Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li je problem da moja kornjača putuje 3 sata kolima? I kako da je ''smestim'' dok putuje? Hvala u napred, TanjaО: Najbolja varijanta za kornjaču bi bila da ne ide na put ako je to ikako moguće. Transport je stres za svaku životinju a kod vodenih kornjača je otežavajuća okolnost što bi trebala biti u vodi.Stoga Vam prvenstveno savetujem da za vreme letovanja kornjačicu poverite na čuvanje nekom od rodbine ili prijatelja, u koga imate poverenja.Ukoliko to nije moguće kornjaču možete da smestite u transporter koji možete kupiti u Pet centru. U njega ćete staviti manju količinu vode iz njenog akvaterarijuma (nivo vode treba da bude do visine glave, odnosno da ga ne prelazi). Ukoliko niste u mogućnosti da dođete kod nas, kao zamenu za transporter za kornjače, može poslužiti svaka dublja posuda odgovarajuće veličine. Unutar ovakve posude potrebno je staviti manji kamen koji će delom biti iznad površine vode, kako bi kornjača mogla da ispliva iz vode. Temperatura spoljne sredine pri transportu treba biti odgovarajuća (odnosno prevozno sredstvo mora biti klimatizovano), kako kornjača ne bi bila izložena dodatnom stresu.Kada doputujete u svoje odredište, kornjaču premestite u njen stalni akvaterarijum.Preporuka je da se pre i nakon transporta kornjači dodaju vitamini u hranu.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mladu šumsku kornjaču koja živi u prostranom terarijumu na podlozi od treseta. Kod mene je dva meseca i prvih mesec i po se stalno kretala, redovno je jela rendane šargarepe, jabuke, maslačak itd. Međutim poslednje dve nedelje kao da je stalno uspavana, jedva da se kreće, jako slabo jede i gornji deo oklopa kao da je suv i da se pomalo beli. Ima i led lampu iznad terarijuma. U čemu je problem? Hvala na odgovoru i pozdrav! O: Među kopnenim - šumskim kornjačama kod nas se najčešće sreću dve vrste. To su Testudo hermanni (šumska kornjača) i Trestudo graeca (grčka). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore. Duge su od 20 - 30 cm i mužjaci su uglavnom manji od ženki a donji deo oklopa - plastron im je blago udubljen, dok je kod ženki ravan. S obzirom da kornjaču držite u stanu i da nema mogućnosti da boravi na otvorenom kada bi direktno bila izložena sunčevoj svetlosti, što joj je neophodno za normalne fiziološke procese, neophodno im je obezbediti što optimalnije uslove u terarijumu. Kornjačama koje se gaje u kući neophodno je obezbediti topao i suv terarijum (stakleni) sa poklopcem i što većom površinom dna, kako bi se kornjača nesmetano kretala. Stranice terarijuma moraju biti dovoljno visoke da kornjača, kada se propne na zadnje noge, ne može da dohvati ivicu i da se prebaci izvan terarijuma. Za osvetljenje je neophodno obezbediti UV lampu koja imitira sunčev spektar, neophodan za sintezu vitamina D, kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, jer u protivnom dolazi do problema sa oklopom. Kao podloga u terarijumu može se koristiti krupna strugotina od neimpregniranog drveta ili treset. Neophodno je redovno održavanje higijene (menjanje zaprljane podloge, čišćenje i pranje). Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakakvo povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće, a ponekad im se mogu dodati crvi brašnari i komadići posnog mesa. Hibernacija je kopnenoj kornjači prirodna potreba. No, ukoliko se drži u zatočeništvu, preporučljivije je ne dozvoliti joj da ulazi u hibernaciju ako nije u potpunosti zdrava. Vreme kada kornjači najbolje odgovara za ulazak u hibernaciju te koliko će vremena provesti u tom stanju zavisi od spoljašnjih uslova i to od temperature. Temperatura koja najbolje odgovara životnim potrebama je od 25-29°C. Sa snižavanjem temperature usporava se kretanje kornjače, ona postaje sve tromija i bezvoljnija. Već kod temperatura od 15-18°C počinje pripremanje za hibernaciju. Temperatura između 0-10°C smatra se idealnom za hiberniranje, a nikako nije poželjan pad temperature ispod 0°C jer može dovesti do smrzavanja kornjače. Kornjača koja boravi u spoljašnjem prostoru (najčešće vrtu) obično sama pronalazi mesto koje joj najbolje odgovara za prezimljavanje pri čemu joj mi možemo pomoći dobrim ograđivanjem prostora (s obzirom da vrlo lako može prekopati ispod ograde) ili dodatno zaštititi prostor smeštanjem kutije dodatno obložene npr. stiroporom. Ljuštenje i pojava bele boje kože i oklopa u kornjača može biti fiziološka pojava kada su promene jedva primetne kao i posledica deficijentne ishrane, zatim kod lošeg kvaliteta vode, bakterijske i gljivične infekcije. Proces ljuštenja započinje izdizanjem rubova pločica koji kasnije otpadaju. Ne otpadaju sve pločice istovremeno. Ispod izdignutog dela oklopa nakuplja se vazduh i ova pojava je vidljiva kada je kornjača u vodi pa se oklop presijava u bakarnu ili belu boju. Ne preporučujemo da sami skidate izdignute delove kože ili oklopa zato što je u tom slučaju velika mogućnost da dovedete do povreda koje bi bile dobar medijum za razvoj mikroorganizama.Bakterijske i gljivične infekcije mogu biti primarni ili sekundarni uzrok ljuštenja oklopa uz pad imuniteta. Pored ovih patoloških stanja trebalo bi napomenuti i pojavu neredovnog ljuštenja oklopa. Ukoliko je došlo do deficita E vitamina u ishrani moguće je da se javi često ljuštenje oklopa. Poboljšanjem uslova u terarijumu i davanjem injekcionog preparata vitamina E problem se rešava. Ukoliko niste sigurni da li se radi o fiziološkom ili patološkom ljuštenju oklopa, savetujem Vas da kornjaču pregledaju na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Čuvam burmanskog pitona i zanima me da li možete da mi napišete kako da mu pružim sve odlične uslove i koje ih bolesti pogađaju? Dušan O: Tigrasti piton živi u kišnim šumama jugoistočne Azije uključujući i Burmu, Vijetnam, Tajland, južnu Kinu i Indoneziju. Odlično se snalazi na drveću kao i na tlu, izvrsni su plivači i prija im dugo kupanje u toploj reci. Imaju veoma atraktivne šare, a dane provode sunčajući se. Najaktivniji su u sumrak.U prirodi se hrane vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima. Odlični su lovci. Životni vek ove zmije u prirodi je oko 25 godina, a u zarobljeništvu zavisi od uslova držanja. Dužina odraslih jedinki je između 5 i 6 metara mada mogu narasti i do sedam.Pored burmanskog pitona postoje još dve podvrste - indijuski i cejlonski piton. Sve tri podvrste su ugrožene i zaštićene zakonom zbog toga što im je brojnost smanjena usled prekomernog lova za potrebe modne industrije. Mladi primerci su dugo intenzivno lovljeni zbog izvoza na zapad gde se čuvaju kao kućni ljubimci. Pitoni u zarobljeništvu se hrane glodarima. Tek rođeni pitoni su dugački oko 40 centimetara i u početku se hrane mladim miševima a kasnije odraslim. Jedan miš nedeljno je za njih dovoljan obrok. Kada je piton odrastao, dužine od najmanje 1,2 metra može se preći na veće glodare (bele pacove), ali treba voditi računa da su životinje kontrolisanog porekla i tada se pitoni mogu hraniti na svakih 10-15 dana. Vremensko rastojanje između obroka zavisi od veličine prethodnog. Što je obrok veći to je duže vreme koje je neophodno da prođe da bi se svario. Varenje, kao i sam metabolizam, zavise i od temperature sredine-što je viša to je varenje brže.Posle hranjeja pitona ne treba ga uzimati u ruke 2-3 dana.Pitoni mogu lako da se uznemire i to ih čini podložnima raznim bolestima.Veoma niske temperature i vlažnost mogu pogodovati nastanku respiratornih infekcija. Klinički simptomi uključuju šištanje, otežano disanje, prekomernu sluz u ustima i pojačanu sekreciju iz nosa. Ako se javi jedan od ovih simptoma obavezno kontaktirajte Vašeg veterinara da bi posle obavljenog kliničkog pregleda mogao da odredi adekvatnu terapiju i perdloži eventualne promene u držanju.Gastrointestinalni problemi kao što je anoreksija, dijareja, zatvor i regurgitacija su česte kod ovih zmija i to posebno kod primeraka koji su uveženi. Uveženi primerci mogu biti pod stresom, mogu biti nosioci velike količine parazita i usled toga nedovoljno uhranjene. Zatvor može biti posledica dehidracije usled čega dolazi do stvrdnjavanja fecesa. Zatvor takođe može biti posledica prejedanja.Od neuroloških poremećaja, u poslednje vreme, se sve češce uočava bolest celog tela. U pitanju je virusno oboljenje, izazivač je retrovirus, simptomi su neurološki, a prisutna je regurgitacija koja može izazvati sekundarnu pneumoniju. U ovom trenutku ne postoji serološki test za ovu bolest. Inficirane zmije se ne mogu izlečiti i predlaže se eutanazija.Problem sa presvlačenjem je čest kod zmija. Primaran uzrok je niska vlažnost, mada se može javiti i usled malnutricije i infestacije gnjidama. Zmije sa ovim poremećajem bi trebalo potopiti u mlaku vodu na oko 30 minuta, a zatim ih nežno istrljati peškirom da bi se odstranili komadići kože.Neoplazije se zapažaju kod svih reptila kao i limfomi i limfosarkomi.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Obraćam se u vezi problema koji imam sa mojom crvenouhom kornjačom. Ima 5 godina, velika je porasla, zdrava do sada, cvrst oklop, oformljena stolica, ali od ove zime, tj.,od pre 10-14 dana ona je izgubila apetit, pospana je, češće spava, ne jede ono što je pre volela- papeline, šunku, račiće... Dajem joj od skoro AD KAPI vitamine. Da li su to simptomi hibernacije ili nekog oboljenja ??? Da li ce se razboleti ako ovako nastavi ? Molim odgovore i pomoc, Pozdrav Ivana O: U prirodi kornjače obično hiberniraju (spavaju zimski san) u periodu nepovoljnih klimatskih uslova.U periodu hibernacije metabolizam im se toliko uspori da je potrošnja energije za održavanje na životu minimalana. Kornjače u zatočeništvu ne hiberniraju jer su im konstantni i nepromenjeni uslovi života u akvaterarijumu.Potrebno je da temperaturu vode kornjače bude 25 - 26°C, što ćete postići ukoliko imate grejač.  Na nižim temperturama vode, kornjačama se uspori metabolizam (gmizavci su hladnokrvne životinje i neophodna im je toplina iz okoline da bi mogli normalno i zdravo živeti), jer im je hladno i prestaju da jedu, a podložnije su i oboljenjima.Obavezno posetite veterinara kako bi pregledao kornjaču i započeo s terapijom. U svrhu terapije podignite temperaturu vode na 30°C, dok se kornjačica ne oporavi. Osim temperature, važno je i osvetljenje koje mora imati UV spektar zračenja i to UVA i UVB. Na ovaj način imitiramo sunčevo svetlo koje je potrebno da bi se odvijala normalna sinteza vitamina D3 u organizmu, što je moguće samo uz UV zračenje, te na taj način omogućilo upijanje kalcijuma u kosti i oklop. Vrlo brzo zbog nedostatka UV zračenja dolazi do problema s oklopom, odnosno oklop postaje mekan, što često završava uginućem. Uopšeno, uzroci zbog kojih kornjače odbijaju hranu su: preniska temperatura vode, otečenje očiju, oštečenja oklopa, kijanje, zatvor, presvlačenje. Jedna od najtežih bolesti od koje mogu oboljeti kornjače je upala pluća. Međutim ona, kao i u ljudi, može biti uzrokovana bakterijama ili virusima, pa se prema uzročniku preduzima odgovarajuća terapija. Oboljela kornjača teško diše, nosnice su joj vlažne i nema apetit. Tada je neophodna poseta veterinaru.Međutim, po pravilu, kornjače mogu biti bez hrane nedeljama, čak i mesecima bez štetnih posledica po zdravlje. Ako ste preduzeli sve kako biste osigurali idealne uslove za život Vaše kornjače, poseta veterinaru ipak je potreban ako kornjačica ne jede dve nedelje. Najčešći uzroci ipak leže u neadekvatnoj temperaturi vode, vazduha ili nedostatku sunčevog svetla, a ponekad i u pogrešnoj ishrani ili bolesti, pa svakako na navedeno obratite posebnu pažnju.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Dobar dan, kupio sam malu žutouhu kornjačicu pa me zanima koliko puta jede dnevno, pošto moji teta i teča su imali kornjaču i hranili su je jednom dnevno oko 15:00h po dva račića. Pozdrav, Mitar О: Kornjače se hrane prilično raznovrsno, a dok su mlade, hrane se najviše mesom i to piletinom, govedinom ili ribom, ili, što je mnogima praktičnije i lakše, raznim gotovim specijalnim hranama za kornjačice. Kako stare, polako prelaze na vegetarijansku ishranu. Ove kornjačice se hrane iz vode. Osnovna hrana je: meso, riba, voće i povrće, gotova hrana (nikako se bazirati samo na račićima), insekti, vodeni puževi. U vodu dodajte i vitamine i kalcijum. O ishrani vodenih kornjača pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom Ishrana vodenih kornjača i Ishrana vodenih kornjača.Mlađe jedinke treba da hranite dva do tri puta dnevno, a kad ostare je dovoljno i jedanput dnevno.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Molim Vas za pomoć hitno! Imam leopard gekona, noćas je naša mačka ušla u terarijum i nanela mu velike povrede. Sav je od uboda kandži, a na repu ima veću otvorenu ranu, bukvalno se vidi meso. Kako mogu da mu pomognem, živim u malom gradu i ni jedan veterinar ovde ne radi i ne razume se u reptile. Hvala unapred, Tamara О: Nažalost, rane, pogotovo duboke rane, moraju se sanirati hirurški. Ukoliko gekon prestane da jede, hitno se obratite veterinaru. Na koži gmizavaca boravi mnogo različitih mikroorganizama, a mnogi su uslovno patogeni, što znači da nakon oštećenja kože može doći do infekcije. Svaka povreda kože može predstavljati ulazna vrata za mikroorganizme, a infekcija dubokih rana vrlo brzo može dovesti do promene opšteg stanja i posledično sepse. S obzirom da je gekon bio napadnut, preživeo je stres koji takođe nepovoljno deluje na imuni sistem i apetit, što dodatno suprimira regeneratorne procese, i dovodi do slabljenja organizma. Kao prvu pomoć, možete primeniti 0.5% rastvor hlorheksidin diacetata, direktno na kožu, kao i rastvor povidon joda (u literaturi se pominje razblaženje do boje čaja). Ispiranje i dezinfekciju rane možete ponoviti nekoliko puta, a zatim rane isprati sterilnom vodom. Rane kod reptila generalno sporo zarastaju, jer je njihov metabolizam usporen. Tretman rana je dugotrajan is provodi se do ozdravljenja uz minimum stresa.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Videla sam u Vašoj prodavnici na Novom Beogradu pre skorijeg izvesnog vremena u prodaji insekte svice. Zainteresovana sam da nabavim jednog ili par ali ne znam u kom uzrastu ih prodajete. Da li možete da mi kažete uslove u kojima ih treba gajiti - staklena posuda ili tegla, kako se obezbeđuje kiseonik i šta im se daje za ishranu. Naravno, čitala sam da im je životni vek u odraslom dobu samo 2 nedelje i da za to vreme ništa ne jedu, već traže partnera, da li je to bezbedno za držanje i naravno da li je tačno kao podatak? Da li bi se od larve mogla za godinu dana pravilne ishrane izleći bubica? Da li ima u Pet centru da se nabavi manji terarijum za gajenje ili se takvi uslovi improvizuju, koliko je držanje u kućnim uslovima moguće, za amatera, inače imam papagaja tigricu i kornjaču vodenu, tako da bih nešto jednostavnije, a opet veoma su mi interesantni. Ponuda Vaše prodavnice je zaista za svaku pohvalu, i unapred Vam se zahvaljujem na uloženom trudu za napor da mi odgovorite na ovakvo moje specifično i amatersko pitanje. Veoma hvala, puno pozdrava, Ana Radojčić.О: Na području Balkana i jugoistočne Evrope žive nekoliko vrsta insekata tvrdokrilaca koje nazivamo svicima, iako se u nekim detaljima prilično razlikuju. Najrasprostranjeniji, Lampyris noctiluca je tvrdokrilac iz roda Lampyris, familije Lampiridae (na grčkom - "koji svetli"), reda Coleoptera, iz klase Insekata. Kod ove vrste je prisutan interesantan seksualni dimorfizam, tako da samo odrasla ženka svetli privlačeći mužjake ali sama uopšte nema krila. Sa druge strane mužjaci ove vrste svitaca nemaju sposobnost bioluminescencije ali imaju krila i lete u potrazi za ženkom. Životni ciklus svitaca u svom finalnom obliku (odrasle jedinke) traje najviše dve nedelje tokom kojih svetlucanjem traže partnera, pare se, polažu jaja u blizini vodenih površina i umiru. Iz jaja se nakon par nedelja izležu larve koje se nakon godinu ili dve pretvaraju u odrasle insekte. One žive u vodi i najčešće se hrane manjim puževima, crvićima i stonogama u koje ujedom ubrizgaju supstancu koja parališe žrtvu i započinje proces varenja tako da larva može da "popije" polusvaren telesni sadržaj svog plena. Kada porastu i budu spremne za preobražaj u odraslu jedinku, larve izlaze iz vode i u blizini obale kopaju skrovište u zemlji. Svoju rupu oblažu tečnošću koja ojačava zidove kako se ne bi obrušili, a zatim miruju oko 5 nedelja pre nego se začaure. Poslednji preobražaj u odraslog svica traje oko 30 minuta, nakon čega insekt miruje nekoliko dana dok ne ojača i po mraku napusti svoju kolevku u potrazi za partnerom. Svici imaju sposobnost luminescencije, iako ne istog intenziteta, i u fazi jaja i u fazi larve. U odraslog insekta se najčešće pretvore početkom leta, nakon čega se uopšte ne hrane več samo traže partnera za produženje vrste, opstajući na zalihama hrane iz perioda larve. Ženke rastu do 2.5cm, dok su mužjaci manji od 1 cm. Kod nekih vrsta svitaca, i mužjak i ženka imaju posobnost svetlucanja i letenja. Kako svici mogu kontrolisati svetlucanje, tj. njegov intenzitet i učestalost, naučnici pretpostavljaju da ovi insekti prenose različite poruke na ovaj način, iako je primarna svrha pronalaženje partnera. Pominju se upozoravanje na predatore i sl. Određene vrste svitaca, npr. Pteroptyx, koji nastanjuju tropske predele Azije, u krošnjama drveća sinhronizuju svoje treperenje što predstavlja pravi mali spektakl za srećnike kojima se dogodi da prisustvuju ovom "čudu" prirode. Kako su u potrazi za partnerima usmereni na svetlosne signale ženki, sasvim je izvesno da svetlosno "zagađenje" gradova negativno utiče na ove insekte. U urbanim sredinama se praktično uopšte ne mogu sresti osim u najvećim i najgušćim gradskim parkovima i šumicama sa puno drveća koje zaklanja gradska svetla. Kako je faza života larve prilično duga, događa se da jedne godine na određenom lokalitetu bude puno svitaca a da ih naredne bude jako malo, što se može i pogrešno protumačiti kao njihov nestanak. Opšte mišljenje je da svice ne treba uzimati sa njihovih prirodnih staništa. Svaki insekt koji bude premešten sa svoje teritorije teško će uspeti da se pari i time će se direktno negativno uticati na njihovu već ozbiljno smanjenu populaciju. U ponudi Pet Centra nemamo svice i ne posedujem informacije o tome gde biste ih mogli kupiti.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Dobio sam mladog paličnjaka i držim ga u tegli. Na dno sam stavio zemlje i listove od ruže, ubacio sam grančicu i poklopio mrežicom. Primetio sam da on samo stoji na grančici i ne pomera se mnogo, mislim i da ne jede ništa. Da li je to normalno kod njih da nejedu mnogo i da se ne pomeraju pošto on kao da ništa ne jede. Ako možete da mi odgovorite šta treba da uradim da bi jeo jer ne znam zašto ne jede. Unapred hvala Filip.О: Paličnjaci bi trebalo da se hrane samo lišćem kupina i ruža. U tom smislu im osiguravamo nutrijente bitne za normalan život i razvoj. Vijetnamski paličnjaci će prihvatiti i ostale vrste lišća ili zelene hrane, ali nastojte da ih hranite lišćem kupina. Potpora vitalnosti i odvijanju fizioloških procesa (kao što su razmnožavanje, presvlačenje itd.) svakako je i držanje u što optimalnijim uslovima. Temperatura u terarijumu bi trebala da bude oko 26°C, a špricanje vodenom maglicom (aerosol) trebalo bi provoditi svakodnevno, s time da se izbegava direktno špricanje na paličnjaka. Uz držanje u povoljnim uslovima, trebalo bi obratiti pažnju na eventualne promene u samom terarijumu. Prisustvo plesni možete otkriti već i promenjenim tipičnim mirisom iznad terarijuma ili pojavom malih belih tačkica na podlozi. Promene na nožicama mogu biti posledica metaboličkih problema, ali i mehaničkih oštećenja.Što se tiče pada apetita, verujem da je u pitanju skučen prostor u kojem boravi. Potrebno je da mu obezbedite veći prostor, kako bi se mogao kretati.Paličnjaci su aktivniji tokom noći, a tada se pretežno i hrane, pa im uveče obavezno poprskajte sveže ubrano lišće vodom.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam kornjaču koja je stara godinu i dva meseca. U zadnje vreme slabije jede svu hranu sem mesa. Dešava se da zeva i da dok je pod vodom iz nosa izlaze mehurići. Pročitala sam da to može da znači da je upala pluća. Ne pliva ukoso, pliva normalno, jedino me zabrinjavaju ti mehurići i što ponekad zeva. Nema iscedak iz nosa. Molim za odgovor, da li je potrebno voditi je kod veterinara. Unapred zahvalna, Tamara О: Disajni problemi koje se najčešće javljaju kod kornjača jesu simptomi poput kijanja, ispuštanja različitih zvukova, držanja otvorenih usta. Najčešće se radi o prehladi, koja vrlo brzo prelazi u upalu pluća, na koju se često nadovezuje i upala uveta. Kornjače koje boluju od upale pluća redovno teže plivaju ili biraju da više borave na kopnu. Ovo se dešava kod akutnog oblika upale pluća, koji se komplikuje edemom, odnosno punjenjem pluća tečnošću. Pneumonia se javlja u dva oblika. Akutni oblik nastupa vrlo brzo pa smrt može nastupiti kroz nekoliko sati. Vrlo je važno odmah reagovati i na vreme započeti terapiju antibioticima. U ovom stadijumu kornjače su letargične, često borave na kopnenom delu terarijuma, slabo jedu ili uopšte ne jedu, često imaju otvorena usta kao da hvataju vazduh, kijaju, ponekad je prisutan i iscedak, ispuštaju zvukove, često su dezorjentisane itd. Kod nekih kornjača može se javiti i hiperaktivnost. U hroničnom obliku, kornjače imaju manje izražene respiratorne simptome. U ovoj fazi može i ne mora biti prisutan iscedak iz nosa, a najčešće kornjače imaju očuvan apetiti. Dijagnoza se može postaviti na temelju kliničkog nalaza i RTG snimke pluća, kada sa sigurnošću možemo zaključiti u kojem se stadijumu upale pluća, kornjača nalazi. Bolest se leči injekcionom antibiotika kroz minimalno 5 dana. Vrlo je bitno povisiti temperaturu u terarijumu do 30°C, kako bi se potaknuo ćelijski metabolizam i prirodni imunitet. Stoga, ako primećujete pojavu izlaska mehurića iz usta kornjače kada je u vodi ili blizu površine vode ovo se događa jer vazduh koji zahvataju na površini kroz nos ulazi u usta i izlazeći napolje stvara pojavu mehurića u vodi. Uopšteni simptomi kod bolesne kornjače je da ne uzima hranu, mirnija je, ne pliva, drži otvorena usta hvatajući vazduh i provodi najviše vremena sunčajući se. Ukoliko primetite još neki simptom oboljena kod Vaše kornjače, a primetili ste zevanje, tj. otvaranje usta i slabiji apetit, savetujem Vas da posetite veterinara. Isti će moći nakon pregleda sa sigurnošću da utvrdi da li je kod Vaše kornjače došlo do nekog respiratornog oboljenja i da pristupi ozbiljnom lečenju. Obratite pažnju na temperaturu vode koja ne bi smela da bude ispod 25°C, na UV osvetljenje u akvaterarijumu i na ishranu koja mora biti životinjskog i biljnog porekla. Terarijum ne sme biti na promaji, a najbolje je da je zatvoren poklopcem.Vi joj možete pomoći tako što ćete dodati multivitaminske preparate u ishrani, a kod nas u Pet centru možete pronaći preparate proizvođača, JBL, Sera i Dajana Pet.Više o respiratornim problemima pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom Respiratorne bolesti kornjača (pneumonia i rinitis). 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Koliko često treba da orošavam terarijum za brachypelmu smithi? Kada mogu da očekujem presvlačenje, ona sada ima oko 4cm? Da li u svom asortimanu imate bube za njenu ishranu? Hvala! O: Brachypelma smithi ili meksička crvenokolena tarantula naseljava isključivo obronke planina Sierra Madre u Meksiku. Živi u šumama gde je vlažnost oko 55 - 65%, a životni vek im je do 25 godina (ženke). Žive u jamama koje prave u zemlji i na taj način se skrivaju od predatora. Ove tarantule su dosta zastupljene kao kućni ljubimci jer dugo žive, velike su (dužina tela im je oko 10 cm, a dužina nogu oko 15 cm, težina je do 16 g) i jarkih boja (crne sa narandžastim detaljima na nogama).Više o ovoj tarantuli možete pročitati u tekstu koleginice Ane Jovanović, dr. vet. med., Meksička crvenokolena tarantula Brachypelma Smithi.Tarantule su beskičmenjaci, što znači da imaju "spoljašni kostur", tj. koža im drži telo na okupu.  S obzirom da je koža tvrda, ona im onemogućava dalji rast, pa moraju da je promene da bi mogle dalje da rastu. Koliko će često presvlačiti kožu zavisiće od vrste, starosti i uslovima u kojima se tarantula nalazi. "Presvlačenje" je proces u kojem pauk skida svoju staru kožu i razvija se u novoj, većoj. Znači, u svom razvoju pauk se mora presvlačiti da bi mogao dalje da raste. Mlade se tarantule u prvoj godini života presvuku 5 do 6 puta, dok odrasle jednom u dve do tri godine. Pre presvlačenja tarantula će prestati da jedu. Post će početi od par dana do par nedelja pre, kod starijih paukova i po nekoliko meseci pre presvlačenja. Tarantula će u to vreme malo da potamni (to se najviše vidi na abdomenu) i neće se kretati koliko se pre inače kretala. Priprema za presvlačenje ujedno je i najkritičniji period za tarantule.Samo presvlačenje se odvija kroz nekoliko sati (ne bi trebalo trajati duže od 12 do 15 sati) i to ležeći na leđima. Najčešći problem je premalo vlage, pa zbog toga stara koža ne silazi kako treba. Trenutno veliko povećanje vlažnosti terarijuma, bez uznemiravanja tarantule, postiže se stavljanjem šoljice sa vrućom vodom u zatvoreni terarijum. Ako su uslovi u kojima pauk živi dobri, šanse za komplikacije su jako male. Tarantule se ponekad povrede za vreme presvlačenja, pa tako mogu izgubiti deo, čitavu nogu ili čak više nogu, međutim tokom idućih presvlačenja "izgubljeni" udovi bi se trebali polako regenerisati-dakle, narašće novi (ali samo u slučaju da tarantula nije teže povređena i ne iskrvari). Mladi paukovi će pre regenerisati izgubljene udove nego što će to učiniti stariji paukovi.Nakon svakog presvlačenja je jedinka malo veća, a polno zrela postaje nakon poslednjeg izlaska iz stare kože. Većina pauka se presvlači do 10 puta do odraslog stadijuma, a mužjaci se obično brže i jednostavnije presvlače od ženki.Posle presvlačenja još neko vreme će se odmarati na leđima, neće se puno pomerati, a nakon nekog vremena opet će stati na noge. Sledećih nekoliko dana će se odmarati, i neće jesti dok se nova koža ne osuši. Kada tarantula bude spremna, dakle kada joj se nova koža osuši, počeće sa hranjenjem. Hranu može uzimati svaki dan, i po nekoliko puta, dok se ne zasiti i počne da odbija hranu - tada može da se nastavi sa normalnim hranjenjem nekoliko puta nedeljno. Presvlačenje je individualno kod svake tarantule i ne mogu Vam tačno reći kada to može da se desi, jer to zavisi od toga koliko je često hranite i koliko su postignuti optimalni uslovi što se tiče temperature i vlažnosti u terarijumu. Kod orošavanja je neophodno da tarantuli obezbedite dovoljnu vlažnost u terarijumu. S obzirom na veličinu tarantule, ne preporučuje se stavljanje posude sa vodom u terarijum nego upravo orošavanje. Neophodno je da treset uvek bude vlažan, tako da orošavnje treba da bude često, odnosno kada primetite da je treset postane suvlji. U Pet Centar prodavnicama možete naći živu hranu u vidu buba različite veličine.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam šumsku kornjaču koju sam kupio pre nedelju dana tu kod vas. Pre tri dana počela je da ispušta slinice iz nosa providne boje i ponekad joj oči suze. Primetio sam i da otežano diše. Što se tiče ishrane jede dosta ne izbegava hranu. Pročitao sam negde da je to upala pluća i dosta sam se zabrinuo. Nadam se da ćete mi pomoći. Hvala unapred, AleksandarО: Bolesti kod kornjača česta su pojava, a najčešće su vezane uz neadekvatan smeštaj i ishranu. Važno je održavati konstantnu temperaturu vode u terarijumu, a ona mora iznositi 25 - 26°C. Temperature niže od navedenih ili česte promene temperature često dovode do pojave bolesti. Bolesti mogu biti sistemske ili mogu zahvatiti pojedine organske sisteme.Uz temperaturu, svakako je bitan i spektar UV svetla koji pospešuje sintezu vitamina D3 u organizmu. Manjak vitamina D3, E i A isto tako čine imunološki sistem slabijim i time kornjačicu podložniju bolestima. Pravilna ishrana jedan je od bitnih preduslova kako bi Vaša kornjačica bila srećna i zadovoljna. O optimalnim uslovima držanja šumske kornjače možete pročitati u odgovoru Šumska kornjača – adekvatni uslovi za život.Jedan od čestih simptoma oboljenja najčešće je smanjenje ili čak potpuni prestanak uzimanja hrane. Kako je Vaša kornjačica bila izložena hladnom vazduhu, velika je mogućnost da se prehladila. Svakako biste joj trebali omogućiti što bolje uslove života, pa Vam savetujem, ako nemate, da nabavite grejač koji će održavati temperaturu vode konstantnom. Ishranu obogatite povrćem, a možete i dodavati neki od vitaminsko - mineralnih preparata na hranu ili direktno u vodu. Na taj način ćete ojačati imunološki odgovor organizma. Prehlada može dovesti do reverzibilne paralize pojedinih ogranaka nerava, pa se često javljaju simptomi od strane nervnog sistema, kao što su zanošenje u stranu, smetnje u kretanju i sl. Ne treba isključiti i bakterijsku infekciju, gde dolazi do umnožavanja bakterija koje se normalno nalaze u organizmu, a usled pada imuniteta postaju patogene. Više o osnovnim uslovima držanja kornjače možete pročitati u tekstu Telesni rast šumske kornjače.Ukoliko ne dođe do poboljšanja, svakako će biti potrebna antibiotska terapija, naravno u dogovoru s Vašim veterinarom.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mojoj vodenoj kornjači je sa strane pokidao oklop! Šta da joj dajem da bih se ponovo obnovio? PetarО: Nažalost, nemam dovoljno potrebnih informacija kako bih Vam kvalitetno odgovorila na pitanje. Niste naveli o kakvoj je kornjači reč (vrsta, starost), te na koji način, čime i koliko često hranite kornjačicu, a promena koju opisujete je vrlo širok i uopšten pojam. Stoga će i moj odgovor biti uošten, te Vas molim da kornjaču najpre odvedete kod veterinara, kako bi se što pre sanirala povreda.Oklop se sastoji od dva dela: karapaksa - koji pokriva leđni deo životinje, i plastrona - koji štiti stomačni deo. Karapaks i plastron s obe strane se povezani koštanim nastavcima na plastronu, dok su spreda i odpozadi nepovezani, praveći otvore za udove, glavu i rep životinje. Oklop nastaje međusobnim srastanjem pedesetak posebnih kostiju. Na karapaks su srasli kičma i rebra, što osigurava dodatnu čvrstoću. Čvrstoći pridonose i ljuske, koje sa spoljašnje strane oblažu i karapaks i plastron. Ljuske su izrasline gornjeg sloja kože (epiderma), a po sastavu su vrlo slične ljudskim noktima. Različiti način života uslovio je i mnoge specifičnosti u građi oklopa pojedinih vrsta kornjača. Neke vrste razvile su oklop koji nije posebno tvrd, pa omogućava delimičnu pokretljivost među kostima. Neke imaju i svojevrsne zglobove na oklopu, bilo na karapaksu ili na plastronu. Koliko god to predstavlja dobru zaštitu od predatora, ne štiti od gubitka vlage pa kornjače sa zglobom na oklopu mogu živeti isključivo u vodi. Takođe, kod kopnenih kornjača postoje rožnate pločice koje se ne ljušte, već se novi slojevi keratina, koji ih čini, dodaju na već postojeće. Kod kornjača koje borave u vodi dolazi do sezonskog ljuštenja pločica, tj. nove pločice smjenjuju stare. Povrede oklopa i kože kornjača su vrlo česte, a mogu biti suve i vlažne prirode. Ove druge su uzrokovane gram negativnim bakterijama, neugodnog su mirisa, popraćene krvarenjem i sukrvicom, te upalom tkiva izmedu pločica oklopa. Zanemarivanje može prouzrokovati trovanje krv, što može dovesti do letalnog ishoda. Kako je za ravnomeran rast oklopa potreban i kalcijum za koštani deo te proteini za rožnati deo, nepravilnom ishranom se može poremetiti unos ova dva bitna elementa u organizam kornjače. Tada dolazi do manjih ili većih deformacija oklopa. To je posebno izraženo kod kopnenih vrsta kornjača jer kod njih ne dolazi do sezonskog ljuštenja rožnih delova oklopa, već "oklop sve pamti". Ova informacija je bitna i za obnovu različitih oštećenja koja se mogu javiti na oklopu. Na kraju Vam savetujem da svakako posetite veterinara koji će na temelju kliničkog pregleda najbolje proceniti o kakvoj rani, odnosno oštećenju je reč, odrediti terapiju i prognozu, odnosno u potpunosti odgovoriti na Vaše pitanje.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kameleona i jako se čudno ponaša danas, sve je bilo normalno i danas kada sam mu dala skakavca počeo je čudno da se ponaša ne znam možda mu je bio prevelik ceo dan diže glavu i miran je svetle je boje sada, se bio i naduvao izgleda kao da ne može da ga svari. Hvala, SabrinaO: Jedan od najčešćih problema koji se javlja kod kameleona u kućnom uzgoju su takozvana "slepljena" jaja ili distocija. Kako bi ženka kameleona imala jaja nije potreban mužjak. Stvaranje jaja je proces koji se dešava kod svih polno zrelih i zdravih ženki. Ukoliko izostane polaganje jaja velika je verovatnoća da se jaja zadrže u telu. Ženka treba da položi sva jaja, ni jedno jaje ne treba da ostane u telu duže nego što je prirodno. Disbalans hormona i minerala, te nepravilan razvoj tela usled stresa, nepravilne ishrane, povrede, drugih bolesti ili naslednog faktora, može dovesti do sledećih situacija: - jaja su prevelika - slepljena da prođu kroz izvodne kanale - otvor karlice, - otvor karlice je nedovoljno velik za prolazak jaja, skelet može biti deformisan i otežati -onemogućavanje prolaza jaja,- opstrukcija kanala kojima trebaju proći jaja (čirevi, ciste, razne telesne nepravilnosti, ...),- nema kontrakcija mišića koji učestvuju u polaganju jaja. Simptomi distocije su sledeći: - učestalo šutiranje zadnjim nogama unazad - u stranu na duži period vremena;- nervozno ponašanje;- unutrašnja infekcija kao posledica pucanja jaja;- otvrdnjavanje jaja i pritiskanje ostalih organa;- kameleon izbegava da hoda i obamrlost;- otežano disanje;- konstipacija. Terapija koja se primenjuje kod distocije jeste: - pravilna ishrana uz dovoljno kalcijuma- redukcija stresa, pogodno mesto za polaganje jaja- terapija infekcije-konstipacije- klistir toplom vodom, česte tople kupke, mazanje oblasti kloake hirurškim želeima- poseta veterinaru koji će indukovati polaganje jaja ili ih hirurški odstraniti Svakako Vam savetujem da obavezno odnesete Vašeg kameleona na veterinarski pregled jer samo je posle detaljnog kliničkog pregleda moguće postaviti dijagnozu i u skladu sa njom početi primenu adekvatne terapije.Koleginica je već pisala o kameleonima u tekstu Sve o kameleonima, ovo može biti korisno da se podsetite i da proverite da li gajite Vašeg kameleona na pravilan način.

Odgovara:  Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Možete li napisati nešto o držanju kameleona u kućnim uslovima. Pozdrav, AleksaO: Opisano je oko 160 različitih vrsta kameleona, a gotovo sve vrste su ugrožene u svojim prirodnim staništima. Familija Chamaeloide obuhvata dve podfamilije Brookesiinae (lažni kameleoni) i podfamiliju Chamaeleoninae (pravi kameleoni). Podfamilija Brookesiinae obuhvata koleno Brookesia, koje uključuje 27 vrsta sa podvrstama i koleno Rhampholeon koji uključuje 17 vrsta sa podvrstama. Podfamiliju Chamaeleoninae (pravi kameleoni), čine porodica Chamaeleo, Bradypodion, Furcifer, Calumma. Porodicu Chamaeleo čine i podkoljeno Chamaeleo i podkoljeno Trioceros. Kameleon je gušter kojeg karakteriše jezik dužine i do 30 centimetara koji mu služi za hvatanje hrane. Jezik je uvučen u grlenu vrećicu i povezan je sa jezičnom kosti, vrh jezika se deli na dva dela. Na jeziku se nalazi sekret koji stvara površinsku napetost kako bi lakše držao plen. Oči mogu okretati za 360 stepeni, a imaju sposobnost i svako oko da pomeraju posebno. Oči su smeštene tako da u vidnom polju stvaraju dve slike, odnosno kameleon istražuje okolinu sa svakim okom posebno, a kad pronađe plen, fokusira ga sa oba oka. Imaju sposobnost da menjaju boje tela s obzirom na okolinu, što mu omogućuje "nevidljivost", a time i lakše hvatanje plena. Menjanje boje se odvija vrlo brzo kada su u opasnosti ili se bore sa suparnikom, a promenom boje komuniciraju i iskazuju svoje raspoloženje. Spektar boja koji izmjenjuju je bela, žuta, zelena, plava, crvena, smeđa, crna boja, a mogu varirati od svetlijih do tamnijih nijansi. Karkteristično je i izuzetno sporo gibanje kameleona u skladu pomeranja biljaka (lišća). Poseduju i okcipitalni zalistak uz zadnji deo glave, koji je zapravo kožni zalistak kojeg kameloni šire da bi izgledali veći i zastrašili neprijatelja. Sledeća karakteristika im je "kapa" na glavi, koja može biti visoka 7-8 centimetara, a služi im za promenu siluete kako ga se ne bi prepoznalo kao kameleona. Stopala im izgledaju kao klešta kako bi lakše obuhvatili granu, a neke vrste imaju i kandže. Stopalo ima pet prstiju, a dva ili tri su redovno srasla. Rep im takođe služi za prihvatanje grane, međutim imaju ga samo pravi kameleoni. Sposobnost regeneracije repa su izgubili. Za vrste koje žive na drveću je karakteristično, da ako padnu sa drveća, naduvaju pluća i na taj način olakšaju pad na tlo. Kameleoni potiču iz istočne Afrike, međutim takođe se može naći po zapadnoj Africi i na Madagaskaru, a danas živi po čitavom afričkom kontinentu i na području Sredozemlja, takođe u Indiji, Šri Lanki, Turskoj, i na Arapskom poluostrvu. Većina kameleona su stanovnici grmlja i stabla, međutim postoje vrste koje žive na tlu. Kameleoni su se prilagodili i različitim ekološkim područjima pa ih nalazimo u oazama u Sahari, na obroncima Mount Kenye, pa i do granice snežnog dela. Oblik tela menjaju u zavisnosti od vrste i pola, pa je kod nekih teško odrediti o kojoj se vrsti zapravo radi. Najčešće se orijentišemo pomoću "rogova" i izraslina na njuški kameleona. Izrasline i rogovi mogu biti manji ili veći, te u različitom broju, što zavisi od vrste. Naprimer Calumma nasutum ima vrlo male izrasline, Calumma parsonii ima vrlo velike izrasline, Chamaeleo quadricornis gracilior može imati i šest rogova, dok vrsta Chamaeleo johnstoni ima najviše tri roga. Kreste takođe mogu biti različite, a smešetene su na leđima, stomaku i na vratu. Za razlikovanje nam služe stomačna i vratna kresta, a leđna kresta može biti u obliku jedra, bodlja ili čunja. Kameleoni se hrane insektima, ali i malim kičmenjacima, voćem i povrćem, kao i manjim vrstama svoje porodice. Kao i većina guštera kameleoni su oviparni, odnosno legu jaja, četiri nedelje nakon oplodnje. Neke vrste su i oviviviparni, odnosno rađaju potpuno razvijene mladunce. Ovakve vrste se najčešće nalaze na hladnijim područjima, gde je nemoguće na tlu održavati toplinu koja je potrebna da bi se iz jaja izlegli mladunci. Mužjaci su veći od ženki. Najveći kameleon je Furcifer, koji naraste i do 70 centimetara, a najmanji je Brookesia minima, dužine oko 4 centimetra. U zatočeništvu se najčešće drže dve vrste, Chamaeleo calyptratus i Chamaeleo jacksonii. Chamaeleo calypratus uključuje dve podvrste Chamaeleo calyptratus calyptratus i Chamaeleo calyptratus calcarifer. Ova vrsta živi na području Saudijske Arabije i Jemena. Relativno je otporan, dugoživući je i dolazi u prekrasnim bojama. Mužjaci su veći, dužine 30-50 centimetara, a ženke 25-30 centimetara. Mužjaci imaju veći raspon boja i dužu krestu. Na zadnjim nogama mužjaci imaju bradavičastu izraslinu, te izrazitiju žutu liniju na telu. Ova vrsta živi na krošnjama drvaca ili grmlja. Najbolje je imati terarijum od iverala ili stakla koja su pokrivena nekom tamnom podlogom, kako biste izbegli refleksiju koja je vrlo stresna za kameleone. Terarijum za ovu vrstu bi trebao biti minimalnih dimenzija 80x60x80 cm. U terarijumu je potrebno omogućiti dobru ventilaciju, kako bi izbegli razmnožavanje različitih bakterija i gljivica.Terarijum je potrebno smestiti na neko mirno mesto, gde neće biti buke, svetla i ukućana. Ako je terarijum smešten na bučnom mestu, gde se životinja konstantno uznemirava, podložna je stresu, oboljenju, što može završiti i uginućem. Svetlo se postavlja u terarijum pa je zato potrebno izbegavati izloženost terarijuma još dodatnom svetlu. Na dno terarija je potrebno staviti kabelski grejač, koji će održavati optimalnu temperaturu terarijuma, a preko njega karton ili tepison. Preko toga preporučuje se da se postavi podloga od kore crnog bora i sl. Adekvatna podloga je vrlo bitna, kako je kameleon ne bi dohavatio jezikom dok hvata plen, što bi završilo zdrastvenim problemima i smrću. U terarijum je potrebno staviti grančice po kojima će se penjati, a možete koristiti vinovu lozu, grančice jabuka ili vrbe. Svakako je pre potrebno proveriti, da li je biljka čiju granu stavljate u terarijum otrovna za dotičnu vrstu životinje. Životinju prvih nekoliko dana potrebno je ne uznemiravati, kako bi se što bolje aklimatizovala. Osvetljenje mora biti sa UVA i UVB spektrom sunčevog zračenja i da se nalazi unutar terarijuma, zaštićeno, kako se životinja ne bi povredila. Osvetljenje je potrebno oko 12 sati na dan. UV spektar zračenja je vrlo bitan, kako bi se osigurala nesmetana sinteza vitamina D3, odgovornog za transport i upijanje kalcijuma. Uz UV sijalicu potrebna je i sijalica za sunčanje. Ako noćna temperatura padne ispod 15 stepeni celzijusa, potrebna je i Night Glo (infra red) sijalica, koja će grejati terarijum. Dnevna temperatura na mestu za sunčanje mora biti 32-36 stepena celzijusa, pa i veća, dok u hladnijem delu terarijuma treba biti 27-32 stepena celzijusa. Vrlo je bitna razlika između dnevne i noćne temparture, pa po noći nije potrebno grejati terarijum, jedino ako temperatura padne ispod 15 stepeni celzijusa, kako sam već navela. Kako biste imali tačan uvid u temperaturu svakako je potrebno postaviti termometar u terarijum. U terarijum možete staviti bilje, koje je prethodno potrebno očistiti vlažnom krpicom, ali i obavezno proveriti da li je otrovno za kameleone. Dok su kameleoni mladi ne jedu bilje, ali u starijoj dobi obično počnu jesti bilje u terarijumu. Preporuka je da se stavi veštačno bilje, koje možete nabaviti u našim prodavnicama i to sa širim listovima, jer kameleon ne pije vodu iz posudice već ju liže sa listova jezikom ili možete postaviti slapić, koji takođe možete nabaviti u našim prodavnicama. Što se ishrane tice vrlo je bitna raznolikost, odnosno da menjate s vremenom ishranu, koja se najčešće kombinacija cvrčaka, kraljevskih crva i crva brašnara. Nikada nemojte uzimati insekte iz prirode, jer mogu biti špricani različitim insekticidima i pesticidima, što je vrlo otrovno za guštere. Mladi kameleoni jedu dva puta dnevno, a odrasli svaki drugi dan. Većim kameleonima jednom mesečno može se dati i pinki miš. Hrana mora biti smeštena u posudama koje nisu metalne, odnosno u kojima kameleon ne vidi svoj odraz, što ih jako uznemirava jer misle da se radi o drugom kameleonu. Posudice moraju biti takve da iz njih insekti ne mogu izaći, kako ne bi povredili kamelona dok spava i odmara. Obavezno je dodavanje multivitaminskih preparata na hranu 1-2 puta nedeljno. Terarijum je svakodnevno potrebno prskati vodom, kako bi održavali potrebnu vlagu od 60 -70 %, naročito bilje i drugi dekor u terarijumu, ali nikako ne smemo da prskamo kameleona. Uvek koristiti toplu vodu. Ženke polno sazrevaju u dobi od 5 meseci, a to se ispoljava u promeni boje tela, odnosno pojavljuju se plave tačkice po telu. Ženke obično formiraju 20-80 jaja. Nakon parenja za 15-30 dana polažu jaja. Kako rastu kameleoni, kao i svi reptili, odbacuju kožu. Životni vek u zatočeništvu je 4-10 godina. Ova vrsta je dosta teritorijalna i agresivna pa obično ne podnose život u grupama, kao neke vrste kameleoni. Nije preoručljivo preterano ih dirati jer su tada pod stresom i menjaju boju. Nikada se ne smeju prinositi na telu, noge ili rep jer će tada reagovati vrlo obrambeno, što će zavšiti ugrizom koji je vrlo jak pa je potreban oprez ukoliko uspemo da ga pridobijemo na ruku. Chameleon jacksonii obuhvata tri podvrste Chamaeleo (Trioceros) jacksonii jacksonii, Chamaeleo (Trioceros) jacksonii merumontanus i Chamaeleo (Trioceros) jacksonii xantholophus. Ova vrsta zahteva podjednake uslove držanje kao i gore navedena vrsta. Trenutno u našim trgovinama nemamo kameleona, međutim u budućnosti ćemo ih svakako imati. Za sve ostale informacije možete se obratiti veterinarima u Pet centru.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me koliko je potrebno sipati litara vode kornjači u akvarijum? Saša O: Količina vode u terarijumu zavisi pre svega od veličine kornjače, pa je pravilo da se sipa toliko vode da, kada zamislite kornjaču da stoji u vertikalnom položaju, njena glava bude iznad nivoa vode. Ne znam koji kornjaču imate pa ću Vam navesti primer kakva je veličina terarijuma potreba za vodene kornjače. Način i uslovi držanja kornjača se odražavaju na njihovo zdravstveno stanje. Kornjačama je neophodno obezbediti 2/3 vodenog i 1/3 suvog dela. Suvi deo je veoma važan jer se na njemu kornjača odmara i greje, a optimalna temperatura vazduha je 25 stepeni i ne bi trebalo biti niža. Temperatura vode koja se preporučuje je 26 - 30 stepeni C. Za akvaterarijum u kome će živeti vodene kornjače važi pravilo: što veći - to bolji. Za par kornjača, ovo znači, 200-250 l zapremine - minimalno. Logično je pretpostaviti da neće kornjača odmah narasti do max. 30 cm, da joj treba praviti ovako veliki akvaterarijum dok je još sasvim mala. Kornjačama je važnije da imaju veliku površinu za plivanje, dubina ne mora da bude prevelika. Formula kojom se možete voditi prilikom definisanja veličine akvaterarijuma je odnos - dužina:širina:visina, u slučaju kornjača, treba da bude 3:2:1.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja crvenouha kornjača, stara 6 godina, koja je do sada bila zdrava, odbija hranu i stalno joj se spava, kao da je još uvek u hibernaciji iako je toplo napolju i u stanu? Prethodnih godina bi se budila ranije i jela, ali za ovu godinu sam zabrinuta. Osim pomenutog stanja za sada nema nikavih problema, kako bih ja mogla da unapred njenu negu? Unapred zahvalna, IvanaO: Da bi crvenouhe kornjače mogle da ispolje sva svoja prirodna ponašanja, između ostalog i uzimanje hrane, potrebno je da imaju pristup adekvatnoj količini čiste vode, čija temperatura ne bi trebalo da bude ispod 25°C niti da prelazi 30°C. U slučaju temperature vode koja je niža ili viša od one optimalne za ove životinje, njihova aktivnost će biti smanjena. U prirodi crvenouhe kornjače hranu van vode uzimaju jako retko, te je konstantan pristup vodi neophodan, jer predstavlja nezamenljiv deo njihove životne sredine.  Da bi kornjača mogla da napreduje i raste, količina vode treba da omogućava njeno slobodno plivanje i povećava se sa rastom kornjače. Ove životinje u prirodi veliki deo dana provode leškareći na obali i izlažući se sunčevoj svetlosti. Na ovaj način regulišu svoju telesnu temperaturu i stimulišu imuni sistem radi borbe sa raznim infekcijama. Stoga je svako uskraćivanje sunčeve svetlosti ili UV lampe Vašoj kornjači nepovoljno po njeno zdravlje. Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen, može se očekivati smanjena aktivnost kornjače, njena nezainteresovanost za hranu, smanjena otpornost, a samim tim i moguća bolest i lošije opšte stanje. Preispitajte životne uslove Vaše kornjače i dovedite u optimum one koji možda to nisu. Pratite redovno Vašeg ljubimca, a uvek je preporuka da stanje ljubimca proverite i pregledom u nekoj veterinarskoj ambulanti.O hibernaciji crvenouhe kornjače pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med, u tekstu koji glasi Hibernacija crvenouhe kornjače, kao i Mirjana Pejčić u sledećim odgovorima: Hibernacija crvenouhe kornjače i Hibernacija (zimski san) kornjača u akvaterarijumskim uslovima.  

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jedan problem sa mojom vodenom kornjačom i htela sam da se posavetujem sa Vama. Stalno gura glavom sve što joj se nađe u terarijumu i danas sam primetila da ima manju ranu na glavi. Pretpostavljam da je od toga. Zanima me, ako biste mogli da mi kažete, da li će ta rana zarasti sama ili je potrebna neka posebna nega? Da li bi trebalo da joj stavljam nešto ili ne? Živim u Smederevu i kada odem kod veterinara oni me odmah upute na Vas, pa ste mi Vi jedini pouzdan izvor znanja. Hvala Vam mnogo unapred. ZoranaO: Povrede oklopa i kože kornjača su vrlo česte, a mogu biti suve i vlažne prirode. Ove druge su uzrokovane gram negativnim bakterijama, neugodnog mirisa, popraćene krvarenjem i sukrvicom, i upalom tkiva između pločica oklopa.Zanemarivanje može prouzrokovati trovanje krvi što se može završiti i smrću. U slučajevima povreda kornjača, procedura je sledeća: očistite mesto povrede Betadinom ili 0,75 % chlorhexidinom, pa mesto ostavite otvoreno da se stvori tzv. krasta ili mesto prekriti flasterom, zavojem, pre toga prekriti tuferom. To je takođe potrebno da ose i muve ne izazovu dodatne probleme, da ne polažu jaja u ranu ili ne sisaju krv.Za zdravlje životinje vrlo je važno osigurati dobru kvalitetu vode. Prljava voda odlično je stanište za bakterije i gljivice koje mogu, među ostalim, uzrokovati i raznovrsne kožne probleme. Najčešće se javljaju gljivične infekcije u vidu belih ili sivkastih prevlaka na koži. Za izlečenje je najčešće dovoljno osigurati povoljnije uslove u akvaterarijumu, a u teškim slučajevima pomaže i uranjanje životinje u slani vodeni rastvor nekoliko puta dnevno.Na kraju Vam savjetujem da svakako posetite veterinara koji će na temelju kliničkog pregleda najbolje proceniti o kakvoj povredi je reč, odrediti terapiju i prognozu, odnosno u potpunosti odgovoriti na Vaše pitanje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka i ženku crvenouhih kornjača. Očigledno su polno zreli jer mužjak stalno napada ženku da se pare, međutim ona beži. Pre 4 meseca mužjak je ženku grizo (zadnji deo kod repa) i zato sam ih odvoji na neko vreme. Sada kada sam ih ponovo sastavio on je ne grize ali je napada da se pare. Brine me jer ovo traje celog dana, ponekad ih i uveče čujem kako se jure po terarijumu, pa me interesuje da li je ona ovde ugrožena, tj. da li bih trebao da ih odvojim ili da pustim da oni sami to reše to. Hvala unapred. EminaO: U ritualu parenja kod crvenouhih kornjača mužjak najpre započne da njuši i povremeno lagano gricka ženku, nakon čega ona obično počinje da trči pred njim. Nakon izvesnog vremena ženka zastaje, a mužjak joj ponovno počne grickati prednje noge i glavu, koje ona uvlači u oklop kako bi se zaštitila od njegovih ugriza. Mužjak ovom prilikom zna da bude vrlo agresivan, a ugrizi su mu često vrlo snažni. Čitavo ovo vreme mužjak pokušava da se spari sa ženkom naskačući joj s leđa. Ukoliko ženka prihvati mužjaka, parenje započinje i tom prilikom mužjak ispušta glasove nalik pištanju, dok se ženka uglavnom ne čuje. Ako je slučaj da ženka ne odgovara na udvaranje, mužjak zna da bude vrlo agresivan prema njoj. S obzirom na to da su kornjače u zatočeništvu i ograničene su prostorom, potrebno je pažljivo pratiti situaciju. Ako eventualno dođe do povrede prilikom grickanja mužjaka, potrebno je ženku odvojiti. Nakon izvestnog vremena možete ih ponovo spojiti i videti da li će ženka drugačije reagovati.O parenju crvenouhih kornjača pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Parenje/razmnožavanje crvenouhih (vodenih) kornjača.