Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me da li psu smijem davati chia sjemenke. Znam da su jako korisne u ishrani ljudi, ali me interesuje da li mogu da ih dajem i psu? Imam labradora starog 6 godina. Pozdrav, Dajana O: Korišćenje čija semenki nije opisano sa nutritivnog aspekta u ishrani pasa. Teorijski, ne postoji sastojak koji bi izazvao lošu reakciju organizma, sem eventualne intolerancije ili alergije na neki sastojak čija semena, a što već predstavlja individualnu reakciju koja se ne može predvideti. Digestivni sistem pasa je znatno kraći od digestivnog sistema čoveka, i manje efikasan kada je u pitanju varenje biljne hrane, tako da se teorijski može desiti da važne materije ostanu ne apsorbovanje, što onda pokreće pitanje o korisnosti samog čija semena.    

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Uzela sam štene, ne znam koliko tačno ima dana, ali mali je baš, možda oko mesec dana ima, naprašila sam ga sredstvom protiv buva, jer ih je imao, dala mu tableticu protiv glista, i dovela u stan, okupala ga. Imao je tri puta nuždu veću, i sva tri puta sam u izmetu naišla na bele gliste koje su kao špagete, sva tri puta sam sklonila izmet sa laminata u kući, i bacila ga u kantu za smeće, a zatim mesto na kom je izvršena nužda obrisala. Imam malu decu, od 4 i od godinu dana. I uhvatila sam sina, mlađeg, kako je čučnuo pored kuce i poljubio je, uplašila sam se jako, oprala mu usta, umila ga i oprala ruke. Igraju se sa njim, naravno, maze ga i uvek im operem ruke nakon maženja i igranja sa kucom. Sada vas pitam da li je previše opasno to što je mali sin nju poljubio, da li može nešto da mu se desi? I, planiram da odvedem psa u utorak kod veterinara ovde kod nas u gradu da ga pregleda. Čitala sam sve i svašta od kako je mališa poljubio kucu i jako sam se uplašila za dete ako se to stvarno tako brzo prenosi na coveka? Da li mi možete dati neki precizan odgovor u vezi sa tim? Izvinjavam se na dužem pitanju. Marina O: Postoji čitav niz zoonoza, odnosno bolesti koje se mogu preneti sa ljubimca na čoveka. Jedna od takvih bolesti je toksokaroza, bolest uzrokovana malom psećom glistom koja živi u crevima pasa i mačaka. Ljudi se zaraze preko njihovih jaja, jer ih u prirodi ima mnogo u zemljištu (iz izmeta pasa i mačaka), u prašini u vazduhu, ili na svežim namirnicama ubranih sa zemlje. Organizam čoveka je pogrešna adresa za njih, jer se odrasli parazit može razviti samo kod životinja, ali se zato u čoveku iz tih jaja u crevima razvijaju larve koje potom prelaze u krvotok i naseljavaju bilo koji organ ili tkivo. Najčešće su to: mozak, oči, pluća jetra i srce. Parazit u stanju larve moze ostati čak i godinama, ukoliko se ili sam organizam sa njima ne izbori ili ne primeni adekvatan tretman za njihovo čišćenje. U latentnom stanju mirovanja larve obrazuju sitne granulome u tkivima u centru kojih izumiru ćelije domaćina. Da biste zaštitili Vas i Vaše ukućane od ovih parazita neophodno je sprovoditi određene profilaktičke mere, a neke od njih su:- pranje ruku posle kontakta sa zemljištem i ljubimcima,- ne stavljati ruke u usta, nos, oči i uši nakon kontakta sa zemljom i ljubimcima,- detaljna obrada voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda koji mogu doći u kontakt sa ljubimcem,- redovan pregled ljubimca na prisustvo parazita u izmetu, kao i redovna dehelmintizacija. Savetujem Vas da se o ovome posavetujete sa lekarom opšte prakse koji je najbolje upoznat sa zdravljem ljudi. Nadam se da će Vam ove informacije pojasniti problematiku ovih oboljenja, i metode profilakse, odnosno načine zaustavljanja infestacije želudačno-crevnim parazitima.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Koliko dana treba da prođe od davanja tablete protiv parazita do revakcine psa, s obzirom da joj je sada 5 meseci, tj. koliko treba da prođe vremena od čišćenja parazita do revakcine? I koliko trebam da dam tableta Drontal ako pas ima 3 kg?  Hvala puno. Marija O: Pre vakcinacije je potrebno očistiti psa od unutrašnjih parazita. Najbolje je od 1-7 dana pre vakcinacije primeniti antiparazitk. Nije greška ni na sam dan vakcinacije, ali s obzirom da se nekada kao neželjno dejstvo može pojaviti retka stolica, najbolje je dehelmintizaciju obaviti par dana pre. Pas težine 3 kg uzima pola tablete Drontal plus. O pravilnoj upotrebi i doziranju Drontal plusa možete više pročitati u našim prethodnim odgovorima: Paraziti i upotreba preparata Drontal plus i Vitaminthe paste i Advocate i Drontal tablete – delovanje i primena.      

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa pit bula, i pošto je veliki pas i jak morala sam da mu stavim debeli lanac oko vrata, međutim danas sam primijetila da mu se oko vrata stvorila rana i velika kila, deo lanca mu se zario u grlo i skoro zarastao ali se to nije primećivalo. Kako da mu skinem taj deo lanca koji mu je zarastao u grlo i da li postoji opasnost od infekcije rane od gvožđanog lanca? Da li smije lanac da se izvadi i kako, sa kojim antibioticima treba tretirati ranu ili kilu koja mu se stvorila? Mnogo bih vam bila zahvalna kada bi mi pomogli sa odgovorima. Hvala unapred. Marija O: S obzirom na ozbiljnost situacije neophodna je hitna veterinarska intervencija koje podrazumeva hiruršku obradu rane. Ne savetujem Vam da sami vadite lanac da ga ne biste dodatno povredili. Ukoliko niste u mogučnosti da ga odvedete pozovite lokalnu veterinarsku ambulantu i veterinar će doći kod Vas. Tek onda, na osnovu pregleda veterinar će proceniti šta i na koji način je potrebno uraditi da bi mu se pružila adekvatna pomoć koja svakako podrazumeva i odgovarajuću terapiju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Radila sam hormone štitne žlezde za psa u Vetlabu, mešanac, 6,5 god, 10kg i pokazali su hipotireoidozu. Kupila sam lek Tivoral, tableta od 100 mikrograma, i rečeno mi je od strane veterinara da treba 2x na dan da pije po 2 tablete, dakle 2x 200 mikrograma. Htela sam da proverim sa Vama da li je to prava doza ili možda malo velika? Hvala puno unapred. Pozdrav, BorislavaO: Hipotiroza se uglavno se javlja kod starijih pasa, kako malih tako i velikih rasa. Smanjena funkcija štitne žlezde pored neuroloških, kardiovaskularnih, gastrointestinalnih, hematoloških dovodi i do dermatoloških i reproduktivnih smetnji. U više od 95% pasa sa smanjenom funkcijom štitne žlezde radi se o primarnoj hipotireozi. U većini slučajeva nastaje zbog atrofije štitne žlezde izazvanom autoimunom bolešću (limfocitarni tireoiditis) ili zbog folikularne atrofije same žlezde. Samo u manje od 5% slučajeva, sa kliničkim ispoljavanje radilo se o smanjenoj funkciji prednjeg režnja hipofize tj. smanjenom nivou TSH- hormona, kao uzroku sekundarne hipotireoze. Od simptoma najčešće se javljaju letargija, pospanost, gojaznost, snižena frekvencija srčanog rada, suva dlaka, opadanje dlake, pojačana pigmentacija, koža poprima crnu boju, različite sekundarne upale kože, odnosno dermatitisi. O Kušingovom sindromu ili hipotireoidizmu možete pročitati u mom prethodnom odgovoru naslovljenom kao Kušingov sindrom (hiperadrenokorticizam). Kada je u pitanju terapija, sprovodi se simptomatska terapija nastalih promena na koži i to primenom Deksametazona, a po urađenom antibiogramu, mogu se dati i antibiotici poput Cefaleksina. Hormonska terapija koja se odnosi na hipotireozu je levotiroksin, odnosno preparat Letrox, koji poseduje aktivnu materija koja se nalazi i u Tivoralu, u dozi od 20 µg/kg telesne težine, 2x na dan. Lek Tivoral je preparat iz humane medicine, a poseduje aktivnu materiju kao i Letrox, pa bi njegova primena trebalo da bude sigurna po Vašeg ljubimca. U svakom slučaju, na osnovu gore navedenog, mišljenja sam da je veterinar dao adekvatnu dozu. Nadam se da će Vam ove informacije pomoći u rešavanju zdravstvenog problema Vašeg ljubimca.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li pas (6 kg) može dobiti hipervitaminozu ako dnevno dobiva 4 ml lososovog ulja i četvrtinu Canina biotin forte tablete i tako kontinuirano svaki dan? Inače koristimo lososovo ulje od renomiranog proizvođača na kojem piše da lososovo ulje ne sadrži niti malo teških metala poput žive i slično. Da li je opasno po psa ako dobiva i lososovo ulje i biotin te da li mu se nešto ozbiljno može dogoditi? Hvala i srdačan pozdrav, BrunoO: Po svom poreklu, telesnoj građi i građi sistema za uzimanje i varenje hrane pas je mesojed, koji je u prirodi dolazio do hrane lovom divljih životinja. Meso ulovljene životinje služilo je kao izvor proteina i energije, krv i kosti kao izvor mineralnih materija, jetra i drugi organi kao izvor vitamina. Ali, u nedostatku osnovne hrane, on pojede i pojedino zrelo divlje voće. Tako je pas podmirivao sve svoje potrebe za hranljivim sastojcima.Odomaćivanje je znatno uticalo na promene načina ishrane pasa. Danas je pas postao svaštojed ali, ipak, ne smemo zaboraviti na poreklo i pravilnu ishranu našeg ljubimca. Otpaci posle ručka sigurno neće zadovoljiti potrebe za hranljivim sastojcima kod našeg psa, a začini koji ne smetaju ljudima, sigurno će izazvati neko od oboljenja kod psa. Zato izbegavajte davanje kobasica, pašteta i konzervisanu hranu namenjenu ljudskoj ishrani. Ti artikli sadrže mnogo začina koji poboljšavaju ukus, ali pogubni su za psa. Isto se odnosi na slatkiše, koji sadrže kakao i mentol. Oni se, takođe, ne smeju davati psu. Voda je neophodna za sve životne funkcije psa. Zato pas uvek mora imati na raspolaganju svežu vodu. Belančevine treba da čine do 50% pa i više ukupne količine dnevne hrane (meso, mlečni proizvodi, jaja, sojina uljana sačma). Energetska hrana (masti, kukuruzno brašno, krompir, makaroni, pirinač itd.) čini oko polovinu dnevnog obroka i nju kuvamo, a mesne proizvode po mogućnosti dajemo sirove, ukoliko potiču od zdravih životinja ili ih na kraju kuvanja energetskih hraniva ubacujemo da se kuvaju 10-15 minuta. Povećane potrebe mladog psa za kalcijumom i fosforom zadovoljavaju se, pored davanja velikih butnih kostiju (svinjske, goveđe) pečenim i sitno mlevenim ili izdrobljenim Ijuskama od jajeta ili određenom količinom kalcijuma iz gotove smese. Obavezno se, uz ove smese, dodaje i D vitamin jer utiče na resorbciju kalcijuma i fosfora. Postoji pet osnovnih grupa hranljivih sastojaka kod psa:- ugljeni hidrati,- masti,- proteini,- mineralne materije i- vitamini. Ugljeni hidrati su uglavnom rasprostranjeni u biljkama. Skrob je najzastupljeniji ugljeni hidrat. Pas vrlo teško vari skrob u sirovom stanju, pa je neophodno da se skrob termički obradi (kuva ili peče). Ovako pripremljene ugljene hidrate pas vari sa 75-90% iskorišćenja. Od ukupne količine hrane za psa, 75% su ugljeni hidrati. Od hrane biljnog porekla psima se uglavnom daje hleb, pirinač, kukuruzno brašno ili griz, krompir, šargarepa, spanać, blitva, pšenica, ječam itd. U ovim hranivima, pored ugljenih hidrata nalaze se u manjim količinama i biljne masti i proteini, vitamini i minerali. Masti su neophodne u ishrani psa jer imaju značajnu ulogu u prenosu nekih vitamina, obezbeđuju esencijalne masne kiseline i pravilan rast. Masti su najkoncentrovaniji izvor energije. Količina masti u obrocima treba da bude najmanje 5%, a može iznositi i 30%, s obzirom na usklađivanje s drugim hranjivim sastojcima. Veća količina masti od ove može izazvati proliv kod psa. Proteini su gradivni sastojak svih telesnih ćelija i sastavljeni su od aminokiselina. Ima ih dovoljno u hranivima životinjskog, a manje u hranivima biljnog porekla. Izvori proteina životinjskog porekla su: mleko, sir, jaja, razne vrste mesa. Unutrašnji organi pojedinih domaćih životinja se najčešće koriste u ishrani pasa (jetra, srca, pluća, bubrezi, slezina, želudac itd.). Kuvanjem ovih hraniva smanjuje se njihov kvalitet, pa je preporučljivo davati ih u svežem stanju, samo pod uslovom da smo sigurni da potiču od zdravih životinja. Ukoliko upotrebimo klanične konfiskate, moramo ih prethodno dobro prokuvati. U ishrani pasa mora da bude prisutan određeni, po mogućnosti veći, procenat belančevina životinjskog od onog biljnog porekla, kako bi biljne proteine pas u varenju racionalnije iskoristio. Proteinska hraniva biljnog porekla su sojina uljana sačma i kikirikijeva uljana sačma. Potreba pasa za proteinima u dnevnom obroku iznosi najmanje 15%, a kreće se do 25%, pa i više. Mineralne materije su prosti hemijski elementi koji su potrebni za izgradnju kostiju i zuba i za obavljanje važnih bioloških reakcija u organizmu. Neophodni za izgradnju kostiju psa koji raste su kalcijum i fosfor. Znatno su manje potrebne ostale mineralne materije (gvožđe, bakar, kobalt, natrijum, magnezijum, hlor, jod, cink, sumpor, mangan itd.), ali ih ne smemo zanemariti. Psu treba dnevno do 5% mineralnih materija od ukupne količine hrane. Vitamini su organske materije sa važnim regulatornim i zaštitnim funkcijama u organizmu. U dnevnom obroku psa moraju svi biti zastupljeni u malim ali neophodnim količinama, izraženo u internacionalnim jedinicama. Vitamine delimo na liposolubilne (A, D, E i K) kod kojih, usled prenagomilavanja, može doći i do hipervitaminoze i hidrosolubilne (Bl, b2, b6, bl 2, H, PP itd.) kod kojih ne dolazi do hipervitaminoza ali ih treba takođe pažljivo davati. Vitamin A štiti od bolesti i utiče na rast i vid. Vitamin D utiče na resorpciju kalcijuma i fosfora i sprečava rahitis. Vitamin E utiče na plodnost i sprečava mišićnu distrofiju. Vitamin K utiče na zgrušavanje krvi. Vitamini B grupe imaju važnu ulogu u prometu masti, ugljenih hidrata i proteina. Sa 9-12 meseci pas završava sa rastom i dostiže standardom predviđenu veličinu i samim tim više mu nisu potrebna mineralna, vitaminska i proteinska hraniva u istim količinama kao do tada. Kostur se dovoljno razvio i ne postoji mogućnost da dođe do nekih bitnijih poremećaja u daljem rastu i razvoju. Kod odraslih pasa najveće su potrebe u energetskim materijama, proteinima, vitaminima i na kraju mineralima. Energetska hrana (masti, povrće i žitarice) treba da čini do 80% od ukupne količine hrane, od 15-20% proteinska hraniva (meso, soja itd.). Vitamine ćemo nadoknaditi dodatkom sirove jetre i žumanca. Minerale možemo obezbediti dodavanjem svežih butnih kostiju dva puta nedeljno i to posle obroka da bi se pas igrao i jačao vilicu. Raznovrsnija ishrana u svakom slučaju obezbeđuje širi spektar neophodnih hranljivih sastojaka. Dnevna potreba za količinom hrane je individualna i zavisi od utroška energije, odnosno od toga koliko se pas opterećuje dnevno bilo kroz fizički napor (trčanje) ili psihički (obuka) i njegove telesne težine. Ukoliko se pas slabo kreće, njegove potrebe za količinom i kvalitetom hrane su dvostruko manje nego u pasa sa kojim se radi. Ukoliko je pas u konstantnom treningu, dnevna ishrana je slična ishrani mladog psa: energetska hrana 70-80%, proteinska 20-30% od ukupne količine hrane, vitaminska ispod 1% i mineralna 2-5%. Proteinska hrana može se davati i u većim količinama zbog povećanja mišićne mase psa. Energetsku hranu moramo pravilno dozirati da ne bi došlo do sakupljanja potkožnog sala. Do sada smo govorili o hranljivim sastojcima i potrebama pasa. Ostaje večito pitanje: kolika je ukupna količina hrane koja treba da se da psu dnevno da bi se zadovoljile njegove dnevne potrebe, bilo da je reč o štenadima, mladim psima ili psima u treningu, a da pri tom održi potrebnu i željenu kondiciju. U mnogim knjigama su date tablice koje dnevne potrebe za hranom svrstavaju u tri grupe po veličini pasa: male, srednje i velike. Međutim, tačna mera se ne može dati iz jednog prostog razloga što je svaki pas poseban, i za svakog je potrebno posebno izračunavanje. Kondicija (trenutna uhranjenost) psa je najkompetentnije merilo da li Vašeg Ijubimca pravilno hranite, odnosno da li je količina hrane i vitamina koju mu dajete dovoljana ili suvišna. Bez obzira u kom je uzrastu pas, njegovo trenutno stanje uhranjenosti treba da bude u radnoj odnosno izložbenoj kondiciji: ni mršav ni debeo. U slučaju da je pas mršav (izgladnela kondicija), moramo povećati ishranu za 20-40%, odnosno smanjiti ishranu ako je pas predebeo, i posle 10-15 dana utvrditi da li su ovi parametri pravilni i da li odgovaraju vašem psu. Dakle, kontinuirano dodavanje navedenih suplemenata bez prestanka, ne preporučuje se. Ukoliko postoje indikacije za tretman, on se provodi kroz određeni period, nakon kojeg treba pauzirati sa dodavanjem. Isto važi i za preventivno davanje. Što se tiče ulja lososa, navodi se da zbog dugotrajne primene postoji određeni rizik od kontaminacije teškim metalima koji se deponuju kako u lososu, tako i kasnije u telu psa. Teški metali poput žive, kadmijuma i olova se ne izlučuju već ostaju u organizmu, što je posebno važno za organizme(ribe) na vrhu lanca ishrane. Biotin je rastvorljiv u vodi, ne u mastimai i kao takav se izlučuje preko bubrega. Njegova hipervitaminoza kod pasa nije opisana i on se smatra sigurnim za primenu. Zaključaj je da Biotin ne predstavlja pretnju ako ga dajete kontinuirano, međutim to nije slučaj i sa uljem lososa.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Po preporuci veterinara mačku dajem Canvit Chondro, Veterinary Line - Mobility for Cats. Spomenuti preparat mu dajem već 3 mjeseca (2 tablete dnevno) i nisam sigurna koliko dugo u kontinuitetu mu ih smijem davati. U opisu lijeka ne stoji nikakvo upozorenje ili preporuka. Lijepo Vas molim da mi napišete Vaše mišljenje. Drugi mačak mi ima problema sa bubrezima pa sam njemu počela davati Vetoquinol Ipakitine prah potpora kod uremičnog stanja pasa i mačaka 180g. Molila bih Vas da mi napišete nešto i o tome proizvodu. Unaprijed Vam hvala na odgovoru! S poštovanjem, BrankaO: Prema preporuci proizvođača minimalni period davanja Canvit Chondro preparata je 8-10 nedelja. Ukoliko maca nema problem u pokretljivosti, odnosno ovaj preparat dajete preventivno, onda sada možete napraviti pauzu od 3 meseca. Ukoliko maca ima izražene problem lokomotornog sistema preparat možete davati u kontinuitetu.Ipakitine je preparat koji služi kao potpora kod uremičnih stanja. Vetoquinol preparat Ipakitine sadrži hitozan koji veže otrove nastale kod uremičnog stanja i eliminiše ih iz organizma. Otrovi nastali u uremiji su uz ostale uzročnike odgovorni za pojačavanje gubitka funkcije bubrega (uništavanje nefrona, glomerularna skleroza). Ipakitine sadrži kalcijum karbonat koji vezuje fosfate iz hrane i iz krvi i eliminiše ih iz organizma. Poboljšani bilans fosfata deluje pozitivno na funkciju bubrega i produžuje životni vek životinji.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja kuja ima 18 meseci i još uvek voli da jede svoj izmet. Čitala sam puno o tome i svi ti navedeni uzroci kod nje nisu mogući. Ona kao da jednostavno to voli. Uvek jede tog momenta kad obavi nuždu, ne kasnije. Da napomenem da se izuzetno kvalitetno hrani, znači Brit granule, kuvani pirinač, šargarepa, makaroni. Uz to svaki dan dobije girice, prepeličje jaje i uveče kuvano kokošije plus kefir. Ima ogroman prostor, a često provodi vreme unutra, mažena je baš, baš. Sve sam ovo navela jer se za uzrok uvek spominju vitamini, nedovoljna ishrana pažnja i sl. Ona ima jako povećan apetit i uvek bi mogla jesti. Moje pitanje je da li treba nešto da preduzmemo i šta? Da li vi u ponudi imate neko sredstvo kao sto je Forbid i da li je to poželjno davati psima? U pitanju je Belgijski ovčar Malinoa. Srdačan pozdrav, Anđelka O: Pojava kada pas jede svoj ili tuđi izmet se zove koprofagija. Postoji više teorija zbog čega se to događa. Jedna od jeste manjak određenih materija (vitamini, minerali) koje ne dobija putem hrane. Druga teorija je da na taj način pas pokušava da zadobije vlasnikovu pažnju, što se naročito odnosi na pse koji puno vremena provode sami, posebno ako je to novonastala situacija (npr. ako do sada pas nije gotovo nikada bio sam kod kuće, a usled novih okolnosti u poslednje vreme je učestalo sam i sl.).Može biti da tu ružnu naviku psi steknu gledajući i učeći od drugih pasa ili iz čiste znatiželje za isprobavanjem novih ukusa. Neki misle da je to roditeljska pojava, kada kuja nakon okota jede izmet od svojih štenaca i na taj način čisti mesto na kome se nalazi leglo. Psa svakako treba odvući od te ružne navike. Prvo mu obavezno kupite vitaminsko-mineralni dodatak kako biste isključili prvu teoriju - naravno, ukoliko Vaš pas već ne uzima neki od preparata. Pokušajte više da se bavite sa svojim psom (koliko Vam to dopušta Vaše slobodno vreme) u igri, šetnji i maženju. Nemojte mu dopustiti da i dalje jede izmet, a to pokušajte ili tako da na izmet stavite začin koji pas ne voli, a koji nije štetan za njega (npr. paprika) ili pak tako da ga prilikom šetnje vodite na uzici, te čim primetite da se uputio prema izmetu - uz povlačenje za uzicu - izričito zapovednim tonom oštro kažete "Fuj", "Ne" ili slično (što svi u porodici koristite za zabranu). Takav oblik "kazne" možete primeniti samo istog trenutka kada ste ga uhvatili da to radi jer kasnije pas neće shvatiti zbog čega je kažnjen. Za svako primereno ponašanje nagradite ga glađenjem i po mogućnosti nekom omiljenom poslasticom. Postoji i preparat "Forbid“, koji je posebno napravljen za sprečavanje i uklanjanje koprofagije. Preparat se dodaje u hranu i postepeno čini feces odbojnim i neukusnim. Potrebno ga je dodavati barem 15 dana. Ovaj preparat možete nabaviti u prodavnicama Pet Centra.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo ženku akite koja ima 4,5 meseca. Kakve su posledice, što je u našem dvorištu uhvatila goluba i pojela zajedno sa perjem? Molim vas da mi iskreno odgovorite jer je ona ljubimica mojih unuka (12, 11 i 8). S poštovanjem jedna bakaO: Ukoliko pas pojede goluba, a golubovi su poznati po tome da se hrane svačim i nosioci su mnogih organizama, vrlo je verovatno da mu je to naškodilo. Kod takvih situacija, nadražena sluzokoža želuca često izaziva povraćanje i gubitak apetita i proliva. Hrana koja je zaostala često se ne vari u potpunosti, pa dolazi i do neugodnog zadaha iz usta. Ne može se sa sigurnošcu isključiti ni trovanje. Do trovanja dolazi nakon što životinja slučajno pojede kumarinske derivate s hranom. Svakako Vam savetujem da ipak svog ljubimca što pre odvedete veterinaru, kako bi se otkrio pravi uzrok njegovog stanja, te mu se pružila adekvatna terapija. Ponudite mu medicinsku hranu Royal Canin Gastro intestinal ili Vet life Intestinal koja će pomoći kod njegovog stanja. Osim medicinske hrane možete mu davati kuvanu piletinu bez kožice sa pirinčanom sluzi.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa labradora. Star je 6 godina. Odjednom je klonuo juče. Spava ceo dan, kad ga pozovemo samo podigne glavu ili čak ni to. Slabo je jeo, skoro ništa. Jednom povraćao. Oči su mu dosta zatvorene. Nos mu je vruć i suv. Prednja desna noga mu je skroz van funkcije. Ne oslanja se uopšte na nju. A i generalno se od juče slabo i teško kreće. Dala sam mu sinoć i jutros cefaleksin od 500mg i kapi dexametazon+ neomicin 1,5 mg na hleb pa je pojeo. Šta činiti? Da li ova terapija ima smisla? Danas je nedelja, i ne možemo da zovemo veterinara. Pozdrav, Sara O: Dijagnostika postojeće bolesti kod životinja podrazumeva čitav niz analiza i dijagnostičkih metoda koje pomažu veterinaru da dođe do zaključka o kojem se oboljenju radi. Kako bi suzili spektar mogućih bolesti veterinar kliničar sprovodi dodatne dijagnostičke metode (rentgenska snimanja, ultrazvuk itd.). Osnov svake dijagnoze predstavlja klinički pregled životinje koji može uraditi samo veterinar kliničar. Nakon toga veterinar propisuje i sprovodi odgovarajuću terapiju. Klinička slika kod Vašeg ljubimca ukazuje na ozbiljan poremećaj zdravstvenog stanja. Vruća i suva njuška, gubitak apetita i somnolentnost, mogu da ukažu na povišenu telesnu temperature, koja je opšti simptom i javlja se kod mnogih oboljenja. Neophodna je pravovremena reakciju smislu započinjanja adekvatne terapije, pa je moj savet da što pre posetite veterinara. O problemu oduzetosti nogu kod psa možete pročitati u tekstu koleginice Ane Jovanović, dr. vet. med., Pas ne može da se osloni na zadnje noge i mom prethodnom odgovoru koji glasi Pas iznenada ne može da stoji na noge/Posledica trovanja ili udarca automobila. Efikasnost i ispravnost terapije koju ste započeli, nažalost ne mogu komentarisati ovim putem, jer kao što sam Vam već rekla, neophodno je da psa pregleda veterinar koji će postaviti dijagnozu, te ćete znati da li ste pravim lekovima lečili potencijalno oboljenje kod psa.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam crnog nemačkog ovčara, starosti skoro 6 meseci. Od nekog 2-3 meseca počela je da mu izrazito raste dlaka oko njuške i usta, da li je to posledica vitamina ili je pas ipak mešanac? Molim Vas za mišljenje. Da napomenem pas je hranjen granulom i pilećim mesom uz dodatak kalcevit vitamina za štence. Puno pozdrava i unapred se zahvaljujem na odgovoru. Ceca O: Rast dlake je genetski determinisan. Genetsko nasleđe jedne jedinke predstavlja gene oca i gene majke koji se spajaju u diploidan broj hromozoma što predstavlja kombinaciju koju pas nosi doživotno. Ovo znači da treća jedinka ne može učestvovati u prenošenju gena, osim ukoliko se desi da se ženka uparila sa još nekim mužjakom koji ne pripada rasi nemački ovčar, ili da otac i/ili majka nisu čistokrvni nemački ovčari. Od interakcije gena koji su nasleđeni od oca i majke, zavisi i ekspresija osobina koje mi možemo primetiti i to se zove fenotip (visina, boja krzna, boja očiju itd).  Neke fenotipske osobine se mogu menjati pod uticajem faktora spoljašnje sredine, a neke ne. Takođe je moguće da roditelji ipak nisu čistokrvni nemački ovčari. Za rasu nemački ovčar nije karakteristično da ima dugačko krzno blizu njuške. Ukoliko su otac ili majka Vašeg šteneta imali duže krzno oko njuške, velika je verovatnoća da će ga i Vaše štene imati. O izgledu psa i standardu rase nemački ovčar pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med, u tekstu koji glasi Nemački ovčar – standard maxi rase, pravilan rast i trening, kao i u mom prethodnom odgovoru Nemački ovčar – osnovne karakteristike rase. Vitamini, tj. predoziranje vitamina ne može da izazove navedenu pojavu. Na sam rast dlake koja nije karakteristična za rasu nemački ovčar, nije moguće delovati vitaminima, tj. oni nisu uzrok rasta duge dlake oko njuške. Nedostatak vitamina može uticati na rast loše dlake bez sjaja, na preterano perutanje kože i linjanje.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam pitanje vezano za našeg psa, starog blizu 2 godine, mješanke staforda, koja je uvjek puštena u dvorištu. Prije dva mjeseca je počela blago da vuče desnu zadnju šapu u smislu da vrhovima noktiju zagrebe po tlu kada korača. U međuvremenu jednog jutra je bila loše, misleći da je otrovana poveli smo je na pregled gde je ustanovljeno da je dobila Erlihiozu i Anaplazmozu od ujeda krpelja. Liječena je skoro mjesec dana sa Vibramicinom. Nakon tog perioda pogoršava joj se jako stanje sa nogom, da je počela jako da je vuče i dere gornji dio šape, uz to i desna prednja šapa počinje da slabi. Produžena je ista terapija, međutim kako nije bila bolje, od strane veterinara nam je predočeno da je možda nervna faza stenećaka, koji je konstatovan prema izgledu zuba, iako kod nas nikada nije bila bolesna i uredno je vakcionisana. Ona super jede, nema tikove sa glavom, vesela, potrči ali nakaradno, padne često, nekad napravi par super koraka, a onda kao da naiđe prekid u inervaciji i samo joj otkaze noga i legne. U konsultaciji sa poznatim veterinarom iz Bara, CG, uključena joj je terapija sa Pronizonom, od kojeg joj je bilo bolje prvih dva-tri dana, a onda je napredak stao, nakon završetka terapije ponovo joj se stanje pogoršalo. Povedena je u Bar gdje je ustanovljeno na RTG snimku da je upucana sa vazdušnom puškom i metak joj je ostao u butini desne noge, gdje je došlo do oštećenja nerva. Izvršena je operacija i metak je izvađen ali je ona sada još gore. Baš se teško kreće i često kada leži urinira. Molim vas za mišljenje, može li i hoće li biti napredka? Da li mogu još nešto da uradim kako bih joj pomogla? Nadam se da nije ipak od štenećaka i da će se vremenom nerv regenerisati. Jelena O: Simptome koje navodite mogu biti posledica više bolesti među kojima su anaplazmoza i štenećak. Anaplazmoza je bolest koja se prenosi ujedom krpelja. Ova bolest zabeležena je širom sveta kod velikog broja životinja. Parazit napada bela krvna zrnca što uzrokuje mnoge zdravstvene problem. Inkubacija traje od 7 do 14 dana od ugriza krpelja. Često se javlja tromost, bol u zglobovima i groznica kod obolelih pasa. Zaraženi anapalzmozom postaju letargični i nezainteresovani za dešavanja oko njih. Zbog opšte lošeg stanja organizma gube apetit dok je kod težih slučajeva prisutno i povraćanje, kašalj i proliv. Anaplazmoza se dijagnostikuje putem laboratorijskih analiza krvi. Danas je vrlo lako utvrditi bolest pomoću brzih testova iz samo nekoliko kapi krvi pacijenta. Kada se ustanovi da pas boluje od ove bolesti prelazi se na lečenje pomoću antibiotika i potporne terapije koja treba da ojača ceo organizam. Lečenje obično traje najmanje mesec dana, a prognoza da, ukoliko se bolest otkrije rano, prilično dobra za obolele. Nakon 24 do 48 sati prvi simptomi nestaju i svakim danom vidi se napredak.   Najbolja preventiva protiv ove bolesti je sprečavanje kontakta pasa sa krpeljima koji prenose parazita. U tu svrhu treba koristiti preparate koji ubijaju krpelje i posle šetnje prekontrolisati kožu ljubimca kako bi se skinuli eventualno zakačeni krpelji.   Štenećak je veoma kontagiozno virusno oboljenje, rašireno u svetu i predstavlja jedan od vodećih uzroka uginuća pasa, koja su uzrokovana infektivnim bolestima.   Štenećak se najčešće javlja kod nevakcinisane štenadi u starosti 3 do 8 meseci, mada i odrasli psi koji nisu vakcinisani oboljevaju u vrlo velikom broju.   O štenećaku su pisale koleginice u tekstovima koji glase Štenećak simptomi bolesti i Štenećak – simptomi.   Uspeh lečenja zavisi od brzine reagovanja vlasnika da prepozna prve simptome i zatraži profesionalnu pomoć kao i od sposobnosti psa da odgovori na virusnu infekciju.   Preventiva jeste vakcinacija protiv štenećaka koja mora biti vršena kod svih starosnih kategorija pasa i mora biti pod kontrolom veterinara.   S obzirom da je pas povređen vazdušnom puškom i da je metak oštetio nerv, bol, šepanje i otežano kretanje najverovatnije imaju veze sa tim.   Povređivanje životinja vazdušnom puškom kod nas još uvek nije retkost, pa većina veterinara ima iskustva u tom smislu. Postupak sa životinjom odnosno povredom zavisi od lokacije metka. On se ponekad može zaustaviti na mestu sa kojeg ga je veoma teško izvaditi, poput pluća, a ponekad ne ode duboko i ostane u tkivu ispod kože. U većini slučajeva povredu, ne treba prepustiti slučaju. Reakcija Vašeg psa na nagle pokrete je zapravo pokazatelj da ga na određenom mestu boli. Pri mirovanju on izbegava pokrete koji bi uključivali bolno mesto. Inače, pas može, u zavisnosti od mesta gde se zaustavio metak, da ga nosi u sebi čitav život, manje-više bez poteškoća. Početna reakcija će biti upalna, a nakon toga organizam nastoji metak da izoluje. Imajući u vidu karakter povrede opravak bi mogao dugo da potraje. Naš savet je da svakako u dogovoru sa Vašim veterinarom vodite psa na fizikalnu terapiju. Vremenom uz fizikalnu terapiju, pravilnu ishranu i dodavanje suplemenata stanje bi se moglo poboljšati.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam nemackog ovčara koji je pre neki dan napunio 7 meseci. Mužjak je i sterilisali smo ga pre 2 meseca. Od početka je pokazivao preteranu emotivnost i umeo je da cvili dok mu se ne pokloni pažnja. Od pre 3 dana kada je počela kiša, on cvili bez prestanka danju i noću. Jede normalno, kada mu priđem deluje veselo ali kada je sam u dvorištu, sedi na jednom mestu, cvili bez prestanka.  Sedi na kiši i ne želi da uđe u kućicu ili da se skoni od kiše. Pomoć oko mišljenja i saveta bi nam dobro došla. Hvala! O: Cviljenje je jedan od velikih problema koje ljudi imaju sa svojim  psima kućnim ljubimcima, a učenje psa da ne cvili veliki je izazov za vlasnika. Učenje je najdelotvornije ako se započne u vrlo ranoj životnoj dobi psa. Međutim, bez obzira na starost Vašeg ljubimca, morate uočiti zašto pas cvili pa tek onda započeti da ispravljate nepoželjno ponašanje. Cviljenje kod pasa je svojevrstan način komunikacije kojima nam govore da su uznemireni, uplašeni ili ih nešto boli. Međutim, najčešće je cviljenje znak da su uznemireni ili se osećaju zapostavljeno od članova svojeg "čopora". Ali ako ste uočili tek nedavno pojavu cviljenja, ovo bi moglo značiti da je povređen ili bolestan. U ovom slučaju nije cilj naučiti psa da prestane da cvili, već rešavanje mnogo ozbiljnijih zdravstvenih problema u veterinarskoj ambulanti.U većini, slučajeva psi cvile usled straha ili osećaja zanemarivanja, a cviljenje tada predstavlja poziv u pomoć. Kazna u ovom slučaju vrlo će malo pomoći, već može samo pojačati bol. Ako Vaš ljubimac cvili kada ga ostavite samog kod kuće moraćete započeti s kratkotrajnim učenjima ostavljanja psa samog. S vremenom ćete povećavati vremenski period ostavljanja kod kuće, sve dok to ne bude u skladu sa Vašim dnevnim obavezama. Kako ste naveli da Vaš pas prestaje da cvili tek kada mu posvetite pažnju, ovakvo bi se ponašanje moglo pripisati osećaju zanemarivanja pa pas od svog vođe čopora traži pažnju. Zašto se ovakvo ponašanje nije i pre ispoljavalo, moglo bi se pripisati njegovoj starosti i sazrevanju. Međutim, takođe, s obzirom na starost i njegovu polnu zrelost, moguće je ovakvo ponašanje i usled teranja pa od svog vođe čopora traži dozvolu za izlazak i traženje ženke. Kako biste ispravili njegovo ponašanje, pokušajte ga ignorisati ili odlučno reći "NE!". Ukoliko pas pozitivno odreaguje na Vašu naredbu, nagradite ga. Kao i kod učenja svih ostalih naredbi i pravila ponašanja, nagradite samo pozitivne odgovore, a negativne ignorišite. Morate naučiti ljubimca da ste Vi gazda i da mora činiti ono što Vi želite. Sledeći pravila učenja, uz trud i strpljenje, verujem da uspeh neće izostati. Međutim, ukoliko se njegovo ponašanje ne popravi kroz period od 7 do 10 dana, moraćete pomoć potražiti u veterinarskoj ambulanti kako bi se neki od zdravstvenih problema isključio kao mogući uzrok nepoželjnog ponašanja.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li se psima sme prskati dezodorans, u vrlo malim koliinama? Anđela O: Njuh je psima najvažnije čulo. Organizam pasa stvara različite hemijske materije koje se nazivaju feromoni i sadrže ih sve izlučevine. Njima psi međusobno komuniciraju, tj. oni sadrže informacije o statusu psa (dob, pol, zdravstveno stanje,  teranje...). Kao i ljudi, psi imaju svoj specifični miris, koji je za njih karakterističan i prirodan. Jednako kao što naši ljubimci smrde nama i mi smrdimo njima. Posebno im smetaju naši šamponi, sapuni, dezodoransi i parfemi pa ih nikako nemojte koristiti na ljubimcu. Česta je greška vlasnika da pokušaju da se reše mirisa svog ljubimca čestim kupanjem. Prečesto kupanje nadražuje kožu, pa se javlja svrab, pojačano lučenje lojnih žlezda, perut, pa se miris još pojačava zbog jačeg rada lojnih žlezdi. Najmanji razmak između dva kupanja psa sa šamponom bi trebao biti dva meseca. Obavezno kupajte svog ljubimca u šamponu namenjenom baš psima, jer se pH naše i njihove kože znatno razlikuje. Postoje medicinski šamponi sa kojima se životinja može češće tretirati, te umanjuju svrabeili imaju blago dezinfekcijsko dejstvo(nalaze se u našoj apoteci). Takođe postoje razni parfemi za pse, koji nama imaju ugodan miris, a za ljubimce nisu štetni i ne smetaju im. Osim toga, postoje i šamponi za suvo pranje, koji se mogu češće koristiti. Takođe se u našoj ponudi nalazi šampon protiv mirisa pasa koji neutrališe miris, a da ne nadražuje kožu i ne skidaju zaštitni sloj prirodne masnoće sa dlake.Kad nas u ponudi možete pronaći parfeme proizvođača Amici E Felici, Camon i Omre Naturalli. Osim mirisa kože čest je problem i neugodan zadah pasa. Za održavanje higijene usne šupljine pasa postoji čitav niz preparata, od hrane, žvakalica i poslastica, pa sve do pasti za zube, četkica i tabletica za čišćenje usne šupljine. Neugodan miris psa može u nekim slučajevima biti i znak bolesti ili nastaje kao posledica punih perianalnih vrećica. Takođe kod nekih pasa na miris znatno utiče i vrsta hrane pa biste i na to trebali da obratite pažnju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad   P: Imam maltezera starog godinu i po i dijagnostikovana mu je luksacija patele. Nije mi rečeno kojeg stepena. Ubrzo sam ga na savjet veterinara operisala. Već su prošle 3 nedelje od operacije pas diže nogu i još uvjek šepa. Stvarno sam očajna i bojim se da će tako ostati. Veterinar me ubjeđuje da radim vježbe s nogom psa i da je operacije prošla uspješno, ja stvarno ne znam šta da radim pa želim da pitam Vas. Jel do sada trebao hodati normalno? Pozdrav, Amra O: Postoperativni oporavak ljubimca može da traje različito dugo što zavisi od stepena povrede psa. Njegova dužina zavisi i od kvaliteta mera za oporavak koje se preduzimaju nakon samog hirurškog zahvata i izlaska iz opšte anestezije. Dužina oporavka može da varira od nekoliko nedelja do čak nekoliko meseci. Nakon hirurškog tretmana luksacije patele morate posebno pažnju obratiti na više faktora koji su od presudnog značaja za uspešan i brz oporavak Vašeg ljubimca. Jedan od tih faktora je i pravilna ishrana, koja podrazumeva laganu, dijetalnu hranu, kako ne bi došlo do gojaznosti psa. Lagana fizička aktivnost je drugi faktor i ona podrazumeva šetnju umerenog intenziteta. Pored kvalitetne hrane, kao dodatak ishrani možete da koristite i multivitaminske preparate sa vitaminom C, koji ima značajnu ulogu u vraćanju normalne jačine ligamenata i vezivnog tkiva. Pored ovoga ljubimcu bi trebalo da dajete i preparate na bazi glukozamina i hondroitina, koji obezbeđuju obnavljanje hrskavice i funkcije zgloba u celosti. Neki od ovakvih preparata koje možete pronaći u našoj ponudi su Dr. Alders tablete za obnovu hrskavice, Diafarm preparat za jačanje imuniteta, Canvit preparat Chondro mobility, Canina preparat sa morskih algama u prahu i Canhydrox gag forte…  Uopšteno o luksaciji palete već su opširno pisale koleginice u tekstovima naslovljenim kao Iščašenje (luksacija palete) i Luksacija palete – šepanje psa.   

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam AST starog 11 godina, kastriran, inače u dobroj formi. Prije par dana je počeo da povraća, samo kiselina je u pitanju. Prima infuzije, povraćanje i dalje prisutno, ali rijeđe. Rađena je krvna slika, nalazi u prilogu. Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo bolest bubrega, koliko je izlječiva i da li je moguće da je posljedica ujeda krpelja koji je imao u junu o.g., poslije kojeg je imao simotome oboljena i primio je terapiju tad i poslije 15 dana. Unaprijed hvala! Danijela O: Bubrezi su parni organi, građeni od mnoštva bubrežnih ćelija i bubrežnih kanalića u kojima se filtrira krv i svi štetni produkti metabolizma putem mokraće se odstranjuju iz organizma. Kako životinja stari, a ponekad i kao posledica nekih zaraznih bolesti, smanjuje se i funkcionalni kapacitet glomerula, što ima za posledicu bubrežna oštećenja i nakupljanje otrova u organizmu. Biohemijski parametri krvi koji ukoliko su povišeni mogu ukazivati na bubrežnu insuficijenciju su urea i kreatinin. Kada se simptomi insuficijencije bubrega jave, najčešće je već preko polovine glomerula izgubilo svoju moć filtracije. Hronična bubrežna insuficijencija je klinički sindrom koji karakteriše propadanje nefrona. Zbog propadanja nefrona bubreg prestaje da obavlja osnovne funkcije, što prouzrokuje postupno snižavanje glomerularne filtracije. Zbog toga se nakupljaju raspadni produkti metabolizma u organizmu, što znači da se u organizmu zadržavaju štetne materije koje bi trebale da se izluče putem mokraće.  Nije samo zahvaćena ekskretorna funkcija bubrega, već i endokrina funkcija, pa dolazi do smanjenog lučenja, ili potpunog prestanka lučenja eritropoetina što dovodi do smanjenog stvaranja eritocita i anemije. Simptomi bolesti su: pojačana žeđ, učestalo mokrenje, drhtanje, kasnije se javljaju i blage nesvestice, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, gubitak telesne težine, foetor ex ore je uremičan (zadah iz usta), proliv, tremor, koža je bledožuta, javlja se svrab, moguć je i konjunktivitis. Vrednosti ureje i kreatinina su povišene, ponekad i po nekoliko puta. U slučaju Vašeg psa, uz povišene vrednosti uree i kreatinina je povišena i vrednost enzima koji može ukazivati na lošiji rad jetre. Da bi se dobila konkretnija klinička slika, neophodno je uključiti još neke specijalističke metode pregleda kao što su ultrazvuk i rentgenska dijagnostika. Ukoliko se radi o težem obliku insuficijencije bubrega, koji je ili posledica neke bolesti, ili posledica hroničnog oboljenja bubrega bez tendencije poboljšanja,  Organizam neće biti u stanju da kompenzuje nastalo stanje.  Od stepena oštećenja i toga kada je krenula terapija, zavisi i ishod bolesti. U toku babezioze patološke promene zahvataju tkiva, jetru i bubrege. One su uglavnom reverzibilnog karaktera, što znači da se vraćaju u prvobitno fiziološko i funkcionalno stanje kao pre oboljenja. S obzirom da je Vaš pas star, funkcije ovih organa su prirodno oslabljenje. Savetovala bih vam da budete u stalnom kontaktu sa Vašim veteinarom, kako bi redovno pratili zdravstveno stanje Vašeg psa.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre 20 dana na odmoru nam je maltezerka uslijed ujeda krpelja (i ako je imala zaštitu) dobila kako su nam rekli bolest babeziju. Pet dana je trajala borba za njen život. Svakodnevno su joj davali infuzije i raznorazne inekcije za koje vjerujte nismo ni pitali ni kao se zovu niti što sadrže, bilo nam je bitno samo da preživi i da bude spremna za nazad kući. Na svu sreću ona je sada dobro, vratila joj se energija i apetit, međutim, sada kada je češljam na češlju ostaje mnogo dlaka, uopšte nije više bogato odlakana kao prije. Da li je to reakcija uslijed bolesti i stresa koji je doživio organizam ili je ipak nešto drugo sada?... S poštovanjem Anja O: Koža i dlaka predstavljaju ogledalo zdravstvenog stanja organizma. Poremećaji zdravstvenog stanja organizma se najpre odražavaju na izgled i kvalitet dlake i stanja kože. Kod različitih stresnih situacija dolazi do poremećaja u vezi sa kožom i dlakom u smislu gubitka elastičnosti kože, a samim tim i strukture dlačnog pokrivača, odnosno krzna. Najčešće dolazi do opadanja dlake u tragovima ili pečatima sa ili bez promene izgleda i strukture kože. Vaš ljubimac je imao ozbiljan zdravstveni problem koji se odrazio i na kvalitet i funkciju krzna, pa je posledično došlo i do pojave opadanja dlake. O babeziozi pisale su koleginice u tekstovima naslovljenim kao Babezioza (piroplazmoza), Babezioza ili piroplazmoza i Babezioza (piroplazmoza) – ishrana i oporavak. Pored gore navedenog, do opadanja dlake može dođi i kod različitih metaboličkih problema povezanih sa nedostatkom određenih grupa vitamina (hipovitaminoze i avitaminoze), minerala, mikro i makroelemenata. Alergije na određene komponente hrane, kao i alergije na kontaktne alergene iz spoljašnje sredine, mogu biti uzroci nastanka problema koje prate gubitak dlake i promene na koži praćene svrabom i crvenilom. Uopšteno o opadanju dlake smo pisali u okviru sledećih naslova Prekomerno opadanje dlake, Opadanje dlake i Gubitak i opadanje dlake (Alopecija).

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam crnu pudlu, ženku, koja je pre tri nedelje imala prvo teranje. Starosti je 8,5 meseci. Primetila sam da u zadnje vreme malo ima promenu u ponašanju. I dalje je jednako razigrana i nestašna, kao štene. Nije agresivna, igra se i mazi. Konkretno promena je u sledećem. Nikad do sada nisam videla da to radi, pa me interesuje. Zbog čega bi to moglo da se sad dešava. Naime, počela je da se ponaša ko mužjak u momentu parenja, odnosno pravi identične pokrete kao i mužjaci kad se pare sa kujama. Da li je to očekivano ili da se zabrinem da pas ima poremećaj seksulanog identiteta? Molim Vas za odgovor? JelenaO: Kod ženki kao i kod mužjaka postoje određene promene koje se događaju u toku polnog ciklusa. Većina tih promena se ogleda u promenjenom ponašanju, karakterističnom za taj period života. U toku estrusa ženke postaju razdražljive, razigrane i često se događa da prave identične pokrete kao i mužjaci tokom parenja, pogotovo kada je druga ženka u blizini. Mišljenja sam da kod Vašeg ljubimca ne postoji poremećaj seksualnog ponašanja, nego da se radi o instiktivnom, fiziološkom ponašanju koje karakteriše neke kuje u toku polnog žara.O znacima teranja kod psa pisala je koleginica Ana Jovanović, dr.vet.med., u tekstu koji glasi Znaci teranja kod kuje.