Pitajte Veterinara

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imama problem sa nimfom, imala je kao neku izraslinu na nogi, podsećala je na krastu, crne boje, sa donje strane, pa joj je to otpalo, al joj je ostao mali crni kružić, vidi se da ga noga boli i ne oslanja se na nju. Da li možete da mi preporučite neki lek koji bi mogla da joj dam? Hvala, Jelena О: Samo na osnovu podataka koje ste nam poslali ne mogu zaključiti tačno o čemu se radi. Naime, potrebna je detaljna anamneza kako bi sa sigurnošću mogla da odredim da li je kod Vaše nimfe došlo do povrede noge ili se ipak radi o nekoj upali bakterijske ili gljivične prirode.Prilikom opisa bitno je napomenuti da li se izraslina nalazi sa donje strane kandže, kao i veličina izrasline, koliko je brzo rasla, da li je u pitanju krasta ili kompaktno tkivo... Naime, nimfa prenosi svoje izmet s poda na prečke, gde se one osuše, a prečke postanu hrapave i oštre. Zbog toga im je potrebno češće očistiti noge jer se ispod prljavštine stvaraju upale i otoci. Potrebno je u kavez postaviti četvorougaonu prečku širine 1,5 do 2 cm, kojima su gornji uglovi izglađeni, a prečke je potrebno stalno čistiti.Od prljavštine hrapavih prečaka stvaraju se čvorovi, slični ljudskim kurjim očima, koje je potrebno omekšati maslinovim uljem i ukloniti šiljastim drvcem (npr. čačkalicama).Kako bi se sprečio nastanak ovakvih krasta, nimfi je potrebno češće oprati nožice čistom mlakom vodom u koju kapnemo nekoliko kapljica joda. Uvek treba da pazimo da se nimfa ne prehladi pri kupanju.Nimfama često raste na nogama nova koža pre nego što se stara oljušti. To uzrokuje jake bolove tokom kretanja. Na zglobovima se opažaju otoci i upale pa ptica sedi mirno, žalostno i ne peva. U tom slučaju potrebno je da premažemo ptici stare žuljeve maslinovim uljem kako bi omekšale, a nakon 10-ak sati oprezno ih uklonimo, što ne može bez boli. Nimfa nakon toga ne može da stoji na nežnoj kožici svojih kandži, pa je potrebno da je stavimo u kavez iz koje sklanjamo prečke i pesak, a na pod u kavez stavimo debeli sloj upijača. Nožice mu možemo povremeno mazati rastvorom alauna u vodi, a potom, kada se osuše, premažemo s malo glicerina. Ponavljamo nekoliko dana.Nožice treba redovno oprati mlakom, sapunastom vodom.Takođe može biti u pitanju i povreda, ukoliko je ptičica zaglavila negde nogu.O povredi noge kod ptice možete pročitati u tekstu pod naslovom Povreda noge.Izrasline koje se najčešće javljaju su tumori, apscesi i hematomi. Tumori ili neoplazije su izrasline koje nastaju kao rezultat izmenjenih ćelija, koje imaju tendenciju nepravilnog i progresivnog rasta. Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlika između njih je u agresivnosti rasta i u tome što maligni stvaraju metastaze i infiltriraju u okolno tkivo. Tumori se mogu pojaviti na različitim tkivima pa se nazivaju prema vrsti tkiva od kojeg su građeni.Kada su ovakvi problemi u pitanju ne postoje komercijalni lekovi koje bi mogli da preporučimo, a koji bi pomogli ovoj ptičici. Neophodna je poseta veterinaru da bi se ustanovilo o čemu se tačno radi. Kako biste tačno znali o čemu se radi kod Vaše nimfe savetujem Vas da posetite veterinara.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam žensku nimfu koja je nije puno stara. Jutros je izašla iz kaveza i bila sasvim normalna igrala se letjela itd. Kasnije se skupila u jedan ćošak i nakostriještila i nije se pomakla odatle. Poslije je ušla u kavez i isto to radila, ali jede normalno i malo više pije vode. Da li je to znak neke bolesti ili je spremna za parenje, pošto je sada proljeće. Ako možete odgovoriti što prije hitno je. Hvalа, SelmaО: Zdrava nimfa je živahna, umereno jede, pije, perje joj je uredno i polegnuto (osim nakon kupanja ili uređivanja kada se ptica nakostreši upravo da bi prosušila i rasporedila perje). Kod nimfi se, kao i kod ostalih ptica, veliki broj bolesti ispoljava istim ili vrlo sličnim simptomima. Oni mogu biti slabije ili jače izraženi, a vlasnici po pravilu vrlo rano opažaju odstupanja od normalnog ponašanja i izgleda ptica. Bolesne ptice manje jedu ili prestaju da uzimaju hranu (ponekad se kao simptom javlja prejedanje), povraćaju sadržaj iz voljke, stolica je promenjene boje i konzistencije (proliv, zatvor), javljaju se tegobe od strane disajnog sistema (kijanje, kašljanje, iscedak iz nosnih otvora, otežano disanje, promenjeno oglašavanje). Znak poremećenog zdravlja je i promena u boji, količini, i brzini rasta perja (produženo ili izostalo mitarenje). Bolesne ptice imaju nakostrešeno perje, poluzatvorene ili zatvorene oči, prestaju da se oglašavaju, a glavu zavlače pod krila ili je drže zabačenu u nefiziološkom položaju. Iscrpljene jedinke čuče na dnu kaveza, ne pokazuju strah i daju da se drže u ruke bez imalo otpora.Takođe, ukoliko Vaša nimfa još uvek ima paperje može se raditi o fiziološkom stanju, pa je iz tog razloga perje narogušeno, te će ga postepeno u potpunosti izgubiti. Svakako vodite računa da nimfa nije na promaji ili na direktnom suncu, jer i u tom slučaju zna da naroguši perje. Savetujem Vam da u ishranu Vaše nimfe uvedite vitaminski preparat pod nazivom Omni-Vit i Anima Strath, koje možete naći u našoj ponudi.S obzirom da je nakostrešenost opšti simptom, i da je uglavnom početni simptom kod svakog oboljenja, ne mogu Vam reći da li je kod Vaše nimfe nastupilo neko oboljenje, te Vas savetujem da propratite zdravstveno stanje ptice u narednim danima i da se, ukoliko se javi još neki simptom oboljenja, obratite veterinaru. Svakako bi uvođenje multivitamiskih preparata u ishrani ptice treba da dovede do poboljšanja otpornosti organizma i eventualnog zaustavljanja potencijalnog oboljenja.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka nimfe starog oko 2 god, nisam sigurna tačno i u poslednje vreme je mnogo počeo da se češe po leđima i ispod krila. Veterinar nam je rekao da misli da je alergičan na suncokret, izbacili smo mu to iz ishrane ali ništa se nije promenilo. Kupili smo mu sprej i prašak - Avissan i Intox ali mu nisu pomogli, i dalje se mnogo češe. Moje neko mišljenje, posmatrajući ga, je da je alergičan na neke vitamine u hrani, ali me zbunjuje to što mu nismo menjali hranu drastično i samo je odjednom počeo da se češe. Da li možda znate šta je u pitanju i šta da uradim da mu pomogne? Hvala vam u svakom slučaju. Srdačan pozdrav, Milica Anđelkovic O: Svrab i češanje su posledica nadražaja koji stimulišu receptore u koži. Kada su ti nadražaji jaki, onda je i intenzitet svraba veliki i ptica se intenzivno i često češe, dok slabiji nadražaji izazivaju svrab slabijeg intenziteta i tada se  životinja retko češe. Moguće je da Vaša ptica upravo prolazi fazu mitarenja, tj. izmjenu starog perja novim. Rast novog pera može izazivati svrab. Ukoliko se zaista radi o mitarenju, možete joj pomoći dodavanjem vitamina i minerala u hranu ili vodu za piće. Takođe, pri smirivanju svraba pomaže i kupanje (uvek kupajte papagaja u toploj vodi). Fiziološki procesi koji se odigravaju na koži, izazivaju tolerantan nivo svraba. Ptica se počeše nekoliko puta dnevno i vlasnici to i ne primete. Međutim, kada postoje neki patološki procesi na koži, koji su uzrokovani infekcijom, postojanjem parazita, alergijskim promenama, ekcemom, onda svrab može biti velikog intenziteta i izazvati zabrinutost kod vlasnika. Promene na koži ne moraju biti praćene promenom opšteg stanja, naročito u početku procesa, dok neke promene nikada ne izazovu veće probleme sem lokalnih, na koži. Od propratnih simptoma može se primetiti neveselost, slabiji apetit, pospanost itd. Za rešavanje problema ektoparazitske prirode koristi se sprej Avisan, koji se nanosi direktno na kožu, a može se koristiti i za kavez i okolinu kaveza. Pre upotrebe potrebno je da se kavez mehanički očisti od sadržaja i nečistoće, a posle primene preparata, da se opere mlakom vodom. Kao zaštitu od ektoparazita, u ponudi Pet Centra možete naći i Verminex kapi koje su na bazi biljnih ulja, bez dodataka hemijskih supstanci. Koriste se tako što se po koži rasporedi nekoliko kapi. Dijagnoza se obično postavlja pregledom ptice, kada se uočavaju crvenkasta mesta uboda ili se može napraviti ekpseriment sa belom tkaninom, koju vlasnik preko noći stavi u kavez i, ukoliko je ptica invadirana, ujutro će se na tkanini naći mnoštvo crvenkastih tačkica. Osim navedenih uzroka, treba spomenuti i one koji se nešto ređe javljaju, poput kožnih alergija, stresa, sindroma bolesti kljuna i perja (virusno oboljenje), pernih cista i sl. Ova oboljenja možete eliminisati kao moguća tek pažljivom obrađenom analizom zdravlja ptice, koju radite u dogovoru sa Vašim veterinarom. Kao potpornu terapiju, bez obzira na uzrok koji je doveo do svraba, možete koristiti vitaminske dodatke: Aminovitamin i Omni - vit kapi koji mogu poboljšati opštu otpornost. Pored ovih preparata u ponudi Pet centra možete naći i gotovu hranu namenjenu nimfama, kao i dodatke hrani koji mogu biti vitaminizovani. Sigurna sam da bi joj se dopale i neke šarene igračka namenjene papagajima kojim bi se mogla zabaviti, a takođe ih možete naći u našoj ponudi. Za početak pokušajte tigrici pomoći tako što ćete joj dodati vitaminsko-mineralnim dodatak u ishrani. Ukoliko se stanje ptice ne popravi kroz najduže 3-6 dana ili se simptomi ubrzano pogoršaju unutar dan do dva, kako biste dobili tačnu dijagnozu i pravovremenu primerenu terapiju mora da se konsultujete sa Vašim veterinarom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Obraćam vam se sa molbom za savet šta da radimo sa mladom vranom koja je ispala iz gnezda u Novom Sadu. Supruga je vranu donela kući i odnela na balkon. Hranimo je već više od mesec dana, to je bilo krajem aprila. Dobro je napredovala, ali nama se čini da ima problema sa letenjem.Ona je sad već dosta porasla ali leteti ne može. Znate kako već izgleda držati je na balkonu stana na III spratu, mislili smo da će brzo moći da poleti i da se pridruži svojim drugarima ali izgleda da neće biti tako. Pitamo Vas da li je moguće da neće moći leteti / da li se to dešava u ptičjem svetu / ili još treba vremena i strpljenja. A ako se to desi šta je najbolje da uradimo? Mislili smo da je ponudimo nekom Zoo Vrtu ili privatnom ili većem u nekom gradu. Da li oni uzimaju takve ptice. Imate li kakav savet, preporuku ili iskustvo slično ovom. Unapred zahvalni. Pozdrav. Grujići О: Vrana (lat. Corvus corone) je vrsta inteligentnih i bučnih ptica iz reda pevačica, porodice vrana. U Evroaziji je zastupljena sa 6 podvrsta, od kojih dve, crna vrana i siva vrana, žive u Evropi. Ove dve podvrste koje žive u Evropi razlikuju se samo bojom perja. Podvrsta koja pretežno nastanjuje severoistok Evrope ima crno perje sa plavkastim odsjajem (crna vrana), dok podvrsta sa jugozapada ima sivo telo sa crnim krilima, crnim perjem u repu i crnom glavom. Mogu se pojaviti i hibridni oblici ove dve podvrste koji su sposobni za razmnožavanje, a perje im može imati boje oba roditelja. Kljun je kod obe podvrste debeo, spreda savijen prema dole. Pera repa su ravna, a noge isto crne. Iako su prema klasifikaciji različite, vrste vrana se međusobno veoma malo razlikuju. Nekih 40 vrsta ovih ptica naseljava sva područja planete osim Južne Amerike i Antarktika. Najbrojnije su Corvus corone u Evroaziji i Corvus brachyrhynchos na Severnoameričkom kontinentu. Vrane retko menjaju stanište zbog smene godišnjih doba iako je primećeno da na severnoj hemisferi neka jata migriraju pre i posle zime. Generalno gledano one ipak ne spadaju u ptice selice. Ne računajući sezonu parenja kada se parovi osamljuju, vrane se po pravilu kreću u jatima koja mogu brojati i po nekoliko hiljada jedinki. Žive preko deset godina na slobodi i skoro dvostruko duže u zarobljeništvu. Ako se pitate zašto bi neko čuvao ovakvu pticu u kavezu odgovor leži u činjenici da su vrane jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu. Vrane su s jedne strane srodne vugama i čvorcima, a sa druge strane vrlo bliske rajskim pticama. Dobre osobine pevačica, koje su im u krvi i koje mogu da se pojačavaju, razvile su skoro sve i to ravnomerno. Mnoge su postale svaštojedi. Veličinu i snagu tela razvile su preko obične mere pevačica. Sve vrste vrana su slične veličine koja ne prelazi 50 cm od repa do kljuna i karakterističnog sjajnog crnog perja. Neke vrste koje žive i na našim prostorima, kao što je C. c. cornix, imaju i poneko sivkasto pero. Visoke, jake noge osposobljavaju ih za dobre trkače, takođe snabdeveni odličnim organima za letenje, dolaze u red dobrih i najboljih letača. Dugačak, snažan, savijeni kljun, daje im mogućnost da nalaze najrazličitiju hranu, a za napad i odbranu im je dobro oružje. Možda u vezi sa tim mnogostranim načinom traženja hrane stoji odličan razvitak čula mirisa koje je inače kod ptica vrlo slabo. Da bi se organ za miris zaštitio, nozdrve su pokrivene gustim perjanim dlakama. Vrane imaju izvandrednu oštrinu vida i sluha, zahvaljujući kojima je vrlo teško neprijatelju da ih napadne. Instinkti su kod njih u opadanju, ali zato u pogledu sposobnosti za učenje, u skupljanju sopstvenih iskustava i udešavanja postupaka prema tome, svrstavaju se među prva tri mesta među pticama. Samo nisu usavršile sposobnost za pevanje koju su kao pevačice ipak imale. Koliko mogu da se razviju, dokazuje to da mogu naučiti da "govore" isto ili više reči od papagaja i čak da broje do tri ili četiri. Osim u vreme gneždenja, vrane žive u manjim jatima koja se zatim, naročito u sumrak, okupljaju u velika jata ako imaju zajednička stabla na kojima spavaju. U vreme parenja - počevši otprilike od marta, okupljaju u parove koji se odvajaju od jata i zadržavaju se uglavnom u području gneždenja, dok se istovremeno oblikuju jata ptica koje se ne pare, a čine ih, prije svega, mlade ptice. Uglavnom se gnezde po šupljem drveću ili na visokim krošnjama. U aprilu ženka snese 2 do 5 belih jaja, na kojima naizmenicno leže i mužjak i ženka 17 dana. Oko gnezda se podjednako angažuju i mužjak i ženka, ali završnu reč ima ženka, jer ipak ona leži na gnezdu. Mladunci su čučavci, a mogu a leteti nakon 4 do 5 sedmica. Poznate su po svom glasnom javljanju zvukom koji zvuči kao promuklo "kreee". Često nastanjuju šume i poljoprivredno zemljište. Neke jedinke žive u gradskim parkovima, ali i vrtovima i dvorištima. Tipični su Hemerofili (životinje ili biljke koji nalaze prednosti u promeni okruženja kao rezultat ljudskog delovanja i zbog toga slede ljude i kultivisana područja - naselja, gradove). Vrane su svaštojedi, hrane se zrnevljem, bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama. Ljudi ih često ubijaju ili pokušavaju da ih teraju na razne efikasne ili manje efikasne načine kao što su strašila. Vrane su drušvene ptice i kada njihova brojnost na malom prostoru naraste zaista predstavljaju potencijalnu opasnost za žitarice. Sa druge strane, vrane takođe jedu insekte štetočine koji ugrožavaju letinu i više od njih samih. Njeni najveći neprijatelji su lisica, šakal i čovek.Dodatna informacija je da redu Corvidae familije Passeriformes kojoj prppadaju vrane, takođe pripadaju i gavranovi i čavke. Ako naiđete na malu vranu ispalu iz gnezda koja se ne može starati o sebi slobodno odigrajte ulogu staratelja davajući joj raznovrsnu hranu koju bi i inače dobijala od pravih roditelja. Sitni insekti, kuvana jaja, gliste, vitaminski preparati sa kalcijumom mogu se mešati u jednoličnu masu koja se zatim ptićima treba bukvalno staviti prstom u grlo. Kada napune mesec i po dana mladi će već početi sami da se hrane skoro svime čime ih ponudite. Napominjemo Vam da bi jedino ispravno rešenje bilo da ga po odrastanju pustite na slobodu ma koliko Vam bilo teško da se odvojite od ptičice koju ste lično odgajili. Ona će verovatno neko vreme boraviti u kraju u kome stanujete, dolaziće Vam na prozor tražeći hranu ali će se, ako ne ranije, a onda na početku sezone parenja sigurno pridružiti pripadnicima svoje vrste odraslim na slobodi. Smatra se da mlade ptice ostaju u gnezdu do starosti od 6-7 nedelja života. Dakle, do tog vremenskog perioda su u potpunosti zavisni od majke. Nakon tog perioda, one se postupno osamostaljuju i odmah po izlasku iz gnezda sposobne su da uzimaju hranu kao i odrasle jedinke. Iz tog razloga, za početak Vam savetujem da se s ptičicom uputite kod veterinara. Isti će moći utvrditi njegovu/njenu starost te ujedno i pregledati ljubimca. Pregledom će se moći utvrditi da li je uzrok njegovom/njenom padanju i nemogućnosti letenja u nekom od oštećenja lokomotorna sistema (npr. noge, krila,...), nekom od zdravstvenih poremećaja ili je ljubimac još nedovoljno odrastao ili neuhranjen.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: U poslednjih mesec dana moja tigrica neprijatno miriše kao na izmet. Kupao sam je 3 puta i opet isto. Znate li možda u čemu je problem i šta bih mogao da uradim? Pozdrav :) Stefan О: Izmet kod ptica po pravilu nema mirisa. Kada se zaista radi o intenzivnom mirisu samog fecesa, ovo može upućivati na zdravstveni problem. Upravo jak miris na kiselo ili na sirće može uputiti na infekciju sistema za varenje kvasnicama ili gljivicama. Obično u tom slučaju je i feces bleđi ili čak kao naduven. Jak pak miris nalik truleži ili zemlji gotovo je indikativan za smetnje u varenju prouzrokovane mikroorganizmima protozoama, a na fecesu se može uočiti i sluz. Infekcije gljivicama mahom su oportunističke bolesti, odnosno infekcija je klinički vidljiva kada padne obrambena sposobnost organizma ptice. Budući da ptice imaju instinkt da skrivaju znakove bolesti od drugih pripadnika jata, znakovi bolesti mogu ostati neprimećeni dok nije kasno. . Iz tog Vam razloga, savetujem da nimfu odvedete u Vašu veterinarsku ambulantu kako bi se pregledao te na osnovi nalaza pretraga tačno utvrdilo o čemu se radi, a sve u svrhu pravovremene terapije stanja i osiguravanja optimalnog oporavka bez komplikacija po zdravstveno stanje. Ukoliko niste sigurni kome biste se mogli obratili, možete pticu odneti na pregled na Fakultetu veterinarske medicine, najbolje sredom i četvrtkom od 16 do 20h. Možete ih kontaktirati na broj 011/3611-809.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mužijaka australijskog pevajućeg papagaja koji je jos uvek mlad i ima par meseci. Zanima me iako sam pročitala kako na vašem tako i na nekim drugim sajtovima da ako nisu u paru mogu pasti u depresiju. Opet sa druge strane na nekim stranim forumima sam pročitala da to nije nužno odnosno da mogu da žive i sami i zanima me da li je to tačno? Nemam uslova da držim par ptica i da mi se razmnožavaju te mi je ova informacija veoma važna. Poklonila bih ga uzgajivačnici ili zoološkom vrtu jer ne želim da mu uništim život. Nisam znala, a i nisu mi rekli da je važno da budu upareni. Hvala vam unapred, Sanja GrahovacО: Iako je u prirodi ovih ptica da budu u paru, ne znači da će u suprotnom i neizostavno postati depresivne. Međutim, veoma je bitno da ukoliko nisu uparene formiraju čvrstu vezu sa vlasnikom, a da bi se to ostvarilo, mora im se posvetiti dosta pažnje i vremena. Jednom naviknute na pažnju neke osobe, ovim pticama je potrebno da se ona kontinuirano i stalno održava. Dovoljna pažnja i animacija uglavnom formiraju emotivno stabilnu i zdravu pticu. Pratite samo ponašanje Vašeg papagaja. Ukoliko rado stupa u interakciju sa Vama, onda nije ptica depresivnog ponašanja.  Više informacija o pevajućim papagajima pisali smo u teksu pod naslovom Pevajući papagaj.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam pitanje u vezi sa australijskim pevajućim papagajem. Imam mužjaka koji je još uvek mlad i ima par meseci. Zanima me da li je istina da ako nisu u paru mogu pasti u depresiju. Opet sa druge strane na nekim stranim forumima sam pročitala da to nije nužno, odnosno da mogu da žive i sami i zanima me da li je to tačno? Nemam uslova da držim par ptica i da mi se razmnožavaju, te mi je ova informacija veoma važna. Poklonila bih ga uzgajivačnici ili zoološkom vrtu, jer ne želim da mu uništim život. Nisam znala, a i nisu mi rekli, da je važno da budu upareni. Hvala vam unapred, SanjaO: Iako je u prirodi ovih ptica da budu u paru, ne znači da će u suprotnom i neizostavno postati depresivne. Međutim, veoma je bitno da ukoliko nisu uparene formiraju čvrstu vezu sa vlasnikom, a da bi se to ostvarilo, mora im se posvetiti dosta pažnje i vremena. Jednom naviknute na pažnju neke osobe, ovim pticama je potrebno da se ona kontinuirano i stalno održava. Dovoljna pažnja i animacija uglavnom formiraju emotivno stabilnu i zdravu pticu. Pratite samo ponašanje Vašeg papagaja. Ukoliko rado stupa u interakciju sa Vama, onda nije ptica depresivnog ponašanja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dijamantne golubiće, par, i ženki se prekjuče polomio kljun, 1/3 deo donje ,,vilice,, (ne zamerite mi na izrazu, ne znam doista kako Vi veterinari to nazvate). Da li postoji nešto šta mogu da uradim kako bi joj bilo bolje, kljun joj ne visi, ali joj je blago nakrivljen na dole, uzrok ne znam šta je. Srdačni pozdravi, David.O: Pucanje i listanje kljuna može da bude posledica mehaničkog oštećenja usled neke traume ili udarca kljuna, prilikom letenja ili sletanja (prozor, zid, vrata...) ili kao posledica oštećenja kljuna na neki od predmeta u kavezu.Oštećenja kljuna mogu da se jave i kao posledica griženja rešetki kaveza. Ponekad su takva stanja (povrede) posledica bolesti, a vrlo često posledica nedostatka, tj. deficita vitamina D3 i kalcijuma.Povrede mogu da budu: puknuća, rupe ili ljuštenje dela kljuna. Ukoliko povreda krvari, krvarenje mora da se zaustavi. U većini slučajeva nastala rana mora da se očisti i ako je potrebno da se da neki antibiotik ili antimikotik. S obzirom da se u kljunu nalaze nervni završeci, bol koji nastaje kod povreda kljuna može da oteža ili potpuno onemogući hranjenje. Ukoliko se radi o traumi obavezno morate da posetite veterinara da bi se adekvatno procenio stepen oštećenja i pružila adekvatna pomoć ptici. Poželjno bi bilo dodavati multivitamine i minerale koji su neophodni za sanaciju problema.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj papagaj, mužjak, koga imamo već 7 meseci, je plašljiv i stalno je voleo da ode na ogledalo čim ga pustimo, misli da je to njegov drugar. Kupili smo mu ženku pre 2 meseca koja je pre par dana uginula, bila je naduvana i stalno je jela, nismo znali šta da radimo. 2 dana pre nego što je uginula, nije mogla da leti. Sada nam je žao zbog toga, zanima nas da li će primiti drugu ženku rozenkolis? Unapred vam hvala, Vanja. O: Ukoliko želite da svom rozenkolinsu nabavite ženku to je sasvim moguće pri čemu im možete obezbediti uslove za razmnožavanje. Prilikom spajanja ptica neophodno je da prođe period prilagođavanja. Nakon toga uslovi za razmnožavanje se obezbeđuju tako što se postavlja kućica za spavanje i nošenje jaja. Kućica za nošenje jaja treba da bude napravljena od dasaka, sa unutrašnjim dimenzijama 18x18x25 cm. Najbolje je koristiti konstrukcije sa pokretnom gornjom stranom kako bi proces gnežđenja mogao da se prati, a gnezdo redovno čisti. Prečnik otvora na kućici je 5 cm. Kao materijal za gradnju gnezda treba im obezbediti tanke grančice lipe, breze i vrbe. Sa njih ptice gule koru, od koje u unutrašnjosti formiraju pravo gnezdo nalik na vrapčije. Mlade hrane oba roditelja, ženka u početnoj, a mužjak u završnoj fazi. Roditeljskom paru potrebno je pojačati ishranu tokom ishrane mladih ptica pa im možete ponuditi npr. nakvašene semenke, struganu šargarepu i jabuku, tvrdo kuvano jaje i kao izvor kalcijuma sipinu kost, kalcijumovu kocku i vitaminsko-mineralne gotove preparate. Sveža voda im uvek mora biti dostupna. Sveže namirnice koje ne pojedu sklonite iz kaveza i menjajte novim na dnevnom nivou. Zrnasta hrana može biti dodavana prema potrošnji, ali bi trebalo da je dostupna u svakom trenutku. U ponudi Pet centra možete naći i gotovu hranu koja se koristi u periodima povećanih potreba organizma ptica (razmnožavanje, mitarenje, odgoj podmlatka, rekonvalescencija itd.), kao i vitaminsko-aminokiselinske preparate koji se mogu dodavati u hranu ili u vodu.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Da li bi trebalo pojačati higijenu kaveza u vreme mitarenja ptica ili ne? Unapred hvala, Dalibor O: Kod ptica postoje četiri vrste pera. To su duga pera na krilima koja su namenjena letenju, repna pera koja služe održavanju ravnoteže pri letu, kratko telesno, pokrovno perje i paperje, koje predstavlja prekrivač kože. Rast perja kod ptica uslovljen je njihovom vrstom, polom i starošću. Izmena perja ili mitarenje predstavlja prirodan ciklus rasta, korišćenja i odbacivanja perja i paperja.Tako se, već prema vrsti, mladi papagaji prvi put mitare u uzrastu od 6 meseci do 1 godine. Samo mitarenje traje 6 - 8 nedelja. To je prirodan proces zamene starog perja novim, koje se kod ptica koje žive u prirodi odvija jednom godišnje i ono je intezivno. Ptice koje se drže u kavezima, ne mitare se potpuno i intenzivno i kod njih mitarenje može biti neprestano tokom čitave godine, tako da taj period prođe neprimećeno. Proces mitarenja kod zdrave ptice teče relativno brzo i za mesec dana ptica dobija novo perje. Ono se gubi postupno i određenim redosledom, pa nikada ne izgube odjednom sva pera na pojedinom delu tela. Staro perje ispadne pri mitarenju samo ili ga ptica iščupa. Ptice čupaju stara i propala pera, jer time uklanjaju svrab koji se javlja sa rastom novih pera. Kod papagaja se, kao što sam već rekla, perje menja na taj način što se na pojedinim delovima tela perja zamenjuju u različito vreme, tako da neće ostati bez perja na pojedinim delovima tela i naravno, zameniće sva pera postupno. Mitarenje kod nekih velikih papagaja može da ima i dvogodišnji ciklus. U periodu mitarenja ubrzavaju se metabolički procesi kod ptica i potrebe za belančevinama. Ptice koje se hrane sa nedovoljno energije ili belančevina podležu tek delimičnom mitarenju ili kratkotrajnijem od normalnog. Uz primenu vitamina za mitarenje kao dodatak ishrani, sveže hrane kao što je voće, ptica se za neko vreme oporavi i izraste joj novo perje. Pticama koje imaju teškoće pri mitarenju, potrebno je u ishranu ili vodu dodavati vitaminsko-mineralne preparate bogate aminokiselinama i vitaminima. Kavez, stajalice i igračke u kavezu bi trebalo čistiti jednom nedeljno nezavisno od toga da li je ptica u fazi mitarenja ili ne.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekih mesec dana, deci smo uzeli tigricu (mušku) belo - plave boje. U zadnjih 10-15 dana iznad kljuna se promenila boja perja iz sjajno bele u sivkastu, a perje deluje nekako ulepljeno ili umašćeno!? Inače je ptica raspoložena, lepo jede, vode doduše pije malo, igra se u kavezu ali se i odomaćila pa je pustamo da leti van kaveza. Ne bih da paničim i zbog te promene boje vodim pticu veterinaru, ali pretpostavljam da nije na odmet da pitam da li ta promena može ukazivati na nešto što treba lečiti? Inače se dešava da se kljunom češka i čupka perje, ali ne deluje drastično pa pretpostavljam da se samo mitari. Hvala unapred. MladenO: U periodu mitarenja tj. fiziološke promene perja, ptica može poprimiti izgled koji opisujete. To je sve zbog činjenice da se mitarenje u kućnim uslovima razlikuje od mitarenje ptice u prirodi. U prirodi je mitarenje intenzivno i traje kraći period, dok u kaveznim uslovima ono traje duže, a zbog neravnomerne zamene perja, ptica deluje neuredno, razbarušeno, zamašćeno, boja perja je slabijeg intenziteta, stalno se čupka itd… Što se tiče promene boje voštanice iznad kljuna, ona poprima stalnu boju tek sa završetkom perioda telesnog rasta i sazrevanja, što je otprilike u nekoj starosti od oko 12 meseci. Naravno, slažem se sa Vama, da je ipak najbolje da pticu odnesete na veterinarski pregled, kako biste otklonili sve sumnje.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Nabavio sam pevajućega papagaja, ubačen je sa drugim pevajućim papagajima, ali mi je nekako slabašan, prilikom hvatanja ne opire se mnogo, kad je u kavezu, nakostreši perje u nekom ćošku i uglavnom žmuri, primetio sam da gubi ravnotežu dok je tako na grani šćućuren. Kljun krije ispod krila. Predpostavljam da nešto tu nije uredu. Izdvojio sam ga u poseban kavez, da ne bih zarazio ostale ptice. Stavio mu hranu, dodao mu jabuku šargarepu. Namerno ga izazivam da peva, javlja se ponekad. Moje pitanje je, šta bi mogao da mu dam od lekova? Neka preventiva, tj. sad već ovo i ne bi bila preventiva pošto sumljam da je oboleo od nečega. Koliko sam ja čitao o nekim neizlečivim bolestima ovi simptomi ne ukazuju na njih. Još nešto što sam primetio kad sam ga prebacio u odvojen kavez, bio je aktivan, kretao se normalno. Čak je i pevušio par puta i sam. Da li je moguće da je promena sredine? Pošto je u jednom danu 3 sredine promenio. Pala mi je na pamet i promaja, ali ako se ne varam promaja pokaze simptome na očima, suze im oči. Unapred hvala na odgovoru, DanijelO: Promena sredine, odnosno mesta boravka, spada u veoma stresne situacije za samog ljubimca, u ovom slučaju, papagaja. Pored toga i prisustvo drugih, njemu nepoznatih jedinki posebno povećava doživljaj stresa. Bez obzira na mogući uzrok promene ponašanja i zdravstvenog stanja, ljubimcu možete dati neke vitaminsko mineralne dodatke koji bi mogli pozitivno da utiču na imunitet ljubimca, a neki od tih preparata koje možete naći u prodavnicama Pet Centra jesu Animastrath tonika za imunitet i apetit, Nutripet dodatak hrani za ptice, Vitapol dodatak za tigrice ili kanarince.Pored ovih vitaminsko - mineralnih dodataka, kako biste sprečili moguće infekcije kao uzrok promene ponašanja ili da biste zaustavili postojeću infekciju, možete koristiti nešto iz spektra antibiotika u vidu kapi, kao što su Enrocin 10% ili Sulfamidin oralni rastvor. Ove preparate, takođe, možete naći u prodavnicama Pet Centra.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nimfa mi je izletela iz sobe u hodnik, i zalepila se na lepljivu traku za muve. Kraj jednog krila je ulepljen, i ne može da leti kako treba. Šta da radim? Tamara O: Naš savet je da pticu odvedete kod veterinara na pregled. Postoje sredstva kojima veterinar može ukloniti lepak delimično ili u potpunosti, sve u zavisnosti od veličine ulepljene površine. Ukoliko ne uspe da ukloni lepak jedina preostala opcija je da se sačeka proces mitarenja tokom kog će se ulepljeno perje zameniti novim.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me jako u vezi sa dijamantskim golubićima kakav tip ishrane treba da imaju u toku ležanja na jajima i nakon njihovog izlegnuća? Da li treba da im se daje posebna hrana tokom odgajanja ptića? Takođe, kakav tip hrane ptići treba da jedu s obzirom da će ih roditelji hraniti? Hvala unapred. DavidO: Dijamantni golubići imaju godišnje nekoliko legala.U kavez im je potrebno postaviti gnezdo poput onog za kanarince, koje će oni sami ispuniti raznim materijalom, kao što je suva trava, slamke i slično, to im moramo staviti na raspolaganje u dovoljnim količinama. Na gnezdu sede oba roditelja, mužjak po danu, a ženka noću. Ženka snese dva jaja, iz kojih se nakon 13-14 dana izvale mladi. Prve dane roditelji mlade hrane "golubljim mlekom", posebnom izlučevinom voljke. Mladi vrlo brzo rastu i gnezdo napuštaju već u starosti od 11-13 dana, ali ih roditelji i dalje hrane. Potpuno osamostaljene mlade treba odvojiti u poseban kavez. Sazrevaju sa otprilike pet meseci. Ishrana dijamantnih golubića je jednostavna. Glavnu hranu predstavljaju proso, bar i svetlo seme (glanc) kojima treba dodavati male količine crnačkog semena (niger), maka i sličnog sitnog semenja. Vole da jedu i semenke divljih trava. Redovno im treba davati seckanu zelenu hranu. Jednom nedeljno preporučljivo im je dati tvrdo kuvano jaje. U smrvljeno jaje može se umešati i mala količina nekog tvrdog keksa. Stalno im na raspolaganju treba biti posudica sa sitnim šljunkom i peskom (tzv."grit"), koji im služe kao izvor potrebnih minerala, ali im ti sitni kamenčići pomažu i pri varenju tvrđe hrane. Povremeno im se može dati i neki vitaminski preparat namenjen pticama, a za vreme ležanja na jajima i tokom ishrane mladunaca preporučuje se dodavanje ovih preparata u ishrani, kako biste potpomogli ženki i ptićima u pravilnom izleganju jaja i razvoju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam japanske prepelice i želela bih da imaju bebe, da li možete da mi kažete nešto o razmnožavanju prepelica i kako bih mogla da uspem u tome? Nevenka O: Japanske prepelice rano polno sazrevaju, već u starosti od 35 do 50 dana. U intenzivnom farmskom uzgoju jaja snesu svakih 18 sati, tj. od jedne ptice nosilje tokom 12 meseci možemo dobiti od 300 do 360 jaja. Zanimljivo je da u tom razdoblju težina dobijenih jaja dvadesetak puta premašuje težinu same prepelice. Kako bi se postigla dobra kvota oplodnje, odnos među polovima trebao bi biti 1:2 ili 1:3, i to ne bi trebalo prekoračiti. Ako je u kavezu veći broj mužjaka, sukobi među njima su česti, a time i ranjavanje onih slabijih. Stoga se ne preporučuje držanje dvojice ili više mužjaka s više ženki u jednom prostoru. Takođe, nije poželjno zameniti mužjaka tokom razdoblja parenja jer to negativno utiče na sklad porodice. Jaja za rasplod moraju biti zdrava, ujednačene veličine, bez deformacija i glatke ljuske. Treba odbaciti jaja bele ili neuobičajene boje ljuske jer ona u sebi nose nepoželjne genetske osobine koje se nasleđuju. Čuvaju se na tamnom i hladnijem mestu (10 - 15 °C) u kutiji ili posudi obloženoj mekom tkaninom. Tokom leta jaja ne smeju biti starija od 8 dana, a zimi ne više od 12 dana. U hobističkom uzgoju za inkubiranje se mogu koristiti jaja dvogodišnjih ženki koja teže i do 15 g. Treba koristiti samo jaja od dobrih nosilja. U farmskom uzgoju za rasplod se koriste životinje u dobi od 6 do 8 meseci. Kako je japanska prepelica tokom selekcije izgubila prirodni nagon za sedenjem na jajima, njena jaja podmeću se pod kvočke patuljastih rasa kokica ili se stavljaju u inkubator. Najbolji rezultati se postižu ako se pod kvočku stavi od 20 do 30 jaja. Prosečna temperatura u inkubatoru uz samo jaje treba biti 37,8 °C, a vlažnost vazduha oko 60%. Ako ne posedujete automatski inkubator, jaja morate stalno okretati. Inkubacija traje između 16 i 17 dana. O nošenju jaja kod prepelica pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Japanska prepelica (Coturnix japonica) i nošenje jaja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li je normalni da tigrica otvara i zatvara oči preko dana, da diže nogu i onda širi i skuplja kandže, to izgleda kao kad nama utrne ruka pa skupljamo i širimo šaku i zašto tigrica koja nije uzimala hranu kad sam gledala, a izgledala je kao da pokušava nešto da proguta, a ne može. Hvala, Staša. O: Tigrica je zdrava kada:- oči nisu suzne i širom su otvorene- perje je čisto i uredno- nema promene u boji i konzistenciji izmeta- ima čiste i suve nozdrve- kandže nisu predugačke- nema vidljivih otoka niti povreda- živahna je i ima dobar apetit Zdrava tigrica može tokom dana imati periode mirovanja kada drži oči zatvorene. Ponašanje koje ste opisali ne mora se smatrati simptomima bolesti osim gubitka apetita koji ukazuje da se sa tigricom nešto dešava.O problemima sa apetitom kod tigrice pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Odbijanje hrane i digestivne smetnje – obolela ptica.Kako bi isključili mogućnost postojanja nekog zdravstvenog problema, neophodno je da tigricu odnesete na pregled kod veterinara u neku veterinarsku ambulantu, jer samo na osnovu kliničkog pregleda može se potvrditi postojanje nekog oboljenja.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Prošle nedelje sam kupio u Nišu u jednom petšopu 2 standardne australijske zebice, mužjaci, jedan je stariji, drugi je još mlad, još mu je narandžaste boje kljun, s tim što mlađem na srednjem prstiću nedostaje kandžica, čitao sam u vezi toga vaš odgovor jednom posetiocu na vašem sajtu, ali bi me interesovalo na osnovu slike koje ću vam poslati, da mi kažete da li nije koren kandžice uništen. Hvala unapred na odgovoru. BorkoO: Nažalost na osnovu slike se ne mogu tačno razjasniti da li se radi o trajnom uništenju ili ne. Fiziološki, ptice imaju po jednu kandžu na svakom prstu. Kandža je slične boje kao i koža noge i manje ili više povijena i oštra. Nedostatak kanđže na jednom ili više prstiju može biti urođeno ili stečeno. Kada je nedostatak kandže urođen, odmah nakon što se ptić ispili primećuje se navedeni nedostatak. Kandža najčešće nedostaje kod ptica koje su povredile nogu. Ptice se mogu povrediti na više načina, a najčešće povrede nanose jedna drugoj ili se oštrim kandžama zakače za kavez, a zatim pokušavajući da se oslobode, otrgnu kandžu. O gubitku nokta kod ptice pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Gubitak nokta (kandže). Rana zaraste uglavnom bez komplikacija, ali je preporučljivo da veterinar zbrine povredu. Na mestu rane ostaje ožiljak, nokat ne izrasta (ukoliko je koren kandže otrgnut), a ptica može koristiti ekstremitet sasvim normalno i za dalji život im nedostatak kandže ne predstavlja problem.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Čula sam da papagaji tigrice vole da jedu orahe i lešnike i ostalo voće, ali kako da im dam? Kako da ih naučim da govore pošto imam dvoje, mužjaka i ženku. Pozdrav, Slobodanka iz Novog Sada O: Osnovna hrana tigrica je proso, muhar i svetlo seme, kao i ljušteni ovas. Pored ove baze, može se dodavati i zelena hrana: zelena salata, keleraba, šargarepa, celer, kelj, kupus, peršun, jabuka, kruška, suvo voće, list maslačka. Izbegavajte limun, pomorandžu i mandarinu. Praktično, svo voće i povrće možete dodavati, ali je neophodno da bude dobro oprano. Ne smete davati velike količine voća i povrća, da ne bi došlo do pojave dijareje i poremećaja varenja. Zelena hrana ima u sebi veliku količinu vitamina i minerala, pa je dobra kao dopunska hrana i za preventivu raznih avitaminoza. Tigrice su biljojedi, tako da ne bi bilo dobro dodavati im hranu životinjskog porekla. Za varenje hrane životinjskog porekla porebni su sasvim drugi enzimi, koje tigrice ne poseduju u dovoljnoj količini, pa može doći do poremećaja u varenju. Što se tiče orašastih plodova možete ih iseckati i dodavati ali u malim količinima i ne češće od dva puta nedeljno.Kada tigrice žive u paru, nezavisno od toga da li su istog ili različitog pola, predstavljaju društvo jedan drugom, oponašaju jedan drugog i vrlo ih je teško naučiti da govore. O učenju tigrice da govori pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Kako naučiti tigricu da govori?