Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Saznala sam da imam 1 par trihogastera, mužjak i ženka. Volela bih saznati sve o njihovom mrestu.Hvala! DanijelaO: Mrest Trichogaster je vrlo zanimljiva riba zbog svoje jarke boje (dolazi u dva osnovna varijeteta "- plavom i zlatnom, a ima ih još).  Kod plavog Trichogastera izraženo je menjanje boja od blede svetloplave do tamnoplave sa izraženim tamnijim tačkama po boku i belim tačkicama na perajama i belim šarama iznad glave. Ima produžena nitaste stomačna peraja. Polove razlikujemo po leđnoj peraji "- kod mužjaka je zašiljena, kod ženke zaobljena. Analno peraje proteže se od analnog otvora (ispod škrga), gde je lagano nazubljena pa sve do repnog peraja "- kod mužjaka je analno peraje duže nego kod ženke. Trichogaster trichopterus tipičan je graditelj gnezda od mehurića. Veliko se gnezdo gradi unutar plutajućeg bilja (Ceratophylum demersum npr.). Gnezdo i podmladak čuva mužjak. Za mrest bi trebalo obezbediti poseban akvarium koji bi morao biti  do pola napunjen vodom (oko 20 cm), bez cirkulacije, sa puno plutajućeg bilja. Najbolje je u takav akvarijum smestiti jednog mužjaka i tri ženke. Kada mužjak odabere ženku a kojom se želi pariti ostale ženke treba preseliti (izvaditi). Nakon što ženka položi ikru, trebalo bi je ukloniti iz akvarijuma za mrest. Inkubacija jajašaca u proseku traje jedan dan, a mlađ propliva za pet dana, kada je potrebno početi sa prehranom živim slanim račićima (Arthemia). Mlađ je tada poželjno odvojiti od mužjaka.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Najpre je počelo kao bela mrlja preko oka koja se proširila i preko drugog. Koristili smo Tetra medica GoldMed ali se ništa nije desilo. To je bilo otprilike pre 3 nedelje, ribica se tada ponašala sasvim normalno, ali sada se počela odvajati od drugih riba, satima pliva u mestu i izgleda ko da stalno spava. Imamo akvarijum od 54l sa filterom i grejačem, imamo 2 carasa i 2 crvenkape i tog bolesnog teleskopa, menjamo otprilike trećinu vode svakih 2 nedelje. Ostale se ribice ponašaju sasvim normalno.Molim za savet. IvanO: Ovakve promene na očima najčešće se javljaju sekundarno, nakon primarne infekcije kojoj je žarište negde drugde u telu ili zbog lošeg kvaliteta vode. Najčešće su to infekcije bakterijske, gljivične ili parazitarne etiologije. Bele promene na oku mogu biti posledica i velike količine hlora u vodi. Svakako testirajte hlor, te po potrebi koristite sredstva za korekciju. Kod svake delimične ili potpune zamene vode koristite sredstva za pripremu vode koja vežu hlor i teške metale, kao što je npr. Dajana Start plus. Osim hlora, uzrok mogu biti i druge materije, pa je potrebno proveriti hemijski sastav vode (pH, amonijak, nitrite, nitrate itd.). Potrebno je prethodno navedene parametre testirati barem jednom mesečno, specijalnim testovima koje možete nabaviti u Pet centru. Ovakve promene mogu biti i posledica mikrotrauma oka, koje najčešće prolaze same od sebe. Veće traume uzrokuju promenu boje oka, a za posledicu imaju slepilo. Primarne infekcije oka retke su, a najčešće su uzrokovana gljivicama Ichthyophonus hoferi ili bakterijama Vibrio (Myxobacteria) ili Pseudomonas, te metiljima. Ukoliko je oko ispupčeno, govorimo o exophtalmusu, poznatijem pod nazivom PopEye. PopEye može zahvatiiti jedno ili oba oka, a bolest obično ne zahvata druge ribice u akvarijumu. Ipak su ovakve promene češće posledica infekcija koje su primarno zahvatile neki drugi organ, a zbog pada imunološkog sistema dolazi do ovakvih promena na oku. Kako je kod Vaše ribice evidentna promena opšteg stanja, najverovatnije se radi o infekciji. Svakako Vam savetujem da povećate temperaturu vode na 30°C, te sprovedete lečnje čitavog akvarijuma, kako biste sprečili infekciju ostalih ribica. Temperaturu vode podižite dnevno za 1-2°C, te je na isti način nakon lečenja spuštajte.Svakako pojačajte filtraciju i aeraciju vode. Savetujem sredstvo Medi Mor koje ima široki spektra delovanja protiv raznih gljivičnih, bakterijskih i parazitarnih infekcija. Kod primjne ovog sredstva važno je se pridržavati uputstva koje propisuje proizvođač s obzirom na dozu preparata i dužinu lečenja. Nakon lečenja preporučuje se obnoviti filter bakteriju, sredstvom Dajana Biofiltr, kako bi se očuvala biološka ravnoteža akvarijuma. Uz ovo sredstvo koristite i multivitaminske preparate, te Dajana Immunal dodatnu hranu za ribice, kako biste ojačali imunološki status ribica.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: U mom akvarijumu od od oko 60 l imam 15-ak tropskih ribica među kojima i mužjaka Sijamske ribe borca. Pre nekoliko dana uočila sam da borac na području stomaka ima zadebljanje koje po opisu čini se odgovara Dropsiju. Može li se lečiti Sera baktopurom? Hvala, SonjaO: Dropsy (ascites, Dropsy) je bolest koja je uzrokovana gram negativnom bakterijom. Najčešće oboljevaju ribe držane u neadekvatnim uslovima, a razvoju bolesti doprinosi i neredovno hranjenje, velike oscilacije temperature vode, prenaseljenost akvarijuma i druge stresne situacije. Bolest je zarazna, a najčešće se zaraza širi preko uginulih riba, pri otvaranju trbušne šupljine. Bolest dovodi do oštećenja ćelija, te do poremećaja osmotske regulacije, pri čemu se nakuplja tečnost u trbušnoj šupljini. Abdomen ribe je naduvan, riba se zadržava ispod površine vode, peraja su skupljena, anus upaljen a često imaju i ispupčene oči. Terapija je delotvorna samo u ranijem stadijumu bolesti, antibioticima iz grupe tetraciklina i sulfonamida. Moguće je da se radi o Dropsiju, mada se i druge infekcije različite etiologije, kao i problemi sa varenjem, ovako manifestuju. Mišljenja sam da Vam Sera Baktopur u ovom slučaju neće pomoći, jer deluje samo na spoljašnje infekcije. Možete pokušati Furanol tebletama od JBL-a, držeći se strogo uputstva koje propisuje proizvođač. Nakon lečenja obavezno obnovite filter bakteriju. Oboelu ribicu svakako smestite u karantinski akvarijum. Temperaturu vode povećajte na 30°C i dodajte 1 kašikicu kuhinjske soli na 50 litara vode. Imunološki status možete ojačiti multivitaminskim preparatima. Ukoliko primetite znakove bolesti i kod drugih ribica, svakako obavezno izvršite dezinfekciju akvarijuma.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kako i gdje bih bih mogao naći treset ili može li se koristiti običan treset za baštu samo prokuvan. Može li samo sitan šljunak sa nekim dodacima minerala kojih mogu ovde naći. Veoma zahvalan, Pedja iz ČačkaO: Kako su akvarijumske biljke vrlo zahtevna i osetljiva živa bića, vrlo je važna primerena podloga za njihov pravilan rast i razvoj. Nikako Vam ne bih preporučila da koristite treset koji se upotrebljava za vrtno bilje. Takav treset nije primeren za akvarijumsko bilje, jer je vrlo siromašan mineralima, a nadalje svakako će zamutiti i dodatno zaprljati vodu u akvarijumu. Ako niste u mogućnosti nabaviti prirodni treset, svakako biste trebali koristiti podlogu za akvarijum u visini od 2 centimetra. Za tu namenu najbolje je koristiti TetraPlant Complete substrate  za akvarijume. Nakon što stavite podlogu, sledi stavljanje akvarijumskog šljunka granulacije 1-3 ili 3-6 milimetara. Šljunak se stavlja u visini od 2 centimetra u prednjim delovima akvarijuma, a u zadnjem delu stavlja se u visini od 4-6 centimetara. Osim navedenoga možete koristit i Tetra Plant Start tablete koje se stavljaju direktno u podlogu i to u intervalima od svaka 3-4 nedelje. Ove tablete, osim što su bogate mineralima i oligoelementima, sadrže i hormone koji omugućujavaju brži i kvalitetniji rast akvarijumskog bilja. Ako koristite samo akvarijumski šljunak bez podloge, svakako ga obogatite hranjivim materijama, posebno jodom i drugim mineralima, a za to možete korisiti Tetra Crypto Dunger ćubrivo u tabletama ili Tetra Plant Initial Sticks. Ova dva preparata bogata su jodom, humusnim sastojcima i svim važnim oligoelementima. Za sve dodatne nejasnoće slobodno mi se obratite.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molio bih vas za savet u vezi sa problemom rasta algi. Na kamenoj pećini koju imam u akvarijumu, ali i na komadu mangrova, su se pojavile neke zelene alge. Svetlo u akvarijumu nije prejako (samo jedna lampa od 15W) i gori 10-11 sati dnevno. Postoji li neko sredstvo kojim bih mogao uništiti te alge? Ili mi preporučujete da uzmem neku ribu algojeda? Od čistača u akvarijumu imam samo ancistruse. Unapred hvala i pozdrav, MarkoO: Problemi sa algama su vrlo kompleksne prirode. Mehanizam nastanka algi je vezan uz „režim“ osvetljenja i različite disbalanse u kvalitetu (hemijsko-fizičkom sastavu) vode. Najbolji „borac“ protiv algi su biljke. Ukoliko u akvarijmu imate živo bilje alge se ne bi trebale pojavljivati iz jednostavnog razloga – biljke i alge se "bore" za za hranu. Redosled najvažnijih elemenata u akvarijmu (kada su u pitanju biljke/alge) se može lako opisati na sledeći način: svetlost – CO2 – makroelementi – mikroelementi. Ukoliko su gore navedeni elementi u odgovarajućem balansu, alge se ne bi trebale pojavljivati. Većina zelenih algi (oko 90%) živi u slatkoj vodi. Obuhvataju vrste od mikroskopski sitnih jednoćelijskih oblika (pokretni i nepokretni) do višećelijskih kolonija, ali i nerazgranjene ili razgranjene nitaste oblike, kao i alge složenije građe, koje spoljašnjim izgledom podsećaju na više biljke (npr. morska salata Ulva lactuca). Samo tačna identifikacija algi nam može pomoći prepoznati moguće uzroke nastanka algi, a time i delotvornu terapiju (uglavnom se to može postići ispravljanjem neodgovarajućih činilaca). Gotovo je nemoguće jednoznačno odrediti uzrok pojave algi u akvarijumu. Uglavnom se radi o „nesrećnoj“ kombinaciji različitih činioca koji poremete biološku ravnotežu bilo da je u pitanju rasveta (previše ili premalo svetla ili svetlo neodgovarajućeg intenziteta), previše riba, poremećaj u radu biološkog filtera, višak ili manjak mikro/makro hranjiva i sl.Dakle, problemi sa algama se mogu suzbiti uspostavljanjem biološke ravnoteže u akvarijumu, ali za to je potrebno nešto više znanja, vremena i volje.  Biološkim putem se alge mogu suzbijati pomoću živih organizama (algojedi) poput ancistrusa (njih već imate), sijamskog algojeda, puževa (jabučari, nerite i sl.), plechostomusa, kozica itd.Od mnogobrojnih preparata dostupnih na tržištu izdvojila bih npr. Algexit (Easy life) ili  Algo stop depo tablete (Tetra).   

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kako se mreste corydorasi? Hvala. VladimirO: Mrest corydorasa se odvija po“rasporedu” koji Vam navodim u nastavku. Kada primetite zadebljani stomak kod ženke, ona je spremna za mrest. Kada mužjaci to primete počinju se postavljati u "T" poziciju ispred ženke. Spremnu ženku je potrebno odvojiti u zaseban akvarijum, koji pre toga treba očistiti i dezinfikovati. Idealan odnos mužjak:ženka je 2:1. Corydorasi se u prirodi mreste u kišnom razdoblju pa im takve uslove treba simulirati u akvarijumu. To znači da se u mresnom akvarijumu drže cca 7 dana na pojačanoj ishrani, a temperatura vode mora biti oko 25 stepeni C. Sedmi dan se iz akvarijuma ispumpa 1/3 vode, a osmi dan još 1/3 vode. Deveti dan uveče, pre gašenja svetla, potrebno je u akvarijum doliti ispumpanu vodu i to nešto niže temperature. Na taj način simuliramo kraj sušnog i početak kišnog razdoblja, što služi kao "okidač" za mrest. Ukoliko je preko noći došlo do mresta, odrasle ribe treba izvaditi iz akvarijuma, a u samom akvarijumu treba pojačati aeraciju i po mogućnosti aplicirati antimikotik kako biste sprečili pojavu plesni na ikri. Mlađ se izlegne iz oplođenih jaja za cca 6-7 dana. Tada započinje i prehrana i to nekom "baby" hranom (npr. Mikron Sera), a kada mlađ malo naraste, možete preći na tabletiranu hranu. Bitno je napomenuti kako mresni akvarium ne bi trebao biti viši od 30 cm, kako bi mlađ mogla doći do površine.   

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Da li botia jede male ribice? Imamo akvarijum od 30 l u kojem pokušavamo uzgojiti ribice. Već drugi put su ribice nestale, a u akvarijumu je samo botia, majku sam izvadila odmah nakon okota. SandraO: Postoji nekoliko vrsta botia koje su zastupljene u akvaristici, od kojih su neke više, a neke manje "agresivne". Budući da niste naveli o kojoj se vrsti radi mogu samo načelno odgovoriti da će većina botia rado pojesti ribice. Tako na primer Botia macrachanta je omnivor, a u prirodi se hrani puževima, malim beskičmenjacima, larvama insekata, crvićima, slatkovodnim račićima i biljnom hranom. U akvarijumu joj je omiljena hrana namenjenja mesojedima i razne vrste sušenih crvića, iako sam uveren da se rado "osladi" ribljom mlađi ako do nje može doći.Preporučila bih Vam da po sledećem mrestu svakako mlađ odvojite u zaseban akvarijum kako biste osigurali optimalne uslove za rast i razvoj.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Na jednoj od četiri zlatne ribice sam primetila otpadanje krljušti. Otpalo ih je 4-5 u zadnjih mesec dana. Svi uslovi kao što su prostor i filtracija su ispunjeni i sve ribice, uključujući ovu, su vesele. Najpre sam mislila da se radi o ichu, pa sam akvarijum tretirala costapurom, ali onda sam ustanovila da su bela područja zapravo delovi na kojima nedostaje krljušt. Na mestima na kojima je krljušt najpre otpala, kao da je narasla nova, ili bar ta područja nisu više toliko bela. Mislim da se radi o ženkici, a drugih simptoma bolesti nema. Ribice takođe nisu agresivne, niti se češu o predmete u akvarijumu. Je li ta pojava normalna ili se radi o bolesti? Marica.O: Zlatne ribice su sklone promeni boje krljušti, tako da za sada po onome što ste opisali nema mesta za paniku. Vaša ribica se najverovatnije prilikom plivanja očešala o kakav predmet u akvarijumu, pa su joj otpali delovi krljušti, ili su je malo počupale druge ribice. Kako god bilo, samo i dalje redovno pratite ponašanje i zdravlje Vaših ribica, i ako bude bilo kakvih nejasnoća u vezi akvaristike, pozivam Vas u Pet centar da o svojim problemima popričate sa našim akvaristima.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li Balloon Dwarf Cichlidaspada u Ramirezi grupu tj. u Mikrogeophagus ramireze? Imam akvarijum od 250 l sa biljem i trenutno je on jedini stanovnik, a brine me da li mu odgovara ph8 jer vidim po internetu da bi trebalo biti 6.5? Isto tako bih vas molio za savet oko ishrane i uopšteno šta moram znati o  uslovima držanja. Planiram ubaciti još 2 diskusa sledeći mesec i to će biti jedini stanovnici akvarijuma.Srdačan pozdrav, TomaO: Mikrogeophagus ramirezi (Balloon dwarf cichlida) spada u porodicu endemskih patuljastih ciklida reke Orinoco (Venecuela i Kolumbija). Mogu narasti do 7-8 cm dužine. Budući da se radi miroljubivim ribama, vrlo često se mogu videti u akvarijumu zajedno sa diskusima. Kako su poprilično osetljivi na bakterijske infekcije, higijena akvarijuma mora biti na visokom nivou.  Osim toga, jako teško podnose čak i blago povišene koncentracije nitrita i nitrata, zato se preporučuje držanje u većim akvarijumima (poput Vašeg). Preferiraju meku vodu niže pH vrednosti, od cca 6,0-6,5 (po nekim izvorima čak pH 5,0-6,5). Monogamni su pa bi stoga bilo dobro da nabavite par svojoj ribi (možda i nekoliko parova), budući da imate relativno veliki akvarijum u kojem planirate još samo dva diskusa. Pri "uparivanju" treba biti oprezan jer znaju biti vrlo agresivni prema primercima svoje vrste. Omnivori su, vole raznoliku hranu, a bez problema prihvataju većinu hrana u listićima koje se može pronaći na tržištu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 280 litara i testerom sam ustanovila da ima viška nitrata. Kako da se rešim viška nitrata? Da to uradim  menjanjem vode ili preparatom Tetra nitrate minus ili možda postoji neki drugi način?Hvala. Tanja O: Nitriti i nitrati su raspadni produkti amonijaka koji se iz tela ribe izlučuje organskim otpadom. Nitriti i nitrati su krajnji produkt raspada amonijka. Kako je njihova relativna masa veća od relativne mase vode koncentracija je najviša na dnu akvarijuma. Zbog toga je potrebno vršiti redovnu zamenu vode u akvarijumu i to usisavanjem vode sa dna. U akvarijumima koji su gusto zasađeni biljkama „problem“  se brže rešava jer one troše deo azota („N“) za svoje potrebe. Redovnom izmenom vode i pravilnim održavanjem filtera koncentracija NO2 i NO3 se može držati pod kontrolom. U praksi koncentracija nitrata nikada ne bi smela preći 50 ppm, a nitriti su nepoželjni i u najmanjoj koncentraciji. Dakle, osim biljaka i redovnog održavanja akvarijuma, na tržištu postoji veliki broj preparata koji su deklarisani kao „ubice“ nitrita i nitrata poput navedenog Tetra nitrate minusa. Različiti preparati imaju svoje prednosti i nedostatke, ali ni jedan od njih Vas ne „oslobađa“ od obaveze redovne izmene vode. Korišćenjem hemijskih preparata možete popraviti kvalitet vode i produžiti interval između redovnih izmena, ali u principu su one i dalje neophodne.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Pokušavam da se nekako orešim crvenosmeđih algi algicidima, ali mi ne polazi za rukom. Moguće solucije: Tretiranje biljaka 2%-tnom rastvorom varikine, što je nezogdno (biljlke treba izvaditi i svaka ima svoj "tajming" tretiranja, tako da svaka vrsta zahteva drugačije vreme potapanja u kupki, što je opet nezgodno, jer se krhkije biljke mogu uništiti, ali metoda efikasno skida algu sa jačih biljaka). Tretiranje akvarijuma bakrom. Imate li Vi iskustva sa tim? Nasađivanje akvarijuma sa Crossocheilus siamensis. Ima li ih kod nas i koliko su te ribice efikasne u "poslu" eliminacije algi? I zadnja solucija: totalno rasformiranje akvarijuma i sve iz početka. Molim mišljenje. Hvala, Steva.O: Crvene alge prava su napast i stvaraju problem kod većine akvarista. Njihova pojava zavisi od više faktora: Od blizine akvarijuma prozoru, tj. izloženost dnevnom svetlu. Ukoliko vam je akvarijum blizu prozora i ako je izložen svetlu pojačaće se stvaranje algi u akvarijumu, pa bi ga trebali postaviti u mračni deo sobe. Zatim od veličine filtera: ukoliko vam je suviše mali filter, povećana je mogućnost stvaranja algi u akvarijumu. Nemojte štedeti na filteru - uvek je dobro uzeti filter sa pumpom za veću litražu akvarijuma, iealno bi bilo za duplo veću. Idealno je uz postojeći unutrašnji filter dodati isto toliki spoljašnji da vam ne zauzima mesto u akvarijumu.S obzirom da imate žive biljke u akvarijumu, obavezno postavite dve lampe odgovarajućih dimenzija i to: Flora-glo i Aqua-glo. Lampe bi trebalo menjati jednom godišnje.Obavezno proveravajte koncentraciju nitrita i nitrata koji su pokazatelji zagađenosti vode, nastaju razgradnjom ribljih izlučevina, ostataka hrane i otpada biljaka od strane mikroorganizama kao i delom služe kao hrana za alge. Koncentracija nitrata trebala bi biti oko 25mg/l. Ukoliko je viša od 50mg/l stvaranje algi je neminovno. Koncentracija nitritabi treba biti oko 0,8 mg/l. Kontrolu je najednostavnije vršiti pomoću testera. Izbor crossocheilus siamensis, poznata i po imenu siamese flyng fox, jedine poznate vrste koja jede crvene alge (kod kovine pazite da ne uzmete lažnog siamesa) nije loša ideja ukoliko ste zadovoljili sve potrebne uslove Inače nemojte očekivati čudo.Uz sve navedeno dobro je u vodu stavljati Algo stop depo tablete, koje pomažu u borbi protiv algi i usporavaju njihov rast. Ukoliko ništa ne pomogne ne preostaje vam drugo nego rasformirati akvarijum i krenuti od početka.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam akvarijum 30x20x20 cm i pre otprilike 3 sata su mi ribice počele plivati po površini. Čitao sam da je najčešći uzrok tome manjak kiseonika. Voda je stvarno malo mutna, ali nema neprijan miris. Već sam pripremio novu vodu za zamenu pa me samo zanima kako bi se tačno voda trebala promeniti? Čitao sam da se zamena vrši tako da se promeni cca 1/3 vode, je li to važi i za male akvarijumr? Da li je filter i pumpa za vazduh obavezna ili se to može rešiti menjanjem  vode? Svakako prilagodite izmene vlastitim potrebama u zaisnosti od gore navedenog. Hvala, Petar O: Trećina vode se po pravilu menja kod akvarijuma koji su kompletni, odnosno imaju filter i pumpu za vazduh. Naravno, to je nepisano pravilo. Neki akvaristi menjaju 10% vode jednom nedeljno, neki 30% jednom mesečno i sl. Izmene vode zavise od litraže, gustoće nasada (veličini i broju riba), kapaciteta filtracije, biljaka, količine hrane, vrste riba itd. U manjim akvarijumima bez opreme, poput Vašeg, možete menjati 30%-50% vode jednom nedeljno. Korišćenjem opreme (filter, pumpa, rasveta) smanjujete intenzitet izmene vode, što Vama znatno olakšava održavanje, a ribice trpe manji šok jer je svaka izmena vode za njih stres.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Posto sam apsolutni početnik, a želim da kupim neki veći akvarijum ali niš ta preko 100l i da ga dobro ubiljhim. Šta mi vi preporučujete, tj. koje ribe, biljke itd. Koja oprema mi je potrebna, i sve na šta bi trebala da obratim pažnju. Unapred hvala i veliki pozdrav Pet centru! LeposavaO: Vaše pitanje je vrlo kompleksno te je potrebno navesti "puno" detalja. Bitno je napomenuti da je svaki početak težak, ali su rezultati početnog rada kasnije oku vrlo prijatni i ne iziskuju "previše posla" oko samog akvarijuma. Prvi korak je odluka kakav akvarijum želite imati. Na tržištu se nude gotovi (komplet) akvarijumi koji sadrže osnovnu opremu (nešto skuplja, ali, po meni,  jednostavnija i praktičnija opcija), kao i različite opcije staklenih akvarijuma, u kombinaciji s opremom koja se kupuje posebno (jeftinija opcija, primerenija za akvariste sa iskustvom koji znaju štoaim je potrebno). Pri kupnovini akvarijuma treba voditi računa o tome da je neuporedivo lakše održavati i brinuti se za veći akvarijum. To je potrebno uzeti u obzir kada se planira mesto u stanu na kojem želite smestiti akvarijum. Moja preporuka je da se u startu odlučite za što je moguće veći akvarijum, u skladu s Vašim mogućnostima (prostor, finansije...). Akvarijum je potrebno smestiti u mirni deo stana koji nije izložen direktnom uticaju sunčevih zraka. Sunčevi zraci deluju na pojačano stvaranje algi, a osim toga, u letnim mesecima mogu dovesti do pregrevanja vode u akvarijunu što može biti pogubno za ribe. Akvarijum se smešta na za to predviđene stalke/ormariće na visinu od cca 60-70 cm od poda. Na tržištu postoji veliki broj gotovih stalaka/ormarića rađenih po meri za određene akvarijume, ali se isti mogu i improvizovati, bitno je da se akvarijum ne postavlja direktno na "krutu" podlogu poput kamena ili metala. Kamen, metal i slični materijali jako prenose vibracije, što može dovesti do pucanja akvarijuma. Gotovi (komplet) akvarijimi uglavnom imaju plastične okvire sa donje strane, čime je samo dno podignuto od podloge, dok je improvizovanim staklenim akvarijumima potrebno na podlogu staviti akvaristički podmetač, stiropor ili nešto slično, kako bi se smanjilo prenošenje vibracija ili neutralisale eventualne neravnine na podlozi. Nakon izbora pozicije na koju želite smestiti akvarijum, morate se odlučiti koje ribe i kakvu vrstu akvarija želite imati. Glavna podela u akvaristici je ona na slatkovodne i morske akvarijume. S obzirom na to da su morski akvarijumi nešto zahtevniji za održavanje, a po pitanju opreme i organizama neuporedivo skuplji, preporučio bih izbor slatkovodnog akvarijuma. Slatkovodni akvarijumi se dele u dve osnovne grupe: hladnovodni i toplovodni. Oni se nadalje dele na podvrste, kao što su npr. akvarijumi sa ciklidima, živorotkama, geografski biotopi i sl. Za koju god opciju da se odlučite, ukoliko se držite nekih osnovnih pravila, držanje riba ne bi smelo biti problematično. Za početak Vam mogu preporučiti nekoliko kombinacija tropskih riba, kao što su npr. živorotke: gupy, platy, švert i moly (južna i srednja Amerika) ili  npr. kombinacija ciprinida: barbusi, rasbore, aymoneri, botie, zebrice (Azija). Kapacitet akvarijuma možete lako izračunati na način da za svaki centimetar ribe (odrasle) osigurate 1-2 litre vode. Akvarijum za držanje tropskih riba mora imati filter, grejač, pumpu za vazduh i rasvetu. Navedena oprema (osim pumpe za vazduh) je uglavnom uključena u kompletne akvarijume. Filteri mogu biti unutrašnji i spoljašnji (nešto skuplji, ali neuporedivo kvalitetniji po pitanju filtracije). Postoje različite kombinacije filter materijala, ali za početak je dovoljno znati da se dele na biološke, hemijske i mehaničke materijale, a kombinuju se u zavisnosti od Vaših zahteva i potreba. Zavvisno od vrste i količine riba, protok u filteru (snaga) bi trebao biti od 2-7 puta kapacitet akvarijuma na sat. Uobičajeno je to 3-4 kapaciteta akvarijuma na sat, znači za akvarijum od 100 l potreban protok u filteru je cca 300-400 l/h. Grejač osigurava konstantnu temperaturu vode koja se kreće od oko 25 stepeni C za većinu tropskih riba. Snaga grejača se određuje opet u zavisnosti od litraže akvarijuma, 1 W za 1 l vode, s time da je zbog sigurnosti potrebno imati nešto jači grejač, npr. za 50 l vode grejač snage 75 W. Pumpa za vazduh osigurava dovoljnu količinu kiseonika u vodi. Ukoliko je akvarijum gusto zasađen biljem nije nužna, a osim funkcionalne uloge ima i dekorativnu ulogu te je, po meni, potrebna kao sastavni deo svakog akvarijuma. Rasveta je često zanemarena prilikom "formiranja akvarijuma". Svetlo je potrebno za rast biljaka, životni ciklus riba kao i "vizuelni identitet" akvarijuma. Na tržištu postoji veliki broj specijalnih  lampi (fluo cevi), a izbor i kombinaciju svetla u opciji"uradi sam" je bolje prepustiti iskusnim akvaristima koji mogu pomoći savetom. Komplet-akvarijumi dolaze sa kompatibilnom rasvetom. Specijalne lampe emituju odgovarajući spektar svetla. Svetlo mora raditi 8-12 sati dnevno, a vek trajanja fluo cevi je 9-12 meseci, nakon čega je potrebno zameniti je, bez obzira da li još uvek "radi" ili ne. Režim rasvete se jednostavno može regulisti  pomoću timera. Svetlo je jedan od ključnih činilaca za razvoj algi (koje su uglavnom nepoželjne) pa je potrebno obratiti pažnju kako bi se izbegli problemi sa algama. Budući da je voda medij u kojem ribe (i akvarističko bilje) borave, samim time je i najvažniji faktor za život istih. Osobine vode se dele na fizičke i hemijske osobine. Fizička svojstva vode su između ostalog temperatura, boja, miris i slično. Hemijski parametri su npr. kiselost (pH), količina gasova (kiseonik, CO2,...), tvrdoća (karbonatna - sačinjavaju je karbonati i ukupna - uz karbonate, silikati i sl.) sadržaj nitrita, nitrata, ostalih mikro i makro elemenata i sl. Fizikalni činioci su u relaciji sa kemijskim i obrnuto. Fizikalno-hemijski parametri se mogu kontrolisati testerima koji se mogu pronaći na tržištu. Osim navedenog, za kvalitet života riba bitna je i podloga. Zavisno o vrste riba za koje se eventualno odlučite možete koristiti pesak ili šljunak (različite granulacije). Pri izboru šljunka treba paziti da nije krešnjalkog poretla zbog toga što se krešnjak lako otapa u vodi, čime utiče na karbonatnu i ukupnu tvrdoću vode (što, npr., odgovara ciklidima, dok većini uobičajenih vrsta akvarističkih riba to ne odgovara). Zbog navedenog preporučujem kupovinu specijalnog šljunka, a ne uzimanje šljunka iz prirode. Podloga služi i za sadnju bilja te je poželjno da se između dva sloja šljunka postavi sloj supstrata (đubriva) za bilje. Podloga mora biti u visini od nekoliko centimetara, s time da na prednjoj strani akvarijuma mora biti nešto niža (2-4 cm) nego na zadnjoj (5,7 do 10 ili više cm). Na taj način se postiže i bolji vizealni efekat "dubine" akvarijuma. Za vizuelni utisak, ali i za prirodno ponašanje riba, bitan je i dekor. On služi kao eventualno skrovište za ribe, a može uticati i na hemijske parametre vode (npr., panj mangrova otpušta tanine u vodu te na taj način snižava pH vode i zatamjuje je što odgovara, npr. guppyjima, a pH istovremeno utiče i na tvrdoću vode). U dekor ubrajamo panjeve, kamenje, veštačke stene, pozadinske tapete, kupljene keramičke ukrase i sve što nam još tržište nudi. Za pozadinu je bolje koristiti tapete sa jednom bojom (crna, plava, smeđa, tamnocrvena...) ili neki uzorak prirode, kao što je kamenje, stene i slično. Na tržištu postoji i velik izbor foto tapeta, 3D pozadina i različitih ukrasa. Akvarijsko bilje ima jako važnu ulogu u akvarijskom svitu. Zbog toga preporučujem akvarijume sa biljem. Biljke iz vode uklanjaju nitrate, koji su u velikoj količini štetni, ne samo biljkama nego i ribama, a uz to i pospješuje rast algi. Biljke su zaslužne i za proizvodnju kiseonika, bez kojeg ne bi bilo života (na zemlji, pa tako ni u vodi). Prilikom sadnje akvarijumskih biljaka, preporučujem  visoke biljke u zadnjem delu akvarijuma, a na prednjoj strani akvarijuma one nižeg rasta (aquascaping). Bolje je kombinovati više vrsta biljaka. Kod sadnje biljaka treba uzeti u obzir da neke biljke rastu jako brzo i zauzimaju veliku površinu pa ne treba preterivati. Svakako se savetujte sa iskusnim akvaristima i oko izbora biljnih vrsta. Od otpornijih biljaka pogodnih za početnike mogu preporučiti cryptocorine, anubiase, javansku paprat , javansku mahovinu, echinodoruse, elodeu i sl.Nakon što pripremite mesto za akvarijum, odaberete isti, nabavite opremu i sve to očistite i sterilišete, možete pristupiti punjenju akvarijuma. Akvarijum možete dezinfikovati akvarističkim pH minusom ili, npr., solnom kiselinom (treba ih dobro isprati), a nikako se ne smeju koristiti različiti deterdženti poput Domestosa, Cilita i sl. Šljunak i dekor možete sterilisati prokuvavanjem, a bilje umakanjem u blagi rastvor  hipermangana (korenov sistem se ne sme tretirati). Sterilisanu opremu i dekor posložite u akvarijum. Prvo se stavlja šljunak i eventualno supstrat. Na njih se poslaži dekor. Pre punjenja vode treba dobro promisliti i zamisliti kako će akvarijum izgledati. Zbog toga je potrebno i nekoliko puta premestiti dekor unutar akvarijuma dok ne postavite sve na "svoje mesto". Nakon što ste zadovoljni kako je posložen dekor u akvarijum ulijete nekoliko centimetara vode te pristupite sađenju bilja na gore opisani način, a kada zasadite bilje napunite akvarijum vodom (kod kompletnih akvarijuma do oznake, a kod običnih staklenih akvarijuma do nekoliko cm ispod gornjeg kraja / ivice stakla. Kada je akvarijum napunjen vodom možete uključiti uređaje (grejač ni u kom slučaju ne sme biti uključen izvan vode). Nakon što ste izvršili pripremne radnje i pustili akvarijum u "pogon", potrebno je pričekati barem 14 dana pre naseljavanja riba. To se zove period biološkog dozrevanja akvarijuma ili cikliranje (traje i do dva meseca). To je vreme potrebno kako bi se na filter materijalima (i šljunku) razvio dovoljan broj kolonija pozitivnih bakterija potrebnih za filtraciju. Nakon tog perioda preporučujem postepeno naseljavanje riba, kako bi se filter bakterije mogle prilagoditi na pojačano stvaranje organskog otpada i njegovih nusprodukata. Nakon što se akvarijum naseli ribama, biljem i ostalim stanovnicima, nakon nekog vremena javlja se i potreba za čišćenjem. Pri tome se treba držati jednostavnih pravila. Najvažnija je redovna izmena vode. To je npr. 30% vode jednom u dve nedelje  ili 10% vode nedeljno, zavisno od  potrebei Vaših afiniteta, vremena, vrsti i broju riba, količini hrane i slično. Ne postoji pravilo koje kaže da se mora menjati određena količina vode u određenom periodu. To je individualno za svaki akvarijum i svakog akvaristu. Bitno je da su zamene vode redovne. Zamenu vode možete vršiti pomoću običnog gumenog creva, isisavanjem vode na principu pod pritiska. Bitno je da se voda iz akvarijuma isisava sa dna jer su toksični spojevi, poput amonijaka, teži od vode te se u akvarijumu  nalaze na dnu. Na tržištu postoji veliki broj "uređaja kojima se možete služiti prilikom zamene vode (različiti usisavači za dno i sl). Nakon što se iz akvarijuma izvadi željena količina vode, u toj vodi, koja je neposredno izvađena iz akvarijuma, potrebno je isprati filter materijale. Filter materijali se ne smeju ispirati vodom iz slavine zbog toga što ona sadži khor koji je poguban za filter bakterije. Zatim je potrebno ostrugati alge sa stakla (pomoću specijalnih magneta, žileta i sl.), podšišati bilje i  obaviti sve radove u akvarijumu (premeštanje dekora, sadnja novog bilja i sl). Filter materijali imaju svoj vek trajanja pa ih je potrebno s vremena na vreme zameniti. Bitno je napomenuti kako se nikada ne menja kompletan filter materijal odjednom, već se to radi postepeno. Vodu za izmenu je potrebno pripremiti unapred i to na način da je se ostavi u otvorenoj posudi (kanti), kako bi ispario hlor, čime se osigurava da vodom ne pobijemo pozitivne bakterije. U istu eventualno možete dodati i deo destilisane vode kako bi "omekšala", ali to zaovisi od vrste ribe koja je u akvarijumute nije obavezno. Opremu (grejač, rotor filtera i slično) je potrebno povremeno operati pH minusom, kako bi se uklonio kamenac, čime se osigurava dugovečnost uređaja.Za kraj je potrebno napomenuti kako se nakon naseljavanja riba u akvarijmu treba osigurati manji karantinski akvarijum(sa potrebnom opremom), koji služi za prihvat novih riba. To može biti obični stakleni akvarijum od cca 20 l sa grejačem i filterom. Prilikom kupovine i naseljavanja novih riba uvek postoji opasnost od unosa bolesti u "glavni" akvarijum. Korišćenjem karantinskog akvarijuma, u kojem nove ribe borave dve nedelje, smanjuje se mogućnost unosa bolesti, a time i smanjuje opasnost od mogućih problema, koji se na taj način mogu izbeći. Dakle, ukoliko se pridržavate gore navedenog, sve su ribe "otporne", iako postoje neke vrste koje su prihvatljivije za početnike, bilo da se radi o živorotkama, ciprinidima ili hladnovodnim (zlatnim) ribama. Kako je izbor opreme, ribica , hrana i preparata veoma šitok, pozivamo Vas da nas posetite u i dogovru sa našim akvaristima napravite najadekvatnijii izbor.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li mi nešto reći o držanju kozica, konkretno mislim na Red Cherry i Dark Green. Hvala. Miljan O: Postoji nekoliko varijeteta kozica, npr. Red cherry shrimp odnosno crvena kozica. To je najpoznatija vrsta slatkovodnih kozica u našim akvarijumima. Ne zahtevaju puno i dovoljan im je akvarijum od 10l sa grejačem i filterom. Jako su osetljivi na visoku temperaturu pa morate paziti na to. Ako je temperatura previsoka, kroz nekoliko sati može doći do uginuća svih kozica. Vole akvarijum sa puno biljaka (najviše mahovine). Koloracija ovih kozica zavisi od više faktora kao što su raspoloženje, temperatura vode i ishrana. Najčešče nakon ulaska u novi akvarijum poprime bledu boju zbog stresa pri transportu i novog okruženja, naravno nakon što se priviknu na novu okolinu i upoznaju se s njom počinju poprimati prepoznatljivu crvenu boju. Potpuno odrasla jedinka Red Cherry kozice (Neocaridina heteropoda) može biti 4 cm dužine. Mužjak je manji i svetlije boje, ženke obično imaju jaču crvenu boju i sedlo preko leđa.  Preferiraju akvarijume sa čistom vodom, pH između 6.5-8, temperature 18-30°C (65-85°F). Omnivori su, a žive 1-2 godine. Dark Green kozica potiče iz Indije. Krasi je tamno zelena boja, koju nikad ne gubi. Mladi ove vrste ne prolaze stadijum larve vec se rađaju minijaturne i tamno zelene boje, takođe rastu puno brže od ostalih kozica. Odrasli primerxci narastu od 2,5-3,5 cm. Odgovara im temperaura 22-28 stepeni celzijusevih, ph 6,5 - 7,2. Kao i kod red cherry kozice ishrana je raznolika i uključuje gotovo sve što im ponudite. Kozice su poprilično jednostavno za uzgoj. Prilagodiće se u većini akvarijuma. Puno vremena provode na bilju, posebno  nakon presvlačenja, hraneći se algama na lišću, a pritom ga ne oštećuju. Javanska paprat i mahovina im je omiljeno mesto za skrivanje. Poput većine vodenih beskičmenjaka, vrlo su osetljive na povišene koncentracije amonijaka u akvarijumu. Ne smeju se stavljati u akvarijume koji nisu dobro "zaciklirani", kao ni u akvarijume sa lošom filtracijom. Nivo amonijaka u akvarijumu zavisi od količine (nepojedene) hrane, gustoći nasada riba, nedovoljne filtracije i slično.Bitno je napomenuti kako su izuzetno osetljive i na bakar, tako da u akvarijumima sa kozicama treba izbegavati tretman spoljašnjih parazita na ribama sa preparatima na bazi bakra. Iako su primarno algojedi, prihvataju i gotovu hranu na bazi algi. Mužjaci su manji od ženki i nešto "slabije" obojeni, a i nešto mršaviji. Razmnožavanje je vrlo jednostavno. U dobro zacikliranim akvarijimumima dovoljno je u isti akvarijum staviti mužjaka i ženku. Razvoj jajašaca kod ženki možete pratiti golim okom u vidu belih ili žutih trouglasto-sedlastih mrlja na leđima. Kada je ženka spremna za polaganje jajašaca otpušta feromone  Nakon kratkog udvaranja ženka polaže jaja i fiksira ih na telo, a kada se mlađ izvali iz jaja gotovo je identična odrasloj jedinki.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum dimenzija 60x40x40cm u kojem bi hteo uzgajati zebrice. Koristim spoljašnji EHEIM filter. Moje pitanje je koju podlogu za akvarijum treba kupiti? Pokušao sam nabaviti Aquaclay, ali nisam uspeo. Imate li vi možda neke alternativne podloge koje bi mi mogli preporučiti? IvanO: Zebrice (Danio rerio) su vrlo zahvalne ribe kada je u pitanju uzgoj. Za uzgojni (mresni) akvarijum bih preporučila krupnije glatke oblutke ili čak staklene kuglice. Ikra zebrica nije lepljiva, a teža je od vode. Zebrice će vrlo teško odoleti iskušenju da pojedu vlastitu ikru pa je stoga dobro na dnu imati krupniju podlogu kako bi ikra "upala" između kamenčića i na taj način bila donekle sigurna. Ukoliko želite imati ukrasni akvarijum u kojem bi držali zebrice preporučila bih vam kvarcni pesak (šljunak) u zavisnosti od toga da li želite imati pravo bilje i nekakvu hranjivu podlogu poput Tetra Complete supstrata.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam kod vas 2 zlatne ribice, pa bih vas za molio za nešto vise o njima i temperaturi, prostoru, akvarijumu u kome treba da se nalaze. Hvala unapred. Nemanja O: Zlatna ribica (carassius auratus) član je porodice šarana i danas je najčešći stanovnik akvarijuma. Jedna je od prvih "odomaćenih" vrsta riba. Maksimalno može porasti do dužine od 50-60 cm, a maksimalna težina je 3 kg, iako su ti primerci vrlo retki, te najčešće narastu do polovine tih dimenzija (a držane u akvarijimima najčešće do max 15-ak cm). Zlatna ribica izvorno živi u rekama, jezerima i mirnim vodama do dubine 20 metara. Temperatura vode u kojoj može preživeti je u prilično velikom rasponu, između 0 i 41 stepen celzijusa. Jelovnik im se sastoji od račića, insekata i vodenog bilja, a ribice u akvarijumima najčešće se hrane gotovom hranom u kojoj su hranjive materije posebno izbalansirane. Zlatne ribice se hrane jednom ili dva puta dnevno i to u vrlo malim količinama. Riba će rado pojesti svu hranu koju joj stavite na raspolaganje, što može dovesti do prejedanja (ako ju prečesto ili previše hranite), a u težim slučajevima i do začepa creva i vrlo bolne smrti. Zlatna ribica takođe ima određen pojam o vremenu pa tako i u akvarijumima može da prepozna kada je vreme hranjenja, što možete videte po njenoj uzbuđenosti kada se pojavite vi kao njen hranitelj. Najveću popularnost u akvaristici zlatne ribice duguju svojoj otpornosti i izdržljivosti. Zlatna ribica je hladnovodna riba, pa može preživeti u akvarijumu bez grejača. Za svaku ribicu potrebno je obezbediti 5-7 litara vode čija količina raste sa veličinom ribice. Okrugli akvarijumi nisu preporučljivi za ozbiljnije hobiste samo iz jednog razloga, a to je da se u takvom akvarijumu voda mora češće menjati, a time menjamo i celokupan medij u kojem ribica živi što za nju predstavlja stres, a stres dalje uzrokuje pad imuniteta koji na kraju rezultira pojavom bolesti.Ribica filtrira vodu kroz svoje telo i to u količini dva puta većoj od svoje veličine. Isto tako izbacuje iz organizma onoliko mokraće koliko je isfiltrirala vode. Pa stoga možete zamisliti koliko to zagađenje predstavlja ukoliko ne postoji adekvatan tretman akvarijuma. Ribici je isto tako vrlo važno osigurati i dovoljnu količinu dnevnog svetla (oko 12 sati dnevno), da bi se mogli sintetisati neki od vitamina (vitamin D3). Kako sam već navela da zlatne ribice mogu preživeti u ovećem temperaturnom rasponu, optimalna je temperatura vode u akvarijumu oko 20 do 22 stepena celzijusa. Životni vek zlatnih ribica u prirodi je i do deset godina, a u zatočeništvu (akvarijumu) od tri do pet godina.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva skalara vec duže vreme i uvek su se ponašali normalno, dobila sam ih u paru, i uvek su zajedno. Juče sam kod jednog primetila da se naginje na jednu stranu i da pada na dno, a danas je skroz na dnu. Kada mu dajem hranu, jede ali jedva dođe do gore. On pokušava stalno i krene da pliva, ali  opet padne na dno. Čitala sam dosta o tome ali opet bi mi značilo Vaše mišljenje.Hvala, MarinaO: Poremećaji ravnoteže kod ribica najčešće su posledica oboljenja ribljeg mehura. Upalni procesi na zidu mehura mogu biti posledica bakterijskih ili parazitarnih (metilji) infekcija. Bakterijska infekcija može primarno zahvatiti riblji mehur, a može nastati i sekundarno nakon širenja procesa sa primarnih žarišta negde drugde u organizmu. Osim upalnih procesa često nastaju i rupture ribljeg mehura. Nažalost, u oba slučaja na našem tržištu, ne postoji adekvatan preparat koji bi rešio ovaj problem.  Za rešavanje rupture ribljeg mehura, koja je često posledica patoloških procesa na samom zidu, jedino bi došao u obzir hiruški zahvat, kojeg je gotovo nemoguće izvesti. Patološki procesi na okolnim organima zbog kompresije na riblji mehur mogu uzrokovati probleme sa ravnotežom. Uzroci koji dovode do ovakvih problema osim infekcija, verovatno su vezani i za uslove u vodi, od hemijskog sastava vode, temparature, filtracije, prepunjenosti akvarijuma itd. odnosno, sve ono što dovodi do stresa i pada imuniteta, te pojave bolesti. Problemi s ravnotežom, osim što mogu biti posledica bolesti ribljeg mehura, mogu biti posledica naglih promena atmosferskog pritiska, a i neurološkog porekla. Savetujem Vas da počnete sa promenom uslova u kojima se ribice drže. Češće menjajte vodu, temperaratura vode bi trebalo biti 26 stepeni, i uvedite raznovrsniju hranu ribicama kako bi im podigli imunitet.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molim za pomoć. U poslednjih 5 dana uginule  su mi 3 ribice. Ponašaju se normalno i odjednom počnu da "dube" na glavi, gube ravnotežu, padnu na dno i žive jos 10 minuta  i uginu. A čini mi se da za to vreme izgube boju, kao da poblede ali za to nisam bas 100% sigurna. Šta bi moglo da bude u pitanju i kako da rešim taj problem? Akvarijum je mali - 13l, i samo jednu vrstu hrane koristim, za tropske ribice. Ne koristim ništa za vodu, niti sam je testirala. Menjam vodu jednom nedeljno a ona je stalno mutna. Molim pomoć! SanelaO: Bolesti kod ribica se najčešće javljaju kao posledica pada imuniteta. Najčešći uzroci pada imuniteta jesu stresne situacije kao što su transport, prenatrpanost akvarijuma, nedovoljna oksigenacija vode, nagomilavanje amonijaka, neadekvatan hemijski sastav vode itd. Bolesti mogu biti uzrokovane bakterijskim, gljivičnim, virusnim i parazitarnim infekcijama. Bakterijske infekcije mogu biti lokalizovane na spoljašnjim delovima tela ili mogu zahvatiti unutrašnje organe. Lokalne infekcije se mogu generalizovati, a unutarnje infekcije vrlo brzo prelaze u septikemiju. Bakterijske infekcije se mogu klinički manifestovati spoljašnjim znakovima bolesti, od kojih su najčešće raspadanje peraja, nastanak erozija, ulceracija, potom krvnih podliva, odnosno hematoma. Međutim, ukoliko zahvate unutrašnje organe najčešće nema spoljašnjih znakova bolesti, pa dolazi do iznenadnog uginuća ili se javljaju problemi s održavanjem ravnoteže, ako je zahvaćen riblji mehur i sl. Gljivične infekcije su najčešće lokalne, a često se pojavljuju i sistemske gljivične infekcije. Od spoljašnjih znakova najčešće vidimo bele nakupine, slične vati. Ako sporangije rastu u tkivu i oštećuju organe, najčešće se ribice ne mogu izlečiti. Gljivične infekcije mogu se iskomplikovati bakterijskim infekcijama i obrnuto. Tada govorimo o mešovitim infekcijama, a najbolji izbor je lek koji ima široki spektar delovanja i na bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije. Virusne bolesti mogu biti klinički manifestne ili bez vidljivih znakova bolesti, a česte su i sekundarne komplikacije bakterijama. Parazitarne infekcije najčešće su uzrokovane parazitskim crvima ili protozoama.  Manifestuje se u vidu belih tačkica, ribice izgledaju kao da su posute grizom i češu se o predmete u akvarijumu. Ovakve infekcije se često komplikuju gljivičnim infekcijama. Kada se govori o održavanju akvarijuma, jedna od osnovnih pravila je redovno menjanje vode. Trećina vode se menja kod akvarijuma koji su kompletni, odnosno imaju filter, grejač i pumpu za vazduh. Naravno, to je nepisano pravilo. Neki akvaristi menjaju 10% vode jednom nedeljno, neki 30% jednom mesečno i sl. Izmene vode zavise od  gustine nasada (veličini i broju riba), kapaciteta filtracije, biljaka, količine hrane, vrste riba itd. U manjim akvarijumima bez opreme, poput Vašeg, možete menjati 30% - 50% vode jednom nedeljno i tom prilikom voda koju dolivate mora biti flaširana ili odstojala 24h. Korišćenjem opreme (filter, pumpa, rasveta) smanjujete intenzitet izmene vode, što Vama znatno olakšava održavanje, a ribice trpe manji šok jer je svaka izmena vode za njih veliki stres.