Pitajte Veterinara

PITANJE Obim putem vam se obraćam kako bih Vam predstavila problem koji moj ljubimac ima i ujedno Vas pitala za mišljenje. Naime, imam hrčka, starog godinu i po. Pre 3-4 dana zaglavio je zadnju levu nogu između rešetaka kaveza. I tako je visio nadole. Izvukli smo ga. Na mestu povrde bilo je vrlo malo krvi. U međuvremenu nisam bila kući, a moji ukućani nisu primetili da on izbegava da koristi tu nogu. Uopšte ne vrti svoj točak. Šta bih trebala činiti, s obzirom da je već prošlo par dana? Da li je moguće, u slučaju da je prelom, da je njemu u ovako kratkom periodu već zarasla kost krivo? Srdačan pozdrav, Jelena ODGOVOR Nogu koju štedi hrčak moguće je da je polomljenja, i u tom slučaju potrebno je nogu imobilizirati. To možete učiniti tako što ćete staviti malu potporu (štapić, šibica, oko nje sloj vate, zatim gazu i na kraju samoljepivi zavoj). Potrebno je jako paziti da se ne stegne prejako da se cirkulacija ne zaustavi. Najbolje je da hrčka odvedete kod veterinara koji će proceniti stanje noge, imobilizovati je, potom će staviti hrčka na terapiju (antibiotik i sredstvo protiv bolova), i dati Vam dalja uputstva. Kostima je potrebno da zarastu od 3-4 nedelje.Ukoliko pregledom proceni da noga ne može da se spasi izvršiće amputaciju. Hrčak može kvalitetno živeti i bez jedne noge. Ali kako biste ovo sprečili savetujem Vam da se javite veterinaru koji ima iskustva u lečenju malih glodara. (Klinika za hirurgiju Veterinarskog fakulteta u Beogradu npr.).Više o prelomu noge kod hrčka pisala je koleginica Mirjana Pejčić u tekstu pod naslovom „Hrčak – prelom noge“.

PITANJE Za kućnog ljubimca imam afričkog patuljastog ježa. Po nekom svom nahođenju rekla bih da ima temeperaturu, jer je pre dva dana zaspao pored ulaznih vrata, koja očigledno ne dihtuju dobro. Zanima me da li imate neki savet da mi date i šta mogu preduzeti u kućnim uslovima? Hvala unapred. Ana Marija ODGOVOR Povišena temperatura kod životinja i ljudi je odbrambeni mehanizam organizma. Životinje su pokunjene, više spavaju, neraspoložene, slabije jedu i slabije se kreću. Temperatura predstavlja samo simptom oboljenja i treba da se leči u sklopu bolesti koja ju je izazavala. Ukoliko ste primetili neke od navedenih simptoma predlažem Vam da ježa odvedete kod veterinara kako bi se ustanovio primarni uzrok eventualnog povišenja telesne temperature.U kućnim uslovima Vi možete da poboljšate uslove držanja, da kavez držite na toplom mestu, zaštićenom od sunca i promaje.  Predlažem da mu dajete što kvalitetniju hranu i dodatke u vidu vitaminskih preparata koji se dodaju u hranu ili vodu. U ponudi Pet centra možete pronaći Anima Strath tonik, za imunitet i apetit. Više o pravilnom držanju ježeva možete pročitati u tekstu koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom „Ishrana, kavez, dresura i higijena kod ježa“. 

PITANJE Imam hrčka po imenu Licko. Ali moj brat ga ne volo i ubacio mu je kesu i traku u kavez. Licko je to nažalost pojeo. Brine me njegovo zdravlje. Molim vas da mi što pre odgovorite. Slavko ODGOVOR Progutano strano telo može često dugo da ostane u želucu, a da ne uzrokuje uočljive simptome bolesti, dok u drugim slučajevima može uzrokovati gubitak apetita i mršavljenje.Dijagnoza se postavlja rengenskom pretragom sa ili bez kontrasnog sredstva.Strana tela koja iz želuca dospevaju u crevo mogu dovesti do začepljenja creva, pa se tada javlja krvavi proliv, nekroza (odumiranje tkiva) creva, peritonitis (upala potrbušnog mišića), paraliza creva i egzitus zbog degeneracije srčanog mišića od otrovanja.Ako smo uvereni da strano telo postoji, a životinja ne pokazuje znakove bolesti, možemo da rešimo situaciju s parafinskim uljem, kako bi strano telo izašlo van prirodnim putem. Ako to ne uspe, preostaje hirurški zahvat. Kesa i traka u digestivnom traktu hrčka može da utiče na peristaltiku creva i da dovede do uplitanja creva. Ishod zavisi od dužine i kvaliteta, tj. sastava i čvrstoće progutanih predmeta. Vrlo je verovatno da će životinja progutano izbaciti varenjem.Može doći do začepljenja creva, u zavisnosti od količine progutanog.Zbog komplikacija koje mogu nastati, a sigurni ste da je do gutanja predmeta došlo, preporučujem da se obratite za pomoć veterinaru koji je upoznat sa lečenjem malih životinja.

PITANJE Redovno pratim Vaš sajt i veoma mi se dopada! Imam jedno pitanje i nadam se da ćete odgovoriti na njega u što kraćem roku! Čuvam zlatnog hrčka starog oko 1 godinu u pitanju je mužijak. Uskoro planiram da kupim morsko prase i interesuje me da li hrčak i morsko prase mogu da žive zajedno i da dele jedan prostor?Da li će se tući ili nešto drugo? Hvala Vam unapred! Маrija ODGOVOR Zajednički život dve različite vrste je moguć, ali ponekad i dovođenje nove jedinke iste vrste može da bude problematično. Izraženo je suparništvo i dokazivanje dominacije. U principu, možete ih spojiti, ali morate biti svesni činjenice da hrčak ima drugačije potrebe od morskog praseta što se tiče ishrane i držanja. Zbog toga im je potrebno obezbediti te uslove i potrebno je da ih držite odvojene, jer nije preporučljivo držati u istom kavezu hrčka i morsko prase.Hrčci su teritorijalni i ne trpe nikakvo društvo, a ponašanje u tom slučaju im je veoma agresivno i nasilno. Ovo znači da bi na početku obavezno treba nadzirati njihovo druženje i kontakt, tako što ćete staviti njihove kaveze dovoljno blizu kako bi se upoznali, ali dovoljnoj daleko da ne dođe do sukoba.Osim toga, hrčci su i noću aktivni, a danju uglavnom spavaju, što nije slučaj kod morskog praseta. Ishrana im se takođe razlikuje jer morski prasići pretežno jedu povrće i seno, a hrčci semenke i orašaste plodove. Morski prasići su ljubimci za čitavu porodicu i najviše vole male grupe od 2-3 ženke i jednog mužjaka, dok hrčci vole da budu sami i ne trpe društvo ni drugih hrčaka. Zbog toga, moraćete da morsko prase i hrčka držate u odvojenim kavezima, ali i da im i tada povremeno omogućite kontakt na neutralnom terenu u cilju zbližavaja, uz Vaš stalni nadzor za početak.Želim Vam puno uspeha u zbližavanju ovih ljubimaca.

PITANJE Da li zecu ili kuniću trebaju vakcinu? Pozdrav, Miloš ODGOVOR Dve su bolesti protiv kojih se kunići vakcinišu u okolnostima loše epizootiološke situacije: miksomatoza i hemoragijska bolest kunića. Obe su virusne i predstavljaju pravu opasnost kada se pojave. Mislim da vakcinacija kunića u našim uslovima nije neophodno, s obzirom da obe bolesti u Srbiji ne predstavljaju epizootiološki problem, a to se naročito odnosi na kuniće kućne ljubimce. Preventivni pregled kunića kod veterinara možete praktikovati, recimo, jednom ili dva puta na godinu, međutim, važnije od toga je da Vašem ljubimcu omogućite dobre uslove držanja i kvalitetnu ishranu.

PITANJE Imam kunića starog tri godine. Pre nekoliko dana primetili smo da ne jede seno. Veterinar je utvrdio da su mu prerasli kutnjaci i urađeno je brušenje. Kunić je u dobroj formi, jede sve osim sena (i dalje). Da li postoji neki način da ga podstaknemo? Već smo menjali vrstu sena i smanjili količinu granula. Hvala! Jela i Vule ODGOVOR Kao i ljudima, kunićima treba izbalansirana ishrana sa dovoljnom količinom vitamina i hranjivih materija. Zdrava ishrana kunića sadržava dnevni udeo sena, povrća, peleta i vode sa povremenim poslasticama. Mlade kuniće bi u prvim mesecima života (2-6 meseca) trebalo hraniti mešavinom gotove dehidrirane zrnaste i biljne hrane uz stalni pristup kvalitetnom senu.Nakon tog perioda u ishranu im treba uvesti, vrlo postepeno, svežu zelenu hranu: trava za kuniće, listovi bokvice, radića i sl. Nakon 10 meseci povremeno im jelovnik možete obogatiti malom količinom voća (npr. jabuke, banane, grožđe). Seno je najvažniji deo zdrave ishrane kunića. Svakodnevno kuniću treba dati sveže seno u neograničenim količinama. Ono pomaže održavanju funkcija varenja i sprečava gastro-intestinalne poremećaje. Takođe, osigurava i stalan izvor hranjivih materija koji kunića održavaju zdravim, a umanjuju rizik od nastanka gojaznosti. Nije retkost da kunići hranjeni pretežno peletima jedu mnogo manje sena. Ako razlog nije medicinske vrste (preizrasli zubi ili neki drugi problem sa zubima, bol ili stres) razlog ne jedenja sena leži u tome što jede možda više peleta ili jednostavno nije gladan. Ukoliko je ovo slučaj sa Vašim kunićem, pokušajte da mu date obrok peletirane hrane u jutarnjim satima i jedan u večernjim, a preko dana ostavite samo seno za jelo. Kunića možete privoleti na seno ili ga možete naučiti da jede na način da Vam seno posluži kao nagrada u učenju na obavljanje nužde na jednom mestu, a kad pripremate posudu za obavljanje nužde možete staviti i malu količinu sena na sredinu posude. Većina kunića koristi samo uglove posude za pesak tako da sredina uvek ostaje suva, i na taj dolaze u dodir sa senom, pa osetivši miris većina kunića oseti potrebu za hranjenjem istim. Dobro je ujutro i uveče staviti svežeg sena u posudu za obavljanje nužde. U slučaju da uočite još neke znakove poremećenog zdravstvenog stanja posetite veterinara koji će na osnovu pregleda tačno utvrditi o kakvom se problemu radi te preporučiti odgovarajuću terapiju.

PITANJE Danas smo u hrastovoj šumi u rupi u drvetu, na visini od 8m pronašli malu životinjicu za koju nismo sigurni šta je ustvari. U prilogu vam šaljem sliku i nadam se da ćete nam reći o čemu se radi. Mi sumnjamo na pacova ili na vjevericu. Srdačan pozdrav, Kristina ODGOVOR Uzevši u obzir morfološki izgled (iako je još uvek mlada), kao i način na koji se drži za vertikalnu podlogu, ukazuje da se može raditi o bebi puha.Puh (Glis glis) je vrsta sitnog, noćnog glodara, jedina u istoimenom rodu (Glis). Nastanjuje kontinentalni deo Evrope, kao i veća mediteranska ostrva (Korzika, Sardinija, Sicilija, Krf, Krit), a u Aziji areal se prostire do severa Irana. Postojanje populacije puhova u Engleskoj je rezultat introdukcije početkom XX veka. Puhovi su zakonom zaštićena vrsta životinja. Telo puha dugo je 13-18 cm, a čupavi rep 12-15 cm. Masa odraslog puha može da dostigne 185 g. Oblikom tela, puh podseća na manju vevericu. Boja krzna je sivkasta do braon. Uši puha su velike i okrugle, a oči crne i male. Tokom zimskog perioda puhovi hiberniraju i tom prilikom leže na boku (ređe na leđima), uvijeni poput klupka. Za svoja staništa bira najčešće hrastove i bukove šume, sve do 1.500 m nadmorske visine. Preferira guste šume sa stenovitim liticama i pećinama, ali se takođe može naći i u blizini urbanih sredina, naročito u blizini voćnjaka. Noćne su životinje i aktivne u sumrak, međutim povremena aktivnost može se videti i tokom dana. Ima izvanredno čulo vida, sluha, mirisa i dodira. Očekivani životni vek u zatočeništvu je 6-8 godina. Društvene su životinje, i poželjno ih je držati u grupama od dva ili više. Istopolne grupe se vrlo dobro slažu, naročito ako su zajedno od mladih dana. Mogu se pripitomiti i naučiti na držanje u ruci, iako je najbitnije početi pripitomljavanje što ranije. Što se smeštaja tiče, bitno im je osigurati kavez sa uskim razmakom između rešetki jer su vrlo spretni u bežanju. Potrebe im može zadovoljiti kavez veličine 90 x 90 cm. Najsigurniji je stakleni kavez. Kad su aktivni penju se do samog vrha kaveza, tako da je bitno osigurati kvalitetan gornji deo kaveza. Na dno kaveza potrebno je staviti stelju debljine oko 4 cm. S obzirom kako u prirodi provode mnogo vremena na drveću bitno im je osigurati prečke ili grančice drveta za penjanje. Užad, te ostale drvene igračke pružaju im različite mogućnosti penjanja i igranja. Takođe, možete mu postaviti i kolut za trčanje (veličine za miša). U kavez je potrebno postaviti i gnezdo koje im pruža osećaj sigurnosti. Mogu im se postaviti i tuneli za glodare kako bi mogli da se sakrivaju i igraju. Puhovi su svaštojedi, tj. omnivori. Njihova ishrana u prirodi je raznovrsna, a pretežno se sastoji od semenki i orašastih plodova, voća, jaja ptica i insekata. U zatočeništvu je od posebne važnosti raznovrsna ishrana. Najvažnija im je mešavina semenki (kao što je komercijalna hrana za hrčke ili druge male glodare, s dodatkom suncokreta i sirovog kikirikija), voće i povrće, a kao izvor proteina tvrdo kuvano jaje, insekti (crvi ili cvrčci), kuvana piletina i jogurt. Hrani se različitim vrstama lešnika, oraha, bobicama, jabukama i drugim voćem. Veoma je prilagodljiva vrsta, pa će u nedostatku hrane jesti i koru drveta, lišće, cvetove, pa čak i beskičmenjake i jaja. Semenke se mogu davati svaki dan, ali je potrebno da se vodi računa da se ne prejede semenki kako bi uzeo i ostale hranjive materije. Voće i povrće može biti sveže, smrznuto ili sušeno. Sveža hrana može se ponuditi u večernjim satima, a sve ostatke je potrebno ukloniti ujutro da se ne pokvare. Kao poslasticu, u malim količinama, puhovima se može dati jabuka, breskva, kruška, kivi, papaja, te različito bobičavo voće. Veći broj puhova u voćnjacima može načiniti veliku štetu, pa se smatraju za štetočine u voćarstvu. Prirodni neprijatelji su mu lisica, kuna, sova, divlja mačka itd. Upoređujući ga sa sisarima slične veličine, puh ima neobično dug životni vek, čak 12 godina u divljini. Za aktivnost gotovo tokom čitave godine potrebno je voditi računa o temperaturi, te količini dnevnog svetla. Naročito u zimskim mesecima kad su dani kraći, ako se ne osigura veštačka svetlost postoji mogućnost da puh upadne u hibernaciju. U prirodi provode i sedam meseci u godini u hibernaciji, dok u zatočeništvu su neaktivni oko 4 nedelje. Nakon tog perioda izlaze vrlo gladni. Po pravilu, kad se vrate u aktivan život, sledi parenje. Sezona parenja traje od kraja juna do sredine avgusta, ženka ostaje skotna od 20-31 dana, nakon čega ženka donosi na svet u proseku od 5-11 mladunaca, ali najčešće 4-6. Imaju jedan okot godišnje. Mladi su po rođenju goli i slepi, krzno dobijaju sa 16 dana, a gnezdo napuštaju nakon 30 dana, a polno zreli u starosti 1-2 godine. Nadamo se da će Vam ove informacije pomoći u zbrinjavanju novog ljubimca.

PITANJE Imam hrčka mužjaka koji je star oko 2,5 godina. Do pre neki dan bilo je sve u redu, a onda je jedva počeo da se kreće, samo leži na boku, kad pokuša da ustane prosto se klati i ljulja jedva ga noge drže, a i slabo jede, uz to i pogled mu je nekako mutan. Da li je u pitanju neka bolest ili je to od starosti. Znam da im je životni vek negde između 2 i 3 godine. Hvala na odgovoru i mnogo pozdrava od Vesne iz Niša. ODGOVOR Hrčak u proseku živi oko 2 godine, a retko 3 godine. Znakovi da se radi o pojavama u vezi sa starenjem hrčka su ako životinjica uveče ne izlazi odmah iz kućice u kojoj spava, nego ostaje duže, ređe koristi kotač, dlaka počinje da mu ispada, teže hoda.... takođe, hrčak tada i jede sve manje, gubi na težini pa i prestaje da jede.U tom slučaju ponudite Vašem ljubimcu češće njemu omiljene poslastice i priuštite mu mnogo mira. Hrčka takođe možete odvesti kod veterinara koji će pregledati životinju i sa sigurnošću utvrditi njegov zdravstveni status. Vitaminski dodaci u ishrani će pomoći kod jačanja imuniteta jedinke.

PITANJE Da li sam možda grešim što dajem mom hrčku cveklu da jede? Pozdrav, Vesna iz Niša ODGOVOR Hrčak je glodar i ne treba zaboraviti da je biljojed. Osnovna hrana u ishrani hrčka su žitarice, sa povremenim dodavanjem voća i povrća (izuzetak je citrus voće koje hrčak ne sme da jede i iz tog razloga ne sme im se davati limun). Lešnici i orasi se mogu davati hrčku (2 - 3 komada dnevno). Od voća možete da dajete jabuke, banana. Od zelene hrane možete davati zelenu salatu ili blitvu, a od povrća još i celer i šargarepu. Pored svega navedenog hrčak može da jede i cveklu tako da nema razloga da mislite da ste pogrešili što ste mu to davali.Više o ishrani hrčka pisala je koleginica Mirjana Pejčić. dr.vet.med., u tekstovima pod naslovom Hrčak - uslovi držanja, ishrana, parenje i određivanje pola i Ispravna ishrana hrčka i koštunjavi plodovi.

PITANJE Dobila sam hrčka na poklon, ali ništa ne znam o ishrani ovih životinja pa ako biste mogli da mi pomognete... Hvala unapred, Sonja ODGOVOR Hrčci su vrlo raznovrsni po pitanju ishrane i osnovna hrana su im žitarice i druga biljna hrana uz dodatak dva-tri oraha ili lešnjaka dnevno. Neće odbiti ni vrhove grančica različitih voćki ili leti klasje pšenice. Povremeno obrok treba obogatiti voćem, celerom, šargarepom, zelenom salatom ili kuvanim jajetom. Kako je noćna životinja, najbolje ga je hraniti uveče. Savetuje se da se izbegava davanje citrusnog voća. U zamenu možete dati bananu, jabuku, lešnike, pirinač, piletinu i naravno kupovnu hranu specijalno namjenjenu hrčcima, koje možete pronaći i u našim prodavnicama.Koliko god hranili hrčka zelenom hranom važno je reći da u kavezu obavezno mora postojati i posudica sa vodom koja se svakodnevno menja. Suva hrana može biti u kavezu čitav dan dok voće i ostalo neka bude u kavezu izvesno vreme i nakon toga ga izvadite. Voće koje ne pojede do kraja nakon nekoliko sati izbacite iz kaveza i pazite da sveže voće ne sakuplja u nekom uglu svog kaveza. Ponudite mu da zalihe stvara od sušenog voća ili hrane koju mu kupujete u specijalizovanim prodavnicama. Neki hrane hrčka u isto vreme svaki dan ili ostave stalnu zalihu hrane u posudici. Hrčci se neće prejesti, ali će često spremiti hranu u svoje "vrećice" i staviti je na skriveno mesto kako bi mogli kasnije da ga pojedu. U prirodi hrčci sakupljaju hranu i nose je u "vrećicama" u usnoj šupljini koju spremaju za zalihu zimi. U našoj ponudi možete pronaći peletiranu hranu za hrčke proizvođača Brit, Versele Laga i Vitapol, kao i mešavinu semena za hrčke od Miniona, Nutripeta i Vitapola.

PITANJE Moj hrčak danas ceo dan spava, ne jede i ne pije vodu. Leži na boku i ne pomera se. Vodila bih ga veterinaru, ali s obzirom da je u takvom stanju ne znam da li je poželjno da ga uznemiravam, jer izgleda mi da će svaki čas prestati da diše. Znam da je doživeo što bi rekli duboku starost, sa svojih 2,5 godine. Hvala vam na prethodnom odgovoru, lepo je znati da imate s nekim da podelite svoj problem. Vi radite tako plemenit posao. Ima istine u tome kad kažu da ko ne voli životinje taj ne voli i ljude. Veliki pozdrav i samo još nešto me zanima. Kako da mu ulepšam njegove poslednje dane i kako najbolje da se brinem za njega. Pozdrav od Vesne. ODGOVOR U proseku, hrčak živi 2-3 godine, što je ekvivalent 65-95 ljudskih godina. Znakovi koje ste primetili kod svog ljubimca karakteristični su znakovi starenja i predstavljaju normalan životni ciklus. O znacima starenja pisala sam u mom pretnodnom odgovoru pod naslovom Znaci starenja kod hrčka.Nastavite da hranite svog ljubimca kao do sada izbegavajući stres, vrućinu ili nedostatak vode. U ovom periodu se ne preporučuje hranjenje hrčaka preko šprica jer postoji opasnost od ugušenja ili drugih komplikacija. Izbegavajte nagle promene hrane jer bi iste mogle dovesti do smetnji u varenju. Održavajte mu kavez čistim i osigurajte mu uvek svežu vodu i hrane koliko hoće.U ovom periodu života takođe se savetuje smanjivanje vežbi i česte kontrole usne šupljine. Ako ljubimac bude pokazivao znakove boli, bude plakao ili se počne čudno ponašati bez oklevanja ga odvedite veterinaru na Veterinarski fakultet kako bi isti mogao/li tačnije proceniti trenutnu situaciju te u skladu s njom pomoći mu na najbolji mogući način, koliko god budu mogli s obzirom na starost životinje.

PITANJE Moj kunić je danas krvario na analni otvor, to se dešavalo i ranije, ali u znatno manjoj količini. Zanima me da li kunići imaju menstruaciji, i ako imaju koliko se to često dešavam? S poštovanjem, Jovana Jovanović ODGOVOR Kod kunića analni i vaginalni otvor su odvojeni, za razliku od vaginalnog i mokraćnog otvora koji su spojeni, pa je veoma teško utvrditi odakle potiče krvarenje, naročito kod tako malih životinja.Krvarenje iz anusa je simptom gastrointestinalnih bolesti, odnosno niza poremećaja. Znakovi krvarenja u sistemu za varenje zavise od mestu i težine krvarenja. Ako krvarenje potiče iz rektuma (završni deo debelog creva) ili donje polovine debelog creva, pojavljuje se krvava stolica (hematokezija). Krvarenje iz jednjaka, želuca ili početnog dela tankog creva rezultira tamnom, odnosno crnom stolicom (melena). Ako je gubitak krvi malen, ali dugotrajan, organizam će u početku uspeti da nadoknadi izgubljenu krv, ali što ovo stanje duže traje, životinja će pokazivati bezvoljnost, nezainteresiranost za hranu i bledilo sluznica zbog razvoja anemije. Kod malih glodara, krvarenje gastrointestinalnog porekla najčešće je posledica upale creva (najčešće bakterijske etiologije), enterotoksemije, trovanja i sl. Krvarenje može biti i iz vaginalnog i mokraćnog otvora. Ako se radi o krvarenju iz mokraćnog otvora, najčešće je to vidljiva krv u mokraći. Krv u mokraći jedan je od važnijih znakova bolesti mokraćnog sistema. Unutar pojma hematurije (krvi u mokraći), razlikujemo makrohematuriju koja predstavlja prisutnost krvi u mokraći vidljivu golim okom, te mikrohematuriju ili eritrocituriju, koja predstavlja prisutnost većeg broja eritrocita u mokraći koji se ne mogu videti golim okom. Uzrok krvarenja ne mora biti direktno vezan za promene u bubrezima i mokraćnom sistemu. Primer su poremećaji koagulacije krvi i zgrušavanja. Drugi uzrok krvarenja, i svakako jedan od najčešćih, jesu promene i bolesti bubrega. To mogu biti bolesti glomerula (mikroskopski segmenti bubrega u kojima se filtrira krv), kao što je slučaj kod akutnog, perzistentnog ili hroničnog glomerulonefritisa, fokalnog glomerulonefritisa i ostalih bolesti koji napadaju strukturu i integritet glomerula. Krvarenja iz bubrega ne moraju biti glomerularnog porekla. To je npr. slučaj kod policistične bolesti bubrega, kamenaca, pijelonefritisa, TBC bubrega, traume, karcinoma bubrega itd. Osim krvarenja iz bubrega postoji i krvarenje iz donjeg dela mokraćnog trakta. To je slučaj kod upale mehura, uretre, prostate, karcinoma papiloma, stranih tela itd. Krvarenja iz vagine najčešće su posledica upalnih procesa, hormonalnih disbalansa, te beningnih, ali i malignih promena reproduktivnih organa. Kako bi se otkrio pravi uzrok krvarenja Vašeg kunića, svakako ga što pre odvedite veterinaru, kako bi se na vreme započelo s terapijom.

PITANJE Zainteresovani smo za kupovinu leminga. Imamo dvoje male dece od 8 i 5 godina, a jedno dete ima stalnu terapiju zbog epilepsije. Zanima me da li se leminzi vakcinišu, da li mogu izazvati neku alergijsku reakciju ili neke vama poznate negativne efekte u kontaktu sa decom? Unapred zahvalna, Danijela ODGOVOR Kod glodara postoji niz bolesti koje se mogu preneti na čoveka (npr. leptospiroza, tularemija, limfocitni horiomeningitis, gljivična oboljenja). Većina tih bolesti i ozbiljnost slučaja varira, zavisno od uzrasta zaražene osobe i od njenog opšteg zdravstvenog stanja.Uopšteno zoonoze su posebno opasne za bebe i decu, trudnice, starije osobe, kao i za ljude čiji je imunološki sistem oslabljen. Naravno, ovo sve se odnosi na divlje glodare. To je razlog, zbog kojeg je potrebno poznavati poreklo kupljene životinje. Životinje koje se prodaju za kućne ljubimce treba da poseduju Uverenje o zdravstvenom stanju. Životinje koje su u ponudi Pet centra imaju navedeno uverenje i nalaze se pod stalnim nadzorom veterinara. Alergija, kao individualni oblik preosetljivosti, može se javiti na životinjsku dlaku. Savetujem Vas da da pre nabavke ljubimca, o svemu konsultujete pedijatra. U Srbiji još nije registrovana vakcina za hrčke i leminge, tako da se ne vrši njihova vakcinacija.

PITANJE Imam kunića starog tri i po godine. Normalnog je ponašanja, živahan, lepo jede, raspoložen. Međutim, u par navrata sam primetila da trza prednjim nogama, kao nevoljno. Ciljani pokreti (umivanje, penjanje na kavezu) su mu normalni. Da li je u pitanju neki poremećaj koji treba da se ispita? Hvala unapred, Jelena ODGOVOR Kunići, kao i ostale životinje, pokretima i govorom tela izražavaju svoje trenutno stanje i raspoloženje. Cimanje i trzanje nogu kod kunića često bude deo igre ili njihovog zaigravanja. Može se naravno javiti i kao deo nervnih simptoma, ali je to u ovom slučaju mala verovatnoća, jer je kunić raspoložen, očuvanog apetita i dobre koordinacije.Ako primetite neke druge promene, uvek je preporučljivo odneti ljubimca do obližnje veterinarske ambulante, radi provere opšteg stanja.

PITANJE Da li ovi sezonski virusi gripa i ostali virusi koji se javljaju u ovo doba godine ili bilo koje doba godine ( najčešće su to virusi koji napadaju respiratorne organe) napadaju i mogu da naškode morskom prasetu i kako ga od toga zaštititi. Naime, mi imamo morsko prase staro 3 meseca (pitanje se odnosi generalno i na starije i na mlađe morsko prase), lepo se hrani, u čistom je, napreduje ali je sa nama u sobi i zato nas je strah da li ako neko od nas dobije recimo grip to može da naudi i našem ljubimcu? Hvala Dejan ODGOVOR Virusi su metabolički neaktivne i zarazne čestice koje poseduju jednu ili više nukleinskih kiselina (DNA ili RNA, nikad obe). Nemaju ćelijske delove, već potpuno zavise od mehanizma stvaranja energije i belančevina ćelija domaćina. Takođe, ne mogu se razmnožavati bez domaćina, odnosno žive ćelije. Zoonoze su zarazne bolesti zajedničke životinjama i ljudima. Kad se zoonoze šire sa ljudi na životinje nazivaju se zooantropoze (za razliku od mnogo brojnijih antropozoonoza, bolesti koje prelaze s životinje na ljude).  Danas je poznato preko 200 uzročnika zoonoza.Od bolesti koje se mogu preneti s životinje na ljude mogli bi izdvojiti: limfocitarni horiomeningitis, salmoneloza, pseudotuberkuloza, tularemija, pastereloza, kampilobakterioza, listerioza, trihofitoza, i neke parazitske i gljivične bolesti. Česte su gljivične infekcije uzrokovane gljivicama Trichophyton mentagrophytes i Microsporum canis.Što se tiče virusnih bolesti koje se mogu preneti s ljudi na morsko prase, situacija je nešto drukčija. Na većinu virusnih respiratornih bolesti, koje se pojavljuju kod ljudi, morski prasići nisu prijemčivi. Međutim, zbog mogućnosti mutacija virusa, one se ne mogu potpuno isključiti, na teritorijama gde su prisutne velike populacije ljudi i ljubimaca.Najčešće se postavlja pitanje u vezi sa prenosom gripa s ljudi na morsko prase. Ovde bi trebalo napomenuti kako je izuzetno retka, gotovo nemoguća, pojava prenosa virusa ljudskog gripa na morsko prase i obrnuto jer su navedeni virusi vrsno specifični. Prenošenje između vrsta komparativno je vrlo retko, osim izuzetka ptičjeg gripa.Češće su, pak, parazitske infestacije, bilo da se radi o spoljašnjim ili unutrašnjim parazitima, najčešće dermatofitima odnosno patogenim gljivicama. Od bakterijskih infekcija najčešče se javljaju streptokokne i stafilokokne infekcije, salmoneloza, pastereloza, koje mogu biti prisutne i kod ljudi, a mogu i da se prenesu na ljude. Narušen imuni status ljubimca kao i vlasnika predstavlja osnovni faktor za razvoj virusnih, bakterijskih i parazitskih infekcija, te je neophodna svakodnevna briga o zdravlju ljubimca. O zdravlju morskog praseta pisali smo u tekstu naslovljenom kao Zdravlje morskog praseta. Zaštita pri infekcijama sprovodi se pojačanim provetravanjem prostorija i izbegavanjem kašljanja bez zaštite maramicom ili sl. Pre i nakon kontakta sa životinjom, odnosno njenom hranom i opremom, potrebno je temeljno oprati ruke i provoditi sve potrebne mere u svrhu održavanja higijene i ispravnog držanja ljubimaca.Za sve dalje informacije, savetujem Vam da se obratite na Kliniku za zarazne bolesti Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

PITANJE Pre dva dana sam primetila da je moje morsko prase (4 godine) neraspoloženo i vrlo slabo jede, da bih ga jedne večeri zatekla malaksalog i kako kašlje. Stanje je sada već ozbiljno, ne može da stoji već leži, šišti i teško diše i odbija hranu. Sumnjam na upalu pluća ali mi veterinar nije rekao ništa konkretno i dao je samo antibiotike. Kako se tretitaju ovakvi problemi sa disanjem? Takođe mi je preporučeno da mu dajem čaj na špric i pošto je odbijao hranu stavila sam malo meda u čaj kako bi bar neke kalorije uneo, da li može nešto da mu bude od meda? Pozdrav ODGOVOR Simptomi koje navodite mogu ukazivati na prehladu ili kijavicu. Nagle promene spoljašnje temperature, kao i stres, nepovoljno deluju na opštu otpornost organizma, te on postaje osetljiviji na dejstvo patogenih mikroorganizama. Najčešće izbijaju virusne infekcije respiratornog ili gastrointestinalnog trakta, ali nije isključeno da i drugi sistemi organa budu zahvaćeni patološkim procesom. Isto tako, oštećeno tkivo u toku, ili nakon virusne infekcije, postaje podložnije bakterijskim infekcijama. O otežanom disanju morskog praseta pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu naslovljenim kao Kijanje i otežano disanje kod morskog praseta/Prehlada. U literaturi ne postoje tačni podaci o količini meda koje morsko prase može bezbedno da pojede, a da ima blagotvoran efekat. Zato bih Vam preporučila da ljubimcu date Anima Strath sirup za imunitet i apetit do pola kafene kašičice dnevno, preko vode ili hrane ili direktno u usta. Preparat u svom sastavu sadrži i prirodni med, i odličan je za podizanje imuniteta kao za poboljšanje opšteg stanja.

PITANJE Na repu degua (mužjaka) sam primetila zasušenu krv. Da li to može biti od povrede ili je u pitanju neki problem sa ishranom i negom? Hvala. S poštovanjem, Simonida. ODGOVOR Degui imaju dosta osetljiv rep i dešava se da ga u slučaju osećaja ugroženosti odbace celog ili samo deo. Ako je dužina repa prisutna u celosti, najverovatnije se radi o mehaničkoj povredi, posebno ako je životinja vesela i očuvanog apetita, bez dodatnih promena. Ispratite datu promenu na repu Vašeg ljubimca. Ako je u pitanju manja povreda, ona bi ubrzo trebala da zaraste. Međutim, ako primetite da se iz dana u dan ne smanjuje ili je prisutan i neki iscedak, najbolje da ljubimca odvedete u neku od veterinarskih ambulanti, radi procene.

PITANJE Moje morsko prase je staro tri godine i nikad nije bilo bolesno. U poslednjih par mjeseci oko oka mu je počela crniti dlaka, a inače bijele je boje (samo je oduvijek malo na jednom uhu imao crnih dlačica). Da li je bolesno? Srdačno! Jovana ODGOVOR Moguće je da je u pitanju fiziološka pigmentacija dlake, ali isto tako je moguće i da se radi o bakterijskoj ili gljivičnoj infekcoji, hormonskom disbalansu, itd. Kao što možete i zaključiti samo na osnovu podataka koji ste dali nije moguće postaviti dijagnozu. Da bi se sa sigurnošću znalo o čemu se radi neophodno je uraditi klinički pregled životinje od strane veterinara u veterinarskoj ambulanti. Nakon pregleda veterinar će proceniti da li je neophodno uraditi nešto od dodatnih dijagnostičkih metoda (bris, skarifikat), i tek nakon toga dati svoje mišljenje i ukoliko je potrebno preporučiti terapiju.