Pitajte Veterinara

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa od 10 meseci. Jede kuvanu hranu i vitamine u tabletama, ali je skoro počela da jede ugalj. Da li to znači da joj nedostaje neki sastojak u ishrani i koji? Hvala unapred, Nina O: Period rasta je najvažnija faza u životu psa, zato je veoma bitno da posebnu pažnju obratite na pravilnu i uravnoteženu ishranu. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37%  - 38% za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila pojava rahitisa. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5% i 2% kalcijuma, a 1% - 1,5% fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo. Najbolje bi bilo koristiti već pripremljenju hranu superpremijum kvaliteta.U našoj ponudi možete pronaći najkvalitetniju hranu superpremijum kvaliteta, različitih proizvođača (Alleva, Brit Care, Royal Canin, Hills, Eucanuba itd.). Korišćenjem hrane superpremijum kvaliteta, podmirujete sve potrebe organizma u razvoju. Konzumiranje uglja može predstavljati potrebu da se nadomesti eventualni nedostatak vitamina i minerala u organizmu. Preporučila bih Vam da koristite neki od  vitaminsko-mineralnih preparata iz medicinskog programa. Njih takođe možete pronaći u ponudi Pet Centra. Preparati sadrže optimalne količine i pravilan odnos kalcijuma i fosfora, a pored toga i dovoljnu količinu vitamina i esencijalnih masnih kiselina: Pet Phos, Canina, Ebi Vet, Cafortan, Dr Alders, Happy Dog, itd.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa rase alpski brak jazavičar koji ima par godina. Želeo bih da kupim  štene američkog pitbul terijera. Zanima me kako bi se slagao sa njim i da li bi možda došlo do fatalnih posledica. Hvala  unapred, Stefan O: Postoje oprečna mišljenja o pit bul terijerima. Kroz zadnjih nekoliko desetina godina, novinski članci o učestalim napadima na ljude doveli su ovu rasu na "loš glas", premda će svaka porodica koja ima ovog psa za kućnog ljubimca potvrditi da se radi o izuzetno privrženom i nežnom psu. Neosporno je da se radi o izuzetno privrženom, inteligentnom i dobroćudnom psu koji pokazuje izrazitu naklonost prema svojim ukućanima, često i strancima pa čak i veterinarima. Međutim, radi se o pasmini koja ima u svom temperamentu ugrađenu dozu agresivnosti te u rukama neodgovornog i neprikladnog vlasnika može ispoljiti izuzetno teško ukrotivu, agresivnu narav.Kod izbora pola možda bi trebalo obratiti pažnju na to da psi ispoljavaju agresivnost uglavnom prema pripadnicima vlastitog pola, iako - ako je pas socijalizovan - s drugim psom u kući ne bi trebalo biti nikakvih problema.Ukoliko Vaš alpski brak nije socijalizovan i pokazuje znake netrpeljivosti prema drugim psima, Vaš izbor nije najsrećnije rešenje.  Sve za vašeg ljubimca možete pronaći na sajtu Pet Centra. 

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam ženkicu od 7 meseci, vrlo veselu ali i nemirnu. Ponekad ume da bude prava napast, grize sve po kući. Pre nekih nedelju dana dobila je prvu "menstruaciju" pa, s obzirom na to da znam da sledi kritičan period teranja, držim je na povodcu i vodim računa jer ne planiram da je parim. Kada bi bilo pravo vreme za sterilizaciju? Olivera O: Sterilizacija podrazumeva potpuno hirurško odstranjivanje materice i jajnika ženki koje se izvodi u opštoj anesteziji. Sterilizacija pasa je apsolutno preporučljiva intervencija sa zdravstvenog aspekta životinje. Pravo vreme za ovaj zahvat zavisi od zdravstvenog stanja psa. Sterilizacija se može izvoditi kao preventivna mera u sprečavanju bolesti mlečne žlezde i reproduktivnih organa kao i lažne trudnoće ali i kao nužna mera kod hormon zavisnih tumora, bolesti reproduktivnih organa, dijabetesa, epilepsije, bolesti štitne žlezde.Najviši procenat preveniranja tumora mlečne žlezde zabeležen je ukoliko se sterilizacija izvrši pre ili neposredno posle prvog teranja. Kad se sterilizacija izvrši kasnije, posle nekoliko teranja, taj preventivni efekat se smanjuje tako da gotovo i nema smisla. Pojava tumora nema veze sa brojem parenja jedinke, pošto se tumori podjednako pojavljuju kod ženki koje nisu ni jednom parene i kod onih koje su parene nekoliko puta. Pošto jedno parenje nema uticaja na preventivu pojave tumora, ženku bi trebalo sterilisati pre ili posle prvog estrusa ili je redovno pariti tokom svakog ili svakog drugog teranja. U svakom slučaju, bolje je raditi sterilizaciju kao preventivnu meru zbog toga što je rizik koji nosi operacija minimalan i takav zahvat se izvodi rutinski. Kod već bolesnog psa postoje brojni rizici za izvođenje ove hiruške intervencije. Ukoliko vlasnici žele da pare svoju ženku, trebalo bi da je sterilišu posle završene reproduktivne faze života, a ukoliko ne - onda bi to trebalo uraditi pre prvog estrusa. Zbog hormonski uslovljenih promena na polnim organima kuja tokom "teranja", preporučujem Vam da sterilizaciju odložite. U teranju dolazi do jače prokrvljenosti celog genitalnog trakta. U poređenju s periodom van ciklusa (anestrija), povećana je mogućnost komplikacija zahvata u smislu krvarenja. Kako se kuje teraju dva puta godišnje, kastracija (sterilizaciju) se preporučuje u periodu kada su polni organi u mirovanju, otprilike 2 meseca nakon početka teranja, ali unutar perioda do očekivanog sledećeg teranja. Prednosti sterilizacije kuje su, osim što nema teranja odnosno krvarenja i neželjenog potomstva, u tome što kuja neće oboleti od neoplastičnih tvorevina polnih organa i mlečnih žlezda, te gnojnih upala materice (pyometra). Zahvat se obavlja u opštoj anesteziji, a Vaša ljubimica isti će dan moći kući.   Svu dodatnu opremu za vašeg ljubimca možete pronaći u Pet Centru.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Da li Bernardinac, štene 3 meseca staro, može da jede Pet centar hranu ili Astor? I da li se sme hraniti samo granulama tokom celog života, da li je to zdravo za njega? Da li sme da se kupa? Hvala unapred, BojanO: Hrane Pet Centar i Astor su namenjene psima koji su završili svoj telesni rast, tj. odraslim psima. Ne bi bilo dobro da hranite štene bernardinca tim hranama zato što odnos hranljivih sastojaka ne odgovara organizmu u porastu. Preporučila bih Vam da koristite hranu Alleva Giant Puppy&Junior, koja je namenjena štencima velikih rasa. Ona u svom sastavu sadrži sve neophodne sastojke koji su optimalno izbalansirani i potpuno odgovaraju organizmu koji raste.Suvom hranom (granulama) pas se može hraniti čitavog života. Pored hrane neophodno mu je obezbediti stalno dostupnu vodu. Hrane superpremijum kvaliteta imaju sve potrebne materije i nije potrebno dodavati vitaminsko - mineralne preparate niti  dodatnu hranu. Prednost gotovih hrana je u tome što ne treba gubiti vreme na pripremu hrane i ako se drži u dobrom uslovima (hladno i suvo mesto bez direktne sunčeve svetlosti), male su šanse da se pokvari i da postane zdravstveno neispravna. Ukoliko pas slabije prihvata suvu hranu, možete ga hraniti i vlažnom hranom (konzerve, sosevi, paštete). Takođe, vlažnu hranu možete mešati sa granulama i tako učiniti obrok ukusnijim.Najbolje je da psa kupate što ređe, a preporuka je da to bude maksimalno 4 puta godišnje. Kupanje može biti veliki stres za psa (naročito ako se sprovodi prvi put). Takođe, ako temperatura prostorije nije odgovarajuća, pas se može prehladiti. Zato se preporučuje da se tek po primanju vakcine protiv besnila i perioda stvaranja imuniteta (15 dana) štene okupa prvi put. U međuvremenu štene možete okupati "suvim" šamponom.U našoj ponudi možete naći sredstvo za suvo pranje Trocken - Shampoo (Trixie), koji se nanosi direktno na kožu i dlaku. Blago se utrlja, a zatim se četkanjem ukloni sa kože. Talk na svoju površinu absorbuje nečistoće i neprijatne mirise. Ovo i ostale higijenske proizvode za štence možete pogledati u Pet Centru. Štene se kupa isključivo šamponima koji su namenjeni štencima, a u našoj ponudi postoje sledeći šamponi: Shampoo per cuccioli (Armonie naturali), Essentilas tearless, My first puppy shampoo (Greenfields), Puppy shampoo (Ebi vet),  Natural ph Shampoo ciccioli (Friskies), Puppy & Cat shampoo Pet smoothies, Welpen (Trixie), šampon za štenad miris badema (Skalar).

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku zlatnog retrivera staru 5 meseci. Ja sam je vakcinisao i ravakcinisao, ali me interesuje da li da je vakcinišem i protiv besnila, jer jedni kažu da je vakcinišem a drugi ne? Da li treba da primi još neke vakcine osim te tri? Unapred hvala, Nenad O: Besnilo je najopasnija zoonoza (bolest koja se prenosi sa životinje na ljude). Pas se (po Zakonu) protiv besnila vakciniše sa minimum tri meseca starosti, a svake godine se ponavlja, radi održavanja nivoa antitela na određanom nivou. U upotrebi je vakcina sa inaktivisanim virusom. Ova vakcina ne može da izazove zdravstvene probleme. Proizvođač vakcina garantuje valjanost odnosno delotvornost vakcine (titar tj. količinu antitela koji štiti životinju) 12 meseci od vakcinisanja životinje. Kako titar pada tokom vremena, vakcina se ponavlja jedan put godišnje.Vakcinacijom se podstiče imuni sistem na stvaranje specifičnih antitela. Savetujem Vam da psa odvedete veterinaru kako bi ga pregledao, vakcinisao i obeležio  mikročipom (ovo je takođe zakonska obaveza, i ne predstavlja nikakvu opasnost za zdravlje psa). Imunitet se stvara posle 15 dana od vakcinacije. O besnilu možete više pročitati ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Pre svega pozdrav ekipi veterinara koji su nam uvek na raspolaganju i uvek nam izadju u susret svojim korisnim savetima. Pas kojeg imam je Argentinska doga, stara 14 meseci. Pas je kao i gazda sportski nastrojen i hiper aktivan. Pored sve te kondicije  i snage koju je pas imao, došlo je do neke povrede na prednjoj nozi, tačnije zglobu gde je veterinar utvrdio neke manje promene i savetovao mirovanje! Pas je imao totalno redukovane aktivnosti koje su bile u vidu šetnji i igre sa drugim psima. Kako je taj problem bio prilicno saniran tabletama glukozamina, Royal canin Mobility ishranom i tabletama GAG. Pre par dana primetio sam nekakvu džombu na butini, koju sam jednostavnim istezanjem noge vratio na mesto. To se u naredna dva dana desilo u nekoliko navrata kada pas treba da digne nogu visoko. Veterinar je ustanovio LUKSACIJU PATELE . Na rtg. snimku se ne vide degenerativne promene, ali je on predložio operaciju. Da li pas može narednim mirovanjem i nekom terapijom da izbegne operaciju? Da li pas nakon operacije ima mogućnost ponovne povrede i koliko je motorika psa ovom operacijom smanjena? Imajte razumevanja za moj problem i detaljno me informišite, jer mi ovaj pas zaista mnogo znači. Srdačan pozdrav, LasloO: Patela je mala kost koja je umetnuta u tetivu velikog butnog mišića. Nalazi se sa prednje strane kolena, a predstavlja važan oslonac velikom butnom mišiću. Ova kost je lebdeća kost, sa svoje zadnje strane presvučena je hrskavicom kojom klizi pri pokretanju po donjem delu butne kosti, pa na rtg. snimku  patela izgleda kao klin, a na butnoj kosti postoji odgovarajući sulkus kako bi smer kretanja patele bio uvek isti.Problemi koji nastaju najčešće su vezani za traumu ili genetiku. Kao posledica traume ili slično, najčešće nastaje luksacija ili iščešenje, pri čemu specifične sile "izguraju" patelu iz njenog ležišta usporkos svim vezivnim vezama i mišiću koji se opire tome. Osim kod trauma, luksacija patele može se dogoditi i spontano prilikom normalnih kretnji i svakodnevnim aktivnostima psa. U tim slučajevima retkost je samo jedno iščašenje, već je češća situacija da se luksacije događaju povremeno i bez intenzivnih kretnji. Moguće je i da nakon prvog traumatskog iščašenja, sledom čitavog  niza faktora dođe do trajne nestabilnosti u tom području, pa patela postane "luksabilna", odnosno sklona iščašenjima. Ukoliko nema početne traume, već patela od prve "iskače" bez traume, govorimo o predispoziciji za to, a pojavljivanju može pogodovati i mišićna slabost.Upravo problemi sa patelom česti su uzrok šepanja pasa kako malih, tako i većih rasa pasa. Najčešće nastaje medijalna luksacija patele, gde patela "isklizne" prema medijalnoj strani kolena. Ređe se viđa lateralna luksacija patele, kada patela sklizne na spoljašnju stranu kolena. Medijalna luksacija patele češća je u manjih rasa i to u ženki, dok lateralnu luksaciju češće susrećemo u velikih rasa  pasa. No, postoje i izuzeci pa se ponekad i nađe lateralna luksacija u manjih rasa, a medijalna u velikih. Najčešće se javlja prolazna bol i šepanje, a pas ponekad poskakuje poput zeca. Kada kod psa za kog znamo da ima luksaciju patele dođe do akutnog bola i šepanja moramo obratiti pažnju na druge moguće uzroke takvih simptoma, kao što je povreda ligamenata kolena. Stepen luksacije  određuje intentizet i učestalost šepanja: Prvi stepen  luksacije: koleni zglob je normalan, a do luksacije patele dolazi samo kada je zglob u ekstenziji i kada pritisnemo patelu. U ovom stadijumu bolesti, najčešće nema manifestnih znakova bolesti pa se i ne preporučuje hirurški zahvat. Drugi stepen: u ovom slučaju patela obično leži na svom mestu, ali u fleksiji zgloba dolazi do njene luksacije i ona ostaje luksirana dok ju pritiskom ruke ili stavljanjem zgloba u ekstenziju ne vratimo nazad na mesto. Ponekad se sama patela vrati natrag prilikom istegnuća noge i šepanje prestaje. U ovom stadijumu bolesti već su moguće degenerativne promene na samoj strukturi kolena pa se preporučuje operativni zahvat. U ovom stadijumu  vidljivi su i znakovi bolesti, odnosno šepanje, poskakivanje i držanje noge u vazduhu. Treći stadijum bolesti: patela je gotovo uvek luksirana, a ponekad se može vratiti na mesto postavljanjem noge u ekstenziju. Četvrti stepen: patela je konstantno luksirana i ne može se vratiti na mesto. Ovakvo stanje potrebno je što pre sanirati, naročito u mladih pasa, kako ne bi došlo do daljih oštećenja zgloba. Zavisno od inteziteta bola i šepanja, osim hirurške, prepisije se i terapija analgeticima. Osim analgetika preporučljivo je davanje preparata sa hondroitin i glukozamin fosfatom. Npr:  GAG forte Canina koji možete pronaći u našem Pet Centru. Sve što Vam je potrebno za vašeg psa možete pogledati na sajtu Pet Centra.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Kada napolju pada sneg neki psi počinju da jedu pahuljice koje padnu na zemlju ili ispruže jezik i hvataju ih u vazduhu. Da li on tako "piju" vodu pošto sneg sadrži vodu ili je nešto drugo u pitanju? Hvala unapred, MartaO: Uopšteno se smatra da hladno vreme i sneg nisu smetnja, kako za odrasle pse tako i za štenad, koja posebno vole igru na snegu i nije neobično da - kako kažete -  ispruže jezik i ližu sneg. Naravno, ne treba preterivati i ne treba mu dozvoliti da jede sneg jer može doći do prehlade, koja rezultira povišenom telesnom temperaturom i promenom opšteg stanja. Svakako da psa treba navikavati na izlaske na sneg, pogotovo ako do tada nije bio u prilici da se sretne sa time.Tokom zimskih meseci povećan je rizik da se Vaš ljubimac razboli, posebno kod pasa koji izlaze u šetnju iz toplog doma. Najveća opasnost preti šapama i vrhovima ušiju, pogotovo ako pas boravi dugo na otvorenom, jer psi koji žive u stanu nisu prilagođeni dugom boravku na niskim temperaturama. Zato pre izlaska na sneg zaštitite šape Vašeg psa. Za tu namenu postoje specijalne zaštitne kreme za negu šapa, koje štite od promrzlina i od nastajanja ranica izazvanih solju.Dužina dlake je veoma bitan faktor zaštite od niskih temperatura. Psi duge dlake su otporniji na niske temperature od onih kratke dlake koji ne bi trebali da se izvode bez zaštitne odeće, a boravak na otvorenom im je potrebno ograničiti na kraći vremenski period. Bez obzira na niže temperature i sneg, pse je potrebno svakodnevno izvoditi u šetnju. Ukoliko primetite da pas drhti - to je znak da mu je hladno. Organizam na taj način reaguje, tj. ubrzava metabolizam da bi održao telesnu temperaturu, to je ujedno i najbolji pokazatelj kada je potrebno prekinuti šetnju. Nakon povratka potrebno mu je oprati šape toplom vodom i temeljno obrisati - osušiti šape (jer vlaga u tom području predstavlja povoljnu sredinu za razvoj gljivica), i ako je potrebno telo istrljati peškirom i osušiti. U Pet centru možete da kupite specijalnu obuću i odeću za pse, kao i specijalne kreme na bazi propolisa koje ne isušuju šape, već one postaju na taj način otpornije na hladnoću i vlagu.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog pinča starog sedam godina, i posle dosta premišljanja odlučili smo se da ga kastriramo iz više razloga, a glavni je zbog agresivnosti prema drugim psima. Kastriran 31.10., sve dobro prošlo, ali četvrti dan od operacije ga napadne veliki pas lutalica i ujede ga za glavu. Taj dan počinje da povraća i gubi ravnotežu. Na glavi nema ožiljka, samo mala krastica ali jako je bolno (ne može da trese ušima). Dođe veterinar, 3 dana antibiotici i rymadil protiv bolova. Sada kuca normalno jede, bol u glavi se znatno smanjio, ali više nije kao pre. Repić mu je podvijen, jako se boji čak i nas (jer ga držimo kad mu daju inekcije, a on nikad nije bio bolestan, pa mislim i da se tu jako istraumirao), ne želi da radi ono što je najviše voleo, samo leži u svojoj korpi i spava. I primećujem da podiže zadnju šapu prilikom šetnje. Imate li vi odgovor na ovakvo povlaćenje? Hoće li to prestati, jer je bio i više nego vedar i živ psić! Da li treba da ga vodim da ga pregleda neki drugi veterinar (premda mi ga je žao da se traumira, jer teško podnosi bilo kakvo zagledanje njega)?  Unapred hvala, Višnja O: Traumu glave redovno prati smanjenje ili gubitak funkcija mozga koje su obično posledice potresa mozga, edema, kontuzije, razderotine, frakture, kompresije ili krvarenja. U slučaju traume glave u pasa najpre bi trebalo obratiti pažnjiu na sledeće simptome: razlike u izgledu zenica, da li su udovi kruti ili mlitavi, neuobičajeni pokreti očiju, krvarenje iz nozdrva, krvarenje iz ušnog kanala, napadi, držanje glave na jednu stranu. Naravno, komplikacije stanja, osim uginuća, su i trajne posledice gubitka funkcija ekstremiteta (nemogućnost hodanja) ili bilo kojeg drugog organskog sistema. Povrede glave zahtevaju detaljniju dijagnostiku. Ovo je neophodno za prepoznavanje povrede glave i utvrđivanje težine povrede. Kompletna anamneza i opšti klinički pregled najvažniji su delovi inicijalne dijagnoze povrede glave. Prema prvim nalazima, veterinar može sprovesti neurološki pregled. Veterinar bi trebao zdravstveni status koji može uključivati procenu funkcija mozga i određivanja lokalizacije povrede. Kompletan neurološki pregled je ipak bolje uraditi kada je pas u potpunosti budan jer je u većini slučajeva potrebno proceniti i da li su prisutne i teže ozlede poput ozleda kičmene moždine i unutrašnjeg krvarenja. Tek kada je pas stabilan sprovodi se ostali kompletan klinički pregled kako bi se uočile i manje povrede koje direktno ne ugrožavaju život psa. Dodatne pretrage koje bi bilo dobro uraditi su: neurološki i pregled oko fraktura i krvarenja, analiza krvi (naročito nivo hematokrita kako bi se isključila krvarenja), biohemija krvi. Kontinuirani neurološki pregledi neophodni su u procenjivanju progresije stanja i prognoze i ocene terapije. Takođe, preporučljivo je uraditi RTG-snimak kako bi se odredile frakture i eventualne povrede mozga. Indikovano bi bilo uraditi CT i MRI ali se te dijagnostičke metode kod nas još uvek ne koriste. Lečenje trauma glave prvenstveno zavisi od uzroka i veličine. U lečenju se sprovodi nadoknada tečnosti infuzijama, zatim se daju lekovi protiv bolova, lekovi za smanjenje otoka mozga, po potrebi lekovi za smirenje ako se jave napadi. Od velike je važnosti ponavljati neurološki pregled kod veterinara jer se stanje ozleđenog mozga može menjati relativno brzo. Promatranje od strane vlasnika ima važnu ulogu u lečenju problema. Najbitnije je nekoliko dana nakon povrede pomno posmatrati psa te ukoliko se uoče sledeći znaci zatražiti hitnu pomoć veterinara: zenice su proširene ili postoji neuobičajeni pokret očiju, nekoordinacija, držanje glave na stranu ili hodanje ukrug, udovi koji se čine ukočenima ili pak mlitavima, krvarenja iz ušiju ili nozdrva, napadi. Optimalna terapija za Vašeg psa je kombinacija kućne i profesionalne nege. Redovno dajte preporučene lekove, posmatrajte stepen aktivnosti, apetit i zainteresovanost kako biste bili u stanju da veterinaru date što bolju anamnezu. U svakom slučaju Vam savetujem da psa odvedete veterinaru i uradite rentgenski snimak. Svu potrebnu opremu za Vašeg psa možete pogledati na sajtu Pet Centra.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me do kog uzrasta štene treba hraniti 3 puta dnevno, a kada treba preći na hranjenje ujutro -naveče, a kada  samo naveče? UrošO: Što se tiče broja obroka, postoji određeno pravilo hranjenja šteneta. Naime, preporučuje se da se štene u uzrastu od jednog do dva meseca hrani i do 5 - 6 puta dnevno. U tom periodu neophodan je veći broj obroka  zbog osetljivog i nedovoljno razvijenog digestivnog sistema. Do 6-tog meseca starosti hranite štene 4 puta dnevno, zatim smanjite na 3 pa na 2 obroka dnevno, uvek u isto vreme. Hranjenje više puta dnevno obezbeđuje štencima dovoljno energije za rast i otpornost organizma.Prelazak sa 3 na 2 obroka, u određenom uzrastu šteneta nije nužan. Poznato je da mnogi psi sami izbace treći obrok, odnosno, za njega postanu nezainteresovani. Kada štene završi svoj telesni razvoj, možete ga hraniti jednom dnevno. Ono na šta je potrebno da obratite pažnju je kvalitet hrane i pridržavanje preporuka proizvođača hrane o dnevnim količinama hrane koja je predviđena za uzrast šteneta i telesnu težinu i koju ne biste smeli da prekoračite.Prekomerno konzumiranje hrane dovodi do gojaznosti, koja može da izazove niz zdravstvenih problema. Preporučujemo da pogledate hranu za štence iz ponude Pet Centra.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Ćao! Imam štene Američkog staforda, oštenjeno 11.10.2008 godine, pa me interesuje kad bih trebao da počnem da mu dajem kalcijum, ili šta bi mi vi preporučili? Planiram da mu kupiram uši, pa da bi ih ispravio. MilanO: U ovom periodu njemu je potrebno dvostruko više energije nego odraslom psu i tačno izbalansiran odnos kalcijuma i fosfora, ostalih minerala i vitamina. Digestivni trakt mladog psa je vrlo osjetljiv i nedovoljno razvijen i ne može preuzeti (razgraditi) velike količine hranjivih materija. To se odnosi na aminokiseline, vitamine, minerale, ugljene hidrate i drugo. Prekomerno davanje hrane i dodatnih minerala i vitamina izaziva bolesti digestivnog i mokraćnog sistema kao i poremećaj izgradnje koštanog dela organizma (duge cevaste kosti, zubi).Ako u ishrani Vašeg ljubimca koristite gotovu dehidriranu hranu poput hrane Hill's, Eukanuba i Royal Canin, tzv. super premium hrana koja je u potpunosti izbalansirana prema potrebama šteneta u razvoju ili potrebama odraslog psa, nema svrhe dodavati kalcijum, jer time izbacujete iz ravnoteže već pripremljen i tačan odnos kalcijuma i fosfora u dehidriranoj hrani, remetite resorpciju ostalih hranjivih materija u crevima i stvarate podlogu za razvoj nekih bolesti (nedovoljno čvrste kosti, atritis, pesak u urinu i drugo) koje će se ispoljiti u kasnijoj dobi psa.Za pravilnu resorpciju kalcijuma i fosfora neophodni su liposolubilni vitamini A i D. U slučajevima kada je to potrebno (kada psa hranite hranom komercijalnog kvaliteta) potrebno je dodavati kalcijum i fosfor koji su sastavni deo multivitaminskih preparata. U ponudi Pet Centra nalazi se široka paleta kalcijumskih preparata: Welpenkalk - Canina, Caniletten - canina, Pet Phos - Sogeval, Cafortan, Mineral - Bewi dog, Super Cal - dr. Alder, itd.    

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Prije 2 mjeseca kupila sam štene dobermana i držim ga u stanu. Kupila sam sve što je potrebno za  njega, od korpe, šampona, igračaka... Naime, ovo štene dobermana nije nimalo razigrano, strašno se brzo umara i čudno diše. U početku je hroptio dok je disao nakon čega su mu dijagnosticirali bronhitis. Sada ne hropti ali i dalje čudno diše, nekako preduboko iz stomačića. Više mi liči na konstantno izdisanje nego na disanje. U zadnja dva dana stalno ima proliv i mokri svako malo, ne znam šta mi je činiti. Šta da mu dam? Inaće hranim ga Pro plan hranom za štence. Šta mi je činiti? Pomozite!Asja O: Dyspnea ili otežano disanje najčešće je posledica oboljenja respiratornog i/ili kardiovaskularnog sistema. U bolesti respiratornog sistema koje mogu izazavati dispneu svrstavamo: astmu, bronchitis, hroničnu opstruktivnu plućnu bolest, laringealni edem, cističnu fibrozu, emfizem, pneumonia pneumotorax, pulmonalna embolija, pulmonalna hipertenzija itd. Od bolesti kardiovaskularnog sistema pomenula bih: srčanu slabost, kardiomiopatija, ishemijska bolest srca, perikarditis. Pored bolesti srca i pluća, otežano disanje može nastati i u slučajevima postojanja anemije, leukemije, metaboličke acidoze, sepse, hipotireoidizma.Dispneja se prepoznaje po raširenim nozdrvama, dubokom, napornom udisaju, koje je često praćeno izraženim šumom, životinja zauzima poseban stav, širi prednje ekstremitete, naporno udiše, dok su jasno izraženi međurebarni prostori. Životinja je mirna, često zauzima sedeći stav ili stoji, veoma se sporo i obazrivo kreće. Ako se podvrgne fizičkom naporu, tada se stanje pogoršava, otežano disanje je sve izraženije. Dispneja može biti više izražena u toku inspirijuma (udisaja) i tada se zove inspiratorna dispneja, a kada je više izražena u toku izdisaja, tada se zove ekspiratorna dispneja. Ekspiratornu dispneju najčešće izaziva bronhitis i plućni edem. Poznaje se po tome što je faza udisaja znatno skraćena, dok je izdisaj težak, dug, i posebno se koriste mišići trbušne prese koji pomažu ekspirijum.Laryngitis, tracheitis, bronchitis i pneumonia su najčešće bolesti koje se javljaju kod pasa, a koje mogu izazvati pojavu otežanog disanja. Mogu biti neproduktivne kada se ne pojavljuje eksudat, ali dolazi do masovne erozije mukoznih membrana, dok kod produktivnog zapaljenja dolazi do nakupljanja veće ili manje količine eksudata, pa se tada pored otežanog disanja može primetiti i hroptanje, kašalj itd. Migracija larvi Toxocara canis (pseće gliste) kroz plućni parenhim može izazvati lezije i pojavu eozinozilne pneumonije. Pored kašlja, primećuje se i nadutost abdomena, povraćanje, proliv, slabo napredovanje itd.Dijagnostika bolesti se svodi na posetu veterinaru koji uzima detaljnu anamnezu, obavi klinički pregled psa a zatim, u zavisnosti od nalaza predlaže da se urade dopunske, specijalne metode pregleda. Od velike bi koristi bilo uraditi biohemijske analize i krvnu sliku kako bi se stekao osnovni uvid u zdravstveno stanje. Od specijalnih metoda pregleda u cilju dijagnostikovanja bolesti respiratornog i kardiovaskularnog sistema najčešće se koriste rendgenska dijagnostika, ultrasonografija, bronhoskopija, EKG itd.Preporučila bih Vam da se obratite profesorima Veterinarskog Fakulteta kako biste uspeli da dođete do prave  dijagnoze i na vreme primenili  adekvatnu terapiju. Svu potrebnu opremu za Vašeg ljubimca možete pronaći u Pet Centru.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Planiram da napravim kućicu za psa, ali ne znam kolika visina, širina...bi trebala da bude? Pas mi ima 6 meseci, ali ne znam koje je rase pošto sam ga našla. Za sada je visoka oko 50 - tak cm. MarijaO: Kada vlasnik odluči da njegov pas provede životni vek napolju, u dvorištu, onda je neophodno da poštuje neka pravila kako bi pas bio bezbedan i kako bi mu se omogućili optimalni uslovi za život. Klimatski faktori mogu negativno uticati na zdavlje psa, a na našim prostorima variraju od temperature blizu 40 stepeni, pa do -15 stepeni, pa je neophodno napraviti sklonište za psa. Iz tog razloga kućica mora  biti skoro idealna za sve vremenske prilike. Pored pravilno sagrađene kućice, bitno je postaviti je na ispravno mesto u dvorištu.Kućica bi u Vašem slučaju trebalo da bude visoka od 70 - 90cm, širina kućice može da bude oko 70 cm, a dužina 80 cm. Kućicu bi trebalo sagraditi od drveta, jer je drvo prirodni materijal. Krov kućice treba da je pod kosinom (jedna kosina, tako da jedna strana kućice bude za 10 - 15 cm viša od druge). Krov je potrebno prekriti materijalom koji je vodootporan, koji ne zadržava vodu, koji je dugotrajan, može izdržati i visoke temperature, a poželjno je i da se ne kliza, jer psi vole da skoče na krov svoje kućice. Takav mateijal može biti tegola. Pod kućice treba da bude podignut od zemlje (desetak cm) i takođe izgrađen od drveta.Kućicu bi trebalo postaviti tako da pas ima uvid u celo dvorište, a naročito na ulaz u kuću, kako bi mogao da primeti svakoga ko ulazi u dvorište i tako lajanjem mogao da Vas obavesti da imate posetioca. Morate paziti da kućica ne bude vratima okrenuta ka pravcu duvanja vetra, tako da pas u njoj bude apsolutno zaštićen. Takođe ne bilo poželjno ni da je kućica na direktnom suncu, jer će doći do pregrevanja vazduha u njoj što može izazvati pojavu toplotnog udara. Pored kućice stavićete posude za hranu i vodu, a poželjno bi bilo da i one budu zaštićene od vremenskih prilika.U ponudi Pet Centra možete naći idealne kućice za Vašeg ljubimca, koje su urađene po svim zoohigijenskim standardima (Karlie), kao i prostirke koje možete stavljati na pod kućice u vreme zimskih meseci.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam srednju pudlu staru skoro dva meseca. Šta je najbolje da joj dam za čišćenje od parazita, i da li to mogu nabaviti u Pet centru? Sani O: Velika pretnja štencima su crevni paraziti. Oni mogu da izazovu vrlo blage ili čak neprimetne kliničke simptome, ali mogu da izazovu vrlo tešku i ozbiljnu kliničku sliku, tako da je čak i život životinje doveden u pitanje. Simptomi infekcije su nadut stomak i proliv kod šteneta u kome mogu - ali i ne moraju - da se primete crevni paraziti, mlade životinje su neraspoložene, bezvoljne, apetit im je slab, dlaka im je suva i lošeg kvaliteta, stomak im je često nadut i na pritisak bolan. Ponekad mlada životinja i povraća i dešava se da u povraćenom sadržaju budu primetni crevni paraziti.Štene treba tretirati tabletama za čišćenje od parazita, i to svake dve nedelje od 3. - 12. nedelje starosti, kao i posle toga svake četiri nedelje od 12. nedelje do 6. meseca života. Osim glistama, psi mogu  biti zaraženi i drugim crevnim parazitima od kojih su najčešće pantljičare. Buva je prelazni domaćin u razvoju male pseće pantljičare, pa je mogući izvor zaraze za štenad i neophodno je redovno sprovoditi zaštitu i protiv ektoparazita. Kod nas u Pet centru postoji široka paleta preparata za tu namenu. To su tablete Drontal plus, Dehinel plus, Prazinon plus, koje se doziraju prema telesnoj težini šteneta (1 tableta na 10 kg telesne težine), zatim Helmivet tablete, kao i Vitaminthe pasta. Za tretman šteneta protiv ektoparazita, u uzrastu u kojem je Vaše štene možete koristiti preparat Frontline u spreju.  

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imama mužijaka maltezera starog 13,5 meseci i ženku maltezera staru 11,5 meseci. Ženka još uvek nije imala teranje. Veterinar mi je rekao da to može biti normalno i da sačekamo još malo pre bilo kakvih analiza. Danas sam u nekoliko navrata primetila da ženka "naskače" na mužijaka i pomera  karlični deo kao prilikom parenja. Recite mi da li  to normalno? SabinaO: Dejstvo polnih hormona izaziva pojavu raznih promena u organizmu životinje. U takvoj situaciji dolaze do izražaja primarne i sekundarne polne odlike. Promene u ponašanju mogu biti veoma upečatljive. Kod sasvim mlade štenadi, kao urođeni vid ponašanja se može primetiti naskakivanje na ostalu štenad.Kod polno zrelih jedinki to je posledica rasta hormona koji ženke čine ženkama (estrogen, progesteron), a mužjake,  mužjacima (testosteron). Razlike u ponašanju među različitim polovima mogu biti velike, tako da se mužjaci uglavnom smatraju agresivnijim i neposlušnijim, dok su ženke veoma odane, i poslušne (sem u periodu teranja kada mogu pobeći od kuće da bi se parile). Ponašanje vaše ženke je fiziološko, u skladu sa hormonskim statusom. Ne bi trebalo da joj uskraćujete taj vid ponašanja, već da to shvatite kao prirodnu pojavu.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam psa starog 10 godina, mešanac velikog šnaucera i labradora. Pre 2-3 nedelje počeo je da kašlje. Kašalj je suv, kao da ga guši, a ništa ne iskašljava. Veterinar kaže da mu je srce oslabilo pa je kašalj prouzrokovan time. Terapija koju mu je prepisao je Aminofilin 200 mg ujutru i uveče i lasix na svaka 3 dana. Nažalost nema nikakvog poboljšanja, čak mi se čini kad popije Aminofilin da ga isti još više nadražuje. Napominjem da isti ima dobar apetit, veseo je i ima urednu stolicu? Ima li pomoći i da li je prepisana terapija adekvatna? Hvala, Vesna O: Oboljenja srca su češća kod pasa u srednjem i starijem uzrastu. Za razliku od oboljenja nekih drugih organa, ne mogu se lako uočiti sve dok se ne pojave neki teži simptomi, kašalj, teturanje i smanjene životne snage. Kao posledica srčane slabosti dolazi do zadržavanja tečnosti u plućima što se naziva plućnim edemom a nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji naziva se ascites. Psi u kasnijem stadijumu zatajenja srca postaju vidljivo manje aktivni i zamaraju se brže. Apetit im je obično smanjen, otežano dišu, dahću i kašlju i za vreme odmaranja. Bolesti srca razvijaju se mesecima, pa čak i godinama. Isto tako vrlo polako utiču na cirkulaciju krvi. Organizam može kompenzovati novonastalo stanje tokom nekoliko nedelja ili meseci, ali do određene tačke, kad više ovaj mehanizam nema efekta. Ubrzano, otežano disanje, plavi jezik, preterano slinjenje ili kolaps mogu biti jedni od prvih znakova loše prognoze. To je problem koji svakako mora da se rešava ambulantno tj. kod Vašeg veterinara jer se dijagnostika bolesti srca i pluća prvenstveno bazira na opštem kliničkom pregledu od strane veterinara, zatim RTG-snimku, EKG pregledom, kao i ultrazvukom, na osnovu čega veterinar propisuje terapiju. Takođe, pregled krvi i urina daće uvid u stanje i funkciju unutrašnjih organa. Što se tiče preporučenih lekova, važno je naglasiti da je potrebno da prođe par dana da bi se postigao terapijski efekat, ali posle otprilike dve nedelje je potrebno da kod Vašeg veterinara uradite kontrolni pregled na osnovu koga će veterinar dati svoj sud o delotvornosti terapije. Naročito je važno posvetiti pažnju i na ishranu i omogućiti umerenu aktivnost Vašeg ljubimca. Postoje posebne medicinske hrane indicirane kod srčanih oboljenja: Hill's Prescription Diet h/d - u dehidriranom i konzerviranom obliku i Royal Canin Early Cardiac takođe u dehidriranom i konzerviranom obliku. Hrana bi trebala da počne da se koristi čim se primete prvi simptomi bolesti srca. To je hrana koju bi pas trebalo da jede tokom čitavog života.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hoću da uzmem nemačkog ovčara uskoro. Želeo bih da moj pas bude baš veliki. Da li postoji poseban tretman ili lekovi koje bi trebao da uzima da bi rastao i imao dobru konstrukciju. Unapred zahvalan, Vaš svakodnevni gost u Pet centru, Branislav O: Nemački ovčar je snažan, inteligentan pas, pravougaonog telesnog oblika. Jasna je razlika u telesnoj građi među polovima, mužjaci su i do 10cm viši od ženki. Pravilnom ishranom od najranijeg doba uspevate da ostvarite sav genetski potencijal Vašeg psa.Informacije koje su zapisane u njegovom naslednom materijalu, a koje je nasledio podjednako od oca i od majke, uspevaju da dođu do punog izražaja samo ako su sve hranljive materije optimalno izbalansirane. Posebno je bitno da su belančevine zastupljene u dovoljnom procentu i da su dobre biološke vrednosti.Za pravilan rast Vašeg budućeg šteneta, preporučila buh Vam da ga hranite hranama premium ili superpremijum kvaliteta. U ponudi Pet Centra možete naći visokokvalitetne hrane za štenad, koje su namenjene kategoriji i uzrastu psa. Hranama su dodate materije koje pomažu pravilan razvoj hrskavica, što je za pse velikih rasa izuzetno važno. Nemački ovčar završava svoj razvoj sa 15 meseci  starosti, što znači da do tog perioda morate koristiti hranu za juniore velikih rasa. Sa navršenih 15 meseci možete smatrati Vašeg psa odraslom jedinkom i proceniti razvijenost Vašeg psa. Preporučila bih Vam korišćenje hrane Brit Care ili Alleva koje su optimalno izbalansirane.Važan faktor prilikom rasta šteneta, pored hrane je i redovna briga o zdavstvenom stanju, sa posebnim osvrtom na redovnu vakcinaciju i dehelmintizaciju. Naime, pas koji ima crevnih parazita, ne napreduje dobro, koliko god kvalitetnu hranu da mu obezbedite, prisustvo crevnih parazita može imati i toksični efekat, mehanički ometati prohodnost creva itd.Redovnom vakcinacijom se postiže stvaranje imuniteta, koji štiti psa od pojave određenih zaraznih bolesti. Samo zdrav pas može ispuniti svoj genetski potencijal i porasti do očekivane veličine. 

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pas, mešanac, star 14 godina, vrlo živahan u odličnom stanju, od pre dva dana ne može da legne, sedne, non - stop stoji, ne laje, cvili na dodir ili stisak, teško hoda. Veterinar je dolazio ali nije mogao dobro da obavi pregled jer kuca cvili na dodir. Dobio je  tri injekcije ali poboljšanje je slabo. Veterinar misli da je ukočenost  ili zglobovi. Možete li mi dati neki savet, i možda objasniti zašto ga boli na dodir (nema temperaturu, pluća su u redu, hoće da jede i pije vodu)? MinaO: Bol (dolor), predstavlja neprijatan doživljaj koji je posledica dejstva spoljašnjih ili unutrašnjih stimulusa. Najčešće se javlja u sklopu zapaljenske (inflamatorne) reakcije, kada je pored crvenila, otoka, oštećene funkcije, povišene temperature, takođe još jedan njen indikator.Bol izaziva promene u ponašanju i variranje fizioloških parametara na osnovu kojih se može doneti zaključak o postojanju bola čak i kada životinja ne pokazuje bol. Pored cviljenja, bol se može manifestovati i upornim održavanjem tela u određenom položaju (sedenje, ležanje, stajanje), slabijem ineresovanju za okolinu, padom apetita, nemirom, strahom itd. Od fizioloških parametara koji nam ukazuju na postojanje bola bitni su ubrzanje srčanog rada, proširenje zenica, ubrzano disanje, povišenje arterijskog krvnog pritiska itd. Jedinke se među sobom razlikuju po osetljivosti na bol, tako postoje jedinke koje bolje tolerišu bol, pa kod postojanja bola visokog intenziteta one pokazuju samo suptilne promene u ponašanju. Pokazivanje bola zavisi i od pola životinje, rase, starosti, tipa patoloških promena koje su dovele do pojave bola itd. Da bi se znalo poreklo bola, potrebno je da veterinar uzme detaljnu anamnezu, da pregleda životinju, ali vrlo često je potrebno primeniti specijalne metode pregleda: rendgen, ultrazvuk, laboratorijske analize itd.Bol koji je izazvan promenama na kičmenom stubu je visokog intenziteta i često ograničava životinju u kretanju, čak je i primorava na zauzimanja određenog stava koji joj olakšava bol. Kliničkim pregledom kičmenog stuba moguće je bliže odrediti bolno područje, a zatim uraditi rendgenski snimak tog područja i na osnovu njega dobiti više informacija o postojanju patološkog procesa. Abdominalni bol može biti jakog intenziteta i tada životinja uglavnom cvili i veoma bolno reaguje na dodir abdomena. Uzrokovan je najčešće inflamatornim procesima u abdominalnoj duplji, postojanjem velike količine gasova u crevima ili postojanjem tumora. Bol uzrokovan upalom plućne maramice (pleuritis) može biti dovoljno jak da životinja čak obazrivo diše i izbegava da legne. Veoma bolno reaguje na dodir grudnog koša.Preporučujem Vam da psa odvedete kod veterinara koji ima mogućnosti da primeni specijalne metode pregleda (Fakultet veterinarske medicine), pomoću kojih ćete sa sigurnošću doći do ispravne dijagnoze i na vreme primeniti adekvatnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam ženku Zlatnog Retrivera koja treba ući u teranje za nekih 10 - 15 dana. Pošto ide zima i hladno vreme, mislio sam da preskočim ovo teranje, pa da na proleće izazovem teranje, upotrebom hormona. Ona sada ima 16 meseci. Treba mi vaš savet. Hvala, NikolaO: Polni ciklus ili estrus je period od jednog do drugog teranja, a fiziološki se kod kuja javlja dva puta godišnje. Polni ciklus se sastoji od četiri faze. U svakoj od faza koncentracija hormona je različita, odnosno koncentracija hormona se menja. Prva faza polnog ciklusa ili proestrus kod kuja traje oko 9 dana. U to vreme se javlja iscedak crvenkaste boje zbog hiperemije, kao posledica delovanja hormona i pucanja kapilara. U ovoj fazi sazrevaju folikuli na jajnicima.Druga faza polnog ciklusa ili estrus traje oko 9 dana (zavisno od rase). U ovoj fazi dolazi do pada koncentracije estrogena i povećava se koncentracija hormona koji će izazvati ovulaciju. U ovoj fazi ženka je spremna za parenje. Količina iscetka je vrlo mala, svetle boje. Ona postaje veoma privlačna za mužjake zbog mirisa tog iscedka. Mužjaci mogu namirisati ženke psa u "teranju" sa nekoliko kilometara razdaljine. Ženka psa postaje nemirna, spremna da pobegne i morate stalno biti na oprezu. Treća faza ili diestrus traje 60-70 dana, ukoliko ženka nije gravidna. U ovoj fazi dolazi do regresije već opisanih promena. Četvrta faza ili anestrus je faza polnog mirovanja. Ova faza traje sledećih 150 dana, a u krvi dolazi do opadanja koncentracije polnih hormona. Treba uzeti u obzir da dužina trajanja ovih perioda može odstupati nekoliko dana, u zavisnosti od rase, veličine itd. Kuja ovulira najčešće dvanaestog dana od početka krvarenja. Naravno, treba pomenuti da to može da bude i 10. - 14. dana, a postoje i podaci koji govore da se to može desiti čak i 5. dana i 25. dana polnog ciklusa. Postoje i fizički znaci koji nas mogu upućivati da je nastupila ovulacija, a to su: stidnica postaje edematozna, hiperemična, kuja povlači rep u stranu, naročito kada je mazite po zadnjem delu leđa, dozvoljava mužjaku parenje.Kuji se dopušta prvo parenje tek sa 1,5 godina pa i do 2 godine, zavisno od rase. Smatra se da je tada završen njen psihički i fizički razvoj i da će ona biti sposobna za majčinstvo, tako da je moje mišljenje da ipak sa parenjem kuje pričekate još par meseci, a s obzirom da se estrus kod kuja ciklično ponavlja svakih 6 meseci, ukoliko se ne pari sada biće ponovo u estrusu na proleće, pa je možete tada pariti.Napominjemo da kod zdravih kuja nije preporučljivo, niti potrebno, vršiti bilo kakvu hormonsku stimulaciju estrusa. Svu potrebnu opremu možete pronaći na sajtu Pet Centra.