Pitajte Veterinara

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču dugu 8,5 cm i ovog meseca nije uopšte porasla. Obično poraste po 5 - 8 mm mesečno pa me zanima šta može biti uzrok toga. Unapred hvala, Emir O: Za zdravlje crvenouhe kornjače bitno je da se čuva u uslovima koji joj odgovaraju. O potrebnim uslovima za držanje i uzgoj crvenouhih kornjača možete više pročitati ovde. Leđnji štit mlade kornjače je krovastog oblika i zelenkaste boje, a trbušni deo je žute boje sa koncentričnim crnim krugovima. Kod starijih ti krugovi nestaju i ostaju samo na donjem delu leđnog i trbušnog oklopa. Prvobitna boja se menja, naročito mužjaci vremenom dobijaju tamniju boju. Mužjaci dostignu veličinu od 10 cm, dok ženke mogu narasti do 20 cm. Pravilno uzgajane i zdrave kornjače imaju sledeće osobine: živahne su i ako je okrenemo na leđa odmah pokušava da se vrati u prvobitni položaj. Noge su im čvrste, hod stabilan, a izgled kože fiziološki. Okolina očiju treba da je čista, a same oči da su sjajne i da ne leže preduboko u očnoj duplji, kao i da ne budu egzoftalmične. Kod mladih kornjača, gornji deo štita je tvrđi u odnosu na trbušni. Rast je karakteristika svih mladih organizama. Pod dejstvom unutrašnjih i u zavisnosti od kvaliteta spoljašnjih faktora, organizam raste brže ili sporije. Naime, rast je genetski determinisan, ali se intenzitet rasta menja i zavisi od ishrane, starosti, uslova spoljašnje sredine, stresa ili postojanja nekog zdravstvenog oboljenja. Kornjače koje žive u prirodi znatno sporije rastu u odnosu na kornjače koje se drže u zatočeništvu. Veoma je važno da mladima obezbedimo pravilnu ishranu kako bi ispunili sav genetski potencijal. Kada se izlegu, mladi su dugački oko 28 mm i teški 6-8 g. Pri pravilnoj ishrani, za jednu godinu narastu do 62 mm i 150 g težine. Prvih nedelja, mladi rastu u širinu, kasnije u dužinu. Ženke mnogo brže napreduju od mužjaka i mogu imati i do 900 g. Što je starija kornjača, to sporije raste, ali se rast ne zaustavlja. U kućnim uslovima rastu znatno brže nego u prirodi. Razlozi prestanka rasta mogu biti mnogobrojni, ali najčešće su vezani za nepravilnu ishranu ili za neadekvatne uslove držanja, a najbitnije je da je temperatura suvog i vlažnog dela odgovarajuća, kao i odgovarajuća veličina vodenog dela, jer je poznato da kornjače slabije rastu u skučenom prostoru. Za mlade kornjače je potrebno obezbediti dužinu akvaterarijuma od min. 50 cm, širinu 35 cm i visinu 30 cm, dok je za odrasle potrebno obezbediti dužinu od 120 cm, širinu od 60 cm i visinu od 60 cm. Na dno akvaterarijuma je potrebno staviti filter, preko kojeg se stavi sloj šljunka koji ima funkciju dodatnog filtera. Ako primetite bilo koje pokazatelje bolesnog stnja, vodite Vašu kornjaču veterinaru na pregled.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja imam tri crvenouhe kornjačice. Sada su duge u proseku oko 7cm. Brzo rastu jer sam se postarala da im sve pružim. Imaju veliki i prostran akvaterarijum sa dva kopnena dela. Imaju filter za vodu i grejač, temperatura nikada nije spadala ispod 22 stepena i nije bila veća od 30 stepeni. Hranim ih granulama na bazi ribe, piletinom, svežom nezačinjenom ribom. Davala sam im i sušene larve komarca i račiće, ali sam primetila da to ne žele da jedu. Dva puta dnevno dobijaju hranu i uglavnom im dam dovoljno da za sobom ne ostavljaju parčiće hrane i ne prljaju vodu. Vodu menjam jednom ili dva puta nedeljno, u zavisnosti od zaprljanosti. AD kapi im jednom nedeljno stavim u hranu i takodje ih koristim za brigu o očima. Pri svakoj zameni vode koristim lek koji se sipa u vodu. Pre par dana sam primetila da mi najveća kornjačica pati od upale pluća, što me je neverovatno iznenadilo, jer je temperatura vode odgovarajuća, a da je promaja, o tome ni govora. Izbegava hranu, ispušta čudne zvuke i pliva koso. Živahna jeste, ali se brinem jer ne znam šta da radim. Pročitala sam negde da u tom stanju može jesti pileću džigericu, da bi to pomoglo. To sam joj i dala ali i dalje izbegava hranu i isto se ponaša. Pa ako mi možete reći šta da radim i kako da je lečim? Znam da je smrtonosna bolest, ali se nadam da je mogu spasiti. MarijaO: Predpostavlja se da neće biti zdravstvenih problema ukoliko kornjača živi u optimalnim uslovima (adekvatan mikroklimat). Pored dobrih uslova gajenja, potrebno je i pridržavati se pravila higijene smeštaja. Ako je sve ovo zadovoljeno, onda su pojave infekcija svedene na minimum. Najčešće se kod kornjača javljaju problemi sa očima u vidu panoftalmitisa. Jedno od najtežih oboljenja vodenih kornjača je upala pluća. Razmena kiseonika i ugljen dioksida između organizma i spoljašnje sredine (spoljašnje disanje) kod skoro svih kičmenjaka, pa i kornjača, odvija se u posebnim morfološkim diferencijacijama - respiratornim organima. Transport gasova između ovih organa i tkiva, koji su neposredni potrošači kiseonika i proizvođači ugljen dioksida, vrši se cirkulatornim sistemom. Razmena gasova između cirkulatornog sistema i samih tkiva (unutrašnje disanje), kao i u slučaju spoljašnjeg disanja, počiva na procesima difuzije. Kod upale pluća se javljaju simptomi slabijeg apetita, pojave nosnog iscetka, čuju se razni šumovi pri disanju, a najkarakterističniji simptom je gubljenje normalne plivačke ravnoteže. Naime, pluća kod kornjača imaju ulogu hidrostatskog organa.Terapiju prepisuje veterinar, na osnovu kliničkog pregleda kornjače i konačne dijagnoze. U terapiji pneumonije koriste se antibiotici širokog spekra (ampicilin, gentamicin), kao i potporna terapija koja podrazumeva davanje vitaminsko-mineralnih preparata. Takođe, ako je do oboljenja došlo zbog greške u zootehničkim uslovima, neophodno je ispraviti ih i kornjači obezbediti optimalne uslove nege.Svakako preporučujem da svoju kornjačicu odnesete veterinaru kako bi na osnovu kliničkog pregleda postavio dijagnozu i po potrebi propisao adekvatnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Gde mogu nabaviti AD kapi za kornjače? Da li u svakoj apoteci, ili moram baš kapi za njih, u prodavnici za životinje? Kako se stavljaju i na koliko? Čuo sam da mogu da im čistim oklop, ja sam pokušao sa četkicom za zube, ali se kornjače opiru. Da li je to neophodno? Unapred hvala na odgovoru, UrošO: AD kapi možete naći u apotekama koje prodaju preparate za upotrebu u humanoj medicini (to je vodeni rastvor  - odnosno AD kapi koje se daju bebama). Možete kornjačici stavljati par kapi u vodu, ali najbolje je da se kapi aplikuju na glavu kornjačice (jedna kap).Ukoliko je kornjača mlada možete izvestan period kapi stavljati svakodnevno (par nedelja), a kasnije s vremena na vreme - jednom nedeljno. Veoma je važno da ishrana,  posebno mladih kornjača bude kvalitetna i pravilno izbalansirana, kako ne bi došlo do zdravstvenih problema.Osnovu ishrane vodenih kornjača čini hrana animalnog porekla, naročito ako se radi o mladim kornjačama, dok starije više preferiraju hranu biljnog porekla, ali bez obzira moraju u svom jelovniku imati ponuđenu i hranu animalnog porekla. Postoji i gotova granulirana hrana koja sadrži proteine, vitamine, minerale, ali ne može da bude jedina hrana koju dajete kornjači, pa  je potrebno kombinovati sa mesom. Slobodno možete svojoj kornjači davati meso svakodnevno, dva puta dnevno, do godinu dana starosti, a zatim dva - tri puta nedeljno. Meso je bogato proteinima koji imaju važnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju. Od mesa možete davati sirovu piletinu, ćuretinu, teletinu, junetinu, pileće i teleće jetre, goveđa srca, slatkovodnu ribu. Osim mesa, ponudite joj i hranu biljnog porekla. Od biljne hrane možete ponuditi akvarijumsko vodeno bilje (amazonka, vodena salata). Osim vodenog bilja, možete davati i voće i povrće: možete da dajete zelenu salatu, listove maslačka, peršun, zelje ali nikako nemojte da im dajete spanać zbog visokog sadržaja oksalata. Takođe treba izbegavati kelj, repu, brokule i šargarepu. Povrće mora biti uvek sveže. Što se tiče voća, kornjači možete da dajete malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće. Ukoliko je ishrana raznovrsna, zadovoljiće sve potrebe za hranljivim materijama vaše kornjače.U ponudi Pet centra postoji vitaminsko–mineralni dodatak za kornjače - Sera reptimineral C,  koji sadrži vit. A, B1, B2, B6, B12, biotin, vitamin C, Ca-pantotenat, folnu kiselinu, L-lizin, niacin, D/L metionin, Ca, Fe, Mg, Mn, Se, Zn...Što se tiče higijene oklopa kornjače,  poželjno je povremeno očistiti oklop grubljim sunđerom ili četkicom. Normalno je da se u toku čišćenja oklopa kornjače opiru. Vodite računa da Vam ne ispadne iz ruke na neku čvrstu podlogu kako ne bi došlo do oštećenja oklopa. Najbolje je da ih tokom tog postupka držite čvrsto za oklop sa strane.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li postoji neka vrsta zmije koja se u zarobljeništvu hrani insektima? Da li postoji lampa sa tajmerom pa tako da sama snižava temperaturu uveče, ili to mora svakodnevno vlasnik da obavlja? Unapred hvala,  AndrejO: Zmije (Ophidia, Serpentes) su podred unutar klase gmizavaca. Srodne su gušterima jer imaju zajedničko poreklo i zajedno sa njima čine najbrojniju grupu recentnih gmizavaca. Vode poreklo od četvoronožnih gušterolikih gmizavaca od kojih su se evolutivno odvojile i nastavile razvoj  u pravcu izduživanja tela i gubitka ekstremiteta. Umesto nogu zmije su stekle veoma pokretnu kičmu.Zmije dugo žive, čak i manje vrste. Mnoge žive 40 i više godina. Veličina im se kreće od 15 cm, pa do 11,5 metara, mada postoje tvrdnje da su nalaženi i veći primerci. Većina zmija polaže jaja, ali ima i viviparnih.Sve zmije su mesožderi. Neke svoj plen ubijaju otrovom, druge ga udave, a neke ga živog jedu. Varenje progutanog plena od zmije zahteva smanjenje telesne aktivnosti i povećanje aktivosti digestivnog trakta. Sitnije vrste se hrane glistama, insektima i drugim zglavkarima a krupnije skoro isključivo kičmenjacima. Zmije uzimaju hranu u dužim vremenskim intervalima, a ne svakodnevno kao ostale životinje i mogu nevjerovatno dugo da izdrže bez hrane. Nekoliko puta godišnje zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja tlom, ili zato što im je postala pretesna. Takođe se na ovaj način zmija rešava spoljašnjih parazita. Pre "presvlačenja" prestanu da jedu, oči im postanu mutne, a koža promeni boju.Kako bi u terarijumu što tačnije primenili pravilan fotoperiod koji igra važnu ulogu u reproduktivnom ciklusu životinja moramo u obzir uzeti geografsku regiju iz koje pojedina vrsta potiče. Za potrebe terarijumskih životinja dovoljno je razlikovati  glavna područja: područja s umerenom (kontinentalnom) klimom i  područja sa tropskom i suptropskom klimom. Najbolji  i najpotpuniji izvor svetlosti je sunčevo svetlo, ali kako sunce nije dostupno u svim godišnjim dobima, nepohodno je koristiti veštačko osveteljenje. U ponudi postoji veliki broj lampi, a lampe imaju neke prednosti i mane. Zmije nisu zahtevne po pitanju svetlosti, ali zato je neophodno da im temperatura bude konstantna.Zelena zmija se hrani insektima. Za gajenje zmije bi bilo neophodno da konstantno imate žive insekte. Hrane se na svaka 3 - 4 dana. Zelene zmije su zelenkaste boje sa gornje strane, a sa donje strane su zelenkasto-bele, žućkaste ili smećkaste. Mlade zmije su svetlije boje od odraslih. Postoji dve vrste zelene zmije: takozvana hrapava (Opheodrys s. Liochlorophis aestivus) i glatka (Opheodrys s. Liochlorophis vernalis). Hrapava zelena zmija naraste od 55 - 80 cm, ali poznati su primerci i duži od metra. Glatka zelena zmija naraste oko 30 - 50 cm. Temperatura u terarijumu treba biti 21 - 27°C preko dana, a preko noći 15 - 19°C, vlaga 50 - 70%. Osvetljenje nije specijalno, obična fluorescentna lampa bi bila dovoljna.U našoj ponudi možete naći veliki izbor lampi koje mogu odgovarati Vašem budućem ljubimcu. Takođe, od našeg osoblja možete dobiti  sve informacije koje su Vam potrebne kako biste obezbedili najbolje uslove za gajenje kućnog ljubimca. U našoj ponudi nema lampi sa tajmerom, neophodno je da Vi sami podešavate temperaturu okoline. U ponudi imamo grejače sa tajmerom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jednu crvenouhu kornjaču i zanima me kako se kornjače ponašaju u zimskom snu - da li se kreću, reagiraju li na dodir i tome slično? SabinaO: Zimi, kada dođe do naglog pada temperature, crvenouhe kornjače u prirodi prelaze u stanje hibernacije i zakopavaju se u mulju na dnu bare ili jezera. Zimski san ili hibernacija je prirodni mehanizam kojim se hladnokrvne životinje štite od hladnoće. Hibernacija može da traje različito dugo što zavisi od vrste kornjače. Tokom njihove hibernacije u prirodnim uslovima metabolizam se snižava na minimum, ali veoma postepeno jer u prirodi dolazi do postepenog snižavanja temperature i samim tim i smanjenja zaliha hrane i potrebe za kiseonikom, kada prestaje njihova svaka aktivnost. U akvaterarijumima, međutim, temperatura ne pada tako nisko, a i obično ne postoje uslovi za hibernaciju, te do nje u zarobljeništvu ne može doći. Ukoliko borave na temperaturi nižoj od 23°C, kornjače će prvo postati manje aktivne (ne kreću se i slabo ili gotovo ne reaguju na dodir), zatim izgubiti apetit, oboleti i na kraju može doći i do uginuća. Veštačka hibernacija nije preporučljiva, a naročito ne za mlade i slabe kornjače. Da bi došlo do hibernacije u kućnim uslovima, kornjači bi trebalo uskratiti hranu nekoliko nedelja pre, jer u suprotnom zaostala hrana fermentira, zbog čega dolazi do zapaljenskih promena na digestivnim organima i smrti životinje. Sa snižavanjem temperature pada i imunološki status pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti.Zbog svega navedenog proizilazi zaključak da je crvenouhe kornjače u akvaterarijumu  bolje držati na konstantnoj temperaturi tokom cele godine, jer u slučajevima kada je voda u akvaterarijumu ispod 25°C, kornjače prestaju da  jedu i zatvaraju oči pa mnogi vlasnici imaju utisak da se radi o hibernaciji. Oscilacije temperature, kao što sam već naglasila, mogu da dovedu do ozbiljnih zdrastvenih problema pa je neophodno, ako to već niste učinili, da u akvaterarijum stavite grejač, pomoću koga bi se temperatura održavala na konstantnom nivou i onemogućio štetni uticaj temperaturnih variranja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja kornjačica ništa ne jede i polako se kreće, do pre 2 dana je bila veoma živahna. Imaju toplomer i akvarijum od 5 litara. Veoma su mlade. Davao sam im u poslednje vreme neke larve. Dali možete da mi kažete šta da radim?Hvala, MilanO: S obzirom da niste naveli kolika je temperatura vode u akvaterarijumu, a imate termometar, neophodno je da prvo ustanovite temperaturu vode i ako je niža od 25°C, moguće je da je upravo to  - niža temperatura vode - razlog smanjene aktivnosti Vaše kornjače.Ukoliko borave na temperaturi nižoj od 25°C, kornjače će prvo postati manje aktivne (ne kreću se i slabo ili gotovo ne reaguju na dodir), zatim izgubiti apetit, oboleti i na kraju može doći i do uginuća. Veštačka hibernacija nije preporučljiva, a naročito ne za mlade i slabe kornjače.Sa snižavanjem temperature pada i imunološki status, pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti. Zbog svega navedenog proizilazi zaključak da je crvenouhe kornjače u akvaterarijumu  bolje držati na konstantnoj temperaturi tokom cele godine, jer u slučajevima kada je voda u akvaterarijumu ispod 25°C, kornjače prestaju da  jedu i zatvaraju oči, pa mnogi vlasnici imaju utisak da se radi o hibernaciji. Oscilacije temperature, kao što sam već naglasila, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa je neophodno, ako to već niste učinili, da u akvaterarijum stavite grejač, pomoću koga bi se temperatura održavala na konstantnom nivou i onemogućio štetni uticaj temperaturnih variranja, a ako i posle toga ne dođe do poboljšanja, moguće je da se radi o nekom oboljenju.U tom slučaju, bilo bi neophodno da posetite veterinara koji će na osnovu kliničkog pregleda postaviti dijagnozu i preduzeti odgovarajuću terapiju.Moram napomenuti i da je akvaterarijum od 5 litara isuviše mali i za jednu, a kamoli za dve kornjače. O uslovima neophodnim za držanje kornjača pogledajte ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču staru 3 god. Svake zime, pa i ove postane manje aktivna, više spava i manje jede, samo sada čini mi se da ona ispušta nešto belo u vodu. To belo se sakuplja na samoj površini vode i kad se voda uznemiri to belo nestaje, za kratko vreme se opet formira, dok je voda u donjem delu uvek bistra. Kako zamenim vodu, za dva dana površina vode opet zabeli. Šta bi to moglo da bude i sta da radim? SašaO: Praksa je pokazala da veće kornjače više prljaju vodu. Tako da ukoliko nemate filter u akvaterarijumu, neophodno je da ga što pre nabavite ili da kornjači što češće menjate vodu, ali uvek ona mora prethodno da odstoji najmanje 24 časa. Voda u akvaterarijumu se zaprlja od organskog otpada koji između ostalog nastaje kao posledica raspadnih produkata ostataka nepojedene hrane. Zbog toga neki vlasnici praktikuju da hrane kornjače van akvaterarijuma, u nekoj posebnoj posudi.Ako se kornjača hrani više puta dnevno (što kod Vaše kornjače nije potrebno zbog toga što je odrasla tj. stara je 3 god i dovoljno ju je hraniti jedanput dnevno), kao što sam već rekla, dolazi do raspadanja nepojedene hrane i nepotrebnog prljanja vode. U prilog ovome ide i činjenica da je kod Vaše kornjače došlo do usporenja metaboličkih procesa (smanjena aktivnost, ne uzimanje hrane), do kojih je najverovatnije došlo zbog sniženja temperature vode u akvaterarijumu ispod fiziološke granice za kornjače (25 °C). Ukoliko borave na temperaturi nižoj od 25°C, kornjače će prvo postati manje aktivne (ne kreću se i slabo ili gotovo ne reaguju na dodir), zatim će izgubiti apetit, oboleti (sa snižavanjem temperature pada i imunološki status, pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti ) i na kraju može doći i do uginuća. Zbog svega toga je neophodno da Vašoj kornjači obezbedite što optimalnije ambijentalne uslove u akvaterarijumu (adekvatnu filtraciju vode i optimalnu temperaturu vode) što je moguće postavljanjem filtera i grejača u akvaterarijum, a samim tim će se aktivnost kornjače vratiti u normalu, ona će početi da jede, neće biti više zaostale hrane koja se raspada i samim tim voda će biti bistra i čista.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve kornjačice starosti oko 5 godina i zahvaljujući vama uglavnom znam sve sto je potrebno u vezi njih. Zanima me samo da li smeju da jedu morsku ribu, npr. girice, skušu itd...? Vladimir GrbićO:  Kornjače je potrebno raznovrsno hraniti, što znači da im možete kombinovati kupovnu i svežu hranu. Što se tiče kupovne hrane, nije dovoljno hraniti kornjače samo sa račićima, koje obožavaju, već im je potrebno davati i štapiće koje one inače manje vole. U ishrani kornjača može se koristiti i živa hrana kao što su male kišne gliste i insekti (skakavci i muve). Odraslim kornjačama, kao što je Vaša, preporučuje se da dajete sirovo meso maksimalno 2 puta nedeljno i to sirova piletina, govedina ili riba. Ukoliko dajete ribu, najbolje je da to bude slatkovodna riba (rečna i jezerska). Nemojte kornjačama da dajete salamu, viršle ili bilo kakve druge mesne prerađevine, zbog prisutnih materija koje se koriste za konzerviranje.Što se tiče voća, možete kornjači da ponudite malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće. Od povrća može bilo koja salata: zelena salata, puter zelena salata, lišće i cvet maslačka, peršun, zelje. Nemojte kornjači da dajete spanać jer u spanaću ima puno oksalata. Takođe, izbegavajte kelj, repu, brokule i šargarepu, takođe zbog velike količine oksalata.Povrće svakako mora da bude sveže, a nepojedenu količinu potrebno je ukloniti iz akvaterarijuma da ne bi došlo do kvarenja hrane. Možete slobodno dodavati u hranu vitamine i kalcijum.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjaču koja je stara oko godinu i po dana, kojoj su se pojavile otekline na vratu u predelu uveta? Šta bi to moglo da bude i da li postoji lek?ZagorkaO: Za pojavu bolesti kod kornjača najčešći uzrok su pogrešni uslovi u kojima se kornjače nalaze. Vodenim kornjačama je bitno da imaju suvi i vlažni deo, kao i odgovarajuću temperaturu (25-30°C ), vlažnost i određeni spektar UV zračenja. Neophodno je posvetiti posebnu brigu po pitanju pravilne i količinski odgovarajuće ishrane, kao i redovno voditi brigu o higijeni smeštaja.Kod suvezemnih kornjača temperatura je niža, 19-29°C, ali veličina terarijuma mora biti odgovarajuća, što podrazumeva minimum 100x50 cm. One vole da se kreću i zato im je neophodno dosta prostora. Podloga može biti kvarcni šljunak ili pločice od drveta. Posebna pažnja se mora posvetiti vlažnosti. Suvozemne koranjače su jako osetljive na vlagu. Redovnom higijenom smeštaja sprečavamo nakupljanje organskih materija i u njima razmnožavanje patogenih bakterija koje mogu biti prouzrokovači mnogih bolesti kod kornjača.Kod svih vrsta kornjača bezbednost u terarijumu ili akvaterarijumu mora biti obezbeđena. Kornjača ne sme da izlazi iz svog prostora, a pad sa velike visine može da izazove razne povrede, manjeg ili većeg stepena, a ako kornjača polomi oklop, dolazi do smrti. U terarijumu ili akvaterarijumu, sve što se stavlja mora biti bezbedno, pravilno postavljeno, ne sme biti klizavo i mora biti bez oštrih ivica i napravljeno od neškodljivih materijala. Uređaji koji služe za zagrevanje prostora moraju biti dobro izolovani da bi se sprečio udar struje i povređivanje kornjače. Ukoliko su svi uslovi nege, držanja i ishrane optimalni, kornjače retko kad obolevaju.Vodene kornjače su osetljivije na bolesti u odnosu na kopnene kornjače. Znaci bolesti kod kornjača mogu biti opšti i specifični. Oklop obolele kornjače je mekan, često nesimetričan, na njemu se primećuju erozione pruge ili ogrebotine iz kojih može curiti krv ili gnoj. Ako bolesnu kornjaču povučemo za noge, ona ne reaguje, noge su mlitave i hod je spor i nesiguran. Prsti su bez kandži. Ako bolesnu kornjaču izvrnemo na leđa, ona se teško ili nikako ne može vratiti u prvobitni položaj. Glava i vrat bolesne kornjače su atonični, a glava se na dodir ne vraća u oklop. Nosni otvori su vlažni, a takođe se i na očima mogu pojaviti određene promene. U svim slučajevima pojave bolesti kod kornjača uglavnom se javlja pad apetita i bezvoljnost, kao opšti simptomi bolesti.Otekline koje navodite mogu biti apsces, hematom, tumor, zapaljenje infektivne i neinfektivne prirode itd. Nekada se desi da, ukoliko je ishrana kornjače preobilna, dođe do pojave gojaznosti koja se manifestuje nakupljanjem masnog tkiva oko vrata i na ekstremitetima, pa kornjača ima poteškoća da uvuče glavu i noge u oklop.Apsces je lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apsces potkožnog tkiva manifestuje se lokalnim znacima upale: crvenilo (rubor), oteklina (tumor), toplina (calor) i bol (dolor) te izraženim fenomenom zvanim fluktuacija. Hematomi predstavljaju nakupljanje krvi u novostvorenim šupljinama, a  nastaju kao posledica dejstva mehaničke sile, slabosti krvnih sudova ili poremećaja funkcije krvnih ćelija. Tumori predstavljaju neoplazmatsko bujanje tkiva, što se manifestuje pojavom bezbolnog tvrdog otoka. Tumori mogu biti benigni i maligni. Zapaljenja nastaju uglavnom kroz primarne lezije kože ili se krvotokom raznesu sa nekog drugog infektivnog žarišta u telu.Preporučila bih Vam da kornjaču odvedete na pregled kod veterinara koji će na osnovu uzete anamneze, kliničkog pregleda, kao i primenom specijalnih metoda ispitivanja - dati dijagnozu i na vreme sprovesti adekvatnu terapiju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koliko koštaju i kako se odgajaju tarantule? DarkoO: Tarantule su beskičmenjaci, odnosno imaju exoskelet ili spoljašnji kostur. Da bi mogle rasti, moraju promeniti kožu. Presvlačenje kože zavisi od vrste, starosti i uslova držanja. Mlade tarantule se u istoj godini života presvuku 5 - 6 puta, dok odrasle tarantule jednom u dve, tri godine. Nedeljama pa i mesecima pre presvlačenja prestaje da jede, a na abdomenu potamni. Kada dođe vreme presvlačenja, tarantula napravi paučinu, a presvlačiće se ležeći na leđima i provešće nekoliko sati na toj paučini. Nakon presvlačenja još će nekoliko dana mirovati, a kasnije, kada se nova koža osuši, počeće sa hranjenjem. Presvlačenje traje 12-15 sati. Za to vreme trabalo bi povećati vlažnost terarijuma. Telo tarantule je građeno od glave i zadnjeg dela. Na glavu se nadovezuju udovi i klešta. Na gornjem delu glave nalaze se četiri para očiju. Mozak čini grupa živčanih stanica. U zadnjem delu tela nalazi se želudac.Tarantule se uglavnom hrane insektima, manjim glodarima, pticama, zmijama itd. Kada tarantula uhvati plen, paralizuje ga enzimom koji ubrizgavaju. Taj enzim im olakšava kasnije varenje. Tarantule obično pojedu onoliko hrane koliko im je dovoljno za mesec dana. Nepojedenu hranu obavezno treba ukloniti kako se ne bi razvila plesan i različiti mikroorganizmi. U zatočeništvu najčešće se hrane insektima i crvima. Ako tarantula počne odbijati hranu, to znači da se prejela ili se priprema za presvlačenje.Tarantule imaju četiri para nogu - dve prednje im zapravo služe kao ruke. Kod odraslih tarantula dobro se razlikuje pol. Mužjacima nakon zadnjeg presvlačenja izrastu kuke, koje im služe za pridržavanje čeljusti ženke prilikom parenja. Ako se odlučite za dve tarantule, najbolje ih je svaku držati posebno u terarijumu. Podloga je vrlo bitna u terarijumu i trebala bi biti debljine najmanje desetak centimetara. Od podloga se mogu koristiti treset pomešan s korom drveta ili kora drveta pomešana sa zemljom za cveće. Zemlja ne sme biti tretirana pesticidima.Temperatura u terarijumu trebala bi biti od 25-30°C, koju ćete postići upotrebom podnih grejača ili samoljepljivim grejačima, koji se lepe postranično na terarijumsko staklo. Optimalna temperatura je vrlo bitna, jer u protivnome često dolazi do zdrastvenih problema. Temperaturu možete kontrolisati termometrom, kako biste eventualna odstupanja mogli korigovati. Osim temperature vrlo je važna i vlaga, koja mora iznositi od 40 - 60%. Vlagu ćemo održavati postavljanjem posudice s vodom i svakodnevnim špricanjem terarijuma. Bez dovoljno vlage tarantule dehidriraju i imaju problema sa presvlačenjem. Postotak vlage pratimo postavljanjem higrometra. Ako želite tarantulu posmatrati noću, možete koristiti crvene ili plave lampe od 25 W.Uopštene informacije:Životni vek tarantula je od 8 -12 godina.Optimalne dimenzije terarijuma su 30 x 20 x 20 cm.Temperatura vazduha bi trebalo da se kreće od 25 do 30 stepeni C.Vlažnost se kreće od  40% do 60%.Hrane se insektima.Trenutno u ponudi Pet centra možete pronaći tarantule pod latinskim nazivom Pterinochilus murihus. Cena ovog pauka na dan 11.02.2009.  je 6.600,00 dinara.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja sedmogodišnja kornjača ponekad ispušta zvuk nalik pištanju. Šta to može da znači?JelenaO: Kornjače se gotovo nikad ne oglašavaju, osim za vreme parenja. Ponekad, kao reakcija na strah, uvlače glavu u oklop i pri tom ispuštaju glas nalik siktanju. Mužjaci se oglašavaju za vreme parenja, a slične zvukove mogu ispuštati i ženke koje traže mesto za polaganje jaja. Osim navedenog, oglašavanje može biti posledica promene zdravstvenog stanja, odnosno bolesti. Patološki procesi koji zahvataju respiratorni sastav, najčešće upala pluća ili prehlada, mogu rezultirati ispuštanjem zvukova. Bolesti su u većini slučajeva vezane uz neadekvatne uslove u terarijumu. Iako niste to naveli, pretpostavljam da imate vodenu kornjaču. Kako su to kornjače koje narastu do 30 centimetara, veličina terarijuma mora biti odgovarajuća.Vodene kornjače dosta prljaju vodu i stoga se preporučuje postavljanje filtera za vodu. Pri zameni vode poželjno joj je dodati sredstva koja za sebe vežu hlor i teške metale. Temperatura vode mora iznositi 25-26°C, pa je potreban i grejač. Osim navedenog, potrebno je i osvetljenje sa UV spektrom, kako bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D, odgovornog za transport i metabolizam kalcijuma.Ishrana mora biti raznolika, sadržati osim gotove hrane i sveže pileće i goveđe meso, goveđu jetru i srca, ribu, povrće, a povremeno možete dodati i sipinu kost kao izvor kalcijuma i vitaminske kapi.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zdravo! Imam jedno pitanje za kornjače, imam dve crvenouhe kornjače već pola godine, one su male ali sam primetila da na jednoj od njih su se pojavile na oklopu male tačkaste bele fleke, dali mi možete reći kako da izlečim to? Držim ih u akvarijumu od 10 - tak litara, ali nemaju dovoljnu svetlost, da li je možda od toga? Hvala unapred, pozdrav.ZlataO: Što se tiče belih fleka na oklopu kornjače, bitno je uočiti da li je oklop beli samo kada je kornjača suva ili i kada je mokra.Beli oklop kornjače, i kada je kornjača mokra, ukazuje na infekciju gljivicama ili bakterijama, a dok je suva verovatno se radi samo o osušenim naslagama minerala od kalcijuma u vodi.Takođe je potrebno razlikovati i bleđenje boje. Nekoliko nutritivnih faktora utiču na boju oklopa kod kornjača, ali oni su vrlo sporog delovanja. Najčešće se pominje nedostatak A - vitamina, ali za ovakve promene potrebno je da prođe nekoliko meseci.Problemi sa oklopom kod kornjača mogu da se jave zbog urođenih mana (ili genetski ili tokom inkubacije), mehaničkim povredama, držanjem u malom akvaterarijumu, zbog nedostatka čitavog spektra sunčeve svetlosti ili prirodnog svetla i / ili deficitarne ishrane.Dodatne informacije o uslovima držanja kornjača možete pogledati ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjaču staru oko godinu dana. Želela bih da uzmem jos jednu mlađu, tačnije one skroz mlade pa se bojim da je moja kornjača ne povredi. Što se tiče uslova imam ogroman akvarijum sa svom pratećom opremom. Molim vas, recite mi kako će moja kornjača reagovati na novog cimera i da li je pametno da uzmem još jednu, s obzirom da je moja kornjača narasla i ima oko 300 grama?Hvala, Tijana O:  Uvek je najbolje, ukoliko želite da imate dve ili više kornjača, da one budu nabavljene u isto vreme, odnosno da budu približno iste starosti i veličine. Međutim neophodno je istaći da nije pravilo da će - ukoliko u akvaterarijum unesete mlađu i manju kornjaču - obavezno doći do agresije starije i krupnije u odnosu na novonabavljenu. Svaka životinja je jedinka za sebe i reaguje drugačije, bez obzira da li se radi o istoj ili različitoj vrsti životinje. Kod crvenouhih kornjača ovakav vid agresije ipak, na žalost, nije retka pojava, a najčešće se javlja ako zajedno borave kornjače različite starosti, odnosno različitih veličina. Agresivno ponašanje se manifestuje na različite načine, bilo kao nagon, napadanje zbog hrane ili teritorije. Ukoliko se javi, agresivnost je teško kontrolisati, važno je da što pre uočite oblike agresije, da agresija ne bi poprimila veće razmere, u smislu nanošenja povreda drugoj životinji, koje vrlo često mogu da ugroze i život povređene kornjače. Ukoliko se ipak odlučite da nabavite novu kornjaču i dođe do agresije, u tom slučaju je neophodno da kornjače razdvojite ili - s obzirom da imate kako kažete veliki akvaterarijum - kornjače odvojite u posebne, fizički međusobno odvojene, delove akvaterarijuma.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Šta je sve potrebno  za održavanje  guštera?Milojković BalšaO: Gušteri su najčešći gmizavci na svetu. Gmizavci (Reptilia) su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvoju jaja sa amnionom: opna (amnion) je obavijala embrion koji se nalazio u tečnoj sredini, pa je embrion mogao da se razvija lebdeći u tečnosti, a nije bilo potrebno da se jaja polažu u vodi.Gmizavci, među koje spadaju i gušteri su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine. Telo im je zaštićeno rožnim krljuštima (kod nekih grupa, to su ploče), koje ih štite od gubitka tečnosti. Na prstima imaju kandžice, koje olakšavaju kretanje po kopnu, takođe od rožne materije. To je naime materija koja se sreće u različitim organima, još i kod ptica i sisara, što evolutivno povezuje sve tri klase.Na prednjem delu tela guštera je pljosnata šiljasta glava koja je širokim vratom podeljena od trupa. Na glavi su velike oči sa pokretljivim očnim kapcima. Trup se završava dugačkim repom koji gušteri u opasnosti mogu otkinuti i tako pobeći od neprijatelja. To se naziva autotomija (samoosakaćivanje). Otkinuti deo repa može se delimično obnoviti. Kreće se pomoću dva para kratkih nogu na kojima ima pet prstiju. Telo se ne naslanja na noge, jer se one nalaze po strani. Stoga kod kretanja stomakom dotiču zemlju pa kažemo da gmižu. Koža guštera je suva, bez žlezda, pokrivena rožnatim ljuskama koje sprečavaju gubitak vode iz tela. Ovo "odelo" gušteru ograničava rast pa se moraju presvlačiti.Kretanje gušteru omogućuje snažan kostur i dobro razvijeni mišići. Gmizavci imaju iste delove kostura kao i vodozemci. Gmizavci imaju rebra od kojih je prvih pet pari spojeno s prsnom kosti. Vazduh im ulazi kroz disajne puteve u grkljan, zatim u dušnik koji se grana u dve dušnice. One dovode vazduh u pluća koja imaju veću površinu od žabljih. Na leđnoj strani tela su dva bubrega koja izlučuju mokraću u čvrstom obliku. Imaju i mokraćni mehur.Hrana ulazi kroz usta u kojima se nalaze zubi koje mogu menjati celog života. Tu je mnogo žlezda i tanak, dugačak rašljasti jezik pomoću kojeg osećaju mirisSrce gmizavaca / guštera je trodelno. Građeno je od 2 pretkomore i 1 komore koja je delimično pregrađena. U komori se zbog toga delimično mešaju arterijska i venska krv. Temperatura im je promenljiva. U njene stanice dolazi mala količina kiseonika. Tome je uzrok relativno mala površina pluća, mali broj crvenih krvnih zrnaca i malo srce s obzirom na veličinu tela i njegovi spori otkucaji.Sezona parenja određena je temperaturom i periodom promene svetla (dana i noći), pa ako je omogućena pravilna klima i ishrana, do parenja dolazi u proleće. Ženke zahtevaju pojačanu ishranu, posebno rastu zahtevi za kalcijumom i fosforom, pa se standardna doza vitamina i minerala udvostručuje.Većina jaja inkubira se na temperaturi od 28°C sa malim varijacijama u temperaturi. Sama inkubacija traje od 38 - 90 dana zavisno od vrste.Pre nego što se odlučite za držanje guštera proverite uslove koje imate u vašem stanu: temperatura, vlaga, slobodan prostor za terarijum itd.. Ti parametri, a najviše slobodan prostor, bitni su za izbor vrste. Nikako nemojte zanemariti vreme i pažnju koju im morate posvetiti. Ako ste početnik i nemate iskustva sa držanjem guštera najbolje je započeti sa manje zahtevnim vrstama: anoliama, leopard gekonom ili iguanom. Naravno to najviše zavisi od slobodnog prostora. Anoli i leopard gekonu dovoljan je terarijum od 30 litara, dok za iguanu trebate terarijum od najmanje 300 litara ili čak celu sobu.Više informacija o uslovima držanja iguane pročitajte ovde.Svaka vrsta zahteva redovno hranjenje i održavanje, što znači svakodnevno sveže žive insekte ili pripremu zelene hrane. Međutim, u zavisnosti za kog se guštera opredelite, morate biti spremni na dodatnu edukaciju u vezi ishrane jer npr. iguane su biljojedi, pe se u ishrani isključivo koristi hrana biljnog porekla. Građa probavnog trakta i probavni enzimi jedino mogu svariti hranu biljnog porekla. Sastavni delovi terarijuma su lampe / sijalice (UV-spektar + lampa za sunčanje), grejač, termometar, biljke, dekoracija.Ako bi izdvojili osnovnu opremu za formiranje kvalitetnog terarijuma, ona bi se svela na sledeće stavke:- adekvatan terarijum (veličina zavisi od vrste guštera)- posudica za hranu i vodu- grejač- osvetljenje- UV lampa- ukrasno bilje- vitamini i mineraliNapominjemo da je mnogo je lakše održavati mikro klimu u većem terarijumu nego u manjem (posebno biljke), akvaristima je ta problematika vrlo dobro poznata. Kod formiranog terarijuma morate obratiti pažnju na temperaturu i vlažnost. Ukoliko se npr. odlučite za leopard gekona, više informacija o adekvatnim uslovima držanja ove vrste pogledajte ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moje crvenouhe kornjače su polomile grejač, pa dok im ne nabavim nov, grejem ih lampom. Medjutim, mojim kornjačama se dopada temperatura vazduha kod lampe, pa su dogurali kamenčiće ispod lampe, i tako se sunčaju, pa i zaspe. Međutim, mojoj kornjači su se dopali i kamenčići, kao jelo, pa su joj se zapušila creva (ali sad je ok), pa baš i nisam siguran da im ta temperatura (40°C) neće škoditi. Dakle, da li će im temperatura od 40°C škoditi? Unapred hvala, Emir!O: Minimalna temperatura vode koja obezbeđuje normalno funkcionisanje vitalnih organa je 24°C, a maksimalna dozvoljena temperatura je 30°C.Što se tiče temperature vazduha na sunčalištu, ona ne sme biti niža od 25°C.Izmerite temperaturu vode u akvaterarijumu, može da se desi da je ona niža od dozvoljene, pa da zbog toga kornjače više vremena provode na ostrvu, gde im je toplije. Omogućite da temperatura vode bude od 25°C - 28°C, a nakon toga lampu iznad sunčališta malo podignite, čime ćete dobiti pad temperature vazduha na tom delu za par stepeni i temperaturna razlika između vodenog i kopnenog dela neće biti velika (npr. ako je temperatura vode 27°C, temperatura vazduha bi trebala da bude oko 32°C - 33°C, što će svakako prijati vašim kornjačama). Morate imati na umu da za zagrevanje vode u akvaterarijumu morate imati poseban grejač, tj. ona se ne može zagrejati lampom koja se koristi za zagrevanje vazduha iznad suvog dela.Vašim kornjačama je hladno u vodi i zbog toga većinu vremena provode na suvom delu. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam vodenu (crvenouhu) kornjaču staru 2g. Primetila sam da kija i da joj ide vodica na nos. Pretpostavljam da je u pitanju prehlada, ali me zanima kako da joj pomognem da ozdravi?! Hoću da napomenem i da hibernira i to na suvom. Maja O:  Pneumonija se često javlja kod kornjača. Klinički simptomi su inapetenca, mlitavost, iscedak iz nosa, disanje na usta, pri čemu se čuju zvuci koji podsećaju na šištanje. S obzirom da su pluća vodenih kornjača i hidrostatski organ, kornjače obolele od zapaljenja pluća gube ravnotežu pri plivanju. Terapija kod ovog oboljenja se sastoji u primeni antibiotika i vitamina. Kornjače obolele od pneumonije ne treba ostaviti da hiberniraju, što se može izbeći njihovim držanjem na temperaturi od 25 - 30°C sa 14 sati - dnevnim / 10 sati - noćnim ciklusom. Od respiratornih oboljenja kornjača treba istaći i rinitis. On može biti uzrokovan sinusitisom, kada je unilateralan i karakteriše ga obilan, gust, mukoidni iscedak iz nosa. Kod ovog oblika rinitisa infekcija se iz nosne šupljine može preneti (preko nazolakrimalnog kanala) na pripadajuće oko, kada se javlja i iscedak iz oka, a posledično može doći do njegovog zatvaranja. Terapija je antibiotskim kapima za nos. Rinitis takođe može nastati i kao posledica preterane salivacije i izlaska tečnosti iz usta, kroz nos. Treći oblik rinitisa je tzv. pravi rinitis. To je visoko infektivno oboljenje vodenih kornjača, koje je bilateralno i praćeno kontinuiranim vodenim iscetkom. U uznapredovalim slučajevima oboljenja, disanje je otežano, usta su otvorena, a prisutan je i iscedak iz oka. Iz svega opisanog može se zaključiti da svaka promena zdravstvenog stanja kornjače, čiji simptomi ukazuju na neko od respiratornih oboljenja, zahteva klinički pregled kornjače od strane veterinara koji poznaje njihovu fiziologiju i patologiju, jer samo veterinar nakon kliničkog pregleda može da postavi dijagnozu ili sumnju na neko oboljenje i na osnovu toga preduzme odgovarajuće korake i ako je potrebno preporuči ili sprovede odgovarajuću terapiju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupila sam kornjaču pre nedelju dana i danas, kada sam je uzela u ruke, videla sam da joj je oklop strašno mekan. Ne znam šta da radim, pročitala sam negde da je to usled nedostatka kalcijuma ili vitamina D. Imate li neke lekove za kornjaču i šta biste mi preporučili da radim? Unapred hvala, MIlica CvetićO: Problemi sa oklopom kod kornjača mogu da se jave zbog urođenih mana (ili genetski ili tokom inkubacije), mehaničkih povreda, držanja u malom akvaterarijumu, zbog nedostatka čitavog spektra sunčeve svetlosti ili prirodnog svetla i / ili deficitarne ishrane.Mekani oklop, kao i većina bolesti kod kornjača, najčešće je usko vezan za nepravilnu ishranu i držanje. Manjak kalcijuma i vitamina D u hrani dovode do ovakvog problema. Oklop gubi na svojoj čvrstoći, a nakon nekog vremena može toliko izgubiti na čvrstoći da podseća na gumu.Ishrana, osim gotove hrane u obliku račića i briketa, svakako treba sadržati belo pileće meso, ribu, govedinu i povrće. Kada kalcijum iz hrane dospe u sistem za varenje, za njegovu pravilnu apsorpciju i odlaganje u kosti potreban je vitamin D. Da bi se pokrenula sinteza vitamina D u organizmu svakako biste trebali imati lampu sa UV spektrom koja se postavlja iznad terarijuma. Ako kornjača nije izložena UV spektru i ako se ne hrani biljnom hranom i mesom dolazi do deficita (manjka) kalcijuma i vitamina D. Do problema sa oklopom dolazi i ako u ishrani nema kalcijuma, bez obzira na izloženost UV spektru i količini vitamina D.Dakle, Vašoj kornjači je svakako potrebno što pre postaviti UV spektar osvetljenja i to UVA i UVB spektar u terarijum, kao i grejač. Temperatura vode mora iznositi 25-26°C, što možete postići samo uz grejač. Dok se kornjačica ne oporavi, savetujem da se podigne temperatura u terarijumu na 30°C.Kada uklonite navedene i eventualne druge nedostatke, kornjačicu trebate lečiti. Lečenje treba započeti što pre preparatima kalcijuma i vitamina D3, i zato se što hitnije javite svom veterinaru. Kada se stanje popravi, možete nastaviti preventivno stavljati vitamine u vodu, jednom ili dva puta nedeljno.Pored navedenog, kornjačicu možete hraniti i pilećom džigericom koja je bogata vitaminom D, ribom, cvrčcima, pužićima i sipinom kosti za ptice koja je odličan izvor kalcijuma. Količinu kalcijuma uvek možete podizati hranom, međutim sa vitaminom D ne treba preterivati, jer višak može dovesti do istih problema kao i manjak.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želeo bi da držim zelemaća za kućnog ljubimca, ali ne znam šta mi je potrebno za njega od opreme i sa čime da ga hranim?AleksandarO: Lacerta viridis – Zelembać, pripada klasi REPTILIA - Gmizavci, red SQUAMATA, podred LACERTILIA, familia LACERTIDAE. Veličina guštera je od 13 - 18 cm (od glave do kloake), plus rep koji je često dvostruko duži od tela. Ženke vrlo variraju bojom: potpuno zelene ili smeđe, sa mrljama. Često imaju 2 ili 4 uske svetle pruge po leđima koje mogu biti oivičene crnim prugama / mrljama.Neke ženke mogu imati blago plavi vrat. Mužjaci su najčešće u potpunosti zeleni, blago pegasti, najčešće imaju izrazito plavi vrat u sezoni parenja i imaju veliku, široku glavu. Nešto ređe oba pola mogu da imaju nepravilan uzorak velikih tamnih mrlja. Trbuh je žućkast, najčešće  bez crnih mrlja. Mladi su često bež boje, ujednačene boje ili sa malo svetlih pega (bez crnog ruba) na bokovima ili sa 2 - 4 svetle crte. Postoje brojne varijacije. Melanizam (potpuno crne jedinke) je takođe uočen. Izgledom je skoro identičan zapadnom zelembaću - Lacerata bilineata, od kojeg se razlikuje u malom postotku gena. Moguće je i ukrštanje među njima, a potomci su plodni samo do treće generacije. Voli dobro osunčana staništa sa odgovarajućom vegetacijom: gustu grmoliku vegetaciju, livade, kamenjare. Više voli toplija i suša mesta. Gustoća populacije može biti i 200 jedinki po hektaru.Što se tiče životnog ciklusa, ženke polažu 6 - 23 jaja, bebe se izlegu za 7 - 15 nedelja i velike su 3 - 4 cm (od vrha glave do kloake, 7 - 9 cm ukupno). Mogu biti polno zreli već u drugom proleću, kada su ženke oko 8 cm veličine (od glave do kloake) .Love ga zmije, ptice i sisari. Zelembać se hrani beskičmenjacima, malim gušterima. Veće jedinke sposobne su da ulove i pojedu veći plen, dok mali zelembaći preferiraju mekšu i nešto manju hranu. S obzirom da je prema međunarodnim propisima o ugroženosti (Bernska konvencija) strogo zaštićena vrsta, a da je u Srbiji, u okviru  prirodnih rezervata, takođe pod zaštitom, ne bih Vam preporučila da ga držite kao kućnog ljubimca. Ukoliko ste ljubitelj teraristike Vaš izbor bi mogla da bude Agama, pa ću Vam dati potrebne informacije o njihovom držanju. Redhead agama (Agama agama) prirodno naseljava područje Afrike. Ubraja se u srednje velike guštere, dužine oko 40 cm. Mužjaci su nešto veći od ženki, a dominantnog mužjaka karakteriše glava crvene boje kao i vrh repa, telo je plave boje a tokom dana i noge su plave boje. Tokom noći dominantni mužjaci, ali i ženke, su smeđkaste boje.  Ženke polno sazrevaju u uzrastu od oko 15 meseci, dok mužjaci polno sazrevaju sa dve godine. Tek izleženi mladi imaju dužinu tela oko 3,8 cm i repa oko 7,5 cm. Neophodno im je obezbediti dnevnu temperaturu između 29 i 35°C a noćnu od 24 - 28°C. U terarijum je potrebno smestiti osvetljenje celog sunčevog spektra, 12 - 14 časova dnevno. Terarijum od oko 120 litara zadovoljava potrebe za životnim prostorom jedne do dve agame. U terarijumu je potrebno obezbediti više mesta za sakrivanje, mesto za sunčanje, posudu za vodu. Preporučuje se blago poprskati stranice terarijuma vodom u jutarnjim časovima kako bi se obezbedila odgovarajuća vlažnost (ispod 50%, koja se postiže i vlaženjem bilja i kamenja u terarijumu).Redhead agama se hrani insektima (crvčci, skakavci,...), ali i malim sisarima, malim reptilima, vegetacijom kao što je cveće, trava i voće. Agama je predator koji sedi i čeka. Lovi čulom vida, sakriva se u vegetaciji, iza kamena i sl., i čeka dok insekt ili mali sisar ne prođe pored nje. Love plen jezikom, na čijem se vrhu nalaze mukozne žlezde koje pomažu da se manji plen (npr. mrav) "prilepi" za jezik.Agama se isključivo hrani živom hranom, tako da u ishrani morate biti oprezni. Ako se radi o mladoj agami, do četiri meseca starosti, hrana koju koristite mora da bude vrlo sitna. Uopšteno pravilo koje važi u ishrani agama kaže da plen ne sme biti veći od 2/3 veličine njihove glave. Hranjenje prevelikim komadima ili plenom, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, a najčešće dolazi do paralize, ataksije, gušenja, pa i do smrti. Ishranu je potrebno započeti malim cvrčcima, crvima, a kasnije i malim pinki miševima, kada agama bude dovoljno velika da može da ih proguta.Kako se agame u prirodi hrane beskičmenjacima i manjim kičmenjacima, koji su im izvor neophodno potrebnih proteina, u terarijumskim uslovima u ishrani takođe mora biti zastupljen dovoljan postotak proteina. Preporučljivo je da se beskičmenjaci daju živi, sveži, jer su na taj način mekši. Tako će se i lakše svariti egzoskelet (spoljašnja anatomska karakteristika člankonožaca, koja podupire i štiti organizam), koji može da dovede do opstrukcije i drugih problema sa varenjem.Kako agama raste, kasnije je preporučljivo hraniti je manjim miševima, koji su hranjiviji, a i manja je mogućnost nastanka digestivnih problema. Odrasla agama se hrani svaki drugi dan, dok je mlade agame potrebno hraniti dva puta dnevno. Odrasloj agami, u proseku po obroku je dovoljno oko 7 - 10 crvića, odnosno dva "baby" miša. Iako ove količine mogu i neznatno da variraju, najbolji pokazatelj da je agama sita, je odbijanje hrane.Nekoliko puta nedeljno (3 - 5 puta) je potrebno dodavati kalcijum u hranu, a mladim ili gravidnim agamama svakodnevno. Osim kalcijuma, 2 - 3 puta nedeljno dodajte i multivitaminske preparate.