Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mužjaka engleskog buldoga starog nešto vipe od 2 godine. Već skoro dva meseca ima probleme sa testisima. Testisi mu oteknu i budu crveni, a posle nekog vremena budu opet normalne boje i veličine i stalno se perutaju. Do sada, veterinar je pokušavao sa pencilinom i još nekim antibiotikom, ali promena nema. Unapred hvala, Bojana O: Zapljenje testisa (orhitis) najčešće nastaje used neke traume (udarac, mehanička povreda i sl.), može nastati kao infekcija (gljivice, bakterije ili virusi) ili testikularne torzije. Klinički se manifestira bolom i otečenjem. Razlikujemo akutnu upalu kod koje se može palpirati tvrd i bolan otok testisa, uočava se otežano hodanje psa i povećani su temperatura, puls i disanje. Terapija se sastoji od antibiotika širokog spektra kroz 7 do 10 dana ili antimikotika ukoliko su u pitanju gljivice. Takođe, protivupalni lekovi i lokalno hladne obloge će smanjiti otok i ubrzati ozdravljenje. Za razliku od akutne, kod hronične upale testisa, testis je tvrd i povećan, bezbolan (radi se intersticijskom orhitisu) koji je neizečiv.Upala testisa i semenovoda (orchitis i epididymitis) javlja se kao jedinstvena bolest čiji su uzročnici najčešće bakterije. Najčešće je posledica upale bešike, prostate ili u trbušnoj šupljini, a može biti posledica inficiranih rana (ugriznih rana najčešće). U akutnoj fazi znakovi su otok testisa koji su na dodir bolni, a koža je napeta i testaste strukture, i na lagani dodir reaguje bolno, pas je nemiran i traži hladnija mesta za skrivanje i stalno liže skrotum. Lečenje se vrši antibioticima, kortikosteroidima i hladnim oblogama. Zbog nepovoljne prognoze koja je vezana za plodnost preporučuje se kastracija. Zbog okolnosti i mogućnosti koje su navedene, potrebno je obaviti detaljnu dijagnostiku u ambulanti i provesti lečenje u propisanim dozama i vremenskom periodu koji zahteva samo oboljenje. Učestalost pojave navedenog oboljenja bila bi indikacija za kastraciju.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li da mi kažete nešto o rasi Tollerski retriver? Interesuju me njegove karakteristike,ponašanje i propisani standard. Unapred se zahvaljujem na odgovoru. Pozdrav, JovanO: Toller retriver razvio se u Novoj Škotskoj, u ranom 19. veku, mameći i donoseći vodene ptice. Opšti izgled: Toller je srednje veličine, pun snage, kompaktan, izbalansiran, dobro mišićav pas, srednje teškog kostura, sa visokim stepenom okretnosti, opreznosti i odlučnosti. Veliki broj ovih pasa ima blago tužan izraz, dok ne pođu da rade, kada se njihov pogled izmeni u intenzivan i uzbuđen. Ovo je pas koji je prema ljudima prijateljski raspoložen, koji voli decu i veseo je, dobre naravi i ne pokazuje agresiju. On je robustan i kompaktan pas koji je svojom konstitucijom prilagođen lovu, pre svega lovu na zečeve. Postižu visine do grebena 33 - 40 cm te prosečno žive oko 13 godina. Lobanja je lagano zaobljena, a nos mu je širok sa velikim nozdrvama. U radu pas je brz, nagao u akciji, sa glavom nošenom skoro u nivou leđa.  Toller je visoko inteligentan, pogodan za obuku, sa ogromnim strpljenjem, po prirodi jak i vešt plivač, istrajan retriver na zemlji i u vodi, spreman na skok, na najmanji znak komande aportira. Njegova jaka želja za donošenjem i vragolije, su ono što se ne može oduzeti njegovoj sposobnosti za namamljivanje. Veličina: Idealna visina za mužjaka preko 18 meseci starosti je 48 - 51 cm. Za ženke preko 18 meseci starosti 45 - 48 cm. Tri santimetra iznad ili ispod idealne visine je dozvoljeno. Težina treba biti proporcionalna sa visinom i kosturom psa 20 - 23 kg za odraslog psa, ženke 17 - 20 kg. Dlaka i boja: Toller je rasa za aportiranje iz ledenih voda i mora imati vodo-nepro- pustljivu duplu dlaku srednje dužine, sa mekom, gustom podlakom. Dlaka može biti blago talasasta na leđima, ali je na drugim delovima ravna. Zimska dlaka može biti duža, slobodne kovrdže na vratu. Dlaka je meka na vratu, iza ušiju i zadnjoj strani butina, a prednje noge su umereno odlakane. Boja je sačinjena od različitih preliva crvene ili oranž sa svetlijom dlakom sa donje strane repa, obično male prateće bele oznake na vrhu repa, šapama (ne prostire se iznad došaplja) grudima i na glavi. Pas koji je u ostalom visokog kvaliteta, neće se kažnjavati zbog pomanjkanja belina. Pigmentacija nosa, usana i kapaka je kao i boja dlake ili crna. Lobanja: Glava je jasno odsečena (jasnih kontura), blago klinastog izgleda. Široka lobanja je samo malo zaobljena, potiljna kost nije istaknuta, obrazi su ravni. Dobre mere kod prosečnog mužjaka trebale bi biti: 14 cm između ušiju, 3,8 cm zašiljenost od nosnog grebena. Dužina glave je približno 23 cm od nosa do potiljne kvrge. Glava mora biti u srazmeri sa veličinom tela. Stop umereno izražen. Njuška: Klinasta je, jasna linija od stopa do nosa, sa snažnom donjom vilicom koja nije preterana. Donja linija njuške je gotovo ravna od ugla usana do kraja vilične kosti duboka kod stopa, bitno dublja nego kod nosne pečurke. Dlaka na njušci je kratka i fina. Nos: Klinast od nosnog grebena do vrha, sa dobro otvorenim nozdrvama. Boja treba biti odgovarajuća boji dlake ili crna. Usta: Usne prikladno priležuće, blago zaobljene iz profila, nisu opuštene. Korektno zubalo je makazasto i potpuno. Vilice su jake dovoljno da donesu veliku pticu, a jako je bitna mekoća hvatanja. Oči: Dobro su postrano postavljene, bademastog oblika. Srednje veličine, braon. Izraz je prijateljski, oprezan, i inteligentan. Boja kapaka je kao i boja usana. Uši: Trouglaste, srednje veličine, usazđene visoko i dobro unazad na lobanji, u bazi držane blago uspravljene, dobro odlakane na zadnjoj strani prevoja, oko vrhova, dlaka kratka. Vrat: Jako mišićav i dobro postavljen, srednje dužine. Prednji deo: Plećke bi trebalo da su mišićave, sa lopaticama dobro iskošenim, unazad položenim, praveći dobar greben i pad ka leđima. Lopatica i nadlaktica su približno iste dužine. Laktovi bi trbalo biti priljubljeni uz telo, nisu okrenuti unutra ni napolje, pokreću se „čisto" i ravnomerno. Prednje noge bi trbalo da su paralelne, stubaste, ravne i jakog kostura. Došaplje je jako i blago iskošeno. Jake, kožicom za plivanje spojene šape su srednje veličine, zbijene i okrugle, sa dobro zasvođenim prstima i debelim jastučićima. Zaperci mogu biti odstranjeni Telo: Duboke grudi sa elastičnim rebrima, predgrudi se pružaju ispred laktova. Leđa su kratka i ravne gornje linije, snažna. Slabine snažne i mišićave. Rebra su dobro zaobljena, nikada bačvastog izgleda, niti ravna. Zadnji deo: Mišićav, širok, kvadratnog izgleda. Prednji i zadnji uglovi izbalansirani. Butine su vrlo mišićave. Gornja i donja sekcija su približno iste dužine. Koleni zglobovi dobro savijeni, a skočni zglobovi dobro spušteni, nisu okrenuti ni unutra ni napolje. Zaperci ne smeju biti prisutni. Rep: Sledeći prirodu, veoma blago savijen ka sapima. Širok u korenu, bogato i teško odlakan, sa poslednjim repnim pršljenom pruža se do skočnog zgloba. Rep može biti nošen do nivoa leđne linije, sem kada je pas uzbuđen, kada ga može nositi iznad, ali nikada ne dodiruje telo. Kretanje: Toller je kombinacija impresivnosti i snage sa gipkim, živahnim korakom, sa dobrim pružanjem napred i snažnim potiskom pozadi. Šape nikada ne bi trbalo da su unutra ili napolje pozicionirane i noge se kreću u ravnoj liniji. Kako brzina raste, pas bi trebalo da se kreće „jednim tragom", sa gornjom linijom koja ostaje mirna. Greška (penalizuju se prema stepenu izraženosti). Pas preko 3 cm iznad ili ispod idealne visine. Predgriz. Rep suviše kratak, uvijen ili zarolan preko leđne linije, nedostatak supstance kod odraslih pasa. Udubljen ili ispupčen lični deo. Strm stop. Velike okrugle oči. Nos, kapci i oči nepropisne boje. Raširene ili ravne šape, meka došaplja. Otvorena dlaka (nije polegla]. Šaranasta, ulegla leđa, labave (opuštene) slabine, rep nošen iznad leđne linije u kretanju. Diskvalifikacija: Belina na plećkama, oko ušiju, gornji deo vrata, preko leđa ili slabina. Srebrna dlaka, siva dlaka, crne površine. Nedostatak plovnih kožica. Podgriz, iskrivljena usta. U razredu zrelih, svaka plašljivost. Leptirast nos. Predgriz veći od 3 mm. Bilo koja boja osim tamno crvene ili oranž. Mužjaci bi trebalo da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, da li imate mogućnost da mi pošaljete neke tekstove ili neki link gde bih mogao da nađem što više podataka o tumorima vagine, vulve, jajnika i materice kod kuja? Mile O: Vaginalni tumori su posle mamarnih najčešći tumori kod kuja. Najčešći tumori vagine su TVT tumori, koji se prenose parenjem i mogu se javiti kod mladih kuja češce nego druge vrste tumora.  Transmisabilni venerični tumor pasa Transmisabilni venerični tumor (TVT), prestavlja benigni tumor pasa koji najčešće napada spoljašnje genitalije. Danas se zna da se on prenosi na sluznicu genitalija putem tumorskih ćelija prilikom fizičkog kontakta dve jedinke, posebno za vreme koitusa. Često se ćelije TVT-a prenesu na sluznicu nosne usne duplje, prilikom lizanja ili njušenja zaraženih genitalija. Prenošenje tumora na ove sluznice znatno olakšava postojanje nekih lezija na njima ili prekid integriteta samih sluznica. SimptomiTumor počinje da raste 15 do 60 dana nakon implantacije. TVT može da raste sporo i skoro neprimetno godinama, a može da bude invazivan i da eventualno postane maligan. Kod mladih pasa pasa sa oslabljenim imunološkim sistemom tumor će lakše metastazirati. Po nekim istraživanjima metastaze su češće kod muških jedinki (16%) nego kod ženskih (2%). TVT metastazira najčešće na koži, potkožnom tkivu, limfnim čvorovima, očima, krajnicima, jetri, slezini, hipofizi i koštanoj srži.Spoljašnje genitalije su najčešće primarna lokacija kod prirodno stečenih veneričnih tumora. Oboleli psi pre same dijagnoze pokazuju znake hronične nelagodnosti uz krvavi iscedak iz vulve ili prepucijuma. Kod ženki, tumor je najčešće lokalizovan u kaudalnom delu vagine ili u vestibulimu vagine. Kod mužjaka tumor je lokalizovan na bazi glansa penisa.Dijagnoza i terapijaZa tačnu dijagnozu TVT-a su obično dovoljni anamneza i klinička slika sa nalazom karakterističnih tumoroznih izraslina u predelu penisa ili vagine psa. Za preciznu dijagnozu koriste se citološke i histopatološke metode pregleda promenjenog dela tkiva. Zbog svog karakterističnog izgleda na citološkim preparatima, sama citologija kao metoda je dovoljna za sigurnu dijagnozu ovog tumora uzimajući u obzir i nalaz izraslina na polnim organima mužjaka i ženki.U terapiji se pored kastracije i sterilizacije koriste i specifični citostatici kao i terapija zračenjem koja kod nas, nažalost nije dostupna.PrevencijaS obzirom da se radi o polno prenosivoj bolesti prva i najefikasnija preventivna mera jeste  sterilizacija ženki i kastracija mužjaka. Na taj način se sprečava prenoženje tumorskih ćelija sa jedinke na jedinku.Tumori materice ili uterini tumori kod kuja su obično benigni (85-90). Retko se javljaju, obično kod starijih ne sterilisanih jedinki. Iako često ne postoje znaci bolesti, kod pasa sa ovim tumorima, može se primetiti iscedak iz reproduktivnih organa, piometra (gnojno zapaljenje materice), sterilitet. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i dodatnih dijagnističkih metoda. Što se tiče terapije ona zavisi od vrste tumora i nju određuje vaš veterinar, kao i procenu da li je potrebna hiruška intervencija (odstranjivanje materice).Za razliku od tumora materice, tumori jajnika su skloni metastaziranju. Kod kuja se može primetiti poremećaj u polnom ciklusu (izostanak polnog žara, uporni estrusi, pyometra...). Nastanak ovih tumora često se vezuje za ne sterilisane jedinke. Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, biohemijskih analiza, biopsije (patohistološkog nalaza) i drugih dodatnih dijagnostičkih metoda.Terapija zavisi od vrste (benigni ili maligni) tumora, veličine i rasprostaranjenosti. Terapiju određuje vaš veterinar nakon postavljene dijagnoze. Moj savet vam je da se obratite svom veterinaru, koji će ukoliko postoji sumnja da se radi o tumoru uraditi detaljan klinički pregled vašeg ljubimca, postaviti dijagnozu, odnosno vrstu i lokalizaciju tumora (jajnik, vagina, materica) na osnovu koje će predložiti ili sprovesti terapiju i potpuno vas informisati o toku i prognozi.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Komšinica ima psa, malog rasta, oko 5 godina, inače kućni pas ali ga ona drži napolju, dugačke dlake. Juče oko 11 prepodne je zacvileo, zavijao, šta sve nije i odjednom pao i ostao bez svesti. Komšinica ga je odmah umila i osvežila sa vodom i on se povratio nekako. Nije bio raspoložen i samo je kunjao. Oko 5 popodne opet isto se desilo, zacvileo je jako i opet pao. Komšinica ga je opet osvežila i opet je došao k sebi. Tad je počeo i da zabacuje u stranu, nije mogao normalno da hoda. Onda opet oko 11 uveče isto, zacvileo, ne znam da li je pao, nisam mogla da ga vidim, komšinica je spavala. I evo upravo pre pola sata je pojurio mačku i kad se vraćao zabacivao u stranu i opet pao, ovog puta nije izgubio svest, samo je zavijao kad je pao. Šta može biti u pitanju? I da, pas je vezan gde nema hlada, samo sunce. Takođe, pun je krpelja, niko ga ne čisti  i stalno se češe i cvili. Da nije zbog sunca, krpelja ili možda moždani udar ili tako nesto? MarinaO: Neophodno je da psa što pre odvedete na veterinarski pregled, kakao bi se ustanovio uzrok, postavila dijagnoza i što pre započela terapija. Ovim putem zaista nije moguće znati o čemu je reč. Ono što prvo treba da uradite je da psa što pre sklonite sa sunca, kako bi se izbeglo njegovo direktno delovanje. Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi - odnosno uticaju toplote sunca. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo prvenstveno štiti najvažnije organe - kao što je mozak. Telo će pokušati rashladiti mozak, na način da se što više hladne krvi uputi u glavu. Posledica ovoga je da kapilari u mozgu nabreknu i mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja volumena. Simptomi ovakve pojave su slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu završiti dugotrajnom nesvesticom i trajno narušiti zdravlje - a na kraju, može dovesti i do komatoznog stanja i završiti smrću. Simptomi sunčanice su najčešće osetno povišena telesna temperatura, nemir, smušenost, problem sa vidom, malaksalost, omamljenost, raširene zenice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i brzo. Životinju treba smestiti u hladovinu, rashladiti laganim polivanjem vodom (ne naglim pljuskanjem iz kante), te stavljanjem hladnih obloga ili kese sa ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati u normalu. Životinju je potrebno skloniti u zamračenu i prohladnu prostoriju, u mirno okruženje. Takođe simptomi koje ste naveli mogu da ukažu i na epilepsiju. Postoji više definicija i klasifikacija epilepsije. Epilepsija je samo određen i karakterističan način reakcije mozga na različita patološka stanja, dakle epilepsija je samo simptom nekog oboljenja.  Očituje se napadima gubitka ili poremećajima svesti, motornim simptomima kao što su grčevi, kao i vegetativnim simptomima kao što su slinjenje, povraćanje, nekontrolirano mokrenje i defekacija. O epilepsiji možete pročitati u teksu “Epilepsija” koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., i u odgovoru Ane Jovanović, dr. vet. med. : “Napadi epilepsije”. O moždanom udaru pisala sam u sledećem teksu: “Moždani udar”.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kako pravilno hraniti štene francuskog buldoga, kojom hranom? Pozdrav, Sanela O: Francuski buldog (Bouledogue Francais) uzgojen je u Engleskoj kao minijaturna verzija engleskog buldoga. U 1860, francuski uzgajivači pasa su uvezli nekoliko ovih malih buldoga iz Velike Britanije i parili ih sa francuskim terijerima, i tako je francuski buldog dobio ime. Francuski buldog  je nabijen, mišićav pas, sa glatkom dlakom, naboranim nosom i čvrstim kostima. Njihov fizički izgled okarakterisan  je "ušima slepog miša", širima kod baze i zaobljenima pri vrhu. Repovi su im prirodno kratki. Francuski buldog je snažan, kompaktan i inteligentan pas, koji je prema FCI (Fédération Cynologique Internationale) klasifikaciji smešten u Grupu 9. (psi za pratnju i razonodu), Sekcija 11. (mali molosoidni psi bez radnog ispita). Karakterišu ga osobine poput društvenost, razigranost, duboka povezanosti sa svojom ljudskom porodicom. Visina odrasle jedinke je do 30 cm. Težina (dve kategorije): 9 - 10 kg i 10 - 13 kg. Karakteriše ga: - široka, četvrtasta glava sa simetričnim borama i naborima, - kratka njuška, - zadnji ekstremiteti koji su jače izraženi i nešto duži od prednjih što celu liniju tela podiže pri zadnjem kraju,... Imaju kratku dlaku koja može biti u različitim bojama i njihovim kombinacijama (npr. tigrasti, različite nijanse crvene do smeđe boje,...). Zbog kratke dlake se manje se linja od ostalih pasa. Dovoljno i nekoliko minuta dnevno četkanja u svrhu osiguranja zdravlja i kvaliteta kože i dlake. Takođe, takvi tretmani na dnevnoj osnovi sprečavaju iritaciju kože uzrokovanu nakupljanjem mrtve dlake, koja dovodi od pojave češanja sa posledičnim povredama kože. Ne trpe samoću i znaju da budu ljubomorni. Vrlo dobro se slaže sa strancima i sa drugim životinjama, ali se često jako veže samo za jednu osobu. Vole da se igraju sa drugim psima. Neki mužjaci mogu biti pomalo agresivniji. Oni su vrlo tvrdoglavi, ali mogu biti trenirani ako je vlasnik strpljiv. Nisu skloni preteranom lajanju. Francuski buldozi spadaju u brahicefalične rase pasa, što može imati uticaja na zdravlje respiratornog trakta. Isto tako, hrkanje je karakteristično za ovu rasu, a potiče od otežanog disanja, i javlja se leti i dok pas spava. Ako je nagojen, francuski buldog bi mogao imati problema sa disanjem zbog natečenog abdomena. Ova rasa ne može plivati zbog građe tela. Kuje francuskih buldoga ne mogu same da se štene, ženke se moraju kotiti carskim rezom zbog toga što štenci imaju velike glave. Savremena ishrana pasa podrazumeva upotrebu kompletnih, gotovih industrijskih hrana proizvedenih u strogo kontrolisanim uslovima i od kvalitetnih sirovina i kao takve ove su hrane zdravstveno i nutritivno bezbedne. Proizvode se kao dehidrirane-granule i vlažne hrane različitog kvaliteta. Hrane najvišeg kvaliteta-superpremijum su optimalno izbalansirane za različite metaboličke statuse životinja: za mlade životinje, skotne kuje, kuje koje doje, starije životinje a kada se govori o granuliranoj hrani postoji i prilagođenost oblikom, veličinom, punjenošću granule svakoj od ovih kategorija. Ove hrane ne sadrže dodatne aditive, a proizvode se i posebne medicinske hrane koje se koriste kao podrška organizma u toku različitih oboljenja. Superpremijum hrane za pse  su gotove hrane i svojim sastavom kompletno zadovoljavaju dnevne potrebe pasa i mačaka, a količine hrane koje pas i mačka treba dnevno da unose naznačeno je na svakom originalnom pakovanju. U ponudi Pet centra možete pronaći veliki broj proizvođaca kvalitetnih hrana kao što su Royal Canin - French Bulldog junior od drugog meseca starosti, kao I Brit care puppy, Belcando, Pro Plan i druge.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kako se rešiti buva kod psa i da li frontline ubija jaja buva i same buve? Da li uopšte ima neki proizvod koji ubija i buve i njihova jajašca? Hvala unapred. RadojeO: Frontline je ektoparazitik koji poseduje aktivnu materiju Fipronil. Fipronil je insekticid/akaricid iz grupe fenilpirazola. Kod buva, krpelja, vaški i pauši on koči presinaptički i postsinaptički tok hlora kroz membrane nervnih ćelilja. Fipronil se upliće u fiziološki integritet kanala za hlor čijem zatvaranju/otvaranju posreduju neurotransmitori (gama-amino-butanska kiselina). Posledično, to će dovesti do ekscitaciju CNS-a kod insekata i akara i izazvati njihovo uginuće. Frontline Spot-on stavlja se na kožu pasa i mačaka između lopatica i na vratu, pa mu treba 24 sata da se raspodeli po čitavoj koži (transdermalno). Skuplja se u mastima kože i dlačnim folikulima odakle se kontinuirano otpušta. Protiv krpelja Frontline deluje mesec dana, a protiv buva dva meseca. Međutim, savetuje se stavljanje Frontline na psa svakih 6 nedelja, a kod pasa koji pate od alergijske reakcije na ujed buve na svake 4 nedelje pa na takav način osiguravate i održavate visoki nivo zaštite ljubimaca od spoljašnjih parazita. Nakon tretmana Frontline ampulom krpelji se mogu primiti, međutim biće uništeni u roku 24 sata. Za razliku od Frontline Spot On (gore navedeno), Frontline Combo sadrži osim fipronila i S-methopren. Njegova uloga je da kao regulator rasta insekata prekida rast i razvoj razvojnih ciklusa buva, što uključuje i jaja insekta. Dakle, Frontline Combo deluje kao i Frontline Spot On s tim da Frontline Combo poseduje aktivnu materiju koja prekida razvojne cikluse buva i ujedno smanjuje i kontaminiranost s buvama u prostoru u kojem ljubimac i boravi. Naime, poznato je da se buve samo hrane na ljubimcu, a sve ostale životne procese obavljaju u njegovoj neposrednoj blizini. Zato, primenom ovakvih preparata, moguće je umanjiti infestiranost s buvama u prostoru i zaštititi i samog ljubimca od spoljašnjih parazita.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam zlatnog retrivera, u martu mesecu je napunio 7. godina. Imam problem sa njegovim očima. Pre oko mesec dana, desno oko mu je postalo problematično, doni kapak mu se spustio, i došla je do izražaja njegova unutrašnjost, crvenilo, a treći kapak je počeo sa zatvaranjem i uvek je na pola oka, beonjače su ok, bele, posetio sam veterinara, i isti mi je rekao nakon vizuelnog pregleda da je to najverovatnije posledica neke od alergija koje se javljaju prilikom cvetanja trave, cveća... Rekao mi je da počnem sa upotrebom kapi za oči Dexametahason-neomycin, i da će se to povući. Pre oko 2 nedelje, drugo oko mu je isto tako obolelo, sa istim posledicama, kao i prvo, s tim da nije došlo do promene na bolje sa prvim okom. Ovaj put, počeo je i nos da mu se zapušava. Ponovo sam potražio pomoć veterinara, ali odgovor kao i prvi put, alergija... Da li ste možda imali sličnih problema sa zlatnim retriverima ili nekim drugim rasama, i da li je moguće da ako je to alergija, toliko dugo traje i tako loše da utiče na psa, i da li je to uopšte alergija... Pritom, da ne zaboravim, oči ne suze prekomerno, nego su iste normalne. Unapred Vam se zahvaljujem na savetu i predlogu, a šaljem vam i slike, gde se vidi gore opisano. Zoran O: Kapci su pokretni nabori kože i drugih tkiva (gornji, donji i treći očni kapak). Građeni su od kože, potkožnog tkiva, vezivnog tkiva u kojem su mnogobrojne žlezde, mišićnog tkiva, a s unutrašnje strane obložene su sluzokožom. Funkcija kapaka je da štite rožnjaču i čitavu očnu jabučicu od isušivanja. Stanje izvrtanja kapaka pri čemu je konjunktiva (vežnjača) okrenuta prema spolja i postaje vidljiva. Usled toga što su otvori suznog kanala okrenuti prema napolje suze ne mogu oticati prirodnim putem i javlja se kapanje suza. Vežnjača (konjuktiva) koja je izvrnuta pocrveni, zadeblja i napokon se ne mogu zatvoriti više. Uzrok može biti grč konjunktiva, disfunkcija orbikularnog očnog mišića uzrokovanog paralizom facijalnog nerva. Uzrok može biti grč kapaka, disfunkcija orbikularnog očnog mišića uzrokovano paralizom facijalnog nerva. Kapci nisu prislonjeni uz očnu jabučicu, i donji kapci zbog svoje težine vise i izvrnu se napolje. Kod starijih pasa najčešći uzrok je nemogućnost orbikularnog mišića da drži kapak. Može nastati i nakon povreda kapaka, kada se stvori ožiljak koji ga vuče na dole, usled dermatitisa, zubnih fistula... Kao genetsku osobinu ovu pojavu srećemo kod pasa rase bernadinac, koker španijela itd. Stanje koje ste opisali kao i zapušen nos može biti posledica i alergijske reakcije i to posebno kada su inhalacioni i kontaktni alergeni u pitanju. Terapija u tom slučaju je simptomatska, a simptomi nestaju nakon uklanjanja alergena. Klinički simptomi su vidljiva, zažarena, otečena i izvrnuta konjunktiva uz pojačano suzenje. Kao posledica toga može da se javi ekcematozni dermatitis kože donjeg kapka i lica. U najtežim slučajevima dolazi do logoftalmusa (nemogućnost pokrivanja rožnjače kapkom) i njene upale. Lečenje se sastoji u uklanjanja primarnog uzroka, a u krajnjem slučaju se radi i hirurška intervencija. Treći očni kapak služi za zaštitu oka (na bulbarnoj strani sadrži sitne limfne folikule, neophodne za stavranje lokalnog imuniteta), ali i za produkciju suza, čime se oko ''brani'' od svih štetnih agensa (prašine, bakterija i sl.). Ponekad se događa da je treći očni kapak izraženiji pa se takvo stanje naziva protruzija trećeg očnog kapka. Ovakvo se stanje uglavnom javlja kao posledica gubitka imuniteta zbog neke druge bolesti. Najčešće se radi o parazitskim invazijama, prolivu, bolestima jetre, nekim virusnim infekcijama ili o tumoru. Dijagnoza se postavlja oftalmološkim pregledom. Ukoliko se radi o povremenoj protruziji, kada se ukloni primarni uzrok (bolest zbog koje je nastala), trebalo bi doći do spontanog povlačenja trećeg očnog kapka, međutim, ukoliko se radi o trajnoj protruziji (koja ometa vid), lečenje je isključivo hirurškim putem.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zdravo, imam jedno pitanje. Da li psi smeju jesti kuvane puževe? Tražim odgovor već neko vreme, molim vas pomozite mi. Pozdrav, Dušan O: Iako se puževi retko kad upotrebljavaju u ishrani psa, oni prestavljaju bezbednu i kvalitetnu hranu za Vašeg psa. Oni su potpuno ekološka i zdrava hrana. Meso puževa je odličan izvor proteina, kalcijuma i gvozđa, uz vrlo malo masnoća i holesterola.  Sve ovo objašnjava zašto su puževi zaista zdrava hrana i zašto se mogu koristiti i za ishranu pasa. Svakako, ukoliko planirate pripremu puževa za ishranu psa neophodno je da budu termički obrađeni.Ukoliko želite da hranite psa kuvanom hranom, onda mu morate posebno pripremati obrok, tako da on u sebi sadrži 60 - 70% mesa, a ostatak čine pirinač i povrće. Kuvanu hranu je teško pravilno izbalansirati, tako da je u cilju prevencije avitaminoza neophodno dodavati vitaminsko - mineralne preparate. Najbolje je hraniti psa gotovom hranom, superpremijum i premijum kvaliteta, jer ste onda sigurni da je obrok pravilno izbalansiran. Ako psa hranite superpremijum hranama, onda ne morate ništa drugo dodavati.Više o ovoj temi možete pročitati u tektovima koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med., pod naslovima: “Kombinacija gotove hrane za pse i kuvane hrane” i “Kuvana hrana”.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Dobila sam psa na poklon, ima čip i papire. Ti papiri su mu kod prethodnog vlasnika koji ju je zlostavljao i sada neće da ih da meni da je prepišem na svoje ime. Zanima me da li mogu da odem kod veterinara i da mi on izvadi papire na osnovu čipa koji je u njoj i da je prepiše na moje ime. I koliko bi me to koštalo? Hvala, Slađana :) O: Vlasništvo nad psima, kao i njihovo obeležavanje i evidentiranje u našoj zemlji propisano je zakonom. Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka (Službeni glasniki RS br.23/12) tačno definiše pojam vlasništva nad životinjom, kao i ulogu Pasoša kao zvaničnog dokumenta o identifikaciji pasa i mačaka.Zakon o dobrobiti životinja član 5/18 tačno definiše zlostavljanje životinje.  Ako postoji sumnja da se sprovodi zlostavljanje životinje morali biste slučaj da prijavite Komunalnoj policiji i da se njihovom intervencijom neodgovoran vlasnik liši vlasništva nad psom i adekvatno kazni. Što se tiče prenošenja vlasništva nad psom, morali biste da se obratite Odseku za Veterinarstvo u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede da bi se prenošenje vlasništva uradilo u skladu sa zakonom. Izdavanje novog pasoša za već obeleženog psa koji ima pasoš od strane veterinara je protivzakonito, i najbolje je da se obratite nadležnim institucijama kako bi Vam oni jasno ukazali na postupak koji je neophodan i u skladu sa zakonom u Vašem slučaju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Da li je moguće da pas koji je sterilisan ima nagon za parenje i obeležavanje teritorije? Sterilisali smo ga čim je došlo vreme za to i sad posle godinu dana kad smo u šetnji non-stop zapišava), a što se tiče nagona primetila sam da hoće da naskoči na pse i da se onako "giba" ako me razumete. Pozdrav, Dijana O: Navedeno ponašanje nije neuobičajeno za kastrirane mužjake. Vrlo rano psi nauče da određeno ponašanje prija, te se kastracijiom u većini slučajeva ne može apsolutno ukloniti seksualno ponašanje. Međutim, kod kastriranih životinja, ova vrsta ponašanja nije uslovljena dejstvom polnih hormona, već je posledica igre, ili dosade. To znači da dresurom možete uticati na suzbijanje nepoželjnog ponašanja. Svaki put kad pas počne da se ponaša na neprihvatljiv način, potrebno je izreći glasovnu komandu, koja će za posledicu imati prekid takvog ponašanja. Metodom nagrade i kazne usmeravajte psa. Budite dosledni. Vrlo je bitno da mu tokom dana pružite prilike za dosta fizičke aktivnosti. Aktivan pas, koje je mentalno i fizički dovoljno angažovan je mnogo mirniji i poslušniji. Što se tiče obeležavanja teritorije, kastracija ne mora obavezno usloviti prekid ovakvog ponašanja. Mirisne informacije koje se nalaze u urinu pasa nisu interesantne samo polno zrelim životinjama, već svim jedinkama, počev od šteneta do starog psa. Ostavljanje urina i izmeta je način komunikacije pasa svih kategorija.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imam pekinezera starog deset godina. Pre dva dana imao je operaciju srednjeg uha. Nažalost, ta cela strana lica mu je obrijana. Meni je jako teško tako da ga gledam, jer je on jedan divan pas, sa prelepim krznom. Moje pitanje je koliko je vremena potrebno da se pas oporavi i da dlaka izraste? O: Obrijano operaciono polje je veoma važan preduslov za uspešnu operaciju bez komplikacija bakterijskim infekcijama. Kod tako delikatne operacije to je bilo neophodno i estetika je u drugom planu. Brži rast dlake možete pospešiti nekim preparatima kao npr. Cani Derm ulje koje se lokalno aplikuje na kožu ili neki suplementi hrani kao npr. Viacutan plus, Pet Phos-Sogeval, perle i tablete koje se daju oralno.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam pekinezera starog 7/8 godina, ima epilepsiju. Kašlje u zadnjih 2 meseca. Pre je primala inekcije i pomogle su joj, a sad ništa ne pomaže i ne prestaje. Kad kašlje kao da će da povrati. Hvala unapred na odgovoru, Dragoslav O: Kašalj je zaštitni refleks organa za disanje, koji nastaje kao posledica nadražaja tzv. tusigenih zona koje se nalaze duž ždrela, grkljana i velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminiše sluz, produkti zapaljenja i čestice koje draže. Prilikom kašlja prvo dolazi do udaha, zatvaranja glotisa, kontrakcije ekspiratorne muskulature što dovodi do porasta pritiska u lumenu disajnih puteva. Glotis se zatim otvara i dolazi do eksplozivnog izbacivanja vazduha uz prateći specifični zvuk. Kašalj može biti početni simptom oboljenja sistema organa za disanje ili simptom koji može ukazati na neko od oboljenja srca, kolapsa traheje, simptom nekog infektivnog oboljenja itd. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja i drugo. Treba razlikovati kašljanje od kijanja, jer ovi slični znaci mogu da se jave kod rinitisa (upale sluzokože nosa), sinuzitisa (upale sinusa) i regurgitacije. Kod kijanja se javlja snažna eksplozija bez otvaranja usta, dok kod kašlja su usta obično otvorena. Postoji jak, eksplozivan i suv kašalj koji se javlja kod: iritacije ždrela, grkljana, kod virusnih infekcija (zarazni kašalj, štenećak..) i takav kašalj je obično bolan. Vlažan ili produktivan kašalj se karakteriše uvek prisutnim sluzavim sekretom u iskašljanom sadržaju i na taj način pomaže čišćenje respiratornih puteva. Javlja se kod alegrija, zapaljenja pluća,plućnog edema... Mek i povremen kašalj je obično rezultat plućnih bolesti ili slabosti srca. Noćno kašljanje je često udruženo sa slabošću srca i kolapsom traheje. Kašalj kardiološkog porekla može biti opasan, a prate ga i drugi simptomi kao što su: kunjavost psa, smanjena radna sposobnost, brzo zamaranje. Kašalj koji se javlja pri vežbanju i uzbuđenju životinje obično je vezan za iritaciju i zapaljenje grkljana, dušnika i bronhija. Ponekad se dešava da kašalj bude uporan, da dugo traje, čini životinju uznemirenom i neraspoloženom i dovodi do iscrpljenosti. Moguće je i širenje infekcije vazdušnim putem koje se obično dešava pri kontaktu (u šetnji, međusobnom njuškanju, igri...). Psi malih rasa u starijim godinama mogu imati hronične opstruktivne bolesti pluća ili hronične bolesti srčanih zalistaka. Kod velikih rasa u starijim godinama, česte su slabosti srca i pneumonije. Kašalj koji se javlja tokom jela može da ukaže na eventualni problem sa jednjakom ili opstrukcijom gornjih disajnih puteva. Brektanje, šištanje i hropac kod psa mogu biti opasni jer su suženi putevi u plućima ili je prisutna alergija, a pas pokušava da izbaci malu količinu pene koja ga guši. S obzirom da je Vas ljubimac pod specifičnom terapijom antiepilepticima, a uzroci kašlja su mnogobrojni, savetujem Vam da uradite komletan pregled psa, kako opšti klinički, tako i da uključite i druge metode pregleda po potrebi prvenstveno Rtg pluća i srca, a zatim i ostalo.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jedno pitanje, rekli su mi da su barene girice dobre za pse, ja imam nemačkog ovčara, ženku, staru 7 meseci, teška je oko 23-24 kg, interesuje me da li ja smem njoj to da dajem, i ako smem koju količinu dnevno da joj dajem? Pozdrav, Srđan O: Pas je po svojoj prirodi svaštojed, odnosno primarna hrana mu je hrana animalnog porekla, kojoj će uvek dati prednost naspram hrani biljnog porekla. Psi imaju oko sedam puta manje osetljivih papila na jeziku od čoveka, pa mogu da pojedu uglavnom sve što bi moglo da sadrži hranjive materije. Pre nego što se odomaćio među ljudima, pas je sam lovio svoju hranu, međutim danas smo mi ljudi odgovorni za njegovu ishranu. Pravilno uravnotežen i hranjiv obrok obezbeđuje našim ljubimcima kvalitetan, zdrav i dug život. Hrana mora da sadrži sve potrebne hranjive materije kako bi se podmirile potrebe organizma za energijom, vitaminima i mineralima, što se razlikuje s obzirom na starost psa, kao i na njegovu aktivnost. Hranjive materije ne samo što moraju biti zastupljene u ishrani u određenim količinama, već moraju biti i u pravilnim razmerama. Preci pasa su se hranili čitavom lovinom, odnosno nisu jeli samo meso, već i sadržaj creva, unutrašnje organe, kosti, kožu i dlaku pa su na taj način mogli da osiguraju sve potrebne hranjive materije. Dakle, ishrana bazirana isključivo na mesu (kojeg danas čine isključivo mišić životinje) nije dovoljna. Hrana pripremljena kod kuće zahteva najviše vremena i pažnje, pa bi trebalo da dobro poznajemo pseće potrebe s obzirom na starost i aktivnost psa, potom koja je količinska potrebnih dnevnih hranjivih materija i kojim namirnicama mu to možemo pružiti. Upravo zato je dehidrirana hrana najbolji izbor za ishranu psa. U procesu proizvodnje dehidrirane hrane, ne dolazi do gubitka termolabilnih vitamina i drugih važnih elemenata. Dehidrirana hrana i mehanički čisti zube psa, pa na taj način psi imaju manje zubnih naslaga i kamenca, čime je osigurana oralna higijena i zdravlje usne šupljine. Uz dehidriranu hranu možete dodati svežu hranu kao što je riba, meso, povrće itd. Ali i pored toga, dehidrirana hrana mora biti obavezno svakodnevno zastupljena u obroku psa. Riba je lakosvarljiva namirnica, ne opterećuje probavni sistem, a izvor je dugolančanih masnih kiselina, joda i selena. Jedne od najvažnijih masnih kiselina koje poseduje riba su omega 3 i 6 masne kiseline, koje deluju protiv upala, štite kardiovaskularni sistem, redukuje nivo masnoća u krvi, čine dlaku sjajnijom i čvršćom, a osiguravaja i zdraviji izgled kože. Ribu možete davati 1 - 2 puta nedeljno, kuvanu ili sirovu. Možete koristiti gotovo sve vrste riba, što podrazumeva i girice, a psu je možete ponuditi sa kostima ili bez. Ukoliko se Vašem psu svidi riba, preporučujem Vam Alleva Fish & Rice, dehidriranu hranu koja sadrži prvoklasnu haringu, kao izvor omega 3 i 6 masnih kiselina, koje dlaku čine sjajnom i zdravom.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li smem da sama šišam šiške mom shih tzu-u ? Srdačan pozdrav, NađaO: Šišanje i higijena dlačnog pokrivača je veoma bitna kod dugodlakih rasa pasa. Redovno češljanje i povremeno šišanje onemogućava stvaranje pogodnih uslova za razvoj bakterija i kožnih oboljenja. Preporučujem Vam da tretman šišanja i dubinskog pranja omogućite svom psu kod profesionalnih frizera jednom do dva puta godišnje, ako možete sami da sprovodite svakodnevnu higijenu. Što se tiče šišanja dlačica oko očiju, veoma je bitno da se i one redovno skraćuju kako ne bi iritirale rožnjaču oka i kako ne bi dovele do njenog oštećenja. Ako ste dovoljno spretni, možete to i sami raditi po potrebi.U ponudi Pet Centra imamo veliki izbor četki i češljeva, kao i pribora za šišanje, mašinica i makaza, kao i veliki izbor šampona i preparata za negu dlake kod pasa.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam iskustva sa psima, imao sam 2 nemačka ovčara, i trenutno imam jorkširskog terijera. Pre par dana sam video psa rase tibetanski mastif, oduševio sam se, iako je tek u 5 mesecu života. Interesuje me otprilike sve o ovoj rasi. Želim velikog psa koji vreme provodi u dvorištu, znam da su oni po prirodi malo agresiviniji prema strancima ali me interesuje njihovi zahtevi. Da li bi se slagao sa mojim jorkširskim terijerom i da li bi se jorki slagao sa njim, njihovi zahtevi sto se tiče ishrane, šetnje, prostora, dresure, održavanja ( zbog linjanja, dlake itd.)? Pozdrav, AleksandarO: Tibetanski mastif je pas krupnih kostiju. Široka, masivna glava klinastog je oblika i završava se širokom i zatupastom gubicom. Njuška je velika i crna, oči male, tamnosmeđe. Uši su trouglastog oblika, debele kože i viseće. Dužina tela je samo malo veća od visine, tako da tibetanski mastif deluje četvrtasto. I njegove noge su dosta krupne i snažne. Širok rep tibetanski mastif nosi savijen iznad leđa. Tibetanski mastif je zaštitnički nastrojen pas, ali je u ponašanju odmeren, miran i pažljiv. Dostojanstven je i odan porodici, naročito deci (koje tretira kao stado koje štiti), a nepoverljiv prema strancima. Hrabar je i neustrašiv, svojeglav i odlučan, ali sa željom da ugodi gazdi. Strpljiv i veoma inteligentan, ovaj pas je odgajan da preuzme incijativu. Pošto u prošlosti nije imao blizak kontakt sa ljudima, neophodan je trening i strpljenje da se ovaj pas temeljno socijalizuje. Trening mastifa mora biti uravnotežen, bez vike i batina, jer će pas inače terati inat. Kuje imaju samo jedno teranje tokom godine, dok ostale rase obično imaju dva. Ne preporučuju se za život u stanu. Da biste ga zadržali bez vezivanja, potrebna je dva metra visoka ograda. Noću ga treba držati u kući, jer u njegovoj je prirodi da noću laje napolju. Krzno je veoma gusto, dlaka je srednje dužine. Oko vrata se formira gust okovratnik od dugih, tršavih dlaka, koji na glavi prelazi u krunu. Krzno je najčešće crno, sa zlatnim ili žuto-smeđim belezima, ali može se javiti i u boji čokolade, sivoj, zlatnoj, krem ili riđoj. Tibetanski mastif mora umereno da vežba, jer se preterana aktivnost loše odražava na njegove teške kosti. Više voli šetnju kroz šumu ili park od jurcanja za loptom. Treba ga redovno četkati. Ovaj pas dlaku odbacuje jednom godišnje, kad četkanje mora trajati bar pola sata svakoga dana. Pošto se radi o gigantskoj rasi trebalo bi ishranu prilagoditi potrebama rase i da bi obezbedili pravilan rast i razvoj koristite hranu za štence do 2 godine starosti. Energetske potrebe variraju tokom života psa. Štenci tokom faze intenzivnog rasta, fizički aktivni psi, kao i kuje u laktaciji imaju povećane energetske potrebe. Džinovski psi, na žalost, nemaju dug životni vek, žive u proseku 7 - 9 godina. Starosne promene kod ovih pasa mogu da se primete relativno rano u životu. Praksa je pokazala da džinovski psi imaju osetljivo srce i da je rizik od bolesti kardiovaskularnog sistema izuzetno veliki, naročito u kasnijem uzrastu. Odgovarajuća ishrana, koja uzima u obzir sve specifičnosti ovih rasa pasa, može u velikoj meri da pomogne u smislu održavanja vitalnosti i zdravlja. Tokom prvih osam meseci života, štene džinovske rase raste izuzetno brzo i u tom uzrastu dostigne 50% svoje odrasle težine, već sa 5 meseci starosti. U tom uzrastu koštani sistem je dostigao 80 - 90% veličine koštanog sistema odraslog psa. Međutim digestivni sistem se ne razvija tako brzo tokom rasta i zbog te činjenice kao i zbog njegovog ograničenog kapaciteta neophodno je pažljivo birati hranu u toj (prvoj) fazi rasta. Druga faza rasta, koja traje od 8. meseca do 18 - 24. meseca, predstavlja u stvari fazu konsolidacije čitavog organizma i razvoj mišićne mase (to je u stvari faza telesnog sazrevanja psa).

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, obraćam Vam se ovim putem jer sam očajna u vezi problema koji moj pas ima. On je bishon frise i star je godinu i devet meseci. Njegov problem se javlja tako što smo mu pronašli više krpelja i veterinar nam je preporučio da ga okupamo sa šamponom (ampulom) koju nam je on dao. Taj šampon je nagrizao malu ranicu koju je on imao na stomaku. On počinje da liže tu ranu i to traje neko vreme posle toga liže predeo zadnje butine. Svo to vreme posećujemo veterinara i on ne zna šta se dešava. Svrab postaje sve gori češe njušku o zid i povređuje se. Takođe, nosio je i kragnu ali iz dana u dan sve više pati. Radimo bris rane koju je napravio sam sebi  i odlazimo kod drugog veterinara. On tvrdi da je upala analnih žlezda (pritom pas ima urednu stolicu), cedi ih, daje mu antibiotike, kortikosteroide...Posle toga bio je  miran najviše tri nedelje i opet počinje da se liže na istom mestu i pravi rane sam sebi. Veterinar mu cedi žlezdu ali ima jedna kap. Daje mu inekciju antibiotika i na tome ostaje. Noćima sedim i čitam o problemima pasa i ne mogu da naiđem na ništa slično.Molim vas da li imate iskustva sa ovakvim slučajevima? Ja sam očajna i ne mogu više da ga gledam kako se pati. Srdačan pozdrav, Biljana O: Intenzivno lizanje kod pasa može imati više uzroka, i iz tog razloga morate biti sistematični prilikom otkrivanja uzroka, a za to vreme morate prekinuti začarani krug lizanja kod Vašeg psa primenon hirurške kragne ili na neki drugi način, i primenom određenih lekova koji će smanjiti svrab kod psa i sprečiti infekciju kože. Dermatitis kod psa može da se javi kao alergijske reakcije kože izazvane alergenom iz okoline, a to mogu biti hemikalije koje dovode do kontaktnog dermatitisa (nešto sa čim životinja često dolazi u kontakt: prostirke, ležaljke,omekšivači , deterdženti, neodgovarajući šamponi, sredstva protiv parazita itd.), zatim alergija na hranu, tačnije alergija na neke sastojke u hrani kao što su određeni proteini (govedina, piletina, mlečni proteini itd.), žitarice (hleb), neki konzervansi hrane i drugo. Kod životinje mogu postojati atopijski dermatitisi kada reaguje na grinje iz prašine, duvanski dim, polen nekih biljaka, trava itd. Veoma često se kao posledica češanja i lizanja pasa navode i upale paraanalnih žlezda (ukoliko se ne prazne pravilno kada je stolica psa meka ili su izvodni kanali žlezda fizioloski suženi, ili je došlo do njihove infekcije i upale). Alergije kože se javljaju kao posledica na ujed buve, prisustvo crevnih parazita i drugo. Takođe je moguće da psihičko stanje psa dovede do ponašanja koje može dovesti do sličnih posledica iritacija kože. Prekomerno lizanje jednog mesta na nozi dovodi do iritacije kože, što postiče psa na ponovno lizanje, pa tako dobijamo zatvoreni krug. Stalno lizanje dovodi do privremenog olakšanja svrabeža, ali isušuje i iritira kožu, čime se dovodi do pogoršanja celokupnog stanja. Treba naglasiti da je uobičajeno lizanje psa tokom dana, u kraćem periodu, normalna pojava jer oni žele da svoje krzno održe čistim. Pojačano, prekomerno ili opsesivno - kompulzivno lizanje predstavlja promenu u odnosu na do tada uobičajeno, svakodnevno i normalno ponašanja. Često ga prati i promenjen apetit, način konzumiranja hrane i pijenja vode, igranja i interakcije s vlasnikom i drugim psima. Opsesivno - kompulzivni poremećaj kod pasa (OCD) je neuobičajno ponašanje koje je usmereno na uništavanje predmeta, lajanje bez povoda, griženje i lizanje (pretežno nogu, no i drugih delova tela) ili stalno kopanje, jurnjava za vlastitim repom... OCD se često manifestuje kod pasa koji su pod stresom, napetosti ili im je dosadno, a može biti i nasednog karaktera. Provođenje mnogo vremena u igri i dugim šetnjama oslobađa psa od stresa i depresije, a takođe i više vremena provedenog s vlasnikom daje pozitivne rezultate. Igru treba shvatiti kao ozbiljnu aktivnost koja psa čini srećnijim i važna je, nezavisno od starosti psa. Kako bi otkrili stvarni razlog lizanja Vašeg psa neophodno je da u kontaktu sa veterinarom otklonite sve moguće uzroke, i da hranite psa kvalitetnim hipoalergijskim granulama (Brit care,Royal canin,Hills), redovno čistite psa protiv crevnih parazita, stavite mu zaštitu protiv buva, prilikom kupanja psa koristite medicinske šampone koji smanjuju alergijsku reakciju na koži psa i smanjuju svrab kod psa.Veliki izbor kvalitetne hrane, antiparazitika, medicinskih šampona, dodataka ishrani mozete naći u prodavnicama Pet centra.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Pozdrav, imam malu ženku nemačkog ovčara ( majka dugodlaka, a otac kratkodlaki) staru 4 meseca, i jos nije digla uši. Zanima me da li će dići uši i kad?! Jedno uvo joj stoji kako treba, a jedno malo zabacuje na stranu. Šta da joj dajem da bi digla uši. Čula sam o potpori za uši, da li bi to pomoglo? Hvala ! :D Miloš O: Vaše štene se nalazi u periodu zamene mlečnih zuba stalnim. U ovom životnom dobu su povećane potrebe organizma za kalcijumom i fosforom, pa je neophodno obratiti pažnju na pravilnu ishranu psa i pravilan izbor vitaminsko-mineralnih dodataka. Vaš pas spada u pse velikih rasa, čiji se rast završava sa 18-20 meseci. Uravnotežena ishrana podrazumeva dovoljnu količinu svih materija, posebno gradivnih u svakodnevnim obrocima. Hrane superpremium kvaliteta obezbeđuju sve potrebe organizma, pa tako i potrebe u kalcijumu i fosforu. Odgovarajuća ishrana, koja uzima u obzir sve specifičnosti ovih rasa pasa, može u velikoj meri da pomogne u smislu pravilnog rasta i razvoja psa. Hrana za velike rase, za razliku od hrana namenjenih za male i/ili srednje pse, sadrži hondroitin i glukozamin, materije koje utiču na bolji kvalitet zglobnih hrskavica i na taj način štite lokomotorni sistem Vašeg šteneta još od najranijeg uzrasta. Glukozamin i hondroitin deluju zaštitno na strukturu vezivnog tkiva (tetive, ligamenti, zglobna hrskavica, diskovi). Ukoliko štene hranite gotovim hranama superpremijum kvaliteta obezbeđujete harmoničan razvoj koštanog sistema i mišića zahvaljujući ravnoteži: energetska vrednost / količina proteina, kalcijum/fosfor. Hrane koje se preporučuju su: Brit Care - Large Breed, Hill's Science Plan "Puppy Large Breed", Royal Canin - za početak bih preporučila "Maxi junior", Alleva , Purina Pro Plan, Trainer, Cibau... Sve ove hrane se nalaze u ponudi Pet centra. Očigledne prednosti hrane superpremijum kvaliteta za velike rase su te što obezbeđuju povećan nivo omega - 3 masne kiseline, DHA kiseline iz prirodnih izvora koja obezbeđuje optimalan razvoj retine i bolji vid, a važna je takođe za razvoj mozga, L - karnitin koji omogućava pravilan rast mišića i jače kosti. Esencijalne masne kiseline pomažu zdravu kožu i dlaku, antioksidanti jačaju imunološki sistem. Količina granulirane hrane koja je potrebna psu tokom dana zavisi od toga koju hranu koristite (svaki proizvođač na pakovanju navodi koja količina hrane je potrebna psu). Prateći tabele, dnevni obrok obezbeđuje sve što je potrebno psu za pravilan rast i razvoj. U periodu od 3-8 meseca varira količina kalcijuma u krvi, pa samim tim i način na koji pas drži uši. Naime, kalcijum i fosfor igraju ulogu u otvrdnjavanju hrskavice ušne školjke. Ukoliko su navedeni minerali zastupljeni u odgovarajućoj količini, hrskavica će otvrdnuti. Mišići vezani za lobanju i ušnu skoljku podižu ušnu školjku u pravilan položaj. Ponekada pas ispravi uši, zatim mogu naizmenično da padaju, ali sve se to smatra fiziološkim u dobu izmene zuba. Ništa, sem ishrane kvalitetnom hranom nije potrebno preduzimati u navedenom periodu. Ukoliko se pas hrani kuvanom hranom ili hranom premijum kvaliteta, nadoknadu kalcijuma i fosfora možete obezbediti putem vitaminsko-mineralnih preparata u obliku tableta ili praha. Ukoliko se psu uši ne podignu do 7. meseca starosti, neophodno je potražiti pomoć veterinara, tj. učvrstiti uši, kako bi ono stalno bilo u ispravnom položaju. U ovom starosnom dobu u kojem je Vaš pas, nije potrebno koristiti potporu za uši. Potpora stoji 14 dana, nakon čega se skida sa ušiju.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Planiramo nabaviti psa i potrebna nam je Vasa pomoć u izboru. Naime, izbor budućeg psa zasnovali smo na bazi nekoliko faktora: veličini, lakoće održavanja higijene (linjanje), potencijalnim zdravstvenim problemima, potrebom za dnevnim aktivnostima i, naravno, izgledu. Kako nas je u porodici troje, to svako od nas ima favorita, te smo sada u fazi prikupljanja podataka gde će i najmanja razlika prevagnuti. Zbog toga Vas molim da mi kažete neke dobre i loše strane ovih rasa: bigl, baset, havanezer i chau chau. Unapred zahvalan na Vašem vremenu, Miloš sa porodicom O: Svakako je samo Vaša odluka koju rasu psa ćete izabrati za Vašeg budućeg ljubimca, s obzirom da je svaka rasa psa posebna na svoj način, ali ću ovde izložiti osnovne karakteristike ovih rasa koje ste naveli, pa se nadam da će Vam to pomoći prilikom odabira budućeg ljubimca. Bigl je lovačka rasa psa koja je, prema Međunarodnoj kinološkoj organizaciji, pozicioniran kao mali gonič i tragač po krvi. On je robustan i kompaktan pas koji je svojom konstitucijom prilagođen lovu, pre svega lovu na zečeve. Bigl se po svojoj telesnoj građi nalazi na granici između pasa malih i srednjih rasa, a postiže visinu do grebena 33 - 40 cm i težinu od 8 - 16 kg. Oči su mu velike i smeđe ili boje lešnika, a uši dugačke, nežne strukture i obešene. Telo je čvrsto i zbijeno, sa mišičavim, ravnim leđima i dubokim grudnim košem. Dlaka mu je kratka i gusta, a rep umereno dugačak i postavljen visoko na leđima. Boja dlake je u većini slučajeva trobojna. Nega takve dlake je jednostavna, jer ne zahteva veliku pažnju. Za održavanje kratkodlakih pasa je dovoljno redovno četkanje. Lobanja bigla je lagano zaobljena, a nos mu je širok sa velikim nozdrvama. Po mogućnosti, nos je crno pigmentiran. Međutim, dozvoljene su i slabije pigmentirani, pogotovo kod svetlijih predstavnika ove rase. U slučajevima nedovoljne pigmentacije, tj. depigmentacije ili pogrešnih pigmentacija nosa, iste se neretko smatraju greškom. Po prirodi, ovaj pas je pas čopora, pas koji voli da se oglašava lavežom i kojem je potrebno puno kretanja. Poslednjih decenija sve više je porodični pas. Ovo je pas koji je prema ljudima prijateljski raspoložen, koji voli decu i veseo je, dobre naravi i ne pokazuje agresiju. Psi rase bigl su skloni upali spoljašnjeg ušnog kanala, prolapsusu trećeg očnog kapaka, epilepsiji, hipotireoidizmu, srčanim oboljenjima, kao i oboljenjima intervertebralnih diskova. Prosečan životni vek im je oko 13 godina.Čau - čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući, jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu se ipak stavi do znanja da ste vi vođa, a on podređeni. Odgovora mirnim osobama, jer ne zahteva duge šetnje, niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre kao što su bacanje loptice, "aport", preskakanje prepona itd., ne spadaju u igre čau – čau-a, a takođe i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu "veze" sa uzajamnom vernošću za ceo život. Čau - čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran, jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost. Čau - čau je pas vrlo čist i bez mirisa. Vrlo retko laje i to obično u slučaju potrebe. Rođeni je čuvar i tome ga ne treba posebno učiti. Ima raskošno krzno tako da svojom pojavom podseća na lava. Čau - čau ne voli vodu. Ovoj rasi izuzetno mučno pada plivanje, jer mu tada krzno puno oteža od vode, pa se može čak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godišnje, mada ni to nije neophodno, jer se čau - čau sam liže i pere kao mačka. Jednostavno, ovaj pas voli da bude čist i uredan. Čau - čau je veoma snažan i mišićav. Veoma je ponosan i gord pas. Najčešća oboljenja kojima je podložna ova rasa psa jesu koronarna arterijska bolest i entropija, a primećeno je da povremeno oboljevaju i od renalne kortikalne hipoplazije. Bolesti koji se skoro nikad ne javljaju kod ove rase psa jesu displazija lakta, katarakta, distihijaza, perzistentna membrane zenice, torzija želuca, spojene nozdrve, iščašenje kolena, produženo nepce. Predlaže se da se kod čau - čau testiraju kukovi, laktovi i oči, s obzirom da su ovo osetljivi delovi tela kod ove rase psa. Životni vek čau – čau je 8 – 12 godina. Havanezer je rasa psa koja se vrlo brzo uklapa u gotovo svačiji život. To je mala rasa, duge svilene dlake, čvrste građe. Osim što je havanezer prelepog izgleda, ima i izuzetnu narav. Živahan je psić, vesele naravi koji je uvek raspoložen za igru. Svoga je spreman da vlasnika zabavlja koliko god treba, i pri tome vidno uživa. Havanezeri su vrlo inteligentni i brzo uče. Ono što nauče, srećno i ponosno će Vam ponavljati koliko god puta ćete to od njih tražiti. Zanimljivo je da su havanezeri jako strpljiva rasa s jedne strane, a s druge strane su izuzetno živahna i vesela rasa psa. U zavisnosti od tipa krzna, zahtevaju uobičajeno četkanje ili profesionalnu negu (šišanje). Takođe je neophodna redovno higijena ušiju. Dentalna higijena je takođe važna, da bi se sprečio nastanak karijesa i u kasnijem uzrastu gubitak zuba. Osetljivi su na ektoparazite, skloni kožnim problemima, infekcijama ušiju, srčanim problemima i displaziji kuka. Rana socijalizacija i obuka se preporučuju. Nekada nije lako obučiti ga i dresirati. Pri obuci i treningu ovih pasa morate biti čvrsti, odlučni, nepokolebivi, jasni, istrajni, strpljivi i dosledni. Mada je generalno zdrava rasa, glavni zdravstveni problemi su im alergije. Ponekad su povezane sa insektima ili sa hranom, ali najčešće su u pitanju promene godišnjih doba, obično proleće i jesen, povezano sa respiratornim organima.Baset je veoma okretan pas. To je dobar gonič zečeva, srndaća, kunića, čak i divljih svinja. Tvrdoglav je i mora se vaspitavati sa autoritetom. Baset je mio i umiljat saputnik, veoma nežan prema deci. Ima veliku i proporcionalnu glavu, sa kupolastom lobanjom i veoma izraženom potiljnom kvrgom. Koža je opuštena, duboko izborana iznad luka obrva kada je glava spuštena. Nos je taman i najčešće crn, sa velikim, jako otvorenim nozdrvama. Može biti i boje jetre, u skladu sa bojom dlake. Tamne usne obešene su ka napred i nazad, dajući njušci četvrtast izgled. Oči su smeđe, blago upale, sa vidljivim crvenilom. Pogled im je tužan i zamišljen. Baršunaste uši su duge, postavljene nisko i nazad i vise u naborima, blago se savijajući unutra. Vrat je snažan, pravilno dug i dosta savijen, sa veoma izraženim podbradkom. Prednje noge su kratke, snažne i masivne. Na dubokim i punim grudima ocrtava se ispupčena grudna kost. Leđa su prava, a zadnji deo tela jako mišićav. Rep koji se nastavlja na kičmu je blago savijen i nosi ga veselo. Dlaka je kratka i glatka, gusta i uglavnom bele i braon boje, ali su dopuštene sve tipične boje goniča.Zdravstveni problemi mogu se uglavnom javljaju kod baseta su hromost prednjih nogu, opsesivno-kompulzivni poremećaj, entropija, ektropija, eksterni otitis, bolest međupršljanskog diska, glaukom, vonvilebrandova bolest, pseća trombopatija, torzija želuca, a primećeno je da povremeno imaju problema sa iščašenjem kolena. Manji zdravstveni problemi kod njih mogu biti ciste i infekcije šapa.Preporučeni je da se kod ove rase testiraju oči i krv, koji su kod njih izuzetno osetljivi. Životni vek baseta jeste 8 – 12 godina. Takođe, ova rasa psa je sklona gojaznosti, što predstavlja dodatni problem, zbog česte bolesti međupršljanskog diska.