Pitajte Veterinara

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li biste mi rekli koja je minimalna temperatura na kojoj mogu da se drže miševi kao kućni ljubimci. Pozdrav, Arsenije.O: Smatra se da je miševe, kao i druge toplokrvne kućne ljubimce, najbolje držati na sobnoj temperaturi izmedu 18 i 26 stepeni Celzijusovih. Samim tim temperatura na kojoj držite Vaše miševe ne bi trebalo da bude niža od 18 stepeni.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Obraćam Vam se za savet, pošto je naša činčila pre 4-5 dana počela da gricka svoje šape. Šape izgledaju normalno, bez primetnog crvenila, gubitka krzna ili bilo kakvih vidljivih promena, niti ima posebnu reakciju kada mu dodirujemo šape, ali su prednje šape povremeno vlažne na dodir od toga. Mužjak je, star 10 godina. Hvala unapred! Srdačan pozdrav, Milena O: Uzroci griženja šapa mogu biti psihološke prirode, kao posledica uslova držanja ili mogu imati alergijsku osnovu. Činčile su vrlo otporne, ali osim kvalitetne ishrane potrebno je obezbediti dobre uslove u prostoru u kojem borave (prozračan prostor, sobna temperatura). Vrlo je bitno da im osigurate redovno kupanje u pesku za činčile. Na taj način uklanja se masnoća i vlaga koja se skuplja u njihovom debelom krznu. Dovoljno je dnevno ostaviti posudu s peskom dvadesetak minuta unutar kaveza kako bi očistila krzno. Nije preporučljivo ostavljati posudu sve vreme kako činčila ne bi vršila nuždu u njoj. Potrebno je priuštiti kupku svaki drugi dan jer preteranim kupanjem može doći do isušivanja kože, iritacije i češanja. Međutim, bez obzira na kupanje, činčilu je potrebno i četkati dvaput nedeljno. Ovo je naročito važno prilikom linjanja koje se događa svaka tri meseca. S obzirom na specifičnu građu krzna, ono se ne bi smelo ukvasiti. Činčilama nedostaje poddlaka, pa voda ostaje u krznu i s vremenom može uzrokovati pothlađivanje tela. Krzno činčile smatra se najmekanijim na svetu i 30 puta je dlaka mekanija od ljudske dlake. Nije sklona infestaciji buvama jer je krzno veoma gusto. Od kožnih oboljenja, kod činčila se mogu pojaviti gljivične infekcije. Najčešći uzročnici su: Trychophyton mentagrophytes, Microsporum canis, te Microsporum gypseum. Klinička slika obuhvata gubitak dlake oko nosa, očiju i prepona. Zatim, uočavaju se sitna oštećenja kože, perut, ljuspe i svrab. Gljivična infekcija se može pojaviti usled vlažnih uslova okoline i loše higijene kaveza. Ako je bolest psihičke prirode, a još uvek nije poznato zašto se takvo stanje javlja, smatra se da veliku ulogu ima neizbalansirana ishrana ili dosada i stres. Što se ishrane tiče, činčile su biljojedi i njihova se ishrana sastoji od peleta, smesa žitarica i sena. Povrće i zelene biljke im treba davati u manjim količinama, dok se voće ne preporučuje svaki dan. Činčilama je potrebna ishrana koja sadrži 16 -20 % proteina i 18% vlakana. Velika količina potrebnog dnevnog unosa vlakana postiže se uzimanjem sena ili trave, dok sve ostale hranjive materije treba uzimati dnevnim unosom ponuđene hrane. Postoje i posebne gotove hrane za činčile koje zadovoljavaju sve potrebe na hranjivim materijama. O izboru hrane za Vašu činčilu, svakako se obratite veterinarima u našim Pet centrima.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Želela bih da kupim jednog afričkog patuljastog ježa pa mi neke stvari oko njega nisu jasne. Da li moraju da mu se skraćuju nokti? Da li opadaju sa njega bodlje (pošto sam negde videla to pa me zanima da li je kod svih ježića to tako). Da li se svi mogu naučiti da vrše nuždu na jednom mestu ili samo neki od njih i da li to rade često u toku dana? Imaju li neprijatan miris kao većina glodara? Izvinjavam se na smetnji. MinaO: Bodlje kod ježa su preoblikovana dlaka i iznutra su šuplje. Svaka bodlja ima poseban mišić (Musculus arrestor pili) koji upravlja njenim položajem. Kad su ugroženi, ježevi se sklupčaju u kuglu. To zahteva kompleksnu "saradnju" brojnih mišića, između ostalih Musculus caudo-dorsalis koji se proteže od korena repa pa duž leđa i uspravlja bodlje i Musculus sphincter cuculi koji drži zivotinju sklupčanom i tako skriva nezaštićene delove tela, jer pravi ježevi nemaju bodlje na trbuhu, licu i udovima. O gubitku bodlji kod ježa, koji spada u simptom oboljenja, pisali smo u tekstu Gubitak bodlji kod afričkog ježa. Ne postoji konkretna dresura za vršenje nužde ježa, ali bi jež svakako mogao naučiti da vrši nuždu u jednom delu kaveza. Takođe, ne bi trebalo dozvoliti ježu da koristi ceo prostor stana za svoje aktivnosti dok se predhodno ne formira navika vršenja nužde u delu kaveza. Savetujem Vas da ježu ne dajete punu slobodu kretanja u stanu dok nije pod nadzorom drugih lica. Ježevi nisu glodari. Hrane se drugačijom hranom u odnosu na glodare (glodari jedu biljnu hranu bogatu vlaknima, a ježevi jedu pretežno proteinsku hranu - bube, crve itd) , pa samim tim je i miris fecesa drugačiji, ali i po količini manji jer u hrani kojom se hrane nema velika količina vlakana. Miris fecesa nije izražen. Skraćivanje kanžica je obavezno, kao kod svakog kučnog ljubimca iz razloga što se kandže nedovoljno troše o tlo i prerastaju jer se ne troše. U prirodi, one se same skračuju kretanjem ježa po prirodnom tlu. U zatočeništvu ćete morati da ih skraćujete nekoliko puta godišnje. Savetujem Vam da skraćivanje kandži obavi veterinar. Dodatne informacije o ježu možete pročitati u tekstovima Jež (Erinaceidae) i Jež kao kućni ljubimac.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Degu mi je polomio ili možda čak i iščupao nokat i sad krvari. Šta bih trebala raditi? Inače živim na selu, a naša veterinarka čak ne zna ni šta je to degu. Hvala, ZoricaO: Potrebno je očistiti ranu, upotrebom preparata na bazi joda koji se uglavnom nalazi u svakom domaćinstvu, a nakon toga pokušajte fizički da zaštitite ranu od spoljašnjih uticaja postavljanjem malog komadića zavoja, i naravno pratite reakciju ljubimca, odnosno stanje rane, iz dana u dan. Ukoliko Vam se čini da rana ne zarasta ili ukoliko se pojave dodatni simptomi koji ukazuju na loše zdravstveno stanje životinje savetujem Vam da se obratite kolegi veterinaru.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Naša degu veverica je slučajno uplela kraj repa u selotejp. Sam je skinuo selotejp, ali sa selotejpom i kožu, krzno sa kraja repa. Rana krvari i plašimo se da se ne inficira. Dezinfikovali smo je ali ona je posle nekoliko minuta ponovo prokrvarila. Jedna od stvari koja me plaši jeste to što pije krv koja mu je izašla iz repa. LukaO: Koža na vrhu repa je kod degua vrlo osetljiva. Lako se prekine iako na nju deluje sila relativno slabog intenziteta. U prirodi im ova sposobnost može sačuvati život, ukoliko se kraj repa nađe u kandžama grabljivice ili se zakači tako da ometa dalje bežanje degua. U zatočeništvu im ova osobina samo smeta, tj. često dolazi do povreda ovog tipa. Po pravilu ova rana lako zarasta u čistoj okolini i ukoliko je životinja dobre otpornosti. Najbolje je ranu ispati sterilnim fiziloškim rastvorom i staviti degua u kavez u kojem nema piljevine već je pod od pamučne krpe. Prašina iz piljevine može ometati zarastanje rane, a i sama piljevina smeta mehanički. Oko čistoće same rane se dalje brine degu. On lizanjem čisti ranu. Ukoliko krvarenje ne prestaje nekoliko sati, onda se morate obratiti veterinaru. Isto tako, ako primetite da se rana gnoji, da koža oko rane izgleda jako zacrvenjeno, odvedite degua kod veterinara. Lizanje sopstvene krvi nije štetno po zdravlje degua. Uporno lizanje rane sprečava ranu da zaraste, jer se lizanjem iritira mekano granulaciono tkivo, tkivo ožiljka, koje sporo prekriva oštećenje.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva leminga kupio sam ih pre dva, tri dana. Bilo je sve normalno ali sada jedan od leminga krenuo da beži iz kaveza. Svaki put kad ga stavim u kavez on pobegne. Molim vas da mi pomognete sto pre. Saša O: Ukoliko je razmak između žica kaveza dovoljan da leming može da se provuče, to će se redovno dešavati. Jedino što možete da uradite je da ih premestite u stakleni terarijum, odakle neće imati mogućnost da beže.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam degu vevericu i počela je u poslednje vreme da ispušta različite zvukove. Ispušta nešto slično lupkanju i kao da skiči. Zanima me da li ima neki problem? Da li sme da jede lešnike, bademe itd? Hvala unapred. MajaO: Degu veverice su ljubimci koji mogu da se oglašavaju na različite načine, u zavisnosti od trenutnog stanja u kome se nalaze, kao i faze reproduktivnog ciklusa, odnosno u zavisnosti od toga da li je mužjak ili ženka.Ukoliko niste primetili neke vidljive kliničke simptome, smatram da se radi o zdravom ljubimcu.Vremenom ćete raspoznati šta različiti zvukovi znače, tako što ćete pratiti ponašanje Vašeg ljubimca tokom i nakon oglašavanja. Kako su skloni dijabetesu, ne bi smeli da se goje, pa budite pažljivi sa poslasticama i s voćem koje ima dosta šećera (kruška, grožđe, orašasti plodovi, suvo voće). Dajte im i vitamine i mineralni kamen. U kavez im stavite i grane od voćaka kako bi na njima trošili zube. Ukoliko imate i druge glodare, pazite da degu ne jede njihovu hranu, jer bi za njega mogla da bude štetna. O ishrani činčila možete pročitati u odgovoru Ishrana činčila.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Ima dva dana kako sam kupila patuljastog zeca, veseo je, ima normalnu stolicu, mokraća mu je crvenkasta, muči me to što jako slabo jede hrani koju sam mu kupila u pet shopu, a seno jede (u pet shopu su mi rekli da mu dajem samo suvu travu ali on jede i ne baš osušenu) pa me zanima da li smem da mu dajem i koliko? Pozdrav, DajanaO: Simptomi koje ste opisali nisu specifični niti za jedno oboljenje. Kod kunića smanjen apetit ili gubitak apetita upućuje da sa zdravljem nešto nije u redu. Na to upućuju i ostali simptomi poput mirovanja i nezainteresiranosti za okolinu. S obzirom na njihov prirodni instinkt da su lovina, kunići dugo skrivaju stanja boli ili bolesti. U prirodi, predatori naročito vrebaju životinje koje su bolesne, instinktivno znajući da će ih biti lakše uloviti. Nepoželjna posledica ovakvog ponašanja je potreba pomnog praćenja ponašanja Vašeg ljubimca kako biste primetili da nešto nije u redu s njegovim zdravljem. Simptomi su nekad vrlo suptilni, poput skrivanja na neobičnim mestima, sedenje u pogrbljenoj poziciji. Kad uočite ovakve znakove, pokušajte da ponudite kuniću omiljenu poslasticu, a ako je odbije pokušajte s nekom drugom. Ako odbije poslastice koje inače voli to može ukazati na to da je zaista bolestan.Treba uzeti u obzir da ste skoro nabavili Vašeg kunića te je nedostatak apetita možda posledica prilagođavanja kunića na novonastale uslove, te mu možda treba dati malo vremena kako bi počeo da jede i drugu hranu osim sena. Dobar je znak što kunić unosi barem seno, koja predstavlja i namirnica u ishrani kunića.O ishrani kunića možete pročitati opširno u odgovorima Ishrana kunića, Ishrana kunića i Ishrana mladih kunića bez majke.O značaju sena u ishrani kunića možete pročitati u Kunić odbija seno.Ono što je važno napomenuti je to da kunića ne smemo dugo da ostavimo bez hrane. Redovno uzimanje hrane je važno zbog održavanja redovnog varenja. Komplikacija koja se može pojaviti zbog gladovanja je zatvor. Naravno, životinja počinje da mršavi, a uz to dolazi i do pojave tzv. "masne jetre".Kunića koji ne jede potrebno je hraniti iz ruke. U ponudi Pet centra možete pronaći hranu za kuniće različitih proizvođača poput Brit, Versele laga, Vitapol...Takođe možete mu dodati multivitaminske preparate koji podstiču apetit poput Anima Strath tonika za imunitet i apetit. Savetujem Vam da ljubimca odvedete kod veterinara na pregled, ukoliko se stanje kroz par dana ne poboljša ili se pojave novi simptimi koji ukazuju da je zdravlje životinjice ugroženo.  

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Našla sam bebu ježa, mali je, ima oko 10tak cm, ali već hoda i skoro je otvorio oči do kraja. Davala sam mu 2ml na 2-3 sata kravljeg mleka (kozije ne mogu da nađem). Koliko dugo da mu dajem samo mleko, kada da probam da mu dam neko meso ili voće i da li treba noću na 2-3 sata da ga hranim? Hvala na odgovoru, TanjaO: Priprema hrane za mlade ove životinjske vrste, kao i kod mnogih drugih vrsta, najčešće se dovodi u vezu s njihovom starošću.Naime, ako je ljubimac star nekoliko nedelja trebao bi mu osigurati obroke najsličnije onima koje bi u prirodi od svoje majke i dobio. U tu svrhu najčešće se koriste zamenska mačja mleka, koja možete pronaći u prodavnicama Pet centra.Kravlje mleko nije poželjno koristiti jer ne mogu da ga svare. U zamensko mleko malo se dodaje i mlakog čaja od kamilice što dodatno olakšava i potpomaže varenju. Kombinacija zamenskog mleka i mlake kamilice se "bebama" ježevima daje uz pomoć kapaljki u manjim količinama. Ovde je bitno spomenuti da je nakon svakog hranjenja potrebno lagano masirati stomačić najčešće uz pomoć kuglice vate.Počevši s 3-4 nedelje života, moguće je ostaviti i umočenu suvu hranu, kako bi ježić po izboru mogao da je uzima koliko želi. S 6-7 nedelje života njihov sistem za varenje je već dovoljno razvijen da im se može ponuditi suva hrana.Jež kada spava znači da je sit, a ukoliko je gladan sam će ustati, tako da ga ne morate buditi.Zbog sveg navedenog, poželjno bi za početak bilo da se s ljubimcem obratite veterinaru, koji je u mogućnosti da odredi približnu starost ljubimca što Vam može bitno pomoći oko odabira najprikladnije ishrane kao i načina hranjenja. Više informacija o ishrani ježa možete pročitati u tekstovima Ishrana, kavez, dresura i higijena kod ježa, Jež (Erinaceidae), Jež kao kućni ljubimac i Okot afričkog ježa.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mačka je došla povređena, loše se kretala, ali se oporavila, normalno hoda, penje se, skače, ali ima problem sa fekalijama koje ne može da izbaci, dođu do analnog otvora ali nema završni čin, nema kontrolu mokrenja, kad spava, čučne samo iscuri iz nje. Verovatno je neko šutnuo, i došlo je do nekog prekida u nervima, pa me interesuje da li postoji kakav lek, vakcine, operacija koja bi to popravila? Unapred zahvalana, Milica O: Uriniranje (mikcija) predstavlja voljnu radnju životinje, pri kojoj se urin evakuiše iz mokraćne bešike putem uretre u spoljašnju sredinu. Životinje uglavnom imaju karakterističan stav koji zauzimaju pri uriniranju. Kod bolesnih životinja uriniranje može nastati spontano, tj. ne može biti pod kontrolom volje. Neurološki, mikcija predstavlja koordinaciju centralnog nervnog sistema, autonomnog i somatskog.U zidu bešike se u tankom sloju nalaze glatka mišićna vlakna. U fazi punjenja bešike, mišićna vlakna se rastežu zajedno sa zidom bešike. U jednom momentu, zid bešike je dovoljno razvučen i tada dolazi do nadražaja senzora - nervnih završetaka, koji se nalaze u zidu mokraćne bešike. Oni šalju pelvičnim nervima signal u centar za mikciju u sakralnom delu kičmene moždine , a zatim se ta informacija šalje u mozak-centar za mikciju u mozgu. Životinja zatim traži pogodno mesto, i zauzima karakterističan stav.   Mozak zatim šalje povratnu informaciju, da kičmena moždina može poslati impulse u glatke mišiće bešike  da se kontrahuju i da se opusti sfinkter i mokraća izluči u spoljašnju sredinu. Na taj način se kod zdravih životinja voljno odvija mikcija.   Nevoljno odvijanje mikcije se ogleda u tome što životinja to radi u položajima i/ili situacijama koje nisu karakteristične za vrstu životinje. Tada mozak ne dobija informaciju da je potrebno obaviti mikciju ili životinja nije u stanju to da uradi. Na sličan način je regulisana i defekacija. Sama defekacija zavisi i od motiliteta creva (pokretljivosti creva i sprovođenja crevnog sadržaja u zadnje partije), i ispunjenosti creva sadržajem. U slučajevima oskudne ishrane, proređuje se i defekacija. Iako su centri za defekaciju i mikciju anatomski blizu, voljna kontrola procesa može biti potpuno drugačija u oba slučaja, jer veliku ulogu u obavljanju funkcije imaju i aferentna i eferentna nervna vlakna kojima se prenose impulsi. Prognozu oporavka Vaše mace u smislu vraćanja osećaja i sposobnost obavljanja nužde, teško je proceniti. Savetovala bih Vam da se obratite Vašem veterinaru radi pregleda i postavljanja dijagnoze. Neurološka oboljenja ponekada imaju duži tok izlečenja, te je neophodno da budete strpljivi i u stalnoj komunikaciji sa Vašim veterinarom. Nadam se da povoljan rezultat neće izostati.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam patuljastog zeca, koji je živahan, ne pokazuje znake da je bolestan, star je mesec dana, ali vec tri dana slabo pije vodu, brine me zašto, ručka ne odbija hranu ali vodu slabo konzumira. Šta da radim? MilicaO: Iako ga niste videli, verujem da Vaš kunić ipak pije vodu. Tečnost bi mogao da nadoknadi delom iz sveže zelene hrane, ali kako bi ostao živahan i dobrog opšteg stanja svakako bi i tada trebao da pije vodu.Prema podacima iz literature, dnevna količina vode za kunića iznosi 50 - 100 ml po kilogramu telesne težine. Ovo je okvirna vrednost, a potrebe kunića su veće ako je viša temperatura vazduha, kao i u posebnim stanjima kao što je graviditet ili dojenje.Preporučujem Vam da kuniću svakodnevno dajete svežu vodu u posudici i u bočici. Iz higijenskih razloga bi bilo bolje da kunić pije iz bočice sa sisaljkom, ali kako niste sigurni da je to savladao ponudite mu i posudicu. Voda u posudici vrlo kratko ostaje čista, jer kunić krećući se u nju ubacuje stelju ili ponekad u njoj vrši nuždu, stoga ga podstičite da pije iz bočice.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića starog malo manje od dva meseca. Ima diareju, uši su mu hladne, ali se to menja. Nije nešto živahan kao pre. Stolica mu je nalik čovekovoj ali umanjena, ponekad je okrugla kao što i treba da bude, a ponekad je čak i proliv. Na internetu sam pročitala da treba da jede seno i da uvek ima svežu vodu, takođe sam čula da treba da mu se da pirinčova voda pa sam to i uradila. Takođe sam mu dala i probiotik. Da li još nešto mogu da uradim kako bi mu bilo bolje? Unapred hvala. MilicaO: Pravi proliv kod odraslih kunića je retka pojava, pa ga ne treba mešati sa cekotrofima (normalnim mekanim fecesom koji najčešće izlučuju u jutarnjim satima). Međutim, neformirani cekotrofi mogu da budu rezultat disbalansa mikroflore cekuma. Ako je motilitet creva usporen ili je kunić hranjen sa hranom previše bogatom lakosvarljivim ugljenim hidratima, a siromašnu sirovim vlaknima, kompleksna populacija bakterija u cekumu postaje neuravnotežena. Rezultat su kašasti, pastozni ili čak tečni cekotrofi. Obično su vrlo neprijatnog mirisa i lepe se za zadnjicu kunića. Neformirani cekotrofi nisu primarna bolest, već simptom nekog poremećaja u organizmu kunića. Kako bi se izlečio problem proliva najpre treba odrediti uzrok.Dakle, u zavisnosti od uzročnika preduzima se odgovarajuća terapija, a od stanja kunića zavisi da li se lekovi daju injekciono ili u vodu za piće. Savetujem Vam da uzmete uzorak stolice (dnevne i noćne) i da je odnesete na koprološku analizu, kako bi se isključilo prisustvo crevnih parazita kao uzročnik poremećaja varenja, a posebnu pažnju obratite na kvalitet ishrane Vašeg ljubimca.O prolivu kod kunića pisala je Ana Jovanović, dr. vet. med., u tektu koji glasi Proliv (dijareja) kod kunića.Pored ishrane senom, možete davati preparat Pro Digest koji normalizuje funkciju sistema za varenje i stimuliše rast pozitivne crevne flore. Ovaj preparat možete koristiti i u toku terapije koju bude prepisao Vaš veterinar.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me da li hrčku može da izađe čmičak na oku? JulijaO: Kod životinja, kao i ljudi, oko se sastoji od više ovojnica koje štite kapci. Kapci su pokretni nabori kože i drugih tkiva i kod životinja nalazimo gornji, donji i treći očni kapak, koji je kod ljudi zakržljao. Kapci su građeni od kože, potkožnog tkiva, vezivnog tkiva u kojem su mnogobrojne žlezde, mišićnog tkiva, a iznutra su obložene sluznicom - konjuktivom.Upala kapaka je najčešće izazvana spoljašnjim uticajima, a vrlo često bakterijama iz stelje, a moguće su i povrede oštrim delovima sena ili slame prilikom kretanja.Čmičak podrazumeva gnojnu upalu žlezda koje se nalaze na uglu kapka. Češće se javljaju na donjem kapku, a uzrokovani su infekcijom bakterijama (streptokoki, stafilokoki). Ispoljavaju se pojavom čvorića crvenkaste, zatim žute boje, a nakon nekoliko dana probija se gnoj kroz očnu spojnicu ili kožu. Leči se antibiotskim mastima za oči i toplim oblogama.  

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam leminga star 4 meseca. Već neko vreme mu je uvećano jedno oko u odnosu na drugo. Od jutros je još veće. Jede normalno i tako se i ponaša. Namazala sam mu mast hloramfenikol i malo se smirilo. Šta je njemu? I kako mu mogu još pomoći? Da li je životno ugrožen? Unapred hvala, MarinaO: Hydrophtalmus (buphtalmus, megalophtalmus) podrazumeva nakupljanje vode u očnoj jabučici (bulbusu). Ispoljava se povećanjem bulbusa pa oko može biti i dvostruko povećano, tzv. volovsko oko. Katkad je rožnjača jako izbočena i povećana. Istovremeno se javlja i luksacija sočiva.Bolest može biti urođena i stečena. Uzroci su traumatske prirode, zatim iritis i serozni korioitis (periodična upala oka). Uspeh lečenja je neizvestan, a preporučuje se punkcija prednje očne komore.Tumori orbite (očna šupljina) mogu vidljivo da bujaju kroz otvor kapaka ili rastu zarastajući u bulbub i preostale mekane delove orbite do retrobulbarnog prostora i tada izbijaju na područje očne šupljine kao kuglasti i gomoljasti tumori. Rastući potiskuju bulbus (očnu jabučicu) na stranu ili napred i tako urastaju u okolne kosti. Ovi tumori se mogu uspešno ukloniti samo ako se na vreme otkriju, tj. pre urastanja u kosti.Exophthalmus (egzoftalmus) ili prolapsus bulbi ili luxatio bulbi naziva se ispupčenje očne jabučice iz orbite (očne šupljine). Često se javlja nakon povreda, udaraca ili je uslovljen otocima i tumorina opisanima na početku teksta. Pojedinačni egzoftalmus se javlja i kao simptom luksacije (iščašenja) donje vilice ili kao simptom Bazedovljeve bolesti, koja je retka kod životinja. Pojačano i ubrzano lučenje hormona štitnjače izaziva poremećaje u organizmu i javlja se bujanje upalno promenjenog vezivnog tkiva u očnoj šupljini i u spoljašnjim očnim mišićima, koji posledično uzrokuju ispupčenje očne jabučice.Kako biste saznali o čemu se tačno radi kod Vašeg ljubimca i pristupili prikladnoj terapiji morate odvesti leminga kod veterinara kako bi se što pre započelo sa lečenjem.Više o infekciji oka kod hrčaka pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom Infekcije oka u hrčka.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka 4. avgusta je dobila 6 bebica, sve je bilo ok međutim jutros je pojela jedno mladunče i jako se čudno ponaša. Uporno hoće da pobegne iz kaveza, a isto tako uzme jednu od beba drži je u zubima i trci po kavezu sa njom bukvalno je treska i malo su joj obrazi naduveni. Molim za pomoć ne znam šta joj je. Hvala, KatarinaO: Nije česta pojava kod hrčaka da ženka pojede mlade. Najčešći razlog ovakvog ponašanja jeste parenje vrlo mlade ženke (ispod 4 meseca starosti). Ženka je jednostavno nedovoljno psihički i fizički zrela za podizanje mladih i stoga uništava leglo.Drugi razlog koji dovodi do ovakvog ponašanja je loše zdravlje mladunaca (ženka hrčka radije bira da uništi leglo nego da troši trud i energiju na podizanje avitalne mladunčadi), zatim, izuzetno veliki broj mladih u leglu (ženka smanjuje broj mladih u leglu i odgaja samo one jedinke za koje smatra da ih može odgojiti), različiti strahovi ili stres (ženka se može osećati ugroženo od nečeg u okolini), slaba kondicija ili zdravlje ženke i ometanje (diranje mladih i menjanje njihovog mirisa može je navesti na pretpostavku da mladi nisu njeni, već uljezi).Osim navedenog, spominje se i potreba za proteinima od mladih nakon okota. U tom slučaju preostaje jedino odvojiti mlade od roditelja. Vrlo često uzrok ovakvom ponašanju je i nedovoljna ishrana (bilo kvantitativno ili kvalitativno) jer tada obično ženka nema dovoljno hranjivih materija da proizvede dovoljno mleka za prehranu mladih. U ovom slučaju, ženka hrčka najpre pojede one najslabije mladunce kako bi dobila dovoljno hranjivih materija za brigu za ostale mlade u leglu. Rešenje preostaje u davanju obilja hrane majci koja će u suprotnome nastaviti da ubija i jede mlade. Čak i kad su mladunci stariji događa se da ako nema dovoljnog obilja hrane, ženka će ih radije iz sažaljenja ubiti nego gledati kako u agoniji ugibaju od gladi i dehidracije. Kad ženka uništava vlastito leglo nastojte da je ne uznemiravate previše i pustite je da se smiri. Kako bi se ovakvo ponašanje sprečilo savetuje se da pre očekivanog okota smestite njen kavez na mirno mesto u stanu ili kući, a nakon okota bar tri dana ne dirajte majku hrčka i ne gledajte u kavez jer navedeno može biti vrlo stresno za nju. Zatim, mnogo drugih stvari mogu biti sresni faktori, poput prehrane slabijeg kvalitete, glasnih zvukova i buke, prenatrpanost kaveza... Osigurajte Vašoj ljubimici kvalitetnu lakosvarljivu ishranu, vitaminsko-mineralne dodatke ishrani (naročito nedelju dana pre okota i tokom čitavog dojenja) i sigurnost i mir tokom i nakon okota.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrcka i dosta je star, ne znam tačno koliko, jer nisu znali da nam kažu tačno ni u prodavnici kućnih ljubimaca gde je i kupljen. Imam ga 8 meseci i otkad je kupljen perutala mu se koža i imao je rane po telu, a sada sve više i više se peruta i ne znam kako da mu pomognem. Da li postoji neka krema ili neke kapi kojima bi moglo to perutanje da se spreči? MiljanaO: Gljivična infekcija (dermatofitoze) je stanje kože uzrokovano gljivicama koje mogu inficirati mnoge vrste sisara, uključujući hrčke. Gljivice žive na keratinu koji se nalazi u koži, dlaci i noktima. Gljivična infekcija najčešće počinje na glavi i to na nosu, ušima (uši izgledaju perutavo), oko očiju.Ako se gljivična infekcija ne leči, ona se vrlo brzo širi pa se može javiti na drugim delovima tela. Gljivice najčešće napadaju mlade životinje, zatim bolesne i stare, trudne ženke... Pogodni uslovi za razvoj su toplo vreme i velika vlažnost vazduha.Gljivice se mogu preneti direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kontaktom sa nekim predmetom (češalj, stelja) koji je kontaminiran sporama. Mlade životinje i one pod stresom (npr. prenatrpanost, vlaga, loša ishrana, nehigijena) često predstavljaju velik rizik razvijanja bolesti.Znakovi bolesti su gubitak dlake (može biti u krug, cirkularan, a i ne mora) "ljuskasta" koža, krastice, može se pojaviti crvenilo i svrab. Kunići zaraženi gljivičnom infekcijom imaju suve i ljuskaste delove kože, na kojima nedostaje dlaka.S obzirom da se gljivična oboljenja prenose i na ljude, a rizična grupa su deca, svakako Vam savetujem da posetite veterinara koji će pregledom ustanoviti dijagnozu i propisati potrebnu terapiju.Način za postavljanje dijagnoze gljivične infekcije kod veterinara je uzimanje uzorka sa kože struganjem i posmatranjem pod mikroskopom. Većina dermatofita fluorescira pod specijalnom lampom (Woodovom), ali ne sve. Fluorescencija definitivno ukazuje na prisustvo gljiva, ali odsustvo fluorescencije ne isključuje gljivičnu infekciju.

    Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam kunića, ženku staru oko 10 meseci . Dok je bila manja bila je živahnija i pokretnija, ali poslednjih par meseci samo leži i jede, ponekad kopa po piljevini i to je sve. Ne igra se, ne želi da provodi vreme izvan staništa. Pokušavala sam da je animiram raznim igračkama ali više pokazuje strah ili samo onjuši i gricka. Ne znam šta da radim da malo živne, da ne zapadne u depresiju ako već nije. Takođe me zanima i kako da je naučim da vrši nuždu na jednom mestu. Hvala unapred na odgovoru! NevenaO: Duže spavanje i mirovanje ljubimca tokom dana može biti posledica pretople okoline, kao i porasta spoljašnje temperature. Naime, glodari poprilično teško podnose više temperature (više od 24-26 stepeni C). Zbog toga pokušavaju više odavati temperaturu u okolinu, a manje iste proizvoditi. Stoga, neuobičajeno više leže, spavaju, manje jedu, mirniji su...Iz tog razloga, kavez ili gajbica u kojoj se ljubimac drži, trebalo bi smestiti u hladnijim prostorijama u stanu (kupatilo, hodnik i slično).Međutim, umanjena aktivnost u kombinaciji i s drugim znakovima, kao što su gubitak apetita, smetnje u varenju,... mogu biti i pokazatelj određenih zdravstvenih poremećaja, pa bi bilo najbolje da odvedete ljubimca kod veterinara, ukoliko primetite da se stanje Vašeg ljubimca ne poboljšava u narednom periodu ili se pojave dodatni simptomi oboljenja.Možete mu u vodu dodati multivitaminske preparate za povećanje otpornosti organizma.Takođe može Vam koristiti i tekst o pripitomljavanju kunića Pripitomljavanje plašljivog kunića, ukoliko se radi i plašljivom kuniću koji iz straha ne želi da izlaće iz svog kaveza. O učenju kunića da obavlja nuždu na za to predviđeno mesto pisali smo u okrivu prethodnog odgovora koji glasi Vršenje nužde na jednom mestu/Optimalna temperatura i dovoljna količina hrane za kunića i Patuljasti kunić – sterilizacija i vršenje nužde.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupili smo dva hrčka muškog pola iz istog legla. Radnica u pet shopu nam nije rekla da ne treba uzimati dva istog pola. Sada je jedan krupniji i često napada ovog drugog i grize ga. Nema krvi ali vide se ujedi i modrice. Jako se brinemo, šta da radimo? Trenutno nismo u mogućnosti da kupimo još jedan kavez. DarjaO: Hrčci su inače prijateljski raspoloženi prema pripadnicima svoje vrste, kao i prema drugim sličnim vrstama.Hrčak se razmnožava brže od svih ostalih sisara, što je važno umati na umu pri nabavci hrčaka različitog pola s namerom njihova zajedničkog držanja.Ako u kavezu živi više od jednog hrčka, kavez mora biti veći, najmanje 40cm x 40cm po hrčku, sa odvojenim kućicama za skrivanje za svakog hrčka. Čak i nakon dužeg perioda mirnog suživota dva ili više hrčaka ili nakon parenja, mogu postati nasilni jedan prema drugome. U tom slučaju potrebno je da se drže odvojeno.Kao i svaki ljubimac, hrčci zahtevaju trening i zabavu kako bi održali svoje psihičko i fizičko zdravlje. Hrčci su aktivni, brzi i spretni i iz tog razloga zahtevaju veliki kavez s mnogo prostora i igračaka kako bi se sprečio razvitak problema uzrokovanih ponašanjem. Obično hrčci sa većim i interesantnijim domom žive duže, a Vama pružaju više zabave. Igračke bi trebalo da podstiču hrčka na istraživanje i korišćenje po volji bez prisiljavanja.Ponašanje kakvo opisujete je uobičajeno kod hrčaka, a naročito je vidljivo kod posmatranja veće zajednice ovih životinjica. Kao i kod bilo koje druge vrste životinja tako i kod hrčaka postoje različite naravi i karakteri. Većina ih je miroljubiva, međutim ima i jedinki koje stalno provociraju i zadirkuju druge bez ikakvog razloga i tada nastaje konflikt. Bacanje na leđa i dizanje nogu u vazduh je obrambena reakcija, hrčci se nameštaju u taj položaj kako bi mogli udarati sa sve četri noge i naravno da ugrizu. Obično se ovakvim izvrtanjem i završava svađa. Na taj način se i uspostavlja dominacija, međutim do problema dolazi kada su obe jedinke "podjednako dominantne" tada može doći do ozbiljnih borbi i međusobnog povređivanja. Ukoliko primetite da svađe postaju učestalije i ako izgleda da će se hrčci povrediti tada savetujem da ih razdvojite.