Šepanje psa nakon ranjavanja vazdušnom puškom/Anaplazmoza

P: Imam pitanje vezano za našeg psa, starog blizu 2 godine, mješanke staforda, koja je uvjek puštena u dvorištu. Prije dva mjeseca je počela blago da vuče desnu zadnju šapu u smislu da vrhovima noktiju zagrebe po tlu kada korača. U međuvremenu jednog jutra je bila loše, misleći da je otrovana poveli smo je na pregled gde je ustanovljeno da je dobila Erlihiozu i Anaplazmozu od ujeda krpelja. Liječena je skoro mjesec dana sa Vibramicinom. Nakon tog perioda pogoršava joj se jako stanje sa nogom, da je počela jako da je vuče i dere gornji dio šape, uz to i desna prednja šapa počinje da slabi. Produžena je ista terapija, međutim kako nije bila bolje, od strane veterinara nam je predočeno da je možda nervna faza stenećaka, koji je konstatovan prema izgledu zuba, iako kod nas nikada nije bila bolesna i uredno je vakcionisana. Ona super jede, nema tikove sa glavom, vesela, potrči ali nakaradno, padne često, nekad napravi par super koraka, a onda kao da naiđe prekid u inervaciji i samo joj otkaze noga i legne. U konsultaciji sa poznatim veterinarom iz Bara, CG, uključena joj je terapija sa Pronizonom, od kojeg joj je bilo bolje prvih dva-tri dana, a onda je napredak stao, nakon završetka terapije ponovo joj se stanje pogoršalo. Povedena je u Bar gdje je ustanovljeno na RTG snimku da je upucana sa vazdušnom puškom i metak joj je ostao u butini desne noge, gdje je došlo do oštećenja nerva. Izvršena je operacija i metak je izvađen ali je ona sada još gore. Baš se teško kreće i često kada leži urinira. Molim vas za mišljenje, može li i hoće li biti napredka? Da li mogu još nešto da uradim kako bih joj pomogla? Nadam se da nije ipak od štenećaka i da će se vremenom nerv regenerisati. Jelena

O: Simptome koje navodite mogu biti posledica više bolesti među kojima su anaplazmoza i štenećak.

Anaplazmoza je bolest koja se prenosi ujedom krpelja. Ova bolest zabeležena je širom sveta kod velikog broja životinja. Parazit napada bela krvna zrnca što uzrokuje mnoge zdravstvene problem.

Inkubacija traje od 7 do 14 dana od ugriza krpelja. Često se javlja tromost, bol u zglobovima i groznica kod obolelih pasa. Zaraženi anapalzmozom postaju letargični i nezainteresovani za dešavanja oko njih. Zbog opšte lošeg stanja organizma gube apetit dok je kod težih slučajeva prisutno i povraćanje, kašalj i proliv.

Anaplazmoza se dijagnostikuje putem laboratorijskih analiza krvi. Danas je vrlo lako utvrditi bolest pomoću brzih testova iz samo nekoliko kapi krvi pacijenta. Kada se ustanovi da pas boluje od ove bolesti prelazi se na lečenje pomoću antibiotika i potporne terapije koja treba da ojača ceo organizam. Lečenje obično traje najmanje mesec dana, a prognoza da, ukoliko se bolest otkrije rano, prilično dobra za obolele. Nakon 24 do 48 sati prvi simptomi nestaju i svakim danom vidi se napredak.

Najbolja preventiva protiv ove bolesti je sprečavanje kontakta pasa sa krpeljima koji prenose parazita. U tu svrhu treba koristiti preparate koji ubijaju krpelje i posle šetnje prekontrolisati kožu ljubimca kako bi se skinuli eventualno zakačeni krpelji.

Štenećak je veoma kontagiozno virusno oboljenje, rašireno u svetu i predstavlja jedan od vodećih uzroka uginuća pasa, koja su uzrokovana infektivnim bolestima.

Štenećak se najčešće javlja kod nevakcinisane štenadi u starosti 3 do 8 meseci, mada i odrasli psi koji nisu vakcinisani oboljevaju u vrlo velikom broju.

O štenećaku su pisale koleginice u tekstovima koji glase Štenećak simptomi bolesti i Štenećak – simptomi.

Uspeh lečenja zavisi od brzine reagovanja vlasnika da prepozna prve simptome i zatraži profesionalnu pomoć kao i od sposobnosti psa da odgovori na virusnu infekciju.

Preventiva jeste vakcinacija protiv štenećaka koja mora biti vršena kod svih starosnih kategorija pasa i mora biti pod kontrolom veterinara.

S obzirom da je pas povređen vazdušnom puškom i da je metak oštetio nerv, bol, šepanje i otežano kretanje najverovatnije imaju veze sa tim.

Povređivanje životinja vazdušnom puškom kod nas još uvek nije retkost, pa većina veterinara ima iskustva u tom smislu. Postupak sa životinjom odnosno povredom zavisi od lokacije metka. On se ponekad može zaustaviti na mestu sa kojeg ga je veoma teško izvaditi, poput pluća, a ponekad ne ode duboko i ostane u tkivu ispod kože. U većini slučajeva povredu, ne treba prepustiti slučaju. Reakcija Vašeg psa na nagle pokrete je zapravo pokazatelj da ga na određenom mestu boli. Pri mirovanju on izbegava pokrete koji bi uključivali bolno mesto.

Inače, pas može, u zavisnosti od mesta gde se zaustavio metak, da ga nosi u sebi čitav život, manje-više bez poteškoća. Početna reakcija će biti upalna, a nakon toga organizam nastoji metak da izoluje.

Imajući u vidu karakter povrede opravak bi mogao dugo da potraje. Naš savet je da svakako u dogovoru sa Vašim veterinarom vodite psa na fizikalnu terapiju. Vremenom uz fizikalnu terapiju, pravilnu ishranu i dodavanje suplemenata stanje bi se moglo poboljšati.