kornjače imaju raznoliku ishranu. Hrana mora da bude sveža, sirova i ne začinjena. Kornjače uvek treba da hranite u terarijumu, u vodi, jer ne mogu da gutaju na suvom. Ostatke nepojedene hrane obavezno uklonite iz vode. Kada kornjače napune godinu dana (kao što su Vaše), hranite ih svaki drugi ili treći dan, jednom dnevno. U tom uzrastu bi bilo dobro da ih navikavate na biljnu hranu. U starijem uzrastu ih takođe hranite jedanput svakog drugog ili trećeg dana. Ishrana bi se i dalje trebalo da bazira na proteinskoj ishrani uz dodatak biljne hrane.Uopšteno, u ishrani kornjače možete da koristite sledeće: Meso: koristite samo čisto, nemasno meso kao što je piletina, govedina ili riba. Nemojte da ga dajete češće od 2 puta nedeljno. Pored navedenog, kornjaču možete da hranite i pilećom jetrom koja je bogata vitaninom D. Voće i povrće: možete da dajete zelenu salatu, listove maslačka, peršun, zelje ali nikako nemojte da im dajete spanać zbog visokog sadržaja oksalata. Takođe treba izbegavati kelj, repu, brokule i šargarepu. Povrće mora biti uvek sveže. Što se tiče voća, kornjači možete da dajete malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće.Možete im ponuditi i živu hranu kao što su skakavci, muve, male kišne gliste, crvići, pužići, crvi brašnari, koji su dobar izvor energije kao i sipinu kost za ptice koja je dobar izvor kalcijuma.Kupovna hrana: postoje brojne vrste suvih štapića i račića pripremljenih za vodene kornjače. Iako kornjače obožavaju račiće, neophodno im je davati i štapiće koje manje vole. Kornjače je potrebno hraniti raznoliko tako da je najbolje kombinovati kupovnu - gotovu hranu sa svežom hranom. Dodaci hrani: najvažniji dodatak hrani svakako su vitamini i minerali (vitamin D za pravilnu funkciju oklopa, vitamin A - njegov nedostatak može prouzrokovati slepilo i kalcijum), a potrebno ih je dodavati 1 - 2 puta nedeljno. Kod nas u Pet centru možete naći veliki izbor gotove hrane za kornjače, kao i vitaminske dodatke. O lokaciji naše prodavnice možete da se informišete ovde.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču staru 9 meseci. Kako je definitivno prerasla svoj akvarijum od 20 litara pravim joj novi, od najmanje 50 litara, pa želim da pitam da li je optimalna oprema grejač koji već imam, eksterni filter umesto internog jednodelnog, uva uvb neonka odgovarajuce jacine kao i spot sijalica za grejanje kopna, dno posuto oblucima kao i kopno koji bi stajalo na tim kamenčićima. I kako je u starom akvarijumu dobila upalu očiju mislim da tih problema neće biti sa eksternim filterom. Ovu smo tretirali sa hloramfenikolom i povremeno kamilicom i sada je upala skoro prosla. Hhteo sam da pitam da li joj za ispiranje očiju mogu koristiti kapi 3% rastvora borne kiseline koje sam dobio u apoteci? MarkoO: Izbor opreme koji ste naveli je odgovarajući  za Vaš novi akvaterarijum, osim što mislim da je ipak bolji izbor potapajući unutrašnji filter, koji je plastičan i mala je mogućnost da dođe do mehaničkog oštećenja istog, a zadovoljiće potrebe filtracije vode u akvaterarijumu. Što se tiče "toplog kamena" (heating rock), zaista se koristi za lokalno zagrevanje terarijuma u kojima se drže gmizavci. Ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Pre primene leka oči je potrebno isprati (a najbolje je da se oči ispiraju fiziološkim rastvorom). Bitno je da kornjača nakon aplikacije masti ili kapi boravi bar 15 minuta van akvaterarijuma, da se lek ne bi isprao u vodi. Od antibiotskih masti za oči možete koristiti Gentamicin mast za oči. Važno  je da se ne koriste, ukoliko nisu neophodni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su to Dexamethason-neomycin kapi) jer često mogu da  dovedu  do oštećenja oka, a posledično i vida.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim vas ako možete vašim savetom da mi pomognete da pravilno odgojim bebu kraljevskog pitona. Dobila sam ga prošle nedelje iz inostranstva i neznam ništa o njima. Kako treba da izgleda terarijum za nju? Kako se hrani i cime? Kako ja lično da se ophodim prema njoj? Budite ljubazni pa mi odgovorite na ova pitanja. Unapred se zahvaljujem. Marina O: Prirodno stanište kraljevskog pitona (pyhton regius) su šumovita područja  srednje i zapadne Afrike. Borave i na zemlji i na drveću. Ove zmije aktivne su u sumrak i tokom noći, dok se danju odmaraju i spavaju.  Dok se u Evropi ova vrsta pitona naziva kraljevski, u Americi je poznat pod nazivom "ball" piton,  jer se kao lopta sklupča dok je nervozan ili kada se oseća ugrožen, a u tom trenutku glava se nalazi u centru "klupka". Kao i ostali pitoni, i ovi  pitoni su jako znatiželjne i dobroćudne životinje. Konačna dužina tela je između 1 i 1,5 metar.  Ako se pravilno hrane, telo im bude lepo oblikovano, oblo. Kao i ostali pitoni i boe,  kraljevski pitoni imaju jasno vidljiv analni otvor, koji je uočljiv u vidu izbočine. Mužjaci imaju duži analni otvor od ženki, a pol se može sa sigurnošću utvrditi jedino analnom sondom, kojom se određuje dužina analnog otvora. Kraljevski pitoni u prirodi se hrane gušterima, manjim zmijama, pticama i malim sisarima. U prirodi se ne hrane miševima, pa se vrlo često događa da miša - koji je često ponuđen kao hrana u zatočeništvu - ne prepoznaju kao hranu. Pitoni su za vreme lova plena veoma izbirljivi po pitanju šta će da  ulove i šta će da pojedu. Takođe su vrlo nervozni kada  se ometaju za vreme pokušaja lova ili u toku jela. Kraljevski pitoni u prirodi mogu duže vreme da prežive bez hrane, pa se čak nalaze podaci koji govore da taj period može da bude godinu, pa čak i duže. U zatočeništvu mladi kraljevski pitoni porastu oko 30 cm godišnje, tokom prve tri godine života. Polnu zrelost dostižu između treće i pete godine života. Životni vek je preko 30 godina, a zabeleženi su i pojedinačni slučajevi koji su živeli do 48 godina. Ženke kraljevskih pitona legu jaja, kojih bude između 4 i 10. Ženka u periodu kada ima jaja, nikada ih ne ostavlja, pa za to vreme uopšte ne jede. Taj period traje oko 3  meseca.Kraljevski pitoni su poznati  kao izuzetno vešti i spretni, pa vrlo često i pobegnu iz terarijuma. Svakako treba obezbediti stakleni terarijum, zatvoren sa svih strana. Na gornjem delu terarijuma trebalo bi da bude smešten metalni dodatak sa malim otvorima, i još jedan na primer sa strane, da bi vlaga mogla nesmetano da isparava iz terarijuma. Minimalne dimenzije terarijuma su  100x40 cm, kako bi  zmija mogla nesmetano da se kreće i sakriva. Ipak, moja je preporuka da svojoj zmiji osigurate veći terarijum. Na dno terarijuma možete da postavite treset od kokosa ili običan zeleni tepih, što bih Vam preporučila jer je najlakše za čišćenje i održavanje. U početku se čak preporučuje da se stavi običan papirni ubrus, da bi u početku pratili konzistenciju izmeta, eventualnu  prisutnost parazita u izmetu i grinja na koži, koje su najuočljivije na takvom papiru. Ne preporučuje se stavljanje suvog lišća, a naročito ne borovinu i jasen, jer se vrlo često dešava da za vreme jela pojedu i to, što može da pruzrokuje teške probleme sa varenjem, pa čak i sa respiratornim traktom. Treset ili neka druga podloga mora da bude obavezno čista i suva; vlažne podloge predstavljaju idealanu sredinu za razvoj bakterija i gljivica. U terarijumu zmija treba da ima i mesto za sakrivanje. Najčešće se koriste cepanice ili deblo, a možete koristiti i običnu plastičnu ili kartonsku kutiju. Plastične kutije se lako čiste i održavaju, a kartonske kutije se mogu zameniti svaki put kada se isprljaju. Takve kutije moraju da budu dovoljno velike da se zmija čitava može da uvuče u njih, ali ne moraju da budu ni prevelike, jer pitoni kada spavaju vole da osete predmete pored sebe. Pošto su kraljevski pitoni noćne životinje, za vreme dnevnog odmora i spavanja takođe vole mračna mesta. Pitoni su dobri penjači i vole da borave na drveću, pa u terarijum možete da smestite i grane ili veštačko bilje. Zmije su hladnokrvne životinje, telesna temperatura im zavisi od temperature okoline. Temperatura u terarijumu mora da bude što bliža onoj u prirodi, da bi se odvijali normalni metabolički i drugi za život važni procesi. Dnevna temperatura mora da bude između 27 -31°C, dok temperatura na sunčalištu mora da iznosi i do 32,5°C. Noćna temperatura mora da bude niža od dnevne, tj. da iznosi oko 24°C, osim na centralnom delu terarijuma, sunčalištu, do 27°C. Kraljevski pitoni su jako osetljivi na visoke temperature,  što često kod njih završava opekotinama, pa se nikako ne preporučuje grejač stena. U terarijumu svakako treba da budu smeštena dva termometra, jedan na ivičnim delovima terarijuma, a drugi na srednjem delu, da bi imali tačan uvid u temperaturu i regulisali je po potrebi. Vlažnost je takođe vrlo važna. U terarijumu je potrebno da smestite posudu sa vodom, koja će da služi i za vlaženje vazduha, a i za kupanje. Osim toga potrebno je svakodnevno špricanje zmije i terarijuma sa vodom. Vlažnost se kontroliše higrometrom koji se postavlja  u terarijum. Vlažnost treba da iznosi do 50%, a za vreme presvlačenja kože i do 60-65%. Ako je vlažnost u terarijumu odgovarajuća, zmija će se presvući za 24 časa.  Osvetljenje koje se postavlja u terarijum mora da bude sa UV spektrom zračenja, da bi se osigurala sinteza vitamina D3 u organizmu, i na taj način izbegle metaboličke bolesti i druga oboljenja. Osvetljenje mora da bude nedostupno zmiji da bi se sprečilo eventualno nastajanje opekotina. Vašem kraljevskom pitonu biće potrebno nekoliko nedelja da se u potpunosti adaptira u novoj sredini. Pitoni se hrane jedanput u desetak dana, najčešća hrana u zatočeništvu su miševi, koji veličinom moraju da  odgovararaju mogućnostima zmije, da mogu da ga progutaju i svare. Za mlade zmije - pinki miševi (stari 1 - 5 dana), a za veće zmije - oni malo stariji. Za vreme dok zmija vari miša ne preporučuje se uznemiravanje, a samo varenje traje nekoliko dana, zavisno o veličini miša. Ako Vaš piton ne jede duše vreme, a ne gubi na telesnoj težini, ne zabrinjavajte se, ali ako dođe do gubitka telesne težine, obratite se veterinaru koji poznaje fiziologiju i patologiju zmija.U terarijumu mora da  bude smeštena posuda sa vodom zbog vlažnosti vazduha, kupanja, a takođe i da zmija može da pije tu vodu. Svaki dan voda mora da bude sveža; zmije u posudu sa vodom često i defeciraju. Čista voda je vrlo važna i pre samog presvlačenja. U tom periodu oči se zamute, pa se preporučuje potapanje zmije u toplu vodu desetak minuta, da bi se oči isprale, a posle toga presvlačenje će u potpunosti nastupiti u toku 24 časa.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pozdrav! Pre desetak dana sam se vratio sa godišnjeg odmora i doneo kao "suvenir" malu kornjaču (10 - tak centimetara je veličina oklopa). Našao sam je na planini u Sokobanji i ne znam koja je vrsta (pretpostavljam da je šumska). Deca su oduševljena i hteli bi da je čuvamo kao ljubimca. Molim Vas da mi pomognete u vezi načina ishrane i uslova za čuvanje. Unapred hvala. Dragan O: Najverovatnije se radi o Testudo hermanni kornjači. Ljudi je često udomljavaju u svojim vrtovima, stanovima i terasama. Ove kornjače kako odrasle, tako i mlade jedinke hrane se isključivo povrćem, voćem,crvićima i sl. Osim takve hrane preporučljivo je davati i gotovu peletiranu hranu, koja je dodatno obogaćena vitaminima, kao i  vitaminsko - mineralne preparate.O uslovima držanja možete više informacija  pročitati na priloženom linku: http://www.pet-centar.rs/content/view/3225/70/

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dali možete da mi kažete kako da prepoznam dali mi je kornjača muško ili žensko? Kaca O: Pol je teško razlikovati posebno kod jako malih kornjačica, ali kako stare, postaju vidljive razlike. Kada dostignu polnu zrelost razlike su vidljivije. Kornjače polno sazrevaju između 3. - 5. godine života, što zavisi o vrsti, odnosno veličini kornjače. Mužjaci su polno zreli kada dostignu veličinu od 10 cm, a ženke 16 cm telesne dužine. Da bi kornjača polno sazrela, mora da ima adekvatne uslove života (grejač, UV osvetljenje, ishrana). Rep mužjaka je duži nego rep ženke i u početnom delu širi. Osim toga otvor kloake ženke je nešto bliži korenu repa. Trbušni deo štita ženke je ravan, dok je kod mužjaka malo udubljen, da bi pri kopulaciji penis lakše došao do kloake. U stanju mirovanja penis je gladak i uvučen u kloakalnom otvoru.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Za ljubimce imam par burmanskih pitona. Ženka je počela sa prvim presvlaćenjem i tu nastaje mali problem. Molim vas za savet i odgovore na moja, možda dosadna pitanja: Koliko traje presvlaćenje? Ishrana u toku presvlaćenja, da ili ne? Uzimanje u ruke? Znam da se vlažnost treba malo povečati ali i ne koliko? Puno pozdrava, super ste!  Unapred zahvalan, Goran O: Burmanski piton (Python molurus) rasprostranjen je u južnom delu Azije, Pakistanu, Indiji, Sri Lanki, na jugu Kine. Prirodno stanište su mu močvarne šume, kameniti predeli blizu vode. Životni vek: do 40 godina. To su noćne životinje, sklone usamljeničkom životu. Preko dana uživaju na suncu ili se skrivaju u pećinama, a noć provode na drveću ili u vodi, vrebajući plen. Zbog atraktivnih šara naziva se još i tigrasti piton. Žučkaste je boje, sa velikim kestenjasto-braon mrljama. Na glavi ima tamnu šaru i svetle pruge preko oba oka. Često se u zarobljeništvu javlja i albino varijanta. U prirodi se hrane različitim plenom, vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima. Mogu da narastu do 7 metara, mada se dužina odraslih jedinki najčešće kreće između 5 i 6 metara. Zmije rastu tokom čitavog života. U zatočeništvu se hrane glodarima. Mladi pitoni hrane se miševima i to jednom nedeljno, a kada dostignu dužinu od preko 1,2 m hrane se belim pacovima i to na 10-15 dana. Odrasli pitoni hrane se većim glodarima (zamorcima i kunićima) dva puta mesečno. Kada je ishrana u pitanju morate da vodite računa da glodari ne budu iz prirode, da ne bi postojala mogućnost da zaraze zmije. Dok su mladi, mogu se čuvati u manjem terarijumu (zapremine oko 100 litara), ali veliki pitoni se čuvaju u terarijumu minimalnih dimenzija prema formuli: duljina + širina terarijuma = duljina tela zmije (+/- 10 cm). Vodite računa da je ova vrsta zbog svoje veličine iznimno zahtevna u pogledu smeštaja, pa na vreme razmišljajte o nabavci dovoljno velikog terarijuma. Zmije u zatočeništvu se češće presvlače nego one u prirodi. Naročito se to odnosi na mlade zmije kada je rast najintezivniji pa će u tom periodu zmija i češće odbacivati kožu. Zmije odbacuju kožu u jednom delu, uključujući i kožu oko očiju. Kod mladih zmija presvlačenje, uz normalne uslove u terarijumu i normalno hranjenje, trebalo bi da se odvija jednom mesečno. Učestalost presvlačenja osim što zavisi od inteziteta hranjena i rasta zmije, zavisi i od drugih faktora kao što su: vrsta zmije, starost (mlađe zmije se presvlače češće), ishrana (dali ishrana zadovoljava sve nutritivne potrebe), reproduktivni status (da li je zmija polno zrela ili nije), zdravlje kože, uslovi u terarijumu (temperatura, vlažnost i podloga). Problemi vezani za presvlačenje ipak su u većini slučajeva rezultat neadekvatnih uslova u terarijumu. Pre samog presvlačenja koža je bez sjaja, oči se zamute (mlečne boje ili mutno plave), a vidljive su i promene u ponašanju, koje su upravo posledica zamućenja očiju, a samim tim i smanjenog vida. Posle dva do tri dana oči postaju bistrije i zmije u prirodi pa tako i u terarijumu traže mesta o koja će "ostrugati" kožu i na taj način olakšati presvlačenje. Presvlačenje počinje na glavi, a završava na repu. Ponekad samo presvlačenje može da traje i do sedam dana, a u literaturi postoje podaci koji govore da kod nekih vrsta taj proces može trajati i do 14 dana. Za vreme presvlačenja ne preporučuje se da zmiju uzimate u ruke, ni na bilo koji način uznemiravate, kao i da je hranite na silu. Ipak ponekad se događa da se presvlačenje kože ne odvija u celini. Uzroci mogu da budu različiti, ali najčešće su, kako sam to navela, neadekvatni uslovi u terarijumu. Svakako Vam savetujem da proverite temperaturu u terarijumu (dnevnu i noćnu), procenat vlage, kao i da obratite pažnju na podlogu u terarijumu i ishranu (da li se zmija hrani dovoljno ili prečesto). Obratite i pažnju na samu kožu, tj. dali uočavate neke promene na koži, infekcije ili parazite koji su lako uočljivi, kao i koliko često držite zmiju u rukama (preterano "hendlanje" takođe može pruzrokovati probleme sa presvlačenjem). Ako primetite tako nešto, u tom slučaju svakako potražite pomoć veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju zmija. Naravno, to ne mora biti uvek slučaj pa se ponekad, uz sve idealne uslove, događa da se zmija ne presvuče u potpunosti. Proverite postotak vlage u terarijumu. Vlaga se kontroliše higrometrom koji se postavlja takođe u terarijum. Vlaga treba da iznosi do 50%, a za vreme presvlačenja kože i do 60-65%. Ako je vlaga u terarijumu odgovarajuća, zmija će se presvući za 24 časa. Ako su svi uslovi u terarijumu zadovoljavajući, stavite u terarijum posudu sa toplom vodom, a na dno stavite grublji peškir, da biste svom ljubimcu olakšali presvlačenje. Podlogu koju koristite u terariju najbolje je tokom presvlaćenja ukloniti i staviti obične papirnate ručnike, na kojima ćete najlakše uočiti eventualne parazite. U ovom osetljivom periodu preporučam Vam i da koristite vitaminsko mineralne dodatke ishrani, kako bi se nadoknadio eventualni deficit hranjivih materija.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U naše dvorište došetala je jedna preslatka kornjača. Nemam nikakvog iskustva sa kornjačama i ne znam kako da joj pomognem. Čime se hrani, kako živi? Oklop joj je dugačak izmedju 15 i 20 cm, tamne je boje ali ne znam koja je to vrsta i šta bi sa njom trebala da radim. Plašim se da će uginuti. Kod nas je već sedam dana. Molim Vas da mi pomognete i kažete šta da uradim i kako da je nahranim. Unapred zahvaljujem, Jelena O: Najverovatnije se radi o Testudo hermanni kornjači. Ljudi je često udomljavaju u svojim vrtovima, stanovima i terasama. Poznate su dve podvrste: Testudo hermanni boettgeri i Testudo hermanni hermanni. T. h. boettgeri je veća od T. h. hermanni. T. h. hermanni narastu oko 12 - 14 cm, a T. h. boettgeri oko 20 - 22 cm.  Ženke su redovno veće od mužjaka. Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakojako povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće.Živi po suvim, kamenitim i grmovitim predelima, a tokom zime boravi zakopana pod zemljom. Iz zimskog se sna budi u martu  i aprilu, kada pronalazi partnera za parenje. Parenje se odvija u junu, kada ženke proizvode posebne mirise, kojima privlače mužjaka.Ovoj kornjači bi trebalo omogućiti što više prostora, kako bi mogla nesmetano da se kreće, sunčati je (UV zraci potrebeni su za sintezu vitamina D, kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, u protivnom dolazi do problema sa oklopom). Najidealnije mesto je vrt koji bi trebali ograditi (jer će kornjača pokušati da izađe), a uvek bi trebalo imati dostupnu čistu i svežu vodu. U taj ograđeni deo vrta možete staviti i kamenje, te posaditi povrće ili sl. kako bi se mogla  sunčati i hraniti. Osim navedenog, trebalo bi joj omogućiti i deo koji nije izložen sunčevim zracima, kako bi  mogla da se skriva za vreme  vrućina. Šumske kornjače nisu na listi retkosti u našoj zemlji, ali su obuhvaćene Konvencijom o medjunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Treba mi pomoć oko ishrane i čuvanja škorpije u stanu. Šta jede i koliko često? Da li pije vodu? Koliki joj prostor treba za život,  itd. Nadam se da će te mi pomoći, unapred hvala! SrdjanO: Što se tiče terarijuma ne preporučuje se držanje više jedinki u jednom terarijumu. Dimenzije bi trebalo da budu minimum d 40cm x š 20cm x v 30cm. Podloga je tresetna bez hemijskih dodataka, najmanje 10 cm dubine , kora drveta i kamen su sastavni deo terarijuma. Mužjaci  ne moraju biti duboko ukopani pa će se zadovoljiti sa jazbinom neposredno ispod kamena ili drveta. Za razliku od mužjaka, ženka voli da je dobro ukopana. Dnevna temperatura je  oko 25 - 30 stepeni C, dok noću pada na 20 - 22 °C. Temperatura bi trebalo da je  konstantna tokom cele godine.  Od jako visokih  temperatura škorpija se brani ukopavanjem pa iz tog razloga, grejač  se postavlja na zadnju stranicu terarijuma. Vlažnost vazduha je 80 - 90%, treba povremeno prskati podlogu kako bi se obezbedio vlažan površinski sloj. Visoka vlaga im pogoduje. Što se tiče konzumacije vode, mlade jedinke piju sa treseta, dok odraslim jedinkama bi trebalo obezbediti veliku posudu sa vodom za piće kako bi cela skorpija mogla stati u nju. U posudi bi trebalo da se nalazi kamen kako bi joj bilo omogućeno da sama iz posude izađe. Što se tiče ishrane u kućnim uslovima držanja  osnovna ishrana su insekti koje sami proizvodimo, kao što su tenebrija, fobasi, dubia, ateralisi... Toksičnost  spada u umereno toksične, ubod je sličan ubodu pčele. Na ubod je moguća alergijska reakcija. 

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani, moja vodena kornjača je stara 5 godina. Hranim je račićima, smokijem, laravama komaraca, ponekad komadicima kupusa. Problem mi je nastao što nemogu da kupim u apotekama AD kapi koji su važan sastojak za život kornjača. Zanama me da li ima neka zamena za ad kapi , i vaša preporuka? Uljane kapi se ne mogu rastvoriti u vodii, te su mi predlagali da hranu koju dajem kornjači jednom dnevno (uvek ujutru) da umočim u te uljane kapi, ali neznam na takav način koliko to često smem da radim. Napominjem, da moj akvarijum sa kornjačom nema lampu. Hvala na odgovoru, Radmila O: Ukoliko ne možete da akvarijum držite na sunčevom svetlu, koje je neophodno, morate nabaviti posebne lampe koje simuliraju sunčevu svetlost. Ukoliko uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, osim mekog oklopa javi će se i niz drugih bolesti, nepravilan rast (kornjačice ostaju male i zakržljale), itd. Vitamine A i D možete dodavati u obliku suplemenata hrani koji se nalaze u ponudi Pet Centra. To su: vitamini linije SERA ,,Reptilin’’, ,,Reptimineral C’’ ili hrana linije  JBL ,,Agil’’.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kornjača ima skramu na očima, a i prestala je da jede, mala akvarijumska kornjača. O čemu je reč?! Unapred hvala, Saša O: Razlog može biti u neadekvatnim uslovima držanja, infekciji, nedostatku vitamina A, respiratornim problemima. Potrebno je da kornjaču držite u dobrim higijenskim uslovima. Mora imati 2/3 vodenog dela i 1/3 suvog. Teperatura vode treba da bude od 25-30°C, a temperatura suvog dela minimum 26°C. Ovo se postiže lokalnim zagrevanjem lampom. Celokupnu vodu menjajte na 10 dana, a svakih mesec dana detaljno čistite akvaterarijum i sve detalje u njemu. Kornjače se hrane 2 puta dnevno. Sem gotove hrane daje im se i meso. Hrane se na površini vode i svu hranu koju ne pojede morate skloniti, jer podleže truljenju i može negativno uticati na zdravlje. Predlažem da kornjaču odvedete veterinaru, da bi utvrdio tačan razlog pojave skrama, a i izostanka apetita. Ako je u pitanju respiratorna infekcija, veterinar će sprovesti antibiotsku terapiju. Nikako nemojte mazati ništa na oči dok je veterinar ne pregleda, jer može dati pogrešan rezultat (ako veterinar uzme bris), a neke masti mogu i da štete.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobio sam crvenouhu kornjaču na poklon, a ne znam koliko je stara. Muško je i dugačka je 10 cm. Koliko otprilike ima godina? Unapred zahvalan, Petar O: Ukoliko ste sa sigurnošću uspeli da utvrdite pol Vaše kornjače (rep mužjaka je duži nego rep ženke i u početnom delu širi; otvor kloake ženke je nešto bliži korenu repa; trbušni deo štita ženke je ravan, dok je kod mužjaka malo udubljen), verovatno je da ima između 3 i 5 godina. Tada kornjače postaju polno zrele i zapaža se razlika između mužjaka i ženke. Pre ovog perioda nema jasne razlike među polovima. Takođe, važan parameter je dužina kornjače, jer polna zrelost ima veze se postizanjem određene veličine. Mužjak mora porasti 10 cm da bi bio polno zreo. Vaša kornjača koja je veličine 10 cm i izraženih obeležja karakterističnih za mužjaka ima dakle najmanje tri godine.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani, imam Egyptian Uromastyxa i želeo bih da dobijem više informacija prvenstveno o njegovoj ishrani. Hvala u napred. KonstantinO: Egyptian Uromastyx nadoknađuju većinu potreba za vodom iz bilja kojeg svare. Vrlo retko ih  možete videti kako piju tekuću ili stajaću vodu. Ponekad od straha mogu urinirati što vrlo brzo potroši ključne zalihe vode pa stoga treba paziti da se s njima postupa oprezno dok se ne naviknu na vlasnika. Vlaga u naseobini mora biti niska kako bi se izbegli respiratorni problemi. Sastav obroka Uromastyxsa u zatočeništvu mora biti pretežno biljnog porekla, većinom od endivija salate, maslačka te zimske salate (escarola). Salata Lettuce nema gotovo nikakvu hranjivu vrednost pa se može davati s vremena na vreme kao izvor vode.  Svojim jakim čeljustima mogu uzimati i kaktuse s kojih pre hranjenja treba ukloniti trnje što je vrlo korisno kada gušteru treba više vode kojom je kaktus bogat. Poželjno je vrlo često posipati Kalcijum po hrani. Vrlo je bitno izbegavati spanać, cveklu i peršun budući da oksalati spriječavaju apsorpciju kalcijuma u krvotok. Postoje oprečna mišljenja oko toga da li se proteinski bogata hrana kao što su crvi i cvrčci treba koristiti u ishrani ovog guštera. Ukoliko se odlučite na takvu ishranu količinu bi trebalo ograničiti na maksimalno 10% ukupne količine obroka. Poželjno je hraniti Urose biljnom hranom svaki ili svaki drugi dan a živom hranom jednom mesečno zbog toga što jetra Urosa vrlo teško probavlja takve proteine.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka crvenouhe kornjače (Džordž) starog skoro 3 godine. Džordž je već sada veliki oko 15 cm i pre neki dan sam mu kupio akvaterarijum od 100 litara. Zanima me šta imate u ponudi od opreme za akvaterarijume i kako bi mi najbolje bilo da ga opremim i da mu stvorim što prirodnije uslove za život. Takodje sam kupio i potapajući filter za vodu sa protokom od 500 litara na sat, ali on ne može da postigne da očisti ono što Džordž uspe da zaprlja. Imate li neki savet kako najbolje i najduže da održim čistoću vode, kao i o idealnoj temperaturi vode, podlozi, ostrvu i ostalom. Unapred zahvalan, Milutin O:  Crvenouhe kornjače, koje ne žive u zatočeništvum nastanjuju različita staništa, sporotekuće vode, močvare i jezera. Tokom dana se odmaraju, akumulirajući energiju solarnih zraka, a noću se hrane puževima, punoglavcima, odraslim insektima I njihovim larvama, a mogu koristiti i hranu biljnog porekla. U zatočeništvu im treba obezbediti što približnije uslove, adekvatnu hranu, kao i prostran, čist akvaterarijum. U uslovima kućnog držanja, brže napreduju, nego na slobodi.Veličina akvaterarijuma treba da je oko 60 l, što znači da ste Vi izabrali odgovarajući. Trebalo bi da mu obezbedite 2/3 vodenog dela i 1/3 suvog dela. Iznad suvog dela treba postaviti lampu sa UVA i UVB zracima, čime se imitira sunčanje. Ovo je veoma bitno, jer ovi zraci stimulišu sintezu D vitamina, kojeg nema dovoljno u hrani. Lampe stavite sa unutrašnje strane, iznad suvog dela, ali da ne budu na većoj visini od 30cm.Temperatura vode treba da je minimum 24 stepena, a idealna je od 26 - 30 stepeni. Za filtraciju vode koriste se motorne pumpe koje se redovno  čiste i peru.  Sva voda iz akvaterarijuma menja se jednom u 10 dana , ali se povremeno menja polovina vode. Jednom mesečno potrebno je potpuno isprazniti akvaterarijum i sve detaljno oprati.Kornjače se hrane dva puta dnevno. Postoji veliki izbor kvalitetne gotove hrane koja se stavlja na površinu vode. Povremeno se daju meso ribe i piletina. Nepojedeni ostaci hrane se obavezno moraju odstraniti jer njihovi raspadni produkti predstavljaju povolju sredinu za razvoj patogenih bakterija koje mogu poremetiti optimalne uslove života ili čak dovesti do infekcije.Pumpa koju ste kupili je odgovarajuća, ali kornjače spadaju u velike zagađivače, pa obratite pažnju na količinu hrane koju mu dajete, višak obavezno sklonite, ili mu dajte samo ono što može da pojede.U ponudi Pet centra ima veliki izbor opreme za Vaš akvaterarijum od različitih proizvođača: gotova hrana, akvaterarijumi različitih veličina, ukrasi, UVA, UVB lampe itd.Savetovala bih Vam da nas posetite i uz konsultaciju sa našim akvaristom odlučite šta je najbolje za Vašu kornjaču.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo crvenouhe kornjače, pa nas interesuje ako kornjače imaju upalu očiju, koji lek treba da se primeni, i da li hipemanganski rastvor može da se koristi i u kojoj razmeri? Hvala na odgovorima, IvanO: Bolesti očiju u kornjača manifestuju  se otečenim kapcima, žmirkanjem ili potpunom nemogućnošću otvaranja očiju, gnojnim iscetkom i svrabom, a nastaju kao posledica upalnih promena izazvanih infekcijama ili zbog neadekvatnih uslova držanja. Bolesti očiju najčešće su uzrokovane manjkom vitamina A u prehrani, lošim kvalitetom vode, te bakterijskim, gljivičnim, virusnim infekcijama, alergijskim reakcijama, kao i mehaničkim oštećenjima uzrokovanim stranim telima, a mogu se javiti i sekundarno usled nekih drugih organskih oboljenja ili dehidracije.Upala očiju ponekad se može biti jedan od simptoma upale pluća. Ako je kod kornjača prisutna upala pluća, pored iscedka iz oka može se primetiti i poremećaj plivačke ravnoteže pošto su pluća efikasan hidrostatski organ. I uslovi držanja mogu biti odgovorni  za pojavu oboljenja u kornjača. Manjak vitamina A - hipovitaminoza A, kao uzrok oboljenja oka, posledica je neadekvatne i manjkave ishrane. Avitaminoza vitamina A najčešće se manifestuje  kao blepharitis - upala očnih kapaka. Lečenje se sprovodi vitaminskim preparatima vitamina A, oralno ili injekciono, zavisno o težini stanja. Oči ne bi trebalo ispirati kamilicom, jer kamilica omekšava rožnjaču  te na taj način predstavlja idealanu sredinu  za razvoj mikroorganizama. Sredstvo koje je najbezbednije za ispiranje očiju je fiziološki rastvor. Fiziološki rastvor se može koristiti i pre aplikacije određenih masti a i za otklanjanje mehaničkih nečistoća oka. Ukoliko je upala očiju posledica respiratornih infekcija, lečenje se sprovodi injekcionom aplikacijom antibiotika (ampicilin, gentamicin) kroz najmanje 5 dana, a ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Bitno je da se ne koriste, ukoliko nisu nužni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su to Dexamethason - neomycin kapi) jer često dovode do oštećenja rožnjače, a posljedično i vida.Ipak za precizniju procenu zdravstvenog stanja potrebno je obratiti se veterinaru koji je u stanju da izvrši pregled i na osnovu toga postavi dijagnozu i odredi terapiju.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd     P: Imam crvenouhu kornjaču dugu 6.5 cm. Kada sam je kupio prodavac nije znao da mi kaže pol. Ja mislim da je žensko (po kloaki i obliku donjeg dela oklopa), ali da li mogu tačno da znam pol sa obzirom na veličinu (mislim da je mala)? Možete li da mi date savet vezano za osvetljenje? Sada je u velikom akvarijumu sa grejačem i filterom ali bez osvetljenja. Hranim je redovno ali često pokušava da proguta manje kamenčiće. Da li može da ih proguta i koje posledice mogu biti? Emir Pulić O: Pol je teško razlikovati posebno kod jako malih kornjačica. Kako stare, postaju vidljive razlike. Kada dostignu polnu zrelost razlike su vidljivije. Kornjače polno sazrevaju između 3. - 5. godine života, što zavisi od vrste, odnosno veličine kornjače. Mužjaci su polno zreli kada dostignu veličinu od 10 cm, a ženke 16 cm telesne dužine. Da bi kornjača polno sazrela, mora da ima adekvatne uslove života (grejač, UV osvetljenje, ishrana). Rep mužjaka je duži nego rep ženke i u početnom delu širi. Osim toga otvor kloake ženke je nešto bliži korenu repa. Trbušni deo štita ženke je ravan, dok je kod mužjaka malo udubljen, da bi pri kopulaciji penis lakše došao do kloake. U stanju mirovanja penis je gladak i uvučen u kloakalnom otvoru. Obavezno je osvetljenje (UV spektar), da bi se  odvijala nesmetana sinteza vitamina D3, koji je odgovoran za transport i resorpciju kalcijuma. U suprotnom dolazi do problema sa oklopom, koji postaje mek, pa ako se ne promene uslovi držanja i ne sprovede terapija, završava smrću. Ukoliko uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, osim mekog oklopa javi će se i niz drugih bolesti, nepravilan rast (kornjačice ostaju male i zakržljale), itd. Ukoliko su kamenčići manji od usnog aparata kornjača, ona može da ih proguta, što može da dovede do začepljenja creva i do smrti. Isto tako kamenčići ne bi smeli da budu ni preveliki da se kornjače pri kopanju ne bi povredile. Dodatne informacije o ovoj temi možete pogledati ovde.