Odgovara:
NIkola Mišić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Da li ovi sezonski virusi gripa i ostali virusi koji se javljaju u ovo doba godine ili bilo koje doba godine ( najčešće su to virusi koji napadaju respiratorne organe) napadaju i mogu da naškode morskom prasetu i kako ga od toga zaštititi. Naime, mi imamo morsko prase staro 3 meseca (pitanje se odnosi generalno i na starije i na mlađe morsko prase), lepo se hrani, u čistom je, napreduje ali je sa nama u sobi i zato nas je strah da li ako neko od nas dobije recimo grip to može da naudi i našem ljubimcu? Hvala Dejan


O: Virusi su metabolički neaktivne i zarazne čestice koje poseduju jednu ili više nukleinskih kiselina (DNA ili RNA, nikad obe). Nemaju ćelijske delove, već potpuno zavise od mehanizma stvaranja energije i belančevina ćelija domaćina. Takođe, ne mogu se razmnožavati bez domaćina, odnosno žive ćelije.


Zoonoze su zarazne bolesti zajedničke životinjama i ljudima. Kad se zoonoze šire sa ljudi na životinje nazivaju se zooantropoze (za razliku od mnogo brojnijih antropozoonoza, bolesti koje prelaze s životinje na ljude). 

Danas je poznato preko 200 uzročnika zoonoza.

Od bolesti koje se mogu preneti s životinje na ljude mogli bi izdvojiti: limfocitarni horiomeningitis, salmoneloza, pseudotuberkuloza, tularemija, pastereloza, kampilobakterioza, listerioza, trihofitoza, i neke parazitske i gljivične bolesti. Česte su gljivične infekcije uzrokovane gljivicama Trichophyton mentagrophytes i Microsporum canis.

Što se tiče virusnih bolesti koje se mogu preneti s ljudi na morsko prase, situacija je nešto drukčija. Na većinu virusnih respiratornih bolesti, koje se pojavljuju kod ljudi, morski prasići nisu prijemčivi. Međutim, zbog mogućnosti mutacija virusa, one se ne mogu potpuno isključiti, na teritorijama gde su prisutne velike populacije ljudi i ljubimaca.

Najčešće se postavlja pitanje u vezi sa prenosom gripa s ljudi na morsko prase. Ovde bi trebalo napomenuti kako je izuzetno retka, gotovo nemoguća, pojava prenosa virusa ljudskog gripa na morsko prase i obrnuto jer su navedeni virusi vrsno specifični. Prenošenje između vrsta komparativno je vrlo retko, osim izuzetka ptičjeg gripa.

Češće su, pak, parazitske infestacije, bilo da se radi o spoljašnjim ili unutrašnjim parazitima, najčešće dermatofitima odnosno patogenim gljivicama. Od bakterijskih infekcija najčešče se javljaju streptokokne i stafilokokne infekcije, salmoneloza, pastereloza, koje mogu biti prisutne i kod ljudi, a mogu i da se prenesu na ljude. Narušen imuni status ljubimca kao i vlasnika predstavlja osnovni faktor za razvoj virusnih, bakterijskih i parazitskih infekcija, te je neophodna svakodnevna briga o zdravlju ljubimca.

O zdravlju morskog praseta pisali smo u tekstu naslovljenom kao Zdravlje morskog praseta.

Zaštita pri infekcijama sprovodi se pojačanim provetravanjem prostorija i izbegavanjem kašljanja bez zaštite maramicom ili sl. Pre i nakon kontakta sa životinjom, odnosno njenom hranom i opremom, potrebno je temeljno oprati ruke i provoditi sve potrebne mere u svrhu održavanja higijene i ispravnog držanja ljubimaca.

Za sve dalje informacije, savetujem Vam da se obratite na Kliniku za zarazne bolesti Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

OZNAKE:

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak