Pitajte Veterinara

Odgovara: Milica Đedović,lidr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kako da znam da li je ribica borac polno zrela i da li treba da je pustim sa mužjakom da se pari? Danijela O: Da bi došlo do razmnožavanja boraca, neophodno je da mužjak i ženka budu u istom akvarijumu. Kod prepoznavanja trenutka pogodnog za parenje veću ulogu igra posmatranje ponašanja mužjaka borca nego ženke. Njegovo ponašanje se menja, on se pomera bliže površinskim slojevima vode, od okolnog bilja pravi gnezdo i tada je neophodno da u istom akvarijumu bude i ženka. Ženke vrlo rano polno sazrevaju i sposobne su za polaganje ikre, s tim da u početku to bude manja količina, a kako ženka biva starija količina ikre se povećava.Uopšteno o mrešćenju boraca možete opširno pročitati u prethodno napisanim tekstovima na ovu temu: Mrešćenje boraca i Neuspešan mrest borca.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 10 litara i dve zlatne ribice. Danas ujutro mi je jedna ribica iskočila van akvarijuma i završila na zemlji. Odmah sam je podigao i vratila i ona je normalno nastavila da pliva. Zašto je to uradila i da li će ostaviti neke posledice? Molim vas pomozite! Baš sam u strahu da će to ponovo uraditi. Unaprijed hvala, TanjaO: Često se događa da ribice iskaču iz akvarijuma.Razlog je upravo taj što ribice misle da je pored toga veća vodena površina, kao i u prirodi, kada često iskaču iz jednog dela vode u drugi.Često se dešava da pri tome ribica ugine kao posledica pada ili zbog toga što je ostala bez vode, tj. kiseonika. Činjenice govore da se ipak iskakanje dešava učestalije u prenatrpanim akvarijumima.O posledicama je vrlo teško govoriti, ali ukoliko je ribica pala na mekanu podlogu u većini slučajeva prolazi bez povreda.Međutim, ono što Vam savetujem je da ribice premestite u veći akvarijum, a optimalna veličinima bi bila oko 20 litara.Možete preventivno da dodate neko od sredstava sa širokim spektrom delovanja, kako bi se, zbog pretrpljenog stresa, izbegle eventualne infekcije. Svakako Vam preporučujem i multivitaminske preparate, kako biste ojačali imunološki status ribica.Kako biste sprečili iskakanje ribica iz vode, akvarijum možete poklopiti običnim staklenim poklopcem, s time da ostavite otvoren mali deo zbog vazduha ili zaštitite nekom mrežicom.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Puž Clea Helena mi je izašao van vode, da li polaže jajašca ili ima neki drugi problem? Unapred zahvalan, Slobodan O: Puževi helene se hrane drugim vrstama puževa zato ih i držimo u akvarijumima.Normalna je pojava da se ovi puževi penju do vrha akvarijuma i posle ponovo upadnu u vodu plutajući neko vreme. Razlog ovoj pojavi je verovatno prisustvo druge vrste puževa pa ih helene jure da bi se hranile njima.U takvim situacijama bi trebalo jednostavno da ih rukom spustite nazad na dno.O clea heleni pužu pisali smo u tekstu koji glasi Clea Helena (Puž ubica).

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Juče sam kod vas kupila ribicu borca, rečeno mi je da mu dajem jednu granulu dnevno. Meni to deluje malo, da li je u redu ako mu budem davala jednu granu ujutru, a jednu uveče? Ivana O: Možete hraniti ribicu borca i dva puta dnevno po granulu, dve ili tri.Videćete uostalom koju količinu može da pojede u roku od jednog minuta, pa joj toliko i dajte.Bitno je da ne prehranjujete ribicu, jer sve što padne na dno će zamutiti vodu i menjati parametre vode u negativnom smislu, tj. dovešće do porasta nitrata, nitrita, fosfata, amonijaka, itd.Uopšteno o borcima pisali smo u teksovima Sijamski borac/Betta splendens i Ishrana mladih betta boraca.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imala sam tri lisice u akvarijumu od 26 litara, one su ranije bile u velikom akvarijumu sa moli ribicama koje su istrebile zato sam ih i odvojila u manji. Dve su uginule i ostala mi je samo jedna, stara oko četiri godine. Htela bih da kupim i drugu vrstu ribica, ali ne bih moli zato što su ih u velikom akvarijumu jele i razmišljala sam o zelenim barbusima koji mi se i inače sviđaju, a i čitala sam da su oni drugačiji od moli ribica i ne dozvoljavaju da ih iko dira. Jedino se plašim da će onda možda lisica da nastrada od njih, mada sam čula da nisu sve vrste barbusa jednako agresivne. Šta mi savetujete? Da li je bolja možda neka druga vrsta ribica? I koliko bi bilo najbolje ribica da uzmem, da njima bude dobro i da ne bude previše za akvarijum od 26 litara? Hvala unapred na odgovoru. S poštovanjem, Isidora Pinter O: Lisica je vrsta ribe iz Jugoistočne Azije. Hrani se zelenim algama.Lisica ima karakteristično dugačko telo sa spljoštenim abdominalnim (stomačnim) delom. Njen leđni deo ima kolorit od maslinaste do braon boje. Donja polovina tela ima žućkastobelu nijansu. Braonkasto-crna linija se vidi od njenih usta, očiju i kaudalnih peraja. Iznad ove linije nalazi se zlatna štrafta. Oči lisice ponekad imaju crveni iris. Leđna, analna i trbušna peraja se sastoje od crne trake i bele ivice.Odlikuju se, takođe, po odsustvu dorzalne kičme, posedovanju leđnog peraja, tanke membrane koja povezuje gornju i donju usnu i rostralnog režnja.Iako može da poraste i do 15 centimetara, njena prosečna veličina je oko 12 cm u akvarijumskoj sredini.U akvarijumu se lisice slažu sa ciklidima, skalarima, danima, geofagusima, guramijima, jeguljama, sifrinoformesima, tetrama i rasborima. Mogu biti agresivne prema manjim ribama iz akvarijuma, a mogu ih čak i pojesti.Mala zajednica lisica može ponekad pokazivati teritorijalno ponašanje. Usamljene lisice često izazivaju druge vrste oko prevlasti.Akvarijum od 75 do 150 litara ili veći sa podlogom finog šljunka je pogodan za lisicu prosečne velične. Kako žive u dubinama, akvarijum za jednu lisicu obično ima biljke sa širokim listovima, kamenje i drvo koje služi kao mesto za sakrivanje. Ova vrsta se pretežno hrani algama. Žive u akvarijumskoj vodi koja ima od 6 do 7,5 pH vrednosti i ujednačenoj temperaturi od 23 do 27 °C.Zeleni barbus (Puntigrus tetrazona) je slatkovodna riba iz porodice šarana (Cyprinidae).Za gajenje u akvarijumu traži temperaturu vode od 20 do 26 °C. Idealna voda je tvrdoće između 10 i 12°, pH je neutralan. U njihovom prirodnom staništu, dolazi do naglih promena hemijskog sastava vode, što je navelo zelenog barbusa da se prilagodi preživljavanju u raznim nepovoljnim uslovima. Zelenim barbusima odgovara češće menjanje 1/4 akvarijumske vode. Vrlo su temperamentne i živahne ribe. Kako bi se u potpunosti uživalo u njihovim igrama, potrebno im je pružiti dovoljno dug akvarijum, s dovoljno zasađenim prostorima za skrivanje i otvorenim prostorima za plivanje. Jako su društvene ribe i često se drže u grupama od najmanje šest primeraka. Zeleni barbusi plivaju zbijeni u jatima, uglavnom sredinom akvarijuma, jureći jedna drugu i bezazleno čupkajući peraje drugim pripadnicima jata.Zeleni barbusi mogu predstavljati problem u društvenim akvarijumima u kojima se drže ribe dugih peraja. Naime, one imaju običaj da jure te ribice i da im grickaju peraje dok ih skroz ne ogole. To se rešava jednostavno odvajanjem zelenog barbusa od tih vrsta (sijamski borac, skalar, gupi) ili dodavanje još zelenih barbusa, koje bi jedna drugoj međusobnom igrom mogle odvući pažnju s drugih riba. Napadaće sve bolesne ribe, zbog slabije pokretljivosti, ali će se izvrsno slagati sa svim živahnim ribama.Pre odabira ribica za akvarijum, pre svega bi se trebalo posavetovati sa akvaristom, koji će Vam dati informacije o konačnoj veličini i broju ribica koje ste izabrali, kao i o vrstama koje mogu boraviti zajedno.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mali akvarijum od 20l i do juče četiri ribice: dve neonke, borca i providnu ribicu, sve sam uzela kod vas. Jedna neonka mi je nestala koliko god smešno zvuči. Nema ni njenih ostataka pa jedini logičan ishod je da je pojedena. Da li je to moguće? Hvala unapred na odgovoru, JasminaO: Kada neonka "nestane" to obično znači da je uginula, a razlog zašto niste primetili jeste zbog nežne strukture same ribice koja se za par sati bukvalno dezintegriše u akvarijumu tako da ne ostane ništa što bi ste nažalost mogli primetili.Takođe, kombinacija vrsta riba u tako malom akvarijumu nije baš najbolja, jer se borac ističe naspram ostalih ribica, tako da je moguć i ishod koji Vi pominjete.Inače neonke žive u jatima od najmanje šest komada kao i biciris, a borac je naravno sam.Preporučujem bilje (prirodno ili veštačko) kao i poneki panjić kako bi ribe imale neko mesto za skrivanje.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me da li prodajete neke vrste račića, kozica ili meduza kao i da li prodajete rečne školjke za akvarijume? Takođe, da li se mogu držati u kuglama, odnosno da li su im potrebni nekakvi filteri ili mogu da se uzmu neke vrste akvatičnih biljaka koje bi obogaćivale vodu kiseonikom? Hvala unapred, KendijaO: Kozice, meduze i rečne školjke nažalost ne držimo u našim prodavnicama, niti bih znala da Vam kažem gde biste mogli da ih nabavite.Ukoliko negde nađete rečne školjke možete ih držati u kugli jer je ona neka vrsta prirodnog filtera.Jedine vrste riba koje možete držati u kugli (bez filtera) su dvodihalice tj. samo borac ili japanka. Koi šaran ili makropodus su isto dvodihalice ali za njih su Vam potrebne ili fontana ili jezerce jer oni ne mogu stati u kuglu.Više o držanju ribica u kugli pisali smo u tekstovima Ribice pogodne za život u kugli i negativne posledice života u njoj i Karakteristike i negativne posledice života u kugli zlatne ribice.Manje zahtevno akvarijumsko bilje koje ne zahteva neke posebne uslove i koje japanke ne napadaju i ne jedu, bar dok ne dok ne dostignu punu veličinu, su anubiusi, nane i barteri. Njih možete stavite u kuglu ali pošto se one ne stavljaju u podlogu, moraju da se vežu za neki kamen, panj ili ukras.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imao sam čistača (plecostomus) koji je odjednom dobio crvene mrlje po telu koje su izgledale kao unutrašnje krvarenje. Počelo je u blizini repnog peraja, a zatim se proširilo do bočnih peraja. Više nije mogao normalno da se održava i bio je obrnut naopako. U međuvremenu sam primetio da se grejac pokvario i da je voda bila hladnija nego inače. Interesuje me šta je to moglo da bude, kako je moglo da se preventira ili leči? DejanO: Kako niste naveli informacije o uslovima u kojima ribice žive, posedujete li filter, koliko dugo ih imate i na koji način menjate vodu, pre svega ću Vam objasniti osnovne stvari kod držanja ribica. Sama veličina akvarijuma mora biti takva da minimalno treba biti 10 litara vode na jednu ribicu. Zatim, ukoliko imate filter vodu možete menjati svaka 2-3 nedelje otprilike 1/3 vode. Međutim ukoliko nemate filter, onda svakih 7-10 dana 1/3 vode. Kod svake promene vode se stavljaju sredstva za pripremu vode. Ono što pretpostavljam da se događa kod Vaše ribice je da je došlo do bakterijske infekcije, odnosno bakterijskog truljenja kože. Bakterijska infekcija je bolest koja pogađa toplovodne i hladnovodne ribice i direktno je povezana sa lošim kvalitetom akvarijumske vode. U uslovima pojačanog stresa zaštitna sluz ribica se manje izlučuje, najviše na perifernim delovima ribice kao što su peraje, pa dolazi do lakšeg oštećenja spoljašnje površine tela, isto tako i otpadanja ljuskica.Crvene mrlje koje navodite mogu predstavljati oštećenja tkiva u vidu rana ili hematoma. Nastanku stresa pogoduje prenatrpanost akvarijuma, loš kvalitet vode, velike temperaturne razlike itd.Takođe, kako ste primetili da vam se grejač pokvario i ovo znatno utiče na promenu sredine u kojoj ribica živi, pa je moguće da posledično dovede do izvesnih problema sa zdravljem ribica.Savetujem svakako da tretirate akvarijum nekim baktericidom (Sera, JBL, Easy Life) i uz to svakako podignuti imunitet nekom vitaminskom terapijom, poput preparatima Dajana ili Sera FishVitamin.Nemogućnost održavanja na vodi već ukazuje na probleme sa plivajućim mehurom kod ribica. O problemu sa ribljim mehurom kod ribica pisali smo u tekstovima Upala ribljeg mehura i Ribica pluta po površini/Bolest plivajućeg mehura.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Dobila sam na poklon dva crvena karasa. Nisam neko ko obožava ribe, ali šta je tu je, dobili smo ih i sada treba brinuti o njima. A ja ne znam baš ništa. Ono što me interesuje jeste kako razlikovati ženku od mužjaka? Početnik sam u ovome. Unapred se zahvaljujem na odgovoru i izvinjavam na smetni. Pozdrav MilicaO: Razlikovanje pola kod japanki ili zlatnih ribica može biti prilično teško, a ponekad i čak nemoguće.Ovo ponajviše zavisi od starosti u kojoj je ribica nabavljena. Ako ste vlasnik mlade ribice (što je i preporučljivo), moraćete pričekati do trenutka kada dosegne polnu zrelost koja kod njih nastupa u starosti od oko jedne godine.Ženke obično imaju puniji stomak. Ako pogledate ribice s gornje strane, kod ženki se uočava kako je jedna strana tela deblja od druge, dok je kod mužjaka oblik približno sličan.Gledano izbliza, kod mužjaka se pojavljuju, s razvojem, sitne bele tačkice koje izgledom podsećaju na bubuljice na škržnom pokrovu i duž prednjeg ruba prednjih peraja. Za uočavanje ovog detalja je potrebno pomno posmatranje, s time da uvek treba uzeti u obzir da se kod nekih mužjaka mogu javiti tačkice na navedenim mestima, dok kod drugih to nije slučaj.Sledeće, oblik izlaznog otvora koji je u ženki okruglast i konveksan dok mužjaci imaju tanji i konkavniji otvor.I poslednje, karakteristično je za mužjake da love ženke u akvarijumu pa obratite pažnju i na njihovo ponašanje jer je ovo nekako najsigurniji pokazatelj pola kod zlatnih ribica.Što se tiče peraja kod zlatnih ribica, poznat je jedino podatak da su kod mužjaka prsne peraje ukočenije, deblje i usmerene prema spolja u poređenju sa onima kod ženki. Neki smatraju da su prsne peraje kod mužjaka duže nego kod ženki.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Imam akvarijum od 12l i svake nedelje menjam vodu 1/3, ali ipak ima one prljavštine na šljunku i znam da treba da se ta prljavština i ostaci od hrane trebaju čistiti crevom za usisavanje, a pošto ja nemam to crevo, čime i koliko puta da čistim to? IvaO: Akvarijum se održava redovnim menjanjem vode i pravovremenim i odgovarajućim izmenama filter materijala.Kod akvarijuma navedene litraže vodu je potrebno menjati svake dve nedelje, a to zavisi od gustoće nasada, vrste ribica, količini hrane, zastupljenosti bilja u akvarijumu, temperaturi vode i slično. Navedeno je individualno i kod svakog akvarijuma različito, pa možete prilagoditi svojim potrebama, odnosno navedenu frekvenciju zamene vode uzmite s rezervom i razradite sistem u skladu s Vašim akvarijumom.Pri svakom čišćenju akvarijuma menjajte 1/3 vode, s time da vodu za izmenu morate pripremiti na odgovarajući način, odnosno dan ranije odgovarajuću količinu vode ulijte u posudu pa je tretirajte s nekim od preparata za dehloriranje i vezanje teških metala, poput preparatom Start plus (Dajana pet) ili nekim sličnim.Vodu iz akvarijuma je najbolje menjati isisavanjem s dna pomoću gumenog creva (usisavača za dno) na principu podtlaka, a u našim prodavnicama možete pronači specijalna creva za zamenu vode. Isisavanjem vode s dna pomoću usisavača odstranjujete organski otpad koji se taloži na dnu, a pritom usisavate vodu s najvećom koncentracijom toksičnih spojeva koji su teži od vode pa se talože pri dnu.Nakon što isisate vodu iz akvarijuma (u čistu posudu koja se koristi samo za tu namenu) u istoj vodi isperite filter materijale (sunđere iz filtera). Na taj način osiguravate da se pozitivne bakterije (odgovorne za biološku filtraciju) koje se nalaze na sunđerima ne odplave, odnosno ne unište vodom koja je drugačijeg hemijskog i fizikalnog sastava od one koja je u Vašem akvarijumu.Dok je u akvarijumu niži nivo vode, odnosno pre nadolivanja pripremljene vode za zamenu, počistite stakla pomoću čistog sunđera, akvarističke rukavice ili nečim sličnim pa odstranite sve uvenule i oštečene listove i biljke i obavite sve radove koji se odnose na zamenu mesta akvarističkog dekora, kamenja i slično.Kada se obave svi potrebni/željeni radovi unutar samog akvarijuma dolijte unapred pripremljenu vodu (odgovarajuće temperature), pa je tretirajte odgovarajućim preparatima, a po potrebi ph minus/plus-om (što zavisi od željenog nivoa kiselosti vode), proverite tvrdoću vode i ostale parametre, pa ih korigirajte odgovarajućim preparatima.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam akvarijum od 95l sa svom opremom (filter, pumpa za vazduh, grejač, termometar). Menjam 1/3 vode jednom mesečno, filter nekada i češće. Pre nekih mesec dana sam ubacila kamenje koje sam donela sa mora, konkretno sa ostrva, prokuvala sam svo kamenje i ohlađeno ubacila u akvarijum. Pre nekoliko dana voda mi se zamutila u akvarijumu, konkretno na žuto, da bih danas primetila da su 2 ribice uginule, a 2 kao da će uginuti (2 crne moli, 1 crno zlatna moli i platika). Da li je moguće da je neko od kamenja pustilo krečnjak pa da je to uzrok uginuća ribica ili šta još može biti uzrok naglog uginuća ribica? Unapred zahvalna na Vašem odgovoru.O: Dobro ste postupili kada ste oprali i dezinficikovali kamen jer na taj način sprečavate da se u vodu unesu štetni mikroorganizmi.Ono što ste još trebali proveriti jeste da li se radi o krečnjaku, kao što ste i sami primetili. To možete jednostavno učiniti tako što ćete nakapati par kapi sirćeta na kamen. Ako kamen počne da se peni, znači da se radi o krečnjaku. U tom slučaju, kamen nemojte stavljati u vodu jer može promeniti hemijske parametre u vodi, odnosno povećava tvrdoću vode, što se verovatno i desilo sa vašim akvarijumom.O zamućenoj vodi u akvarijum pisali smo na u tekstu Zamućena voda u akvarijumu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Kako se razlikuje pol kod borca? SalihO: Kod boraca je vrlo lako odrediti pol, iz razloga što je polni dimorfizam jako naglašen.Mužjaci su po pravilu vrlo raskošnih peraja u raznim bojama (crveni, plavi, tricolor...), dok su ženke neugledne, smeđe-crvene boje, malenih peraja i uglavnom puno manje od mužjaka.U prodavnicama se prodaju odvojeno, zbog toga što su mužjaci izrazito teritorijalno nastrojeni i ne podnose druge mužjake, dok se ženke mogu držati zajedno.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Odlučio sam u akvarijum ubaciti drvo radi ljepšeg izgleda, tj. uzeo sam drvo od vrbe koje sam dobro očistio i držao u vodi par dana, zatim sam ga tri dana kuhao po nekih tri sata i još uvek držim u vodi, te ću ga još jednom prokuhati. Da li to drvo sme u akvarijum ili moram još nešto dodatno da odradim? Ne bi želio da naškodi ribicama. Hvala, GoranO: Kod stavljanja novog drveta u akvarijum preporučuje se da se komad drveta prokuva 2-3 sata, pa potom se naglo prebaci u hladnu vodu i tako ostavi kroz naredna 2-3 sata. Preporučujem Vam da ovaj postupak ponovite, s tim da drvo ostavite u vodi i preko noći. Ono će se postupno širiti i upijati vodu. Nemojte odustati, potopite drvo i više dana jer će svakako postajati sve teže i potonuće. Vodu ne treba stalno prokuvavati, ali je to dobro jednokratno uraditi, kako bi uništili mikroorganizme s površine drveta. Isto tako, bilo bi dobro pre unošenja u akvarijum prokuvati pesak i novonabavljene ukrasne predmete.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Imam akvarijum već tri godine, poslednje vreme voda je stalno zelena, manje ili više. Izvadim sve, operem i ponovo kad sipam vodu ona je zelene boje. Stavljala sam Algofin koji su mi preporučili ali se ništa značajno nije promenilo. Voda je i dalje zelene boje. MarijaO: Verovatno se radi o algama. "Zelena voda" u akvarijumu nastaje kao posledica razmnožavanja jednoćelijskih i višećelijskih zelenih algi, kao što su Chlorella, Chlamydomonas, Closterium, Cosmarium, Volvox, Scenedesmus, Pandorina, Pediastrium). Ovaj fenomen i alge koje ga izazivaju su potpuno bezopasne za ribe i uglavnom nestaju kada se u akvarijum uspostavi biološka ravnoteža.Uzrok nastanka zelene vode u akvarijumu je vrlo teško odrediti, kao uostalom i ostalih "nepoželjnih" algi u akvarijumu. Obično se radi o kombinaciji nekoliko činioca koji remete biološku ravnotežu, poput previše svetla ili pregust zasad, a premalo biljaka, odnosno manjak hrane za bilje (nekog od makro i/ili mikroelementa), pa biljke usporeno rastu, poremećaj u radu biološkog filtera i slično.Kada se uspostavi biološka ravnoteža u akvarijumu, zelene alge vrlo brzo nestaju, a treba napomenuti da "vatrogasne mere", poput izmene polovine vode iz akvarijuma, UV-sterilizatora i sličnog, samo privremeno zaustavljaju razvoj algi.Za razliku od zelenih algi, smeđe alge se obično javljaju u akvarijima sa slabom rasvetom, u novopostavljenim akvarijumima u kojima je prisutna visoka koncentracija fosfata uz nisku koncentraciju nitrata.Mislim da će u Vašem slučaju za rešavanje problema s algama biti dovoljno redovno menjanje vode uz pravilno održavanje filtera.To, uglavnom, znači češća izmena manjih količina vode, s unapred pripremljenom vodom, kao i redovnu zamenu filter materijala, koji se, napominjem, ne sme ispirati hloriranom vodom, već vodom koja je neposredno pre ispiranja izvađena iz akvarijuma.O upotrebi vode za akvarijum možete detaljno pročitati u našim prethodnim odgovorima, pod naslovom Voda za akvarijum, Preporučene pH vrednost vode i Zamena vode u malom akvarijumu.Korištenje velikih količina algicidnih sredstava i izmene velikih količina nepripremljene vode, kao i prečesta izmena filter-materijala, nažalost, daju kontraefekt i to bi trebalo izbegavati.Dodatne informacije o prisustvu algi u akvarijumu pisali smo u tekstu Razlozi i uslovi koji dovode do nastanka algi i postupak njihovog uklanjanja, Problem sa algama i Prisustvo zelenih algi.Osnovna pravila i informacije u vezi sa održavanjem zdravog akvarijuma dali smo u Saveti za početnike – izbor akvarijuma, kondicioniranje vode, izbor hrane i preparata i Osnova opreme za akvariste - toplovodne i hladnovodne ribe u akvarijumu.Nadamo se da su Vam dobijene informacije i saveti sa stranica bili od pomoći.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam bradatu agamu staru 4 meseca i dugačku oko 20cm. Od kada sam je dobio normalno je jela 3 bube ujutru i šargarepa, zelena salta tako i uveče više nije htela. Protekla dva dana neće ništa da jede. Pojede jednu kockicu šargarepe i neće ni bube ni crve. To me pomalo zabrinjava, pa ako možete molim vas mi pomozite. Pozdrav. VukO: Neprikladan smeštaj i/ili loša ishrana većinom su uzroci zdravstvenih problema kod vodenih agama. Glavni simptomi bolesti su: inaktivnost, odbijanje hrane, povrede ili otekline na telu, crvenilo ili otok u ustima, otežano disanje, otečenje zglobova, proliv. Neke bolesti može lečiti samo veterinar, međutim u većini slučajeva poboljšanju zdravstvenog stanja pridonosi prilagođavanje uslova okoline i ishrane ukoliko odstupaju od preporučenih vrednosti. Prema opisanom nisam u mogućnosti da odredim što je tačno s Vašim ljubimcem. Naime, odbijanje hrane može za uzrok imati različite zdravstvene poremećaje.Tako, mogu se izdvojiti paraziti, problemi u vezi sa respiratornim problemima, nepravilno ili neadekvatno držanje ili hranjenje,... Iz tog razloga, odlazak kod veterinara je nužan kako bi se postavila dijagnoza kao i pomoglo ljubimcu na najprikladniji mogući način. Za to vreme, probajte maksimalno da osigurate prikladni smeštaj za ljubimca, kako bi dodatno potpomogli i ubrzali proces lečenja.O uslovima držanja bradate agame pisali smo u tekstu Bradata agama (Pogona Vitticeps).

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Akvarijum je 130l, protok vode je 10 puta u sat vremena. Imam puno bio-sunđera. Nemam hranjivu podlogu. U akvarijumu imam Vallisneriu, Sagitariu, Anubias i Staurogyne repens. Naime Sagittaria je ista i nakon 2 nedelje, dok Vallisneria buja. Ja sam u biljnom ak. početnik pa me zanima da li moram dodavati gnojivo i co2. Napominjem da mi ne igra ulogu toliko brzina rasta, nego da mi bilje ne uvene. Pošto su biljke nezahtevne, da li je uopšte potrebno dodavati co2 i gnojivo? U pozadini želim popuniti zid od Valisnerije, a niske biljke delomično. Najviše bih voleo ako ne bih morao prignojavati ili dodavat co2, ali ako moram možete li mi preporučiti nešto, po mogućnosti jednostavnije? DarkoO: Prvenstveno treba uzeti u obzir činjenicu da sve biljke ne rastu podjednako.Bilo bi dobro staviti prehranu za biljke, neko jednostavno sredstvo u tekućem obliku. Od preparata za prihranu preporučam Easy life – ProfitoRiječ je o koncentriranom, potpunom gnojivu za biljke koje sadrži željezo, kalij, mangan i druge važne sastojke; ne sadrži nitrate i fosfate. Bitno ga je koristiti jer ne postoji hranjiva podloga u akvariju.Ukoliko se pojave promene na biljkama, odnosno ukoliko počinju menjati boju u žuto, trunuti listovi i slično, dobro bi bilo početi koristiti preparat EasyCarbo, od istog proizvođača, a reč je o gnoju za akvarijsko bilje na bazi ugljika.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Trebao bih da napravim akvarijum od 800 l koji bi bio ugrađen u zid od knaufa. Sme li se praviti od aluminijuma? Reč bi bila o tri strane i podu od aluminijuma (nepropusno zavarenog) i prednja strana od stakla. Naravno, aluminijum se ne bi video, ali ima li štetnih uticaja na stanovnike?GoranO: Materijali koji su se pokazali kvalitetni i koji su najčešći u upotrebi za izradu akvarijuma su staklo, plastične mase kao što je pleksiglas ili akril zbog svoje manje težine. Osim što propuštaju svetlost, vrlo su jednostavni za održavanje i higijenu akvarijuma i ne otpuštaju ništa u akvarijsku vodu. Materijali kao što su kamen, metal i sl. prenose vibracije, što svakako može štetiti stanovnicima akvarijuma i vrlo važno je da takvi materijali reaguju sa akvarijskom vodom što nikako nije dobro za ribice.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Koliko živi akvarijska žabica? Možete li mi reći nešto o uzgoju i šta mi sve treba za nju?Hvala!O: Akvarijske žabice nisu zahtevni kućni ljubimci i iz tog razloga se preporučuju za početnike. Mogu se držati sa zlatnim ribicama. Takođe se mogu hraniti sa hranom za zlatne ribice. Akvarijske se žabice se mogu hraniti s manjim crvima i to svakih 3-4 dana ili se može koristiti zamrznuta hrana. Žive ispod površine vode, ali izlaze i na površinu po kišik.Akvarijum ne mora biti veliki, ali ako se s njima drže i zlatne ribice veličina akvarijuma se izračunava s obzirom na veličinu i broj ribica. Voda mora biti čista i pripremljena sa sredstvima za pripremu vode koja veže hlor i teške metale. Temperatura vode je jednaka kao i za hladnovodne ribe (22-25ºC). Preporučuje se i filter kako ne bi morali prečesto da menjate vodu što je dosta stresno za njih. Idealan pH vode je 7,2-7,6. Osim sa zlatnim ribicama, mogu se držati i sa toplovodnim ribicama (tetre, šarkovi, cooli) i sa betama.