mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd


P: Komšinica ima psa, malog rasta, oko 5 godina, inače kućni pas ali ga ona drži napolju, dugačke dlake. Juče oko 11 prepodne je zacvileo, zavijao, šta sve nije i odjednom pao i ostao bez svesti. Komšinica ga je odmah umila i osvežila sa vodom i on se povratio nekako. Nije bio raspoložen i samo je kunjao. Oko 5 popodne opet isto se desilo, zacvileo je jako i opet pao. Komšinica ga je opet osvežila i opet je došao k sebi. Tad je počeo i da zabacuje u stranu, nije mogao normalno da hoda. Onda opet oko 11 uveče isto, zacvileo, ne znam da li je pao, nisam mogla da ga vidim, komšinica je spavala. I evo upravo pre pola sata je pojurio mačku i kad se vraćao zabacivao u stranu i opet pao, ovog puta nije izgubio svest, samo je zavijao kad je pao. Šta može biti u pitanju? I da, pas je vezan gde nema hlada, samo sunce. Takođe, pun je krpelja, niko ga ne čisti  i stalno se češe i cvili. Da nije zbog sunca, krpelja ili možda moždani udar ili tako nesto? Marina

O: Neophodno je da psa što pre odvedete na veterinarski pregled, kakao bi se ustanovio uzrok, postavila dijagnoza i što pre započela terapija.

Ovim putem zaista nije moguće znati o čemu je reč. Ono što prvo treba da uradite je da psa što pre sklonite sa sunca, kako bi se izbeglo njegovo direktno delovanje.

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi - odnosno uticaju toplote sunca. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo prvenstveno štiti najvažnije organe - kao što je mozak. Telo će pokušati rashladiti mozak, na način da se što više hladne krvi uputi u glavu. Posledica ovoga je da kapilari u mozgu nabreknu i mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja volumena. Simptomi ovakve pojave su slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni.


Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu završiti dugotrajnom nesvesticom i trajno narušiti zdravlje - a na kraju, može dovesti i do komatoznog stanja i završiti smrću. Simptomi sunčanice su najčešće osetno povišena telesna temperatura, nemir, smušenost, problem sa vidom, malaksalost, omamljenost, raširene zenice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i brzo.
 
Životinju treba smestiti u hladovinu, rashladiti laganim polivanjem vodom (ne naglim pljuskanjem iz kante), te stavljanjem hladnih obloga ili kese sa ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati u normalu. Životinju je potrebno skloniti u zamračenu i prohladnu prostoriju, u mirno okruženje.


Takođe simptomi koje ste naveli mogu da ukažu i na epilepsiju. Postoji više definicija i klasifikacija epilepsije. Epilepsija je samo određen i karakterističan način reakcije mozga na različita patološka stanja, dakle epilepsija je samo simptom nekog oboljenja.
 
Očituje se napadima gubitka ili poremećajima svesti, motornim simptomima kao što su grčevi, kao i vegetativnim simptomima kao što su slinjenje, povraćanje, nekontrolirano mokrenje i defekacija.


O epilepsiji možete pročitati u teksu “Epilepsija” koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., i u odgovoru Ane Jovanović, dr. vet. med. : “Napadi epilepsije”.

O moždanom udaru pisala sam u sledećem teksu: “Moždani udar”.

OZNAKE: