Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Šta da radim - moja ribica (platika) je trudna, kada je stavim u mrestilicu ona je uznemirena. Imam akvarijum sa još pet ribica i on je od 12 l.DraganO: Platy (Xiphophorus maculates) potiče iz Centralne Amerike, prosečne je veličine oko 5 cm. Preferira vodu temperature od oko 25°C, pH oko 7,3, te tvrdoće vode od gH 12. Mirna je, društvena i otporna riba. Spada u živorotke i relativno lako se pari. Zbog jednostavnosti uzgoja, često budu hrana većim ribama (treba dobro da se pazi sa kojim ribama ih se kombinuje). Pogodna je riba za početnike. Iako su živorotke vrlo lake za održavanje i uzgoj, treba im pružiti idealne uslove kako bi bile zdrave i otporne. Osim na izbor i odnos ribica, bitnu ulogu ima i broj ribica s obzirom na litražu akvarijuma.  Potrebna je litra i po vode po centimetru ribe. Temperatura u akvarijumu bi trebala biti oko 26°C uz dobru filtraciju (litraža akvarija x 10 = l/h), dotok kiseonika i akvarijumsko bilje.   Osim što akvarijum čini lepšim, akvarijumsko bilje je vrlo bitno za održavanje hemijske ravnoteže vode, obogaćivanje vode kiseonikom potrebnim za život  riba, te sprečavanja bujanja algi. Takođe, biljke pružaju prirodna skrovišta za plašljive ribe i  mlade ribice ukoliko nemate kotilicu. Dobrim izborom vrsta ribica, te pravilnim odnosom broja ribica i biljaka postiže se biološka ravnoteža u akvariju. Nije preporučljivo da ih stavljate u nedovoljno zaciklirani akvarijum, već se preporučuje staviti ih barem 2-3 meseca nakon prvobitnog postavljanja, zbog njihove podložnosti stresu i raznim bolestima. Kako sam već gore navela, temperature vode mora da bude oko 26 stepeni, što znači da bi bilo dobro imati grejač. Potrebno im je i osvetljenje i to akvarističkim lampama 8 do 12 sati dnevno.Za početak je najvažnije da prepoznamo skotnu ženku. Skotne ženke su sporije, često se smire pri dnu akvarijuma, zatim povremeno postaju nervozne i plivaju gore dole uz bočnu stranu akvarijuma dodirujući ustima površinu stakla kao da žele da izađu. Živorotke će nasrnuti na svoje potomstvo, tako da ukoliko želimo da sačuvamo mlade, moramo da im obezedimo mesto gde neće biti lak plen. Obično se skotne ženke iz tog razloga prebacuju u kotilice gde će mladunac moći da pobegne. Bitno je da su kotilice tako napravljene da mlade ribe mogu lako pobeći iz nje; u suprotnom smo dobili kontra efekat. Još jedan od načina da sačuvamo mladunčad jeste da ženku ubacimo u neki manji akvarijum u koji ćemo ubaciti dosta plivajućeg bilja gde će se mladi skrivati dok se koćenje ne završi i tada ženku možemo izvaditi.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 240 L, i u njemu za sada imam jednog borca, 5 gupika, 10 neonki, 4 molija, 2 ancistrusa, 4 peskara i 2 crvena rubina... Zanima me koliko riba mogu staviti u akvarijum da ne bude previše ribica? Imam svu opremu i zasađeno gusto bilje. NemanjaO: Kapacitet akvarijuma možete lako izračunati na način da svaki centimetar dužni ribe pomnožite sa 2. Na primer, za gupiku računamo da ima 4 cm, pomnožimo to sa dva i dobijemo da za jednu gupiku treba cca 8 litara vode. U vašem akvarijumu ima mesta za još oko 150 l vode odnosno za 75 cm ribe, a u zavisnosti od toga koje ribe želite da naselite njihov broj može varirati (1 skalar cca 30 l vode, 1 ksifo 8 - 10 l vode i sl).

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 130 litara i želeo  bih da mrestim barbuse, pa me zanima kako bih to mogao da uradim? Hvala unapred! IlijaO: Barbusi su veoma rasprostranjena i raznolika grupa riba. Neke je veoma lako uzgajati u akvaristici, a sa nekim vrstama je to nemoguće izvesti. Skoro svi barbusi razbacuju jaja (tzv. posejavanje jaja) i većina ih jede jaja tako da je veliki problem kod amatera u uzgoju barbusa. Barbusi su veoma aktivne i lepe ribe iz porodice Cyprinid - a. Ima ih stotine vrsta u različitim veličinama. Barbusi su među najpopularnijim akvarijumskim ribama. Karakteristike vode u akvarijumu za uzgoj su: temperatura 18 – 26 C. Ne sme biti prisustva amonijaka  / nitrita. Nitrati < 25 ppm. Kiselost vode: pH - 5.5 do 7.2 Tvrdoća vode: GH - 5 do 10. Obavezno nabaviti jedinke različitog porekla da bi se izbeglo ukrštanje jedinki istog legla. Izabrati napredne primerke i svakako bez ikakvih deformacija. Ukoliko birate primerke iz akvarijuma u kome se nalazi dosta istih riba, uvek izaberite veće. Veći primerci su napredniji dok su oni manji zaostali u razvoju jer imaju mane poput npr. slabe snalažljivosti, manjka hrabrosti, razna oboljenja i dr. Samo nekoliko akvarista na svetu može podići leglo, a da su svi primerci iz legla potpuno identični, stoga uvek izaberite veće i naprednije radi boljih rezultata u mrestovima koji slede.Priprema: uzgoj barbusa je u principu lagan postupak. Izaberite par i ubacite u akvarijum za mrest. Podignite temperaturu vode za dva stepena od uobičajenog ali pazite da nepređete granicu od 26 stepeni. Hranite ih sa hranom bogatom proteinima kao što su Bloodworm - si, Tubifex i sl. Veoma važan je enterijer akvarijuma. U akvarijum postavite bilje sa dosta sitnih listova. Bilje rasporedite uglavnom po dnu. Najbolja biljka za ove prilike je tzv. “Kuga” koja se moze smotati i na taj način prekriti celo dno. Ukoliko su odabrane kvalitetne matice par ce veoma brzo poćeti bacati ikru koja će padati i lepiti se za bilje ili propadati kroz njega na dno. Vi morate pratiti ove događaja jer u trenutku kada par prestane bacati ikru morate ih odmah izvaditi napolje, jer će pojesti jaja.Mlađ: mladi će se izleći i početi slobodno plivati nakom 5 dana na temperaturi od 25 stepeni celziusa. Odmah se može primetiti razlika u razvoju mladih te će oni veći prihvatiti artemiju dok manje treba hraniti tečnom hranom za mlađ. Naravno najbolja hrana za mlade tek izlegle ribice je artemija. Važno je napomenuti da ovaj akvarijum mora biti jako malih dimenzija zbog hranjenja. Male ribice mogu lutati i uginuti od gladi u većem akvarijumu.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kako se raznomnožavaju puževi Amazonci? Hvala unapred. LazarO: Puž jabučar (amazonac) zbog pripadnosti porodici Ampullariidae, još se naziva i Ampularis. Porodica Ampullariidae, nastanjuje suptropske i tropske predele svih kontinenata, ali samo u Australiji se nalazi kao uvezena vrsta. Puževi iz porodice Ampullariidae se dele u nekoliko vrsta i to Asolene, Felliponea, Marisa i Pomacea koje nastanjuju južnu i centralnu Ameriku i južni deo SAD - a te Afropomus, Lanistes i Saulea nastanjuju Afriku, dok je vrsta Pila rasprostranjena i u Africi i Aziji. Puž jabučar (Ampullariidae Pomacea) se najčešće drži u akvarijumima, on je amphibija i ujedno jedna od najvećih vrsta slatkovodnih puževa, koja većinu vremena provodi pod vodom, dok na kopno izlazi retko. Može udisati kiseonik iz vode ili atmosferski vazduh jer su mu organi za disanje organizovani kao kombinacija škrga i pluća pa se često može videti kako puž prilepljen za akvarijsumsko staklo skida alge dok mu dišni sifon izviruje iznad površine vode. Ova mu prilagodljivost omogućava izlazak na kopno radi potrage za hranom ili radi poleganja jajašaca. Jajašca polaže u obliku kalcifikovanih grozdova, čija boja zavisi od podvrste puža, pa tako može biti bele, žućkaste, narandžaste, roze ili čak zelena boje. Iz jajašaca se ležu umanjeni primerci puževa. Inkubacija zavisi od vrste puža, temperaturi i vlazi okoline. U slučaju vrste Pomacea, inkubacija jaja traje tri nedelje. Pomacea se u prirodi može naći u barama, jezerima i rečnim tokovima južne i centralne Amerike, nije zahtevna vrsta po pitanju kvaliteta vode pa čak ni temperature, stoga je potrebno izbegavati bacanje ovih organizama u vodotokove jer se vrlo brzo razmnožavaju i vrlo su invazivna vrsta. Za razliku od ostalih vrsta puževa koji su hermafroditi (dvopolci), jabučari to nisu i razlikuju se po polu. Polne razlike uočljive su samo u trenucima kada puž klizi po akvarijumskom staklu. Sa leve strane iznad škržnog otvora mužjak ima razvijen polni organ (penis), koji delimično prekriva škržni ulaz. Razlikovanje po obliku kućice i broju spirala na kućici nije moguće, kako se često misli.Za razmnožavanje puževa iz spomenute porodice nisu potrebni nikakvi posebni uslovi osim prisutnosti mužjaka i ženke. Tvrdoća vode nije određena, ali tvrđa voda pogoduje razvoju kućice dok bi pH trebao biti 6,8 - 7,5, a temperatura vode 22 - 26°C.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imam akvarijum od 60 l već skoro dve godine i nisam imao nikakvih problema što se tiče algi do pre mesec dana kada su mi se pojavile svetlo zelene alge koje ne jedu algari. Svetlo je upaljeno oko 6 h dnevno, akvarijum nije izložen sunčevoj svetlosti, ne bacam mnogo hrane, nije pre naseljen i redovno menjam vodu. Jedino sto sam u ishranu riba dodao pripremljeno juneće srce od kada su se alge i pojavile. Molim vas da mi pomognete u rešavanju ovog problema. DamirO: Moguće je da je do pojave algi došlo zbog upotrebe junećeg srca u ishrani. Radi se o hrani sa velikim udelom belančevina koje se onda u višku izlučuju izmetom te se raspadaju na amonijeve spojeve koji su odlična hrana za alge. Osim toga iz maila nije jasno da li ste u protekle dve godine zamenili lampe. Rok trajanja akvarističke lampe je cca 3000 radnih sati (odnosno u vašem slučaju nešto preko godine dana). Nakon navedenog perioda lempu treba zameniti jer više ne emituje odgovarajući spektar svetla što može biti okidač za nastanak algi. Nitasti oblici zelenih (Chlorophyceae) i crvenih (Rhodophycaea) algi, među najčešćim su uzrocima glavobolje kod akvarista. Akvaristi su im dali opisna imena poput bradolike, četkaste, dlakaste, krznolike, grmolike, rogolike …(eng. hair, horse hair, staghorn, beard, brush, whorl, fur, bush, pelt, haystock, fuzz, itd.), pa ovo šarenilo naziva otežava prepoznavanje i uglavnom zbunjuje akvariste. Najjednostavniji (i najtačniji) način amaterske identifikacije algi je razvrstavanje po obliku grananja i dužini niti. Samo tačna identifikacija alge može nam pomoći prepoznati moguće uzroke njenog bujanja u akvarijumu, a time i delotvornu terapiju (alge su bioindikatori poremećaja ravnoteže hemijskih vrednosti vode i osvetljenja).Dakle, da bi se uspešno rešili algi potrebno im je "oduzesti" hranu, znači testirati vodu na amonijakove spojeve, CO2, gvoždje, silikate i sl, a nakon testiranja sprovesti mere za ispravljanje nepovoljnih faktora kvaliteta vode.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hoću da kupim za akvarijum Gupi, akvarijum mi ima oko 70 l i pun je žive trave. Koliko ide Ženki na jednog muŽijaka, koja im odgovara temperatura vode, recite mi sve o njima što bi moglo da mi pomogne.Hvala unapred. StefanO: Guppy (gupi), naučnim imenom Poecilia reticulata, je slatkovodna riba iz porodice živorortki. Jedna je od najpopularnijih akvarijskih riba i omiljena među akvaristima početnicima, zbog lakog gajenja i razmnožavanja. Guppiji su živorotke, što znači da ženke ikru nose u stomaku sve do izleganja. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem i širenjem peraja, a samo parenje je brzo i kratko. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po tamnom i širokom trbuhu. Mladunčad guppija rađa se u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mehur napunili vazduhom. Guppiji su, kao i sve živorotke, skloni kanibalizmu, pa je vrlo verovatno da će većina mladunčadi biti pojedena od strane majke po samom rođenju. Iz tog je razloga preporučljivo ženku staviti u gusto zasađen akvarijum, kako bi mladunčad imala priliku sakriti se. Odrasla ženka u jednom porođaju može dati od 20 do 60 (i više) mladih. Jednom oplođena ženka sačuvaće mužjakovu mleč u svom telu i kasnije je iskoristiti za buduću oplodnju. Nisu zahtevne po pitanju hemizma i temperature vode, pa se brzo i lako prilagođavaju raznim akvarijumskim uslovima. Optimalna temperature kreće se od 22 do 25°C. Mužjaci znaju biti agresivni jedni prema drugima, a često znaju biti naporni i za ženke, kojima se stalno udvaraju. Iz toga je razloga preporučeno držati jednoga mužjaka na četiri ženke.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želeo bih da mrestim trihogastere pa me zanima kako bih to mogao da uradim? Hvala unapred. DušanO: Trichogaster je vrlo lepa riba, a posebna je po svojoj jarkoj boji (dolazi u dva osnovna varijeteta – plavom i zlatnom, a ima ih još). Kod plavog Trichogastera izraženo je menjanje boja od blede svetloplave do dubokoplave sa izraženim tamnijim tačkama po boku i belim tačkicama na perajama i belim šarama iznad glave. Ima produžene nitaste trbušne peraje. Polove razlikujemo po leđnoj peraji – u mužjaka je zašiljena, u ženke zaobljena. Analna peraja proteže se od analnog otvora (ispod škrga), gde je lagano nazubljena pa sve do repne peraje – kod mužjaka je analna peraja duža nego kod ženke. Trichogaster trichopterus tipičan je graditelj gnezda od mehurića. Veliko se gnezdo gradi unutar plutajućeg bilja (Ceratophylum demersum npr.). Gnezdo i podmladak čuva mužjak. Mresni akvarijum morao bi biti dopola napunjen vodom (oko 20 cm), bez cirkulacije, sa puno plutajućeg bilja. Najbolje je u njega smestiti jednog mužjaka i tri ženke i kad mužjak odabere ženku, ostale ženke izvaditi. Kada ženka položi ikru trebalo bi je ukloniti iz mresnog tanka. Ikra se izleže za jedan dan, mladunci proplivaju za pet dana i hrane se živim slanim račićima (Arthemia). Maldunce je tada poželjno odvojiti od mužjaka. Vrednost vode u mresnom akvarijumu moraju biti -  temperatura: 22 - 27 C; pH 5,5 – 8,5; meka – tvrda.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imam akvarijum 50 l sa četiri mala koi šarana, podloga je sitan šljunak, pumpa za vazduh,  filter -  bio filter. Voda je počela da se muti. Menjam jednu trećinu svake nedelje i dalje je mutna? PedjaO: Postoji nekoliko različitih "vrsta" zamućenosti. Voda može biti mutno bele boje, uzrok je "bakterijski bum", kojeg izaziva nepravlino čišćenje filtera, a vrlo je često i kod novoformiranih akvarijuma. Filter se mora prati u vodi iz akvarijuma koju ste neposredno pre čišćenja isisali u nekakvu činiju u kojoj se sunđeri iz filtera moraju oprati. Na taj način bakterijska mikroflora ostaje nepromenjena i ne dolazi do "bakterijskog buma" koji boji vodu u belo. Pojava je potpuno bezopasna i prolazi sama od sebe u roku od dve nedelje. "Oporavak" akvarijuma možete ubrzati korišćenjem preparata B - clear (Nutrafin). Voda može biti zamučena i od sitnih čestica koje se talože na dnu akvarijuma te se povremeno dižu u vodu i na taj način je mute. Kako bi se izbegla pojava takve zamučenosti potrebno je čistiti šljunak pomoću "usisivaća" za dno (nikad više od trećine šljunka nedeljno). Osim toga, kada se voda zamuti sitne čestice se lakše vežu za filter sunđer koristeći P - cleara (Nutrafin). Osim navedenog, zamućenost (zelena ili braon boja) može biti posledica preteranog rasta algi, a problem je ponovno vezan uz filter i osvetljenje, a često je uzrok i prevelika količina (nekvalitetne) hrane. Kako vi niste pobliže opisali "zamućenost" nadam se da Vam ovaj uopšteni odgovor može pomoći barem ublažite problem.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd  P: Hteo bih da mi se corydoras pande mreste u akvarijumu, ali ne znam koji je mužijak, a koji ženka.Hvala na odgovoru. AndrijaO: Corydorasi su jako popularne akvarijumske ribe. Osim velikog broja vrsta raznih šara, boja i veličina, ovu porodicu karakteriše i njihova mirna priroda i šarmantan izgled (karakteristični brčići). Kao i svi Corydorasi i Panda je mirna i aktivna jatašica stoga ih stavite bar 4 u akvarijum (što više to bolje)). Primetiće te kod njih konstantno rovanje po dnu akvarijuma i periodični nagli izlasci do površine (tipično za Corydorase - a radi se o gutanju vazduha i izvlačenju kiseonika). Bez obzira što je temperatura vode u prirodnom staništu do 24º C,  ove ribe su dugi niz godina uzgajane u zatočeništvu i podnose i više temperature vode. Još jedna prednost je i njihova veličina - jedna su od manjih vrsta Corydorasa i kao takvi pogodni za male akvarijume i kojima besprekorno obavljaju ulogu čistaća viška hrane. U slučaju loših uslova, dolazi do propadanja karakterističnih brčića. Ovaj problem je uglavnom pripisivan oštrom šljunku. Medjutim iskustva pokazuju da do erozije brkova uglavnom dolazi zbog dugotrajnog povećanog nivoa nitrata (i rezultirajućeg napada bakterija) pa se bez obzira na šljunak brkovi oporavljaju nakon poboljšanja kvaliteta vode. Osjtljivi su i na lekove na bazi bakra pa ukoliko lečite druge ribe u akvarijumu takvim lekovima, preporučljivo je da ih odvojite u drugi akvarijum dok traje terapija obolelih riba. Prirodno stanište / poreklo  ovih riba je sliv reke Ucayali (Peru). Veličina mužjaka je 4,5 cm, dok ženke narasu do 5 cm. ( i na osnovu ovoga možete razlikovati polove). Parametri vode kojih se treba pridržavati su: 21 - 24º C, pH 7, srednje tvrdoće. Ishranu bazirajte na tabletiranoj hrani i larvama komaraca. Osnovna razlika bi mogla biti u izgledu, tako da su ženke deblje i veće u odnosu na mužjake. Ako planiramo uzgoj, ribe je potrebno izvesno vreme hraniti živom hranom, a zatim izvršiti delimičnu promenu vode koja tako da bude nekoliko stepeni hladnija. Takodje, povećajte protok vode u akvarijumu. Mrest nastupa najčešće u večernjim satima, odnosno uvod u mrest. Pravi mrest počinje gašenjem svetla i traje nekad do jutra, zavisno koliko ženki se mresti. Mrest je karakterističan za sve koridorase, T poza, ženka ikru drži izmedju ventralnih peraja i posle oplodnje odlazi na površinu gde se zavlači u trave i lepi je za listove, stranice akvarijuma itd. Ženke polažu maksimalno 30 - tak jajašaca na ivice akvarijuma, lišće biljaka ili u javansku mahovinu. Ikra je prvog dana potpuno providna, drugog dana postane tamna (sivo - braon), da bi već 3 - 4 dana moglo kroz opnu da se i nasluti oko ili cela ribica. 5 - tog dana (zavisno od temperature i još nejasnih faktora može da bude i 7 - 8 dana) iz ikre se izvali mala ribica koja pada na dno. Već tad liči na coridorase (izgleda kao loptica sa perajima na dnu). Posle nekoliko dana loptica koju čini zumančana kesa se istopi i počinje da traži hranu.Za mlade ribice je vrlo bitan kvalitet vode i ishrana pa ih hranite spirulina prahom, artemijom, a sa vremenom ako nabavite i grindal crvima i usitnjenim pahuljicama. Napreduju vrlo brzo i već posle 10 - tak dana pocinju da i bojom liče na odrasle. Tada mogu jesti i sitno seckani tubifex, mikro crve i enhitreje...

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Recite mi o ksifo lirama sveobuhvatno. Hvala. StefanO: Ksifo lira pripada porodici živorotki. U pitanju je jedan od varijeteta Xiphophorus helleri, a od ostalih, izdvaja ih taman rep ili fleke po telu. Naziv lira je po veliom ledjnom peraju koje podseća na mač. Inače su živorotke najdrušvenija i veoma miroljubiva porodica akvarijumskih ribica. Kao takve, vuku poreklo iz tropskih krajeva Amerike. One (živorotke) su specifična vrsta jer radjaju žive mladunce. Sve druge ribice ispuštaju ikru iz koje se kasnije legu mladi. Neobičan način razmnožavanja, otpornost i atraktivnost, kao i skromni zahtevi gajenja ove porodice učinili su ih najčešćim stanovnicima u akvarijumima akvarista početnika. Ksifoi zahvaljujući egzotičnom izgledu i skromnim zahtevima nikad nisu prestale biti popularne ribice. Ime "Xiphophorus" označava mač, koji ove ribe nose na donjoj strani repnog peraja, ali otprilike polovina vrsta ovog roda ga uopšte nema. Mogućnost da se ove ribe medjusobno ukrštaju i van svoje vrste proizvela je danas na desetine različitih oblika i boja. Kifoforus može da naraste i do 12 cm. Ogromne ženke mogu okotiti i preko stotinu ribica. Mužjaci su manji, ali su atraktivniji. Mužjak ksifoa ima dugačak mač / peraje, gotovo redovno obrubljen dvema tamnim prugama što ga čini upadljivim. Takodje, znatno je vitkiji od ženke. Njegovo ledjno peraje je duže i završava se sa kratkim špicom. Ženke su bledjih boja, nemaju mač i takozvani gonopodijum. Važno je prepoznati gonopodijum jer je on najsigurniji indikator muškog pola. Mladi mužjaci se od ženki razlikuju samo po njemu. Kod ksifoa se mač / peraje razvija malo kasnije u odnosu na gonopodijum. Mužjaci ksifoa su prave svadjalice i njihova medjusobna netrepeljivost često dovodi do kobnih posledica. Slabiji mužjak može uginuti, a  neretko prilikom sukoba i iskočiti iz akvarijuma u potrazi za spasom. Ako žlimo da gajimo više mužjaka moramo im obezbediti veći akvarijum i dosta prostora za plivanje.Dovoljno je da mužjak jednom oplodi ženku i ona će se nekoliko puta puta kotiti, znači ne treba svaki put da oplodjuje da bi ona ostala skotna već samo jednom. Prilikom mresta živortki uvek mladunče ispada na dno i, posle par sekundi, "izleće" na površinu da udahne atmosferski vazduh i napuni mehur... Tek posle toga postaje ribica, u pravom smislu te reči. Taj vremenski period od 20 - tak sekundi je obično poguban po mladj, jer postaju meta ostalih odraslih riba u akvarijumu i žrtve kanibalizma (što je u njihovm svetu) uobčajena pojava. Iz tog razloga, matični primerak treba, pre mresta (a to je otprilike posle 26 dana od predhodnog mresta), izdvojiti u poseban akvarijum (mrestilište) sa dovoljno plivajuće trave i mahovinastih biljaka (na dnu) kako bi se mladj mogla sakriti. Od majke nisu ugroženi samo dok traje mrest. Po okončanju, ona kreće u lov za ukusnim zalogajem. Uvek ce veca riba pojesti manju. Ženke koje će na svet doneti male se obično stavljaju u kotilice kako bi se mali sačuvali odnosno da ih majka ne bi pojela. U akvarijum ubacite plutajuće biljke tako da će se male moći sakriti od ostalih. Bitno je imati zaklon gde će se male sakriti. Poželjno je i ženku zadržati odvojeno 2 - 3 dana u karantinu, dok se ne "zatvori posle porodjaja", jer mužjaci bezobzirno atakuju i mogu izazvati infekciju i povrede na ženkinom gonopodijumu i tako izazvati sepsu koja se gotovo redovno, završava tragičnim posledicama. Mlade ribe kad dodju na svet se ne hrane odmah jer troše žumancanu kesu, često budu na dnu baš zbog zumancane kese jer ima otežava plivanje. Tek kad vidite da su sve ribe pocele plivati možete početi sa ishranom.Odgovara im voda neutralne i bazne reakcije, oko 8 dH i raspon temperature 18 - 27 C. Optimalna temperatura za ksifoforuse je 24 C, jer su tada najaktivniji. Prihvataju svu vrstu žive i suve hrane, a rado jedu i alge. Mlade ribe treba hraniti živom hranom (artemija) jer tako bolje napreduju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 20 - ak dana sam kupio kolisu i primetio da na mestu gde joj se spaja ledjno peraje sa telom ima belu fleku / tačku. Ribica se normalno ponaša, živahna je, jede i ne pokazuije znakove bolesti. Da li je to neko oboljenje ili riba samo na tom mjestu nema pigmenta?AleksaO: Ukoliko se boj fleka / tačaka povečava, sa sigurnošću se može tvrditi da je u pitanju oboljenje. Tačka / tačke koje opisujete mogu biti posedica parazitarne infekcije parazitom Ichtiophtiriasis multifiliis. Obolela ribica izgleda kao da je posuta grizom pa se bolest lako uočava. Protozoe mogu doseći veličinu i do 1 mm. Osim spoljašnjih promena na telu javljaju se i simptomi kod organa za disanje pa riba ubrzano i otežano diše. Paraziti izazivaju pruritus (češanje) pa se vrlo često može videti ribe kako se češu o neki predmet u akvarijumu, kako bi se na taj način oslobodile ovoga parazita. Češanje neretko uzrokuje daljna oštećenja kože, što dalje uzrokuje pad lokalnog imuniteta i podložnost sekundarnim bakterijskim infekcijama. Parazit u kasnijim stadijumima bolesti napušta ribu, odlazi na dno akvarijuma i stvara jednu vrstu zaštitne opne. Nakon toga dolazi do deobe stanica pa vrlo brzo broj parazita poraste i na nekoliko stotina. Parazit jedino može preživeti ako se u kratkom periodu prilepi za ribu, dok u protivnome uginjava. Vreme koje je potrebno za prihvatanje / lepljenje parazita za ribu zavisi od temperature. Što je temperatura veća parazit će se u roku 3 - 5 dana prihvatiti za ribu i obrnuto. U tom slučaju svakako se preporučuje podizanje temperature u akvarijumu, kako biste onemogućili daljnu debu stanica parazita koji se ne nalaze na ribicama. Preparati koji se nalaze na tržištu, deluju isključivo u fazi belih tačkica, kada iz belih tačkica izlaze tomiti - razvojni oblici ichtija, koji padaju na dno akvarijuma i pričvršćuju se za čvrstu podlogu gde čekaju novi stres kod ribica da se ponovo aktiviraju. Parite stanje ribe i ukoliko primetite povećanje prisustva tačaka po telu ribe, savetujem da podignete temperaturu u akvariju na 30°C, ali postepeno (1 - 2 stepena dnevno), a na isti način se nakon tretiranja temperatura spušta, kako biste izbegli novi stres, a time i ponovo aktiviranje ichtija.Od lekova možete koristiti Sera Costapur kapi, a svakako se pridržavajte uputstava koje propisuje proizvođač s obzirom na količinu leka i dužinu primene leka. Uz ovaj preparat možete koristiti i multivitaminske preparate kako bi ojačali imunološki status ribica. Navedeni saveti važe pod pretpostavkom da je u pitanju parazit Ichtiophtiriasis multifiliis.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zdravo. Imam zlatnu ribicu. Oko škrga pojavile su se crvene mrlje koje se šire. Kako da joj pomognemo?Hvala. GoranO: Crvenilo na škrgama je najverovatnije je posledica bakterijske infekcije, a crvenilo je zapravo krvni podliv ili hematom. Ovakve infekcije mogu se uspešno liečiti, ukoliko se na vreme započne sa terapijom. Uznapredovale infekcije vrlo brzo zahvate unutrašnje organe, što završava septihemijom i uginućem. Pojavi bolesti najčešće prethode loši uslovi držanja, uključujući broj ribica u akvarijumu, aeraciju, filtraciju vode te biološku ravnotežu akvarijuma, odnosno hemijski sastav vode. Svakako obratite pažnju na navedeno, a hemijski sastav (pH, amonijak, nitriti, nitrati, itd.) možete proveriti pomoću specijalnih testova koje možete nabaviti u Pet centru, kao i sredstva potrebna za korekciju eventualnih odstupanja. Hlor je jedan od čestih uzroka, koje uz bakterije oštećuje epitel škrga. Obavezno uvek koristite odstajalu vodu pripremljenu sa sredstvom "Dajana Start plus", koje veže hlor i teške metale i štiti sluzokožu ribica. Vašem akvarijumu svakako treba sprovesti lečenje, a savetujem sredstvo "Furanol". To je sredstvo u obliku tableta, a deluje na različite bakterijske infekcije. Pri primeni preparata obavezno se treba držati uputstva koje propisuje proizvođač sobzirom na doziranje i dužinu trajanja lečenja. Za vreme lečnja pojačajte aeraciju i filtraciju vode, ali ne filtrirajte kroz ugljen, ako imate takav način filtracije. Temperaturu vode povećajte na 30 stepeni celzijusa, s time da dnevno ne povećavate više od 1 - 2 stepena, kako biste izbegli dodatni stres. Na isti način temperaturu snižavajte nakon lečenja. Možete staviti i jednu malu kašiku kuhinjske soli na svakih 50 litara vode. So djluje baktericidno, te takođe štiti sluzokožu ribica. Ribice hranite i dodatnom hranom "Dajana Immunal", koja uz multivitaminske preparate jača imunološki status ribica, pa se na taj način organizam lakše bori protiv bolesti. Nakon lečenja obnovite filter bakteriju sredstvom "Dajana Biofilter", kako biste potstakli korisnu filter bakteriju i održali biološku ravnotežu akvarijuma.Ukolike unosite nove ribice u akvarijum, obavezno treba sprovesti minimalno 14 - dnevni karantin.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuju me uslovi držanja oskara i sa kojim ribama smem da ih držim?  Imam akvarijum od 55 l.Hvala. DavidO: Oscar (Astronotus ocellatus)  je predator i orjentše se na lov manjih riba. Zbog toga on celo vreme proučava razne rupe i udubine kako bi pronašao ribu. Takvo ponašanje je moguće videti i u akvarijumu. Ovo nije riba za početnike. Mnogi ljudi ih donesu u zajednički akvarijum. Nakon nekog vremena u akvarijumu će ostati samo on - oscar. Ribe koje eventaulno mogu biti bezbedne pored oscara su: (Plectosomus punctatus) - dovoljno je veliki, a i oklopljen je tako da je siguran od oskara. On je noćna riba tako da je po danu pretežno neaktivan. Pomoći će vam oko problema sa algama. Neke vrste ciklida koji su dovoljno veliki i dovoljno agresivni da se mogu nositi sa oskarima: Chilasoma octofasciatum, Cichlasoma citrinellum, Chilasoma cyanoguttatum, Aequidens rivulatus... Oskari su jedne od najvećih riba koje drže akvaristi. Mogu narasti do 33 centimetara i težiti čak i preko kilogram. U zatočeništvu žive do 20 godina. Premda ih u spec radnjama prodaju kao male jedinke, pazite jer on će brzo narasti veliki i jak. 120 litarski akvarijum je minimum za odraslog oskara. Iz ovog možete zaključiti da Vaš akvarijum nije adekvatan za držanje oscara. Oscari i biljke ne idu zajedno. Svi ciklidi vole kopati i grickati biljke, ali oskar će ih jednostavno rasturiti. Za podlogu je najbolje postaviti šljunak i kamenje dovoljno veliko da ga oskari ne mogu razbacivati. Kamenje koje ćete staviti za dekoraciju uzmite dovoljno veliko da ne bi došlo do oštečenja stakla. Naime, oskar može pomaknuti veći kamen nego što mislite. Najbolje je staviti spoljašnji filter jer će tako u akvarijumu biti samo dve cevi. Kao i kod svih riba što češće manjate vodu to će bolje biti vašim ribama. Kod oskara to još više dolazi do izražaja jer kod njih u akvarijumu nema biljaka tako da će nitriti, nitrati i amonijak pre doći do izražaja.Oskar je zdrava i otporna riba. Prevencija će njemu biti dovoljna. Redovno mjenjanje vode i dobra filtracija i sa oskarom će sve biti kako treba. Oskari najviše vole živu hranu, male ribe kao guppy npr. Morate se odlučiti da li ćete oskara hraniti sa živom ili kupovnom hranom i tako ga hraniti od početka, jer ako se oskar navikne da jede male ribice odbijaće svu drugu hranu. Kravlje srce je takođe poslastica za oskara, ali ne sme biti jedina njegova hrana. Danas se može nabaviti razna suva hrana koja je vrlo kvalitetna. Ona pruža oskaru sve potrebne sastojke tako da ga je moguće hraniti i samo sa njom. Ali preporuka je da kao i svim ribama, jelovnik ne bude jednoličan. Zbog svoje prirode koju karakteriše agresivnost / proždrljivost, jako je rizično držati oscara sa drugim vrstama riba.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuje me da li mogu diskusi (symphysodon) da se drže u običnoj -  našoj vodi ili je potrebna neka posebna aparatura za pravljenje vode, pošto sam tako čuo da nemogu u običnoj vodi česmovači,  nego treba neki uredjaj? Zahvaljujem na informacijama. SlobodanO: Akvarijum mora posedovati pumpu, filter, rasvetu,eventualno grejače. Izbor opreme i kvalitet vode svakako zavisi od "stanovnika" akvarijuma. Discus (Symphysodon spp.) spada u porodicu Ciklida (Cichlidae)  koju čini preko hiljadu ribljih vrsta koje nastanjuju  vode različite hemijskog kvaliteta, od meke i kisele do tvrde i alkalne vode, po celom svetu. Voda za držanje odraslih diskusa mora imati sledeće vrednosti: pH=7,0  GH=8,  KH=4, amonijak=0  nitriti=0,  nitrati>3,0,  temp.=30. Diskusi su vrlo društveni te ih je poželjno držati u jatima od barem 5 riba. Zajednički akvarijum treba dobro zasaditi biljem te postaviti panjeve koji otpuštaju tanine te na taj način snižavaju pH prirodnim putem. U zajedničkom akvarijumu sa diskusima možemo kombinovati miroljubive ribe koje podnose nešto više temperature. To mogu biti tetre (neonke), neki ramirezi, apistograme i sl. Od bilja mogu se saditi Echinodorusi, Cryptocorine, Microsorium, Ludwiga i sl. Ukoliko nas posetite, sve adekvatne informacije na temu kvaliteta vode, izbora opreme (filteri, pumpe, osvetljenje, testeri) - koja je neophodna svakom akvarijumu, možete dobiti i od naših kolega akvarista.

Odgovara: Mirjana Pejčiić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jato žutih -  yellow carleus (mislim da se tako zovu). Kada sam ih nabavio jedna ženka imala je mladunce u ustima, za nekoliko dana ga ispljunula i sad ono posebno raste. Zanima me kako se ti ciklidi razmnožavaju i kako da razlikujem pol. Imam osam ribica velicine oko 10 cm. Akvarijum je veličine 70 litara, a imaju i biljne nana anubia i tri prevrnute saksije u koje se stalno zavlače. Hvala. DejanO: Pretpostavljamo da se radi o vrsti Labidochromis caeruleus. Ovi mali zanimljivi ciklidi žive na severnom dielu jezera Malawi. Na istočnoj obali jezera borave na području od mesta Londo u Mozambiku pa do rta Kaiser u Tanzaniji. Na zapadnoj obali jezera su malo ređi i žive između Chirombo Pointa i Chara u državi Malawi. Labidochromis caurelusi nastavljaju tradiciju Malawi ciklida po kojoj postoji mnogo međusobno različitih geografskih varijanti. Najpoznatiji i najpopularniji tzv. žuti ili "electric yellow". Labidochromis živi u području između mesta Charo i Kajizingi (južno od T´hoto) na zapadnoj obali jezera u dubinama od 20 metara. Hrane se uglavnom insektima i spadaju u grupu insektivora. Neki caeruleusi se hrane i puževima, a uočeno je da oni imaju produžene ždrelne zube. Labidochromis caeruleusi su u akvarijumima vrlo mirne i povučene ribe, ponekad čak i prestidljive. Moguće ih je držati sa skoro svim ostalim Malawi ciklidima ukoliko im se omogući dovoljno zaklona i skrovišta kako bi pronašli svoj mir. Prihvatiće svu ponuđenu hranu. Kako ih većina akvarista drži sa drugim biljojednim ciklidima, tako ih i hrane sa hranom namenjenom biljojedima. Caeruleusi neće imati problema sa hranjenjem isključivo hranom za biljojede.   Određivanje pola kod Labidochromis caeruleusa nije jednostavno ali je moguće. I mužjak i ženka imaju identičnu žutu boju. Mužjak bi trebao imati šire i jače izražene crne linije na perajama, a odrastao (maksimalna veličina je oko 8 cm.) za oko 1 / 3 veći od ženke, ali to ne mora biti pravilo, pa je najbolji način za utvrđivanje pola posmatranje riba. Razmnožavaju se relativno jednostavno. Polno sazrevaju sa oko 6 meseci. Kao i kod svih endemičnih Malawi ciklida, način razmnožavanja im je tzv. materinsko usno leglo, gde se za podmladak brine samo ženka. U svojim ustima nosi oplođena jaja 20 - 22 dana, dok mlade neiskusne ženke nose mlade i do 30 dana. Imaju prilično mali broj mladih 3 - 8, a tek iskusne ženke imaju nešto veći broj mladih ribica - do 25. Za vreme dok nose jaja u ustima, ženke generalno odbijaju hranu, pod stalnim su progonom mužjaka i prilično oslabe. Zato ih je najbolje skloniti u zaseban akvarijum kako bi bile mirnije i uspešnije dočekale dolazak potomstva na svet. Nakon što ženka ispusti mlade ribice iz svojih usta, najbolje ju je vratiti u matični akvarijum, jer se više ne brine za svoje potomstvo. Mlade ribe rastu prilično brzo i dosta su otporne. Hranjenje sa živom hranom i česta promena dela vode pomoći će njihovom bržem i uspešnijem napredovanju. Ono što moram napomenuti je da je Vaš akvarijum, po mom mišljenju, premali za osam riba te veličine. Primereniji akvarijum za osam ciklida veličine cca 8 cm bi bio onaj od najmanje 180 l.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pozdrav. Interesuju me bazične informacije o ovoj vrsti riba.Unapred hvala na odgovoru. Jovan O: Kao i mnogi drugi Barbusi i ovi vole velike odnosno dugačke akvarijume sa svežom vodom gde mogu slobodno i brzo da plivaju. Ishrana se sastoji od crva insekata i račića, a ako nisu dovoljno dobro nahranjeni, znaju da grickaju biljke. Žive u jatima od 5 i više riba, a životni vek je im oko 5 godina. Kod ovih Barbusa, a isto tako i kod Barbus ticto - a, što je tamnija podloga to su njihove boje izraženije. Miroljubivi su i ne diraju ostale stanovnike akvarijuma, lako se mreste uz odgovarajuće uslove.  Ova riba je ružičaste boje i postaje intezivnija tokom perioda parenja.Stanište im je India, Bengal, Jugoistočna Azija. Narastu do veličine od 14 cm. Temperatura vode koja im odgovara je 20 - 26 C, dok su parametri iste pH : 6 - 7,5.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesujeme razmnožavanje colisa (lalia) i razmnožavanje bikolora. Unapred hvala. ŽelimirO: Colise žive u predelima sa toplim vodama siromašnim kiseonikom, a u vreme velikih suša kada vode gotovo da i nema, zakopaju se u mulj, usta provuku na površinu i udišu atmosferski vazduh. Colise osim škrga imaju i "lavirint" pomoćni organ uz pomoć kojeg mogu udisati atmosferski kiseonik kao i ostale dvodihalice. Većina predstavnika ove familije su vrlo miroljubive naravi iako postoje agresivni primerci koji nisu pogodni za držanje u zajedničkim akvarijumima. Razmnožavaju se na različite načine, neke slobodno među biljkama, neke rađaju žive mlade dok velika većina pravi gnezda od plutajućeg bilja i mehurića vazduha na površini vode. U ovoj zadnjoj grupi je i riba zvana Colisa lalia ili patuljasta kolisa. Za uzgoj colisa potrebno je imati 2 akvarijuma, zajednički i mresni. Akvarijum za mrest može biti manjih dimenzija (cca 40 - ak litara). Temperatura vode mora biti od 25 - 28° C, tvrdoća na nekih 8 - 10 dH. pH je potrebno održavati na oko 6,5 kako bi se razvoj mogućih bolesti sveo na najmanju moguću meru. U vreme mresta mužjak počinje graditi gnezdo. Prvo sakupi plutajuće bilje te ga lepi mehurićima vazduha koje ispljune ispod lišća. Bitno je napomenuti da za vreme mresta filtracija u mresnom akvarijumu mora biti isključena. Nakon što je gnezdo gotovo mužjak zavodi ženku i pokušava je privući do gnezda. Kada ženka pristane na mrest mužjak je obujmi svojim telom tako da se njihovi polni organi što više približe. Ženka u tom trenutku odlaže ikru koju mužjak odmah oplođuje. Mrešćenje je vrlo intenzivno tako da je par nekoliko sekundi u potpunom zanosu iz kojeg se najprie "budi" mužjak te odmah skupi svu ikru i nosi je u gnezdo. Kad par potpuno prekine sa odlaganjem ikre ženku moramo vratiti u zajednički akvarijum. Od tog trenutka mužjak preuzima ulogu brižne mame. Prvih par dana posebno moramo paziti na to da je temperatura vode stalna. Vreme razvoja jaja zavisi od temperature vode. Više temperature (29°C) ubrzavaju razvoj ali isto tako pogoduju razvoju raznih bolesti. Optimalna temperatura bi bila oko 26 - 27°C, a ribice bi trebale proplivati u roku + / - 24 h. Epalzeorhynchus bicolor potiče iz Azije, tačnije sa Tajlanda. Pripada familiji Cyprinidae i spada u veoma zanimljive i specifične ribe . Razloga za to ima dosta, izmedju ostalog i njen izgled koji podseća na ajkulu po kojoj je i dobila popularni naziv "Red tailed black shark" i postala tražena širom sveta. Uslove koje treba obezbediti ovoj ribi nisu neki veliki problem. Potrebna pH vrednost je izmedju 6.0 - 7.5, ukupna tvrdoća dH 10, temperatura 22 - 27 °C.  Akvarijum je poželjno da bude preko 100 l. U manjim akvarijumima ova riba sporo raste. Akvarijum treba da je bogat sa biljnim rastinjem i panjevima sa šupljinama. Hrana ovih riba je raznovrsna i pored algi koje će vrlo radu da jedu , uzimaće i zivi tubifex, larve komaraca, dafniju i sl.  Ovo znači da  bikolor spada u omnivore. Razmnožavanje ovih riba u akvarijumima još i dan danas predstavlja veliki problem. Na Dalekom Istoku razmnožavanje ovih riba vrši se hipofizarno (injektiranjem hormona hipofize). Mnogi su do sada pokušavali da razmnože bikolore prirodnim putem ali do sada (koliko ja znam) završavalo se bezuspešno. Razlog bezuspešnog razmnožavanja možda leži i u naravi ovih riba koje vole da su same u akvarijumu. Svako ko je pokušao da sastavi dva bikolora u akvarijumu, završavalo se sa velikom netrpeljivošću izmedju tih riba bez obzira na različite polove. Veoma zanimljivu osobina bikolora je da kada voda u akvarijumu nije u redu (povećanje amonijaka,..sl) on to pokazije na veoma zaminljiv način, tako što mu karakteristični crveni rep postaje bezbojan, a crna boja po telu postaje siva.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Primetila sam nekakve izrasline na glavi moje zlatne ribice koja živi u vrtnom jezercetu. Izraslina je karfijolastog oblika i svetlije boje. Molim da mi pomognete, o kakvoj bolesti je reč i na koji način da izolujem bolest?Zahvaljujem, TinaO: Ono što bi po Vašem opisu odgovaralo, bila bi limfocistoza. To je bolest koja je preko 100 godina poznata kao dobroćudna virusna zarazna bolest kože.  Bolest uzrokuje limfocistis virus iz grupe iridovirusa. Množi se samo u ćelijama vezivnog tkiva. Bolest je rasprostranjena po celom svetu. Javlja se u akvarijumima, pri uzgoju morskih riba, a rasprostranjena je i u prirodi. Smrtnost je redovno niska. Inkubacija je oko 10 dana na 25°C pa i duža. Virus ulazi u telo i preko najmanjih povreda kože i škrga te kroz probavni sistem. Pri gustom smeštaju i stresu obolijeva veći broj riba. Učestalost bolesti može biti povećana i kad su prisutni paraziti koji se sele sa jedne ribe na drugu i tako prenose uzročnika. Limfocistis virus napada ćelije vezivnog tkiva i izaziva njihovo jedinstveno i izuzetno povećavanje. Promer takve ćelije može doseći i do 2 mm. Infekcija virusom ne izaziva upalnu reakciju. U koži, perajama i škrgama, a ponekad i u unutrašnjim organima, nastaju naslage sivo-belih ili svjetlo-crvenkastih do smeđih čvorića, koji se spajaju u izrasline sa neravnom površinom. S vremenom izrasline mogu poprimiti izgled maline pa i minijaturne cvekle. Bolest može polagano napredovati čak i tri godine, ali i spontano nestati nakon nekoliko meseci. Kad povećane ćelije otpadnu, iz njih se oslobađa velika količina virusa. To se događa za otprilike 4 nedelje. Nakon što lezije nestanu, zahvaćeno tkivo ozdravi. Većina riba ozdravi ako ne dođe do sekundarnih infekcija. Promene usporavaju rast i dovode do mršavljenja. Ako su na škrgama izrasline ometaju disanje, a na ustima uzimanje hrane. Druge ribe napadaju i grizu čvoriće na koži i perajama pa nastaju male rane i sekundarne infekcije sa bakterijama i plesnima. Naravno, tačna dijagnoza se može postaviti histopatološki nalazom gigantskih ćelija. Leka za virusnu bolest ne postoji. Treba pažljivo rukovati sa bolesnom ribicom. Sprečavanje bolesti u uzgoju i akvaristici se sprovodi tako da se primerci sa prvim znacima bolesti odmah odstranie i smanji gustina tj. broj riba.  Pojavu širenja bolesti treba sprečiti higijenskim i sanitarnim merama i smanjenjem stresa. Kod posebno vrednih primeraka akvarijumskih riba primenjuje se hirurško odstranjivanje izraslina.   Bakterijske i gljivične infekcije koje se sekundarno javljaju na izraslinama tretiraju preparatma  koje možete nabaviti u našoj prodavnici, pa Vas pozivam da se za savet obratite našim akvaristima.