Marija Tetkic v3

Odgovara:
Marija Tetkić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Da li pas (6 kg) može dobiti hipervitaminozu ako dnevno dobiva 4 ml lososovog ulja i četvrtinu Canina biotin forte tablete i tako kontinuirano svaki dan? Inače koristimo lososovo ulje od renomiranog proizvođača na kojem piše da lososovo ulje ne sadrži niti malo teških metala poput žive i slično. Da li je opasno po psa ako dobiva i lososovo ulje i biotin te da li mu se nešto ozbiljno može dogoditi? Hvala i srdačan pozdrav, Bruno

O: Po svom poreklu, telesnoj građi i građi sistema za uzimanje i varenje hrane pas je mesojed, koji je u prirodi dolazio do hrane lovom divljih životinja. Meso ulovljene životinje služilo je kao izvor proteina i energije, krv i kosti kao izvor mineralnih materija, jetra i drugi organi kao izvor vitamina. Ali, u nedostatku osnovne hrane, on pojede i pojedino zrelo divlje voće. Tako je pas podmirivao sve svoje potrebe za hranljivim sastojcima.

Odomaćivanje je znatno uticalo na promene načina ishrane pasa. Danas je pas postao svaštojed ali, ipak, ne smemo zaboraviti na poreklo i pravilnu ishranu našeg ljubimca.

Otpaci posle ručka sigurno neće zadovoljiti potrebe za hranljivim sastojcima kod našeg psa, a začini koji ne smetaju ljudima, sigurno će izazvati neko od oboljenja kod psa. Zato izbegavajte davanje kobasica, pašteta i konzervisanu hranu namenjenu ljudskoj ishrani. Ti artikli sadrže mnogo začina koji poboljšavaju ukus, ali pogubni su za psa. Isto se odnosi na slatkiše, koji sadrže kakao i mentol. Oni se, takođe, ne smeju davati psu.

Voda je neophodna za sve životne funkcije psa. Zato pas uvek mora imati na raspolaganju svežu vodu.

Belančevine treba da čine do 50% pa i više ukupne količine dnevne hrane (meso, mlečni proizvodi, jaja, sojina uljana sačma).

Energetska hrana (masti, kukuruzno brašno, krompir, makaroni, pirinač itd.) čini oko polovinu dnevnog obroka i nju kuvamo, a mesne proizvode po mogućnosti dajemo sirove, ukoliko potiču od zdravih životinja ili ih na kraju kuvanja energetskih hraniva ubacujemo da se kuvaju 10-15 minuta.


Povećane potrebe mladog psa za kalcijumom i fosforom zadovoljavaju se, pored davanja velikih butnih kostiju (svinjske, goveđe) pečenim i sitno mlevenim ili izdrobljenim Ijuskama od jajeta ili određenom količinom kalcijuma iz gotove smese. Obavezno se, uz ove smese, dodaje i D vitamin jer utiče na resorbciju kalcijuma i fosfora.

Postoji pet osnovnih grupa hranljivih sastojaka kod psa:
- ugljeni hidrati,
- masti,
- proteini,
- mineralne materije i
- vitamini.

Ugljeni hidrati su uglavnom rasprostranjeni u biljkama. Skrob je najzastupljeniji ugljeni hidrat. Pas vrlo teško vari skrob u sirovom stanju, pa je neophodno da se skrob termički obradi (kuva ili peče). Ovako pripremljene ugljene hidrate pas vari sa 75-90% iskorišćenja. Od ukupne količine hrane za psa, 75% su ugljeni hidrati. Od hrane biljnog porekla psima se uglavnom daje hleb, pirinač, kukuruzno brašno ili griz, krompir, šargarepa, spanać, blitva, pšenica, ječam itd. U ovim hranivima, pored ugljenih hidrata nalaze se u manjim količinama i biljne masti i proteini, vitamini i minerali.

Masti su neophodne u ishrani psa jer imaju značajnu ulogu u prenosu nekih vitamina, obezbeđuju esencijalne masne kiseline i pravilan rast. Masti su najkoncentrovaniji izvor energije. Količina masti u obrocima treba da bude najmanje 5%, a može iznositi i 30%, s obzirom na usklađivanje s drugim hranjivim sastojcima. Veća količina masti od ove može izazvati proliv kod psa.

Proteini su gradivni sastojak svih telesnih ćelija i sastavljeni su od aminokiselina. Ima ih dovoljno u hranivima životinjskog, a manje u hranivima biljnog porekla. Izvori proteina životinjskog porekla su: mleko, sir, jaja, razne vrste mesa. Unutrašnji organi pojedinih domaćih životinja se najčešće koriste u ishrani pasa (jetra, srca, pluća, bubrezi, slezina, želudac itd.). Kuvanjem ovih hraniva smanjuje se njihov kvalitet, pa je preporučljivo davati ih u svežem stanju, samo pod uslovom da smo sigurni da potiču od zdravih životinja. Ukoliko upotrebimo klanične konfiskate, moramo ih prethodno dobro prokuvati.

U ishrani pasa mora da bude prisutan određeni, po mogućnosti veći, procenat belančevina životinjskog od onog biljnog porekla, kako bi biljne proteine pas u varenju racionalnije iskoristio. Proteinska hraniva biljnog porekla su sojina uljana sačma i kikirikijeva uljana sačma. Potreba pasa za proteinima u dnevnom obroku iznosi najmanje 15%, a kreće se do 25%, pa i više.

Mineralne materije su prosti hemijski elementi koji su potrebni za izgradnju kostiju i zuba i za obavljanje važnih bioloških reakcija u organizmu. Neophodni za izgradnju kostiju psa koji raste su kalcijum i fosfor. Znatno su manje potrebne ostale mineralne materije (gvožđe, bakar, kobalt, natrijum, magnezijum, hlor, jod, cink, sumpor, mangan itd.), ali ih ne smemo zanemariti. Psu treba dnevno do 5% mineralnih materija od ukupne količine hrane.

Vitamini su organske materije sa važnim regulatornim i zaštitnim funkcijama u organizmu. U dnevnom obroku psa moraju svi biti zastupljeni u malim ali neophodnim količinama, izraženo u internacionalnim jedinicama. Vitamine delimo na liposolubilne (A, D, E i K) kod kojih, usled prenagomilavanja, može doći i do hipervitaminoze i hidrosolubilne (Bl, b2, b6, bl 2, H, PP itd.) kod kojih ne dolazi do hipervitaminoza ali ih treba takođe pažljivo davati. Vitamin A štiti od bolesti i utiče na rast i vid. Vitamin D utiče na resorpciju kalcijuma i fosfora i sprečava rahitis. Vitamin E utiče na plodnost i sprečava mišićnu distrofiju. Vitamin K utiče na zgrušavanje krvi. Vitamini B grupe imaju važnu ulogu u prometu masti, ugljenih hidrata i proteina.


Sa 9-12 meseci pas završava sa rastom i dostiže standardom predviđenu veličinu i samim tim više mu nisu potrebna mineralna, vitaminska i proteinska hraniva u istim količinama kao do tada. Kostur se dovoljno razvio i ne postoji mogućnost da dođe do nekih bitnijih poremećaja u daljem rastu i razvoju. Kod odraslih pasa najveće su potrebe u energetskim materijama, proteinima, vitaminima i na kraju mineralima. Energetska hrana (masti, povrće i žitarice) treba da čini do 80% od ukupne količine hrane, od 15-20% proteinska hraniva (meso, soja itd.). Vitamine ćemo nadoknaditi dodatkom sirove jetre i žumanca. Minerale možemo obezbediti dodavanjem svežih butnih kostiju dva puta nedeljno i to posle obroka da bi se pas igrao i jačao vilicu. Raznovrsnija ishrana u svakom slučaju obezbeđuje širi spektar neophodnih hranljivih sastojaka.

Dnevna potreba za količinom hrane je individualna i zavisi od utroška energije, odnosno od toga koliko se pas opterećuje dnevno bilo kroz fizički napor (trčanje) ili psihički (obuka) i njegove telesne težine. Ukoliko se pas slabo kreće, njegove potrebe za količinom i kvalitetom hrane su dvostruko manje nego u pasa sa kojim se radi. Ukoliko je pas u konstantnom treningu, dnevna ishrana je slična ishrani mladog psa: energetska hrana 70-80%, proteinska 20-30% od ukupne količine hrane, vitaminska ispod 1% i mineralna 2-5%.

Proteinska hrana može se davati i u većim količinama zbog povećanja mišićne mase psa. Energetsku hranu moramo pravilno dozirati da ne bi došlo do sakupljanja potkožnog sala.

Do sada smo govorili o hranljivim sastojcima i potrebama pasa. Ostaje večito pitanje: kolika je ukupna količina hrane koja treba da se da psu dnevno da bi se zadovoljile njegove dnevne potrebe, bilo da je reč o štenadima, mladim psima ili psima u treningu, a da pri tom održi potrebnu i željenu kondiciju. U mnogim knjigama su date tablice koje dnevne potrebe za hranom svrstavaju u tri grupe po veličini pasa: male, srednje i velike. Međutim, tačna mera se ne može dati iz jednog prostog razloga što je svaki pas poseban, i za svakog je potrebno posebno izračunavanje.

Kondicija (trenutna uhranjenost) psa je najkompetentnije merilo da li Vašeg Ijubimca pravilno hranite, odnosno da li je količina hrane i vitamina koju mu dajete dovoljana ili suvišna. Bez obzira u kom je uzrastu pas, njegovo trenutno stanje uhranjenosti treba da bude u radnoj odnosno izložbenoj kondiciji: ni mršav ni debeo. U slučaju da je pas mršav (izgladnela kondicija), moramo povećati ishranu za 20-40%, odnosno smanjiti ishranu ako je pas predebeo, i posle 10-15 dana utvrditi da li su ovi parametri pravilni i da li odgovaraju vašem psu.

Dakle, kontinuirano dodavanje navedenih suplemenata bez prestanka, ne preporučuje se. Ukoliko postoje indikacije za tretman, on se provodi kroz određeni period, nakon kojeg treba pauzirati sa dodavanjem. Isto važi i za preventivno davanje.

Što se tiče ulja lososa, navodi se da zbog dugotrajne primene postoji određeni rizik od kontaminacije teškim metalima koji se deponuju kako u lososu, tako i kasnije u telu psa. Teški metali poput žive, kadmijuma i olova se ne izlučuju već ostaju u organizmu, što je posebno važno za organizme(ribe) na vrhu lanca ishrane.

Biotin je rastvorljiv u vodi, ne u mastimai i kao takav se izlučuje preko bubrega. Njegova hipervitaminoza kod pasa nije opisana i on se smatra sigurnim za primenu.

Zaključaj je da Biotin ne predstavlja pretnju ako ga dajete kontinuirano, međutim to nije slučaj i sa uljem lososa.

OZNAKE:

psi

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak