Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi napišete nešto o  kozicama. Hvala, Maja O: Kako niste naveli koja kozica Vas zanima, ovde je kao primer navedena Red Cherry kozica (Neocaridina heteropoda). Potpuno odrasla jedinka može doseći 4 cm dužine. Preferiraju akvarijume sa čistom vodom, pH između 6.5-8, temperature 18-30°C (65-85°F). Omnivori su, a žive 1-2 godine. Kozice su poprilično jednostavno za uzgoj. Prilagodiće se u većini akvarijuma. Puno vremena provode na biljkama, posebino nakon presvlačenja, hraneći se algama na lišću, a pritom ga ne oštećuju. Javanska paprat i mahovina im je omiljeno mesto za skrivanje. Poput većine vodenih beskičmenjaka, vrlo su osetljive na povišene koncentracije amonijaka u akvarijumu. Ne smeju se stavljati u akvarijume koji nisu dobro "zaciklirani", kao ni u akvarijume sa lošom filtracijom. Nivo amonijaka u akvarijumu zaovisi od količine (nepojedene) hrane, gustine nasada riba, nedovoljne filtracije i slično. Bitno je napomenuti kako su izuzetno osetljive i na bakar, tako da treba izbegavati tretman spoljašnjih parazita na ribama sa preparatima na bazi bakra. Iako su primarno algojedi, prihvataju i gotovu hranu na bazi algi. Mužjaci su manji od ženki i nešto "slabije" obojeni, a i nešto mršaviji. Razmnožavanje je vrlo jednostavno. U dobro zacikliranim akvarijumima dovoljno je u isti akvarijum staviti mužjaka i ženku. Razvoj jajašaca kod ženki možete pratiti golim okom u vidu belih ili žutih trouglasto-sedlastih mrlja na leđima. Kada je ženka spremna za polaganje jajašaca otpušta feromone u vodu kao signal mužjaku da je spremna za parenje. Nakon kratkog udvaranja ženka polaže jaja i fiksira ih na telo, a kada se mlađ izlegne iz jaja gotovo je identična odrasloj jedinki.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koje vrste riba čistača su najprikladnije za akvarijum od 40 l,  će se ponašati zlatne ribice sa čistačem)? Treba li staviti neko skrovište za čistača? Možete li mi opisati uzgoj čistača? Hvala, MilanO: Čistače delimo u dve osnovne vrste: čistači dna i čistači stakla. Čistači dna hrane se ostacima hrane koju ostale ribice ne pojedu pa padne na dno i raznim otpadom koji se takođe nađe na dnu. Večina čistača u akvarijumu pretežno služi da bi se uklonili naslage algi koje se zbog preslabog, ili prejakog svetla nakupljaju po lišću biljaka ili staklu. Uz zlatne ribice, u akvarijumu mogu i preporučljivo je držati i čistače. Najlakše se prilagođava hladnovodni čistač Misgurnus, ali i toplovodni čistači kao Plecostomus (Hypostomus plechostomus), Aymonieri (Gyrinocheilus aymoneri), Corydoras julii i Corydoras panda takođe se brzo aklimatizuju u hladnovodnim akvarijumima. Čistači se hrane specijalizovanom tabletiranom hranom (npr. Nutrafin, Sera Viformo, Sera nip, Sera spirulina, Tetra Tabimin). Misgurnus anguillicaudatus (eng. weather loach, dojo loach) je hladnovodna i vrlo izdržljiva riba.   Može se držati i u toplijoj vodi, ali onda živi kraće. Jede sve što padne na dno, a ako na dnu nema ničega, zna se zaletati i do površine. Može iskočiti iz akvarijuma, pa je poklopac obavezan. Vid kod misgurnusa nije posebno oštar, ali on taj nedostatak nadoknađuje vrlo osetljivim brkovima, tako da će pronaći svaki, pa i najsitniji komadić hrane koji padne na dno. Jede doslovce sve što je jestivo, pa za njega ne morate nabavljati posebnu hranu - poješće sve što i druge ribe koje su sa njime u akvarijumu. Kao što sam već spomenula, akvarijum u kojem nameravate držati misgurnusa svakako mora imati poklopac, kako ne bi iskočio iz vode. Međutim ako i iskoči, velika je šansa da će na suhvome preživeti i 2-3 dana. Naime, kad se nađe izvan vode, ova ribica aktivira prirodni mehanizam zaštite - izluči sluz koja mu prekrije telo, pa tako hibernira dok se ponovno ne nađe u vodi. Što je temperatura niža, duže će preživeti u hibernaciji. Inače, životni vek im je oko deset godina.Pol se kod misgurnusa dosta teško određuje, mužjaci su uvek veći od ženki iste dobi i imaju izraženije tačke po telu. Iako u poslednje vreme neki akvaristi objavljuju kako su misgurnuse uspeli izmriestiti u akvarijumu ova je ribica naime, vrlo osetljiva kada je mrest u pitanju i za mrest su mu potrebni posebni uslovi, kakve je u akvarijumu vrlo teško obezbediti. Te se ribe uglavnom love u prirodi ise uzgajaju u ribnjacima.Čistači se vole zavlačiti i skrivati, pa im možete obezbediti nešto od "rekvizita" za skrivanje. Kako u našoj prodavnici možete pronaći različite biljke i dekoracije za opremanje akvarijuma, pozivam Vas da nas posetite. Za sve ostale informacije možete se obratiti našim akvaristima.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve ribe duh pa me zanima u kakvim uslovima bi trebale da žive i kako se razmnožavaju.Hvala, MinjaO: Minimalna litraža akvarijuma za jednog duha je 150 l. Temperatura  22-28 °C. pH 6,2-7,0. Tvrdoća vode: meka do srednje tvrda.  Za razliku od drugih vrsta riba iz svoje porodice, duhovi su miroljubivi iako znaju biti opasni za manje ribe (npr. neonke). Noćne su životinje, a u akvariju moraju imati mnogo mesta za skrivanje. Nije preporučljivo držati više od jednog primerka zbog toga što znaju biti agresivni prema svojoj vrsti. Kako je ova riba gotovo slepa, služi se električnim senzorima smeštenim kraj nosnih otvora, kojima može da otkriva i proizvodi signale, u cilju orijentacije i komunikacije. Na tako malom prostoru kao što je akvarijum, signali dve ili više riba lako se isprepletu i dovedu do dezorijentacije. Iako se do sada tvrdilo da polni dimorfizam nije izražen, u zadnje vreme se pojavljuju informacije da je razlika između polova ipak uočljiva, a vidi se po obliku glave koja kod mužjaka više liči konjskoj glavi dok je kod ženke vitkija. Oči mužjaka nalaze se malo više prema beloj liniji (medijalno) i prema gore (kranijalno), dok su kod ženke malo prema početku glave (prema napred) i bliže ustima. Napominjem da ova konstatacija nije potvrđena i zato je je treba uzeti sa rezervom. Duhovi su polno zreli sa oko dve godine starosti i 30 cm dužine (TL). Kao i za polni dimorfizam, do sada se tvrdilo kako je mrest u akvarijskim uslovima nemoguć. Ipak, poslednje informacije govore drugačije, iako se verojatno radi o mrestu koji se odvija pod budnim okom profesionalnih uzgajivača pa ga je vrlo teško postići kod kuće. Dno akvarijuma bi trebalo biti bez podloge, a na nju bi trebalo postaviti nekoliko posuda za cveće napunjenim krupnim šljunkom (po mogućnosti crne boje) kako bi, kad ženka položi jaja, mogli pasti van dmašaja roditelja i poslužiti kao hrana. Oplođena jaja (koja su u početku prozirna) polako tamne, a neoplođena bobijaju belu boju. Kako bi podstakli mrest u mresnom akvarijmu morate postići efekat vodopada ili kiše pomoću, npr. AC hang on filtera. Temperatura mora biti 27°C, pH 6.8, a česta promena vode (20-30%) dnevno trabala bi inicirati mrest. Ritual mresta nalikuju borbi, rep riba poprima crvenkastu boju koja je kod mužjaka sjajnija. Dodirujući se meuđsobno, ribe plivaju po celom akvarijumu. Na kraju mriesta ženka ispušta jaja iznad šljunka što izgleda kao da se hrani (jaja su smeštena iza glave). Ženka nakon polaganja jaja otpliva dalje, a mužjak oplođuje jaja. Celi postupak se ponavlja nekoliko puta. Ritual mresta je vrlo iscrpljujući pa po završetku ribe izgledaju kao da će uginuti, ali nakon nekog vremena ipak živnu. Mlađ se izleže nakon 4-7 dana, a nakon 2-3 nedelje kad više nisu zaštićeni kamenjem (krupnim šljunkom) i kad roditelji više ne paze na njih, roditelje bi trebalo izvaditi iz mresnog akvarijuma kako ne bi mlađ zamenili za hranu. Prvih nekoliko nedelja svetlo bi moralo biti konstantno upaljeno. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U akvarijumu imam gupike i imala sam jednužzenkicu koja je prema simptomima imala crevne parazite uvučen stomak, beličast sluzav izmet, čudno plivaju, daju iste simptome ali jedu. Kako da ih lečim i dali je diagnoza dobro uspostavljena? LicijaO: Opisano u Vašem mailu zaista upućuje na crevne parazite, iako navedeni simptomi mogu biti izazvani i drugim uzročnicima. Vrlo verovatno je u pitanju Hexamita, crevna praživotinja koja napada unutrašnje organe. Prvo napada sistemza varenje, a zatim prelazi na bubrege i jetru. Invadirana riba se sakriva po uglovima akvarijuma, boja joj potamni, pliva unatraške i izlučuje beli sluzavi izmet. Izmet je i prvi simptom hexamite još dok se riba ponaša normalno. Napominjemo da je zmet i prvi simptom Hexamite još dok se riba ponaša normalno. Kod riba može doći do nemogućnosti držanja okomitog položaja jer dolazi do nakupljanja gasa u crevima. Šteta nastala bolešću ne može se popraviti. Ribe invadirane hexamitom mogu dugo vremena biti bez nekih vidljivih znakova. Novi akvarijum, nove ribe ili poremećaj kvaliteta vode mogu iznenada oslabiti ribu i Hexamita se počne razmnožavati. Kada počne razmnožavanje, riba obično uginu u roku od 3 dana. Leči se lekovima koji sadrže metronidazol. Hexamita je unutrašnji parazit i sa sigurnošću se može utvrditi tek kada se riba secira i pregleda mikroskopski.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 50 litara i tri ribe u njemu (beta splendens, crnu neonku i platy red moon). Na akvarijumskom staklu sam primetio male crviće (beli, tanki i dugi jedan do dva milimetra). Ovo mi je prvi akvarijum, i još sam početnik. Ne znam šta je to i da li će naškoditi ostalim ribama u akvarijumu? DarkoO: Kada su bolesti riba u pitanju, njih može izazvati nekoliko vrsta crvića poput Dactylogyrus, Cichlidogyrus, Tetraonchus. To su mali crvoliki organizmi, napadaju membrane škrga uzrokujući njihovo crvenilo i slinavost, drhtavu površinu, ubrzano disanje i iznurenost. Jajašca uzročnika su otporna na lečenje. Akvarijum tretirajte Droncitom (Praziquantel) u količini 2 mg/l, ili kombinacijom malahitnog zelenila i formalina dok ne nestanu paraziti i jajašca. Takođe ih je moguće eliminisati iz ribe (ali ne akvarijuma!) kratkom kupkom u formalinu, soli (3%) i amonijak hidroksidu. Osim navedenih, bolest mogu izazvati i Gyrodactylus crvi. Ribe su zaražene malim crvićima koji uzrokuju bledu boju kod riba, crvene mrlje, a ribe se češu po akvarijumu. Ovi se paraziti tretiraju Droncitom (Praziquantelom) u koncentraciji 2 mg/l ili formalinskom kupkom. Po opisu koji ste poslali sklona sam verovati kako se u Vašem slučaju ipak radi o neopasnim crvićima iz porodice Planariidae ili Virnjaka. Navedeni crvići nastaju kao posledica viška hrane ubačene u akvarijum. Preporučujem Vam da smanjite količinu hrane kojom hranite ribe, a crvića se možete rešiti na način da potpuno ispraznite vodu iz akvarijuma te ga dezinfikujete kao i opremu i šljunak. Možete pokušati tretirati vodu sa Ectopurom (Sera) koji je poprilično efikasan kada se radi o spoljašnjim parazitima.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobar dan.Ja sam Vojislav i imam 9. godina. Za sad imam četri gupija, od kojih su dve male. Voleo boih jednom da kupim veći akvarijum i u njemu da imam jednog do dva sijamska shark-a. Voleo bih da mi napišete nešto o njima. Želim Vam mnogo uspeha u karijeri. O: Pretpostavljamo da ste mislili na ribu pod nazivom Silver shark. Silver shark - Balantiocheilos melanopterus (Bleeker, 1851), poznat je i kao trobojni, odnosno bali shark. Pripada porodici Cyprinidae, a dugo se smatralo da je jedini pripadnik roda Balantiochelios. Ova vrsta zapravo i nije "shark", ali zbog svog torpedastog tela nosi taj naziv. Prirodno je raspostranjen na području reka Mekong i Chao Phraya na Malajskom poluostrvu, Sumatri i Borneu. Rastu do 30-35 centimetara za šta im treba puno vremena. Prirodno obitavaju u srednje dubokim vodama srednjih reka i jezera. Hrane se i fitoplanktonom, iako uglavnom jedu male bube / insekte i njihove larve te rotifere. Vrlo su popularne akvarijumske ribe. Uprkos svom imenu to su uglavnom dobročudne ribe koje se mogu držati u grupnim akvarijumima. Ipak, kako spadaju u omnivore rado će pojesti druga živa bića koja mu mogu stati u usta (mlađ, kozice...). Ukoliko želite imati i takve manje životinje u istom akvarijumu morate im osigurati adekvatan zaklon. Treba napomenuti kako mogu puno narasti i postati prevelikiza većinu kućnih akvarijuma. Vrlo su otporne ribe koje dobro podnose promene temperature, pH i ostalih činilaca na koje su druge ribe obično osetljive. pH bi trebao biti 6,0-8,0. Tvrdoća vode 5,0-12,0 dGH, temperatura 22-28°C. Silver sharkove je najbolje držati u jatima od 5 i više jedinki. Akvarijum mora imati poklopac jer su silver sharkovi vrlo dobro skaču.Vrlo mladi primerci se mogu držati u malim kućnim akvarijumima ali se to ne preporučuje kada se uzme u obzir potencijal rasta, brzina plivanja, te potreba za prostorom svake jedinke. Među hobistima traje debata koliki mora biti minimalni akvarijum za držanje s. sharka. Uglavnom se preporučuje akvarijum min. dužine od 2,5 metara, iako se negde može naići i na podatak od 1,5 metara. Veličina joj varira u zavisnosti od veličina akvarijuma u interakciji sa mmogim endogenim i egzogenim faktorima te se ne može izraziti jednostavnom formulom.Svakako treba napomenuti da je u prirodi ova vrsta ugrožena te da se nalazi na IUCN-ovoj crvenoj listi, te da se primerci za prodaju uzgajaju u zatočeništvu, većinom na Tajlandu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam ribicu colossoma pacu (pirana). SadA me zanima hranjenje. Gledam po internetu i tražim, ali malo ljudi to ima i skromni su sa podacima o držanju hranjenju. Zanima me što voleda jedu  koliko puta dnevno? Ubacio sam mu živu ribicu, ali neće, možda je još mala da jede  zlatne ribice (pacu ima oko 8-9 cm, a zlatna oko 3-4 cm)? Čuo sam za goveđe srce, sa time ću je najverojvatnije hraniti pa bih voleo neki savet u vezi hranjenja.Unapred hvala,GoranO: Pacui (kojima pripada i Colossoma pacu) je ime koje se često upotrebljava kako bi se označili različiti rodovi omnivornih riba koje su u “srodstvu” s piranama, a potiču iz Južne Amerike. Riba koju Vi imate nije “prava” pirana, već njen rođak koji je uz to i svaštojed, a ne isključivi karnivor. Za razliku od pirana koje imaju vrlo oštre zube i donju vilicu dužu od gornje, pacuima su zubi manje zašiljeni, a donja vilica je gotovo jednake dužine kao i gornja. Colossoma pacu je jatna riba zbog čega nije dobro da je sama u akvarijumu. Rastu jako velike (poznati su primjerci od čak 75 cm u dužinu) te su vrlo proždrljive. Rado prihvataju različitu hranu, kao npr. gotovu (komercijalnu) granuliranu hranu za ciklide, tablete za čistače, mleveno goveđe srce (kao što ste i sami naveli), a veći primerci (pogotovo ako su u jatu) mogu napasti i pojesti manje ribe poput guppyja. Iako nisu agresivne poput svojih mesojednih rođaka, svojim snažnim čeljustima koji uglavnom služe za drobljenje semenki, orašastih plodova i slično, mogu biti vrlo opasne. Dakle, iako se ne radi o “pravoj” pirani, imate vrlo dugovečnog ljubimca (žive i do 20 godina) kojem što pre morate osigurati društvo i veliki akvarijum (500 i više litara) kako bi se mogao razviti do svog punog potencijala.

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Columnaris se može manifestovati unutrašnjim ili spoljašnjim oblikom te može biti akutan ili kroničan.  Ukoliko je zaista u pitanju Columnaris (nije mi poznata ni jedna druga bolest koja se manifestuje natečenim ustima), potrebno je što pre zameniti deo vode, a akvarijum tretirati preparatima na bazi bakar sulfata, acriflavina, teramicina i sl. Na tržištu postoji nekoliko kvalitetnih preparata poput npr. Furanola (JBL) ili Multicure (Easy life). Preparate je potrebno dozirati isključivo prema uputstvu proizvođača priloženim uz svaki preparat.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum u kojem se nalaze guppy i molly. Želeo bih staviti još nekoliko neonki. Da li bi se oni slagali? Ako ne, možete li mi predložiti neke ribice koje bi se slagale sa guppyjem i mollyjem?Hvala, Milan O: Akvaristi vrlo često kombinuju neonke sa živorotkama. Kako se radi o ribama sličnog ili istog geografskog porekela, uglavnom nema nikakvih problema po pitanju pripreme vode jer zahtevaju iste ili približno iste parametre. Osim neonki u takav akvarijum možete staviti i npr. platyje (Xiphophorus maculatus) ili velifere (Poecilia velifera) te različite tetre (serpa, fantom, kardinal i sl). Sve navedene ribe su poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a po karakteru su uglavnom mirne i adekvatne za zajedničke akvarijume. Velifere umeju biti nešto agresivnije (mužjaci) ako u akvarijumu nije povoljan odnos polova. Naime, kod svih živorotki bi odnos polova trebao biti 1:3 u korist ženki. Takođe je bitno napomenuti kako su tetre jatne ribice te bi ih u akvarijumu uvek trebalo biti barem 8 primeraka. Zbog navedenog treba dobro razmisliti koje ribice naseliti u akvarijum imajući na umu kapacitet istog.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam 3 zlatne ribice (pajčulanke) i akvarijum od 75 litara. Pre nekoliko dana jedna je ribica ispustila ikru koja se sad nalazi i dalje sa njima u akvarijumu. Nakon 2 dana sam primetila da je voda poprimila neprijatan miris. Voda nije zamućena. Do nedavno sam ribice držala u akvarijumu od 20 l i nikad takav miris nisam osetila. Mrest se dogodio dan nakon što sam ribice premestila u veći akvarijum. Imam unutrašnji filter za do 100 l, koji ispušta i vazduh. Ribice se ponašaju najnormalnije, nema nikakvih promena u ponašanju. Hranim ih kao i obično, listićima, granulama, gel hranom i slično. Vodu još nisam menjala jer nije prošlo ni 5 dana od kad sam ih stavila u akvarijum. Vodu pripremam sa Tetrinim sredstvom. Možete li mi reći je li taj neprijatan miris posledica mresta ili nečega drugog? Puno hvala unapred. DraganaO: Neprijatan miris koji nastaje u Vašem akvarijumu najverovatnije potiče od raspadanja organskih materija u vodi. Voda na sobnoj temperaturi oko 22°C u kojoj se odvija biološki proces (žive ribice, hrana, organski otpad...) nikad nije bez mirisa. Gradska voda (pitka voda) se mora pripremiti da bi bila upotrebljiva za ribe, a u tome vam mogu pomoći razni preparati koji su namenjeni za kondicioniranje akvarijumske vode: Sera - Aquatan, JBL - Biotopol, Tetra- AquaSafe... Ovi preparati vežu teške metale i neutrališu hlor. Mrest se može dogoditi i spontano u akvarijumu, ali tada postoji velika mogućnost da odrasle ribe pojedu jajašca ili mlade. S obzirom na to da se kod Vas mrest odvio spontano, pitanje jesu li jajašca zaista oplođena, a čak i ako jesu pitanje je kakvi su uslovi u akvarijumu. Naime, čak i najmanje odstupanje po pitanju parametara vode može dovesti do zastoja u razvoju jajašca, odnosno do njihovog propadanja.Da bi se razmnožavale zlatne ribice potrebno ih je 3 do 4 meseca držati na temperaturi od 17,5 - 18° C. Nakon toga je temperaturu potrebno povećati na 21,5 - 24°C. Posle mresta roditelje je potrebno odmah izdvojiti jer bi u suprotnom pojeli jaja. Neki uzgajivači stavljaju sredstva protiv pliesni da jaja ne bi propala pre nego što se zlatne ribice izlegu. U tu svrhu je dobro upotrebiti Tetrin Goldmed jer će sprečiti  propadanje. Male zlatne ribice ce se izleći nakon 5 dana (na 22°C). U međuvremenu, treba odvajati jaja koje je ipak zahvatila plesan ili nisu oplođena. Prva tri dana  nije preporučljivo hraniti tek izlegle ribice jer one već imaju žumance kojim se hrane. Kad se ribica izlegne, bitno je da dođe do površine po vazduh. Nadalje ih možete hraniti gotovom hranom za bebe, izmrvljenom hranom koju jedu roditelji. U prva tri dana vodu nije poželjno menjati, a dalje je potrebno menjati je redovno i jako paziti na kvalitet.Verovatno je došlo da propadanja mresta pa Vam savetujem da očistite akvarijum, a za sbu buduću pomoć sa dodatnim informacijama se možete obratiti i našim akvaristima u Pet centru. 

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd  

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Ukoliko ne želite koristiti hemikalije, preporučujem mehaničko odstranjivanje. Poznati predatori su Pseudocheilinus hexataenia, Macropharyngodon meleagris i Halichoeres chrysus. Na žalost, radi se o morskim ribama tako da u Vašem slučaju neće biti od koristi

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo dve zlatne ribice, otprilike godinu i po stare. Zadnjih par meseci smo primetili da je jedna počela da pliva naopačke, ali je i dalje bila vrlo živahna i kad bismo se prebližili proplivala bi normalno. Mislili smo da joj je to neka igra jer je bila jako živahna, sve do danas kad je stalno naopačke i na dnu, ne može da se digne i oči su joj ispupčene, takođe ostala je bez apetita. Čitala sam malo savete pa me zanima kako da joj pomognemo. Ne bismo želeli da nam ugine pa Vas molim za pomoć i neki savet.Unapred vam puno hvala. Marina O: Plivanje u nefiziološkom položaju može biti rezultat različitih faktora kao na primer prisustva parazita, poremećaja nervnog sistema , opstipacije i slično. Ukoliko su u pitanju endoparaziti ili poremećaj u radu nervnog sistema, meni na žalost nije poznat način tretmana. Ukoliko je u pitanju opstipacija (zatvor), što bi se po opisanom u Vašem slučaju moglo naslutiti, situacija se može popraviti sprovodeći strogu dijetu (hraniti sa odgovarajućom količinom hrane, odnosno izbegavati prejedanje). Poželjno je ribama ponuditi oljušteni grašak (ukoliko ne odbijaju hranu). Opstipacija može biti letalna, a sa druge strane riba s takvim problemima može živeti dugi niz godina. Ispupčene oči i naduvano telo takođe mogu biti simptom koji ukazuje na opstipaciju. Naime, kod opstipacije se u telu ribe nakupljaju gasovi, što može rezultovati „naduvavanjem“ i ispupčenim očima.Isti simptom se javlja i kod Dropsyja koji je neuporedivo opasnija bolest zbog toga što je vrlo zarazna. Lečenje se sprovodi antibioticima, a na tržištu postoje preparati koji su deklarisani kao efikasni po pitanju suzbijanja ovog oboljenja kao npr. Furanola (JBL). Budući da se radi o vrlo zaraznoj bolesti, po eventualnom uginuću ribe koje je vrlo izgledno jer se na bolest uspešno može delovati samo u početnoj fazi, potrebno je dezinfikovati akvarijum i opremu. Dakle, ukoliko je u pitanju opstipacija potrebno je ribu staviti na strogu dijetu (par dana bez hrane) i nadati se najboljem. S druge strane ako je u pitanju Dropsy potrebno je sprovesti tretman.Kako po opisanom nisam u mogućnosti postaviti preciznu dijagnozu, ostaje na Vama da prosudite na koji način tretirati ribu. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me kako i kada mogu oumrešćeni gupiji menjati svoj pol? Znam da toplota vode kao i filtriranje vode ima ulogu u tome, ali ako mi možete o tome malo napisati. Napišite mi još da li se ženke gupinke mogu oploditi same zbog preostale mleči od mužjaka ili imam pogrešnu informaciju? Hvala! Biljana O: Guppy (Poecilia reticulata) je slatkovodna riba koja pripada živorotkama. Živorotke su malobrojna grupa riba koja se ne mjesti na način da mužjak oplodi ikru izvan tela ženke, već mužjak ispušta mleč koja oplođuje jajašca unutar tela ženke. Na takav način, ženka čuva oplođenu ikru dok se iz nje ne razvije mlađ. Stoga, gravidna ženka guppyja može "otpuštati" podmladak i do 6 meseci, a da pritom nema mužaka u akvarijumu. Ženku pred okot lako je prepoznati jer joj se nekoliko dana pre zacrni deo stomaka kod otvora, a i sam stomak se znatno poveća. Tada se on često smesti u posebni deo akvarijuma - kotilicu, a sve kako bi sprečili da njen podmladak ne postane potencijalna hrana za druge ribe. Ovde se može naglasiti da i promena vode ubrzava početak okota i izlazak mlađi. Mlađ tokom 1-2 sata izlazi u nepravilnim intervalima u obliku providne kuglice koja se odmota i potone na dno da bi zatim isplivala na površinu kako bi vazdušni mehur napunila vodom. Do sledećeg okota proći će oko mesec dana. Određeni vlasnici ovih ribica navode da neke ženke nakon više okota mogu promeniti pol. Međutim, ovo još nije naučno dokazano.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam akvarijum od 30L i u njemu su 2 ženke gupinke (koje su skotne), filter (Sera fil 60) i grejač (Vita Tech 50). Čitala sam na internetu da ako ima tako malo riba kao što imam ja, ne treba često menjati ugalj i filter. Znam da se nakon 3 do 4 nedelje mora očistiti. Uglavnom, neko mi kaže jedno, neko drugo i baš sam u dilemi. Kažu da nakon što se baci ugalj koji je potrošen, ne treba stavljati novi i do mesec, dva pa i tri. To mi nije jasno jer on skuplja sve štetne materije iz akvarijuma pa zašto se ne mora stavljati baš svaki put? I može li se ovaj stari ugalj koji se izvadi samo isprati u vodi i staviti ponovno u filter ako ima tako malo riba? Molim vas, ako mi možete u kratkim crtama odgovoriti.Hvala! Ana O: Aktivni ugalj s vremenom “gubi” sposobnost vezivanja štetnih materija, odnosno smanjuje mu se kapacitet filtracije. Načelno, aktivni ugalj treba menjati svakih 30-ak dana. Kada se raspravlja o filtraciji potrebno je naglasiti da filter radi u nekoliko faza. Vodu filtrira mehanički, biološki i hemijski. Sunđer vrši mehaničku filtraciju, a što je još važnije biološku filtraciju. Mehanička filtracija je bitna u smislu da zaustavi krupne čestice na početku filtera kako bi se osigurao neometani protok vode kroz ostatak filtera. Postavljanjem akvarijumske vate na početku protoka omogućava se lakše čišćenje i izmena (po potrebi svaki dan) bez remećenja rada ostalih filter materijala. Biološka filtracija je veoma bitna, a odvija se podsredstvom pozitivnih bakterija koje stvaraju kolonije na sunšerima filtera (osim na sunđerima ima ih i na šljunku, dekoru i sl.). Zbog toga je sa sunđerima potrebno postupati pažljivo. Bitno je naglasiti da se nikada ne smeju ispirati tekućaju u vodi iz akvarijuma nakon izmene vode i to na način da se samo malo istisnu u kanti sa upravo izmenjenom vodom (kako bi se očuvalo što više kolonija). Filter materijal se nikada ne menja celi odjednom, već je to potrebno učiniti postepeno kako biste očuvali barem deo bakterija.Hemijska filtracija (ugalj, zeolit, zeo-carb) nam pomaže da filtriramo određene mikro i makro elemente, u principu toksične spojeve kao što su rezidue lekova i sl. U pravilno pripremljenoj vodi za akvariste-hobiste, koji nemaju zahtevne vrste (riblje i biljne), ovaj deo filtracije je “najmanje” važan (ako se ijedan deo filtracije može tako nazvati). Dakle, ugalj je potrebno menjati otprilike jednom mesečno (ukoliko ga želite imati u filteru), a posebno nakon svakog lečenja.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ribice pajčolanke koje po repu imaju tzv.nametnike, koji mrdaju nogicama. Tražim pomoć jer ne znam šta bi to moglo biti.Hvala, AleksaO: Najverovatnije se radi o ribljoj vaši / krpelju, nižem raku iz porodice Argulus koji imaju prilagođeno rilo kojim se pričvršćuju za domaćina i sisa mu krv. Najveća opasnost preti od sekundarnih bakterijskih infekcija koje nastaju na mestu gde je koža oštećena kao posledica prodora rila. Nametnike je potrebno mehanički odstraniti, a ribe tretirati preparatima protiv parazita te preventivno i protiv bakterijskih infekcija. Ribe se tretiraju na način da se odgovarajući preparat otapa u akvarijumskoj vodi. Konkretno, u Vašem slučaju bih preporučio JBL-ov preparat Ektol cristal koji efektivno deluje kod problema sa parazitarnim i gljivičnim oboljenjima, kao i bakterijskim infekcijama te može poslužiti kao preventiva za iste. Ukoliko se sekundarne bakterijske infekcije ipak razviju, možete koristiti bilo koji od mnogobrojnih preparata na tržištu za tu namenu,  kao što je FMC (Dajana Pet), ili npr. Furanol (JBL).

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam akvarijum od 60 l, kojeg sam napunio vodom pre 7 dana, te zasadio bilje. Pustiću ga oko 2 nedelje da radi bez ribica. Merenjem vode dobio sam vrednost ph 8,5. Koliki ph treba biti i kako ga smanjiti? Imam još jedno pitanje: na staklu sa unutrašnje strane pojavile su mi se neke bele mrlje. Danas sam ih očistio magnetom. Zanima me šta je to? Pozdrav, Marko O: Preporučene pH vrednosti zavise od vrste riba koje planirate da držate. Neke vrste preferiraju niži, a neke visoki pH. Tako , ribe iz amazonskog sliva preferiraju niže pH od, npr. ciklida iz afričkog jezera Malawi. Bitno je napomenuti kako su vrednosti pH usko povezane uz tvrdoću vode i to karbonatnu tvrdoću (KH), gde karbonati deluju kao puferi, odnosno u tvrđoj vodi su pH vrednosti više nego u mekanoj vodi. pH možete korigovati pomoću komercijalnih preparata koji se mogu pronaći na tržištu kao što su pH minus/plus (Sera), pH Adjust (Nutrafin) i sl. Ph možete sniziti i pomoću drveta Mangrova koje deluje dekorativno, a u vodi ispušta tanine koji potamnjuju vodu te joj snižavaju pH. Većina komercijalnih riba dobro podnosi pH vrednosti od oko 7-7,2 stepeni. Naravno ova vrednost je navadena isključivo kao orijentacija, te se mora prilagoditi svakoj pojedinoj vrsti. Što se tiče belih naslaga na staklu, one su uobičajena pojava u novim akvarijumima, pa se zbog toga ne morate brinuti.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam akvarijum od 40 l i 7 ribica (hladnovodnih). U poslednja dva dana počele su da se međusobn "tuku". Najviše su povređeni teleskopi. Zanima me u čemu je problem. Molim vas odgovor! Hvala, Dragan.O: Do sukoba među ribicama najčešće dolazi kada unutar istog akvarijuma borave vrste ribica koje ne bi trebale boraviti zajedno (ribice različitih vrsta, miroljubive sa agresivnima itd.). Isto tako do agresivnosti i sukoba dolazi i kod ribica unutar iste vrste. Veličina Vašeg akvarijuma nije primerena za ovoliki broj ribica, te bi svakako trebali svoje ribice smestiti u veći akvarijum. Trebali bi također proveriti hemijski sastav vode: pH, nitrite, nitrate, amonijak, tvrdoću vode itd. Osim hemijskog sastava trebalo bi proveriti adekvatnost filtracije i osvetljenja u akvarijumu. Prirodna je pojava da veće ribice napadaju manje ili da ih čak i pojedu, pa makar se radilo i o ribicama iste vrste. Da bi to sprečili, trebali bi obratiti pažnju osim na raznolikosti vrsta koje ne bi trebale boraviti zajedno, i na veličini ribica. Isto tako moguće je i ispoljavanje agresivnosti i među ribicama približne ili čak iste veličine. Stoga bi odmah na početku trebalo izdvojiti agresivne ribice, kako ne bi došlo do povreda, koje mogu dovesti i do smrti. Priroda svake ribice je drugačija i ponekad je teško predvideti takve situacije. Svakako Vam savetujem da ribice smestite u veći akvarijum, a one agresivne odvojite od ostalih. Svaka povreda tkiva predstavlja pogodan medij za razvoj mikroorganizama, a time i pojavu infekcije, te bi svakako trebalo sprovesti preventivno tretiranje akvarijuma jednim od sredstava koji imaju široki spektar delovanja na infekcije bakterijskog, gljivičnog ili parazitskog porekla. U Pet Centru možete kupiti testove za testiranje hemijskog sastava vode, lekove i svu ostalu potrebnu opremu za Vaš akvarijum, kao i akvarijume. A za sve dodatne informacije možete se obratiti akvaristima U Pet Centru.Kako niste naveli koje ribice imate osim teleskopa, svakako proverite - ako imate više vrsta ribica - mogu li te vrste biti zajedno.