Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam papagaja 3 godine, izuzetno je pitom, ljubi se, mazi se, igra se, ali pre par dana sam primetila kao ranicu pored kljuna. Odvela sam kod veterinara i dao mi antibiotik, Mediflox oral, davala sam svako jutro u vodu 2 kapi, ali od 3 dana, on niti jede niti pije, ne pomera se, ima vodenu stolicu, i to traje već 4 dana, sinoć nije imao snage čak je pao, jedva je ustao, uzela sam ga i špricom mu davala vodu i na prst po zrno da jede, malo je bolje ali samo toliko bolje da može da stoji. Molim vas, šta da radim? Lep pozdrav, Nevena O: Kako su sad digestivni simptomi glavni problem Vašeg ljubimca, možete probati sa promenom antibiotika i dati sulfamidin, koji je dostupan u vidu rastvora za dodavanje u pijaću vodu, a koji se često koristi u slučaju vodenastih proliva ptica. Kao potpornu terapiju možete davati i vitaminske preparate, kao i preparate za vraćanje balansa u gastrointestinalnom traktu ptica, poput Digest Balance kapi za ptice. Sve ove preparate možete kupiti u Pet Centru. Uvek je preporučljivo da se ptica ponovo pregleda u veterinarskoj ambulanti, ukoliko se opšte stanje u toku propisane terapije pogoršava. Uopšteno o povraćanju ptica pisali smo u odgovorima Uzroci povraćanja i Regurgitacija i povraćanje kod ptica. Dodaci minerala i vitamina se mogu bez problema kombinovati sa antibiotikom koji biste uveli u terapiju. Preparat Digest Balance se može kapati i u hranu, pa na taj način ne morate sve preparate rastvarati u vodi za piće.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam papagaja Rozenkolis već 5 godina. U pitanju je ženka. U poslednjih par meseci primetila sam crvene pegice po njoj, tj. na njenom perju, a koje su u poslednje vreme sve veće i veće. Čini mi se kao da je slabije fizičke snage nego ranije i stalno se trese. Što se tiče njenog ponašanja vrlo je aktivna, vesela i hrani se dobro. Molim Vas uputite me šta da radim. Hvala. Pozdrav, MilicaO: Većina boja kod ptica nastaje kao različita kombinacija tipova pigmenata koji su uskladišteni u proteinima pera. Uopšteno se može reći kako na boju pera utiču tri elementa: količina crvenog i žutog karotenoida (psitacina), količina melanina i struktura pera. Primerci rozekolisa u prirodi imaju visok nivo crvenog i žutog psitacina, a nivo melanina ostaje nepromenjiv. Dodajući efekt raspršivanja svetlosti vidimo pticu zelene boje sa svetlocrvenim licem. Boja ptica izvedena je iz tri vrste pigmenata unutar osnove pera.Kod Agapornisa bitna su dva pigmenta: melanin (crni eumelanin i smeđi feomelanin) i psitacin (crveni i žuti pigment). Ovi pigmenti takođe su pod uticajem sposobnosti pera za disperzijom svetlosnih zraka unutar zone pera. Količina crvenog i žutog psitacina individualna je kod svake ptice i delimično određuje celokupnu boju. Drugi element koji određuje boju ptice je melanin. Pigment melanina su crne i smeđe granule proteina u strukturi pera. Utiču na baznu boju ptice potamnjujući je ili posvetljujući. Vrlo je važno razumeti da ono što mi percipiramo kao boju pera je ustvari kombinacija boja od izvora svetlosti koju pero absorbuje ili pak reflektuje. Boje koje se reflektuju su zapravo one koje su nama vidljive.Jedinstvene među svim pticama su turakoi (porodica Musophagidae - ptice koje žive u šumama Afrike) koji samostalno proizvode zeleni i plavi pigment. Međutim, kod svih ostalih ptica zelena boja nastaje kombinacijom strukturalnih i pigmentnih boja. Kod svih vrsta Psittacina zelena je primarna boja perja. Takođe se uočava da sve vrste Agapornisa u prirodi imaju zeleno obojeno perje tela. Rozenkolisi tako u prirodnom obliku imaju telo boje zelene trave sa tamno crvenim licem i čelom. U keratin (protein pera) su ugrađeni ili žuti karotenoidi (proizvode čistu svetlu zelenu boju) ili melanini (proizvode tamniju maslinastozelenu boju). Kako je zelena boja kod rozenkolisa rezultat interakcije efekta eumelanina sa uplitanjem plave boje i psitacina, ukoliko se promeni procenat i odnos pigmenata nastaju varijacije boja. Ove promene utiču na način na koji je svetlost absorbovana ili pak reflekovana od pera. U stvari, zelena boja koju vidimo rezultat je efekta raspršivanja boje koja se reflektije od strukture pera. Ovo se naziva Tindalov efekat i stvara iluziju određenih boja. Za karotenoide se uopšteno smatra kako za razliku od psitacina mogu biti pod uticajem spoljašnjih faktora. Jedino kod kanarinaca postoji dodatak ishrani koji ima uticaj na intenziviranje njihove boje dok kod papagaja ishrana uopšteno ne utiče na boje perja. Ovo znači da zdrava ptica sa kvalitetnom ishranom nema jasnije boje već je to više posledica dobrog zdravlja koje poboljšava kvalitet pera koje kao takvo ima bolju sposobnost refleksije svetla. Dakle, ne dolazi do stvarne promene u boji pera. Struktura pera takođe utiče na boju. Neke "boje" jednostavno su rezultat samih promena u strukturi pera koje tada utiču na refleksiju svetla. Postoji nekoliko struktura pera koje imaju različitu ulogu u održavanju zelene boje. Najvažniji delovi pera su: korteks (kora) - spoljašnji omotač pera. U ovom sloju nalazi se žuti pigment nazvan psitacin. Sunđerasta zona - srednji sloj koji u kontaktu sa sunčevim svetlom proizvodi plavu i ljubičastu kombinaciju boja. I centar ili medula - sadrži crni i smeđi pigment, koji okružuje sitne rupice nazvane vakuole. Boje perja koje se vide kombinacija su pigmenata (zelena je kombinacija žutog, smeđeg i crnog pigmenta). Promene u fizičkoj strukturi različitih slojeva u "korenu" pera izaziva različite mutacije. Npr. smanjenje debljine korteksa smanjiće količinu žutog pigmenta u peru. Takođe, smanjenje količine eumelanina u meduli uticaće na interakciju ili interferenciju plave boje u sunšerastoj zoni pera. Promene u boji pera zabeležene su i u različitih sezonama, a najčešće se povezuju sa reprodukcijom. Ovo se događa procesom izmene perja ili mitarenjem ali se smatra da se mitarenje ipak primarno odvija zbog istrošenosti perja.Boja perja uslovljenma je pigmentima, strukturalnim stanjem pera i kombinacijom navedenog. Pigmenti su hemijski spojevi koji absorbuju svetlo različitih talasnih dužina, dok se struktura odnosi na fizičko stanje pera koje modifikuje ili odvaja talasne dužine. Na strukturu pera mogu uticati i spoljašnji faktori poput: parazita, prašine, svetla, temperature, vlage, abrazije i sl. Osim toga, zabeleženo je i da je tamnija boja perja povezana i sa hormonima.O ektoparazitim kod ptica možete opširno pročitati u odgovoru Ektoparaziti na pticama.O nakostrešenosti pisali smo u tekstu Nakostrešenost kao opšti simptom oboljenja.Za tačno određivanje razloga zbog koga je došlo do promene boje savetujem Vam da Vašeg ljubimca odvedete na Veterinarski fakultet u u Beogradu, kako biste utvrdili da li je ova promena boja perja patološkog porekla ili samo prirodna promena boje perja kod ovih ptica.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Da li je potrebno čišćenje redovno, periodično ili nikada gnezda ptica? Imamo dva para zeba u posebnim kavezima koje su se gnezdile i izvele mlade i ponovo parile. Primetio sam da su im gnezda iznutra obložena svakakvim materijalom koji smo im davali ali da su dosta svoj izmet koristile kao vezivni materijal. Da li je to normalno, da li gnezdo treba čistiti itd. Hvala puno što postoji neko kome se možemo obratiti jer u našem manjem gradu veoma teško nađemo bilo kakvo znanje i pomoć oko malih ptica. Pozdrav, Aleksandar O: Australijske zebice poreklom su iz Australije, veličine 10 cm, žive 10-15 godina. Razlika mužjaka i ženke je u tome što mužjak ima kitnjasto perje ispod krila, smeđe perje sa belim tačkicama na krilima i crvene obraze. Za držanje se preporučuje kavez minimalnih dimenzija 60x40x40 cm sa ne preširokim rešetkama.Pošto spavaju u gnezdu obavezno im treba staviti i po dva gnezda, jedno za gnježđenje i jedno za odmaranje. Hrane se mešavinom semenki za zebe ili ptice egzote, spanaćem, listovima maslačka, izrendanom šargarepom i krastavcima, jabukama, bananama, tvrdo kuvanim žumancem i obavezno im ponuditi sipinu kost. Polno su zrele sa 4 meseca, ali ih se ne preporučuje parenje sve do 9 meseci starosti dok se potpuno ne razviju. Ženka sedi na jajima 12-14 dana, izleže se prosečno 5 mladih, a izlegu se 4 puta godišnje. Mladi za 14 dana izlaze iz gnezda, nakon 3-4 nedelje počinju samostalno da jedu. Gnezdo čini drvena kućica 10x10x10 cm. Potrebno ih je obezbediti suvim travkama, sitnim grančicama i senom za gnezdo. Ako je ženka u izvanrednoj kondiciji ležaće na jajima nezavisno od mužjaka. Tada je potrebno jaja skloniti iz gnezda. S obzirom da gnezdo koriste za spavanje tj. i kada ne leže na jajima u njemu obitavaju, svakako dobro očistite gnezdo od prethodnog legla i izmeta i ponudite im uvek sveže grančice i travke kako bi mogle ponovo da naprave gnezdo. Nakon što novoizlegli ptići napuste gnezdo, njega treba dobro očistiti, a svake treće sezone zameniti novim.  

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Mojoj tigrici je opalo perje oko kloake, ženka je u pitanju. Jede normalno, čak i više nego inače. Stalno spava. Sa njom u kavezu je još šest tigrica. Neki odgajivači su mi rekli da možda nosi jaje. To sam primetila pre dva, tri dana. IrinaO: Jednolična i previše suva hrana (nedovoljna količina zeleniša i voća), pritisak tumora, otečen polni organ, zadržavanje jaja kod ženki mogu uzrokovati simptome koji uključuju otečen stomak, gubitak snage, gubitak perja oko kloake, a ako se ptica napreže i otečenu i upaljenu kloaku (ušće gde se kod ptica sastaju mokraćni, polni i sistem za varenje). Potrebno je nuditi veću količinu zeleniša i voća, po jednu kap parafinskog ulja u hranu te kod smetnji u nošenju jaja premazivati kloaku vazelinskim uljem, a da bi se sprečila i ograničila upala primeniti cinkovu mast. O problemu sa kloakom ptice pisali smo u tekstovima Prolapsus (ispadanje) kloake i Natečena kloaka tigrice.U svakom slučaju savetujem Vam da se javite sa ptičicom Vašem veterinaru kako bi utvrdili tačan uzrok nevedene promene i odrediti ciljanu terapiju.  

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja nimfa ima 25 godina primetila sam da mu se deo kod nozdrve ljušti. Da li postoji neka krema ili rastvor koji bih mogla da mu mažem da se taj deo regeneriše ? JelenaO: Ljuštenje na samom kljunu kod ptica obično ukazuje na promene u rastu kljuna. Kljun kod tigrica neprekidno raste i troši se, a otprilike je slične građe kao ljudski nokat. Ponekad u ishrani nedostaje vitamina i minerala, što se ispoljava promenama u izgledu kljuna.Kljun i njegova okolina često su pokazatelj zdravstvenog stanja ptice. Pucanje i listanje kljuna može biti posledica traume, ili udarca kljuna prilikom letenja ili prilikom sletanja (prozor, zid, vrata...). Takođe oštećenja kljuna mogu se javiti prilikom griženja kaveza. Ponekad su takva stanja posledica bolesti i bolesnih stanja, a vrlo često posledica nedostatka, tj. deficita vitamina D3 i kalcijuma. Držanje ptica u neprirodnim uslovima (kavezi koji su većinom premali, nekretanje ptice, hranjenje samo semenkama koje su dosta kalorične, bez dodavanja vitamina i minerala i sitnog šljunka i grita) može dovesti do organskih bolesti. Ono što takođe utiče na zdravlje ptice jeste starost, a Vaš ljubimac sa svojih 25 godina čini redak primerak starijih jedinka koji su odgajani u zatočeništu. Nimfe jedu gotovu mešavinu semenki, prilagođenu za nimfe, sveže voće i povrće. Svo voće i povrće mora biti sveže, neprskano, oprano i osušeno. Od voća i povrća nimfi možete ponuditi: jabuke, kruške, banane, belo grožđe, lubenicu, kivi, zelenu papriku, radić, zelenu salatu, šargarepu, brokoli, kelj i ponekad po koji kikiriki u ljusci ili suncokretove semenke. Više o njihovoj ishrani možete pročitati u tekstu koleginice Ane Jovanović, dr. vet. med, u tekstu koji glasi Ishrana nimfe. Kako bi bolje varile hranu često kljucaju sitni šljunak i zemlju, s kojima se opskrbljuju mineralima, ali im u mišićnom želucu pomažu i pri varenju semenki. Iz tog razloga preporučujem za sve vrste papagaja i ukrasnih ptica, da na dno kaveza stavite pesak ili sitni šljunak koji sadrži veći ili manji udeo mlevenih školjki (grit) ili samo grit stavljati u manje posudice pored hrane kako bi ga ptice uzimale uz hranu. Za varenje su im važna i vlakna pa Vam preporučujem davanje raznog povrća i sveže trave, od koje najčešće vole list maslačka. Ukoliko se radi o traumi obavezno morate posetiti veterinara da bi se ocenio stepen defekta i pružila pomoć ptici. Poželjno bi bilo dodavati multivitamine i minerale koji su neophodni za rešenje problema problema. S obzirom na starost Vaše ptice multivitamini će pomoći njenom organizmu u bržoj regeneraciji. Za higijenu kljuna najbolje je staviti u kavez sipinu kost ili mineralni kamen, na koji će ptica sama brusiti kljun, koji joj raste čitavog života i mora ga trošiti.Detaljne informacije o životu starije nimfe objasnila je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med, u prethodno objavljenom tekstu pod naslovom Kvalitet života stare nimfe.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Dobila sam tigrice, malo sam se informisala o njima ali ne znam da li smem da ih iznosim napolje, na terasu, dvorište, i kad duva vetrić? Hvala unapred, VanjaO: Tigrice su ptice toplih krajeva pa ih kao kućne ljubimce treba držati na sobnoj temperaturi od 18 do 24 ⁰C. Tokom toplih dana može kavez da iznesete na otvoreno, ali tako da su spoljašnje i unutrašnje temperatura gotovo izjednačene. Time se izbegava stresan uticaj nagle promene temperature koji može dovesti do oboljenja najpre disajnog sistema, a isto tako sistemskog oboljenja ptice. Kavez bi svakako trebala biti nadkrivena i zaklonjen, tako da se izbegne izlaganje mogućim padavinama, promaji i direktnom sunčevom svetlu. Ukoliko je terasa ili dvorište tako smešteno da na njega može da skoči mačka, ptica bi trebala biti pod stalnim nadzorom. U potrazi za hranom, na kavez bi mogle da slete i veće ptice iz okoline što bi tigricu moglo da preplaši, a zbog mogućeg prenosa zaraznih i parazitskih bolesti trebalo bi izbegavati svaki kontakt s spoljašnjim pticama.Pticu u početku treba iznositi na balkon ili dvorište samo nekoliko minuta i postepeno produžavati vreme boravka na otvorenom. Važno je i proceniti hoće li tokom dana, tokom dužeg boravka na otvorenom, kavez biti izložena direktnom sunčevom svetlu. Noću bi svakako trebalo pticu vratiti u zatvoren prostor.Ptičice bi bilo dobro pre ovakvih promena uvesti u ishranu multivitaminski dodatak kako bi se što bolje prilagodila i uživala u novom iskustvu.  

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nimfu staru godinu dana, postala je mnogo glasna, dosta je agresivna i plaši me se, kada je pustim iz kaveza ne želi da se vrati nazad. Najveći problem mi je to što je bučna dosta, ima iritantan glas, da li imate neki savet za sve ovo da mi date? NikolaO: Agresivnost kod nimfi nije retka pojava, a najčešće se ispoljava griženjem. O ovakvom ponašanju ptica možete pročitati u tekstovima Nimfa – agresija i griženje i Ptica grize.Prema avijarnim bihevioristima, ne postoji ptica koja je po prirodi agresivna i zlobna, već uvek postoji razlog za takvo ponašanje. Nervoza, teritorijalnost i agresivnost usled hormonalnog disbalansa jedini su instinktivni oblici agresivnog ponašanja kod ptica, međutim i za takva ponašanja postoji uzrok: nervoza se obično javlja kod prekomerne aktivnosti i/ili umora kod boravka van kaveza; usled pregrube igre ili ukoliko nema dovoljno odmora i sna tokom noći (10-12 sati). Zatim, ptica koja se ne oseća dobro bilo usled nedostatka u ishrani ili fizičke bolesti takođe je nervoznija, a isto je slučaj i sa onim jedinkama kojima nije osiguran mir od strane vlasnika tokom hranjenja, igranja ili spavanja. Sledeće, teritorijalnost je prirodna za svaku nimfu u prirodi gde se svakodnevno brane od predatora, štite i brane svoje gnezdo i potomke. Stoga, dozu teritorijalnosti zadržavaju i držanjem u zatočeništvu kada agresivno brane i čuvaju svojeg partnera, kavez, igračke, hranu i bilo što u što su zainteresovani, a iskazuju to na jedini mogući način - da uljeza ugrizu. Nažalost, strpljenje i mnogo vremena je potrebno da se kod takvih ptica ponovo izgradi poverenje. Važno je imati na umu da i nimfe, kao i svako drugo živo biće, imaju svoj karakter koji se može ispoljiti na različite načine u različitim situacijama.Oglašavanje im prestavlja, kao i nama ljudima, način komunikacije. Kratki zvukovi poput krika većinom upućuju na društveni poziv, dok se glasno kreštanje najčešće povezuje s traženjem pažnje.Savetujem Vas da imate strpljenja u pripitovljavanju Vaše ljubimice, o čemu smo pisali u tekstovima Pripitovljavanje plašljive nimfe, Pripitomljavanje nimfe i puštanje iz kaveza i Nimfa – pripitomljavanje, kupanje, mitarenje i razlikovanje pola.Takođe, neophodno je da Vašoj ptičici pružite najbolje uslove življenja, o čemu smo pisali u okviru naše stalne rubrike Moj ljubimac.Ukoliko primetite pogoršanje ponašanja kod Vaše nimfe nakon primenjivanja svih saveta koje sam predložila, jedino Vam preostaje da se posavetujete sa veterinarom ili nekim bihevioristom ptica.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam već 2 dana kod sebe mladunče ptice, našla sam je ispred kuće, ispala je iz gnijezda ali je gnijezdo previsoko i nemam načina da ga vratim nazad, pa sam stoga preuzela brigu o njemu. Isprva je sve djelovalo ok, a onda je juče popodne počelo da se naduvava kao balon, plašila sam se da će da pukne, sad je još uvijek u tom stanju, i takođe prevrće se kad se kreće, i čini se da ga baš boli, ali još uvijek normalno jede i ponekad cvrkuće. Ne znam koja je vrsta u pitanju, siva je i ima crven rep. Živim u šumi i daleko sam od grada, apoteka i veterinara, postoji li način da je izlečim nekako kod kuće? NevenaO: Naduvenost stomačića kod većine ptica je uglavnom posledica ili nepravilne ishrane, a može se javiti i usled oboljenja bakterijske, virusne ili parazitske etiologije. Uz nadutost stomaka može se zapaziti ređa stolica, čupkanje perja sa stomaka, pad apetita itd.Nažalost, bez saznanja o kojoj se ptici tačno radi nisam sigurna koja bi ishrana bila najadekvatnija za nju, ali prema opisu koju ste poslali, pretpostavljam da se radi o običnoj crvenperki (Phoenicurus ochruros). Crvenperka je manje ili više pepeljastosiva, na stomak beličasta, a repna pera su joj izuzevši srednjih, tamnosmeđa ili žućkastocrvena. Ženke i jednogodišnji mužjaci uglavnom su jednobojno tamnosivi. Odrasla crvenperka je dugačka 16 cm, a raspon krila iznosi 26 cm.Crvenperka je jako živa ptica, aktivna, nemirna i nestašna, pa je u pokretu od zore do zalaska sunca.Vrlo je hitra i spretna pa isto tako skače i leti, saginje se i trza repom pri svakom hodu. Čula kod crvenperke su jako dobro razvijena. Vrlo dobro raspoznaje neprijatelja, a zna da bude nepoverljiva i prema istoj vrsti. Redovno nema poverenja u čoveka kojem je došla u goste pa se rado drže malo podalje. Nije društvena ptica. Hrani se insektima (muvama i leptirima). Na zemlju retko sledeće i kad sleti tada se zadržava veoma kratko. Hranu većinom hvata u letu. Pari se u maju. Ženka nosi od 5 do 7 belih jaja i oba roditelja leže na jajima, zajedno hrane mlade i oboje se podjednako brinu za sudbinu podmlatka. Mlade crvenperke većinom prerano napuštaju svoje gnezdo pa lako postaju plen grabljivicama.Moguće je da je ova ptičica isto tako rano napustila gnezdo i bila meta neke veće ptice koja ju je napala ili je jednostavno ispala iz gnezda. U svakom slučaju bilo bi dobro osigurati joj hranu proteinskog porekla, npr. Recovery konzerva za mačke, a naravno najbolje bi bilo hraniti njenom prirodnom hranom. Takođe bi bilo dobro dodavati u vodu za piće vitamine kako biste potpomogli organizmu kod rasta. S obzirom da je ptica mala trebali biste da je hranite ručno, o čemu smo pisali opširno u tekstovima: Ručno hranjenje mladih i Ručno hranjenje.Takođe, najbolje bi bilo da pticu pregleda veterinar, pogotovo ukoliko se simptomi ne povuku ili se pogoršaju kroz narednih par dana.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nimfu staru 10 godina, nikada mu nešto slično nije bilo ranije. Na jednoj nozi sa unutrašnje strane ima žutu fleku, a na istoj sa spoljašnje strane ima crvenu kvrgu. Dok se ne oslanja lepo na drugu nogu jer mu je prst iskrivljen ka gore. Sve ostalo je u redu. Želela sam da Vas pitam za mišljenje, hvala unapred. Milica O: Ptice kao ljubimci mogu razviti u organizmu mnoge abnormalne izrasline kako na koži tako i unutar tela. Te izrasline mogu i ne moraju biti tumori. Nekad se razvije apsces (novonastala šupljina ispunjena gnojem) nakon ubodne rane, što se ispoljava kao područje koje je otečeno i inficirano bakterijskom infekcijom. Druge mase mogu biti skupine masnog tkiva ispod kože, zaostalo jaje kod ženki kod otečene kloake. Često oteklina može biti i cista. Cista je šupljina u tkivu ispunjena tečnošću ili drugim sadržajem. Ciste od perja su ispunjene keratinom.Upala (crvenilo) i oticanje nogu može biti uzrokovano pogrešnom ishranom naročito užeglom hranom. Leči se uklanjanjem uzroka, davanjem vitamina E u hranu i premazivanjem mastima na bazi kortizona. Crvenilo i oticanje mogu izazvati i ubodi komaraca, a kao komplikacija javlja se infekcija i gnojenje. Leči se mazanjem masti na bazi antibiotika i kortizona, a sprečava se postavljanjem mreža protiv komaraca i insekticidnim sredstvima.Šuga (knemidokoptoza) koju uzrokuju kod ptica Cnemidocoptes mutans (sitna okrugla grinja duga 0,2-0,5 mm) koja se pojavljuje na koži nogu i Cnemidocoptes levis koja se pojavljuje na koži ispod perja. Bolest se širi dodirom. Sisajući krv na donjim delovima nogu šugarci izazivaju upalu. Javlja se i svrab. Noge se deformišu. Tok bolesti kod ove vrste šuge je dug. Dijagnoza se postavlja mikroskopskim nalazom ljuski. Lečenje se temelji na omekšavanju promena na nogama parafinskim sredstvom i primenom preparata protiv šugaraca.Odumiranje prstiju (suva gangrena) javlja se na nozi koja postaje sivkasta, zatim crna i na kraju se osuši i otpadne. Može se javiti na jednom prstu i na jednom članku prsta. Početni znakovi su crvenilo prstiju koje kasnije postane tamnoljubičasto. Ptica zbog jakih bolova ne može stajati na prečku.Rane na nogama uzrokovane lošim podom u kavezu koja izaziva traumu i nehigijenom mogu biti površinske i duboke. Površinske rane zarastaju brzo i spontano, dok se duboke mogu zakomplikovati. Mogu nastati apscesi, granulomi (hronično bujanje tkiva), čirevi i nekroze.Čirevi se često javljaju na nogama ptica. Najpre se javi gnojno oticanje (apsces) iz kojeg se razvije čir (ulcus). Kao posledica može doći do gubitka prstiju. Uzroke treba potražiti u lošoj ishrani, nedostatku vitamina i nečistoći na koju se nadovezuje infekcija. Lečenje se vrši ispiranjem nogu antiseptikom i zatim primjenom antibiotskog preparata.Gnojna upala prstiju se takođe javlja često kod ptica. Uzrok su bakterije, loša ishrana i loša higijena. Ptica redovno drži bolesnu (upaljenu, toplu i bolnu) nogu podignutu. Zapažaju se žućkaste kraste, abnormalni nokti i izobličeni prsti. Lečenje se vrši ispiranjem bolesnog prsta i mastima na bazi antibiotika.Zbog razlitih uzroka koje je moglo da izazove navedeno stanje savetujem da posetite veterinara koji će doneti dijagnozu, a samim tim i prepisati uspešnu terapiju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med.,Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Da li možete da mi kažete šta može prouzrokovati iznenadnu smrt nimfe? Bio je star oko godinu ipo dana, sve je bilo u redu sa njim, nedavno sam primetila prvi put da je kao kijao ali to je kratko bilo, i prošlo. Nekoliko dana kasnije tačnije danas se ponovilo ali dosta učestalije i ubrzano disanje i kao da je kunjao. Ja nisam znala kako da mu pomognem i nakon par sati je uginuo, a pre toga je bas neke tužne zvuke ispuštao. Hvala vam, SlavicaO: Jako nam je žao zbog uginuća Vašeg ljubimca.Ptice u većini slučajeva pokazuju simptome bolesti kada je bolest već uznapredovala. Patologija ptica vrlo je širok pojam, pa je nerazdvojiva od ostalih kliničkih specijalnosti i same dijagnostike kao i terapije. Simptomi bolesti imaju vrlo veliki raspon, a najčešći su: nakostrešenost perja, nadutost, apatija, promenjen izmet (proliv, zatvor), odbijanje hrane i vode, simptomi od strane nervnog sistema (nekoordinisano kretnje, paraliza) itd. Vrlo je važno da kada primetimo i samo jedan jedini simptom da što brže reagujemo. Najčešće bolesti koje se javljaju su kolibaciloze, salmoneloza, kokcidioza kao i infestacije šugarcima i grinjama, a dokazana je i velika sklonost neoplastičnim bolestima. Kako ste naveli da je Vaša ptica imala problema i sa oglašavanjem i disanjem napomenuću takođe i bolest koja je najšešći uzrok tome. Singamoza je parazitska bolest koju uzrokuju valjkasti crvi Syngamus, a parazitiraju u dušniku i bronhijima. Bolest se ogleda promenama u oglašavanju (promukao glas, piskutav ili tih), a može se pojaviti iscedak iz nosa, kijanje i anemija. Vrlo je česta bolest kod ptica, a leči se antihelminticima. Osim navedenih bolesti, simptomi koje ste Vi naveli mogu biti i posledica pogrešne ishrane (nedovoljna snabdevanje organizma životinje hranjivim materijama) ili neadekvatnog držanja hrane, pri čemu se najčešće pojavljuju gljivice, a uzročnici su Aspergiloze. Takva hrana može dovesti i do intoksikacije organizma. Treba izbegavati masne semenke u hrani, jer u protivnom dolazi do teških oštećenja unutrašnjih organa.Kod pojave bolesti bez obzira na etiologiju, vrlo važnu ulogu ima higijena kaveza, same ptice, ishrana i stres kao jedan od najvažnijih karika u pojavi bolesti.Relativno kratko vreme u kojem su se pojavili simptomi kod Vaše papagaja, govori o akutnom toku bolesti i to vrlo kratkom. Postoji i perakutalni tok koji se dešava za svega nekoliko sati, ali bez klinički vidljivih simptoma.Iz navedenog može se zaključiti da je vrlo teško odrediti uzrok uginuća Vaše nimfe. Ovo su samo smernice koje bi mogle upućivati o čemu bi se moglo raditi. Međutim, napominjem da se pravi razlog uginuća Vaše ptice sa sigurnošću može utvrditi jedino obdukcijom koja se vrši na Veterinarskom fakultetu (Zavod za patologiju).

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam papagaja nimfu 2 meseca. Preko dana često drema pa me interesuje da li je to normalna pojava i zbog čega se dešava s obzirom da nije tako po čitav dan već samo u naletima, inače je aktivna? Drugih promena nema. Srdačan Pozdrav! Jovana O: Papagaji tigrice spavaju noću, ali se isto tako vrlo često tokom dana odmaraju ili dremaju. Pri tome stoje na prečkicama, ponekad stoje na jednoj nozi, često okrenu glavu prema krilu ili jednostavno zatvore oči. Perje im pri tom može biti blago nakostrešeno. Predostavljam da je Vaša ptičica skoro došla u Vaš dom i samim tim promenila okolinu, za tako mladu pticu dan je pun novih doživljaja i svakako joj je potreban odmor. Pticu tokom prvih nekoliko dana nemojte puštati iz kaveza kako se ne bi dodatno iscrpljivala ili uplašila nepoznatih zvukova u prostoru (zvono na ulaznim vratima, zvono telefona, uobičajeni zvukovi u stanu i sl.). Ukoliko primetite još neke promene na ptici ili ona ostane mirna i bezvoljna, svakako kontaktirajte veterinarsku ambulantu opremljenu za pregled i lečenje ptica kako bi joj pružili potrebnu pomoć.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jedno, pa verovatno japansko pače, tj. imam dva međutim radi se o jednom. Još su mali dobijaju istu hranu, sve isto, međutim to jedno kao da zevće ili kako već da kažem. Izgleda kao da se guši i ne znam šta da radim. Da li mi možete preporučiti nešto? P.S. To radi u određenim trenucima. Hvala unapred, MirjanaO: Bolesti disajnog sistema kod ptica najčešće izazivaju sledeće simptome: izraženi pokreti prsiju zbog otežanog disanja, nosni iscedak, ritmično pomeranje repa ili glave, odizanje krila od tela, istezanje vrata, kašalj, promenjeno uobičajeno oglašavanje, povraćanje i disanje otvorenim kljunom (javlja se uz upalu gornjih disajnih puteva). Razvoj ovih bolesti pospešuje malnutricija - poremećaj u organizmu nastao zbog smanjenog ili prekomernog unosa hrane, a odražava se na umanjenom ili prekoračenom unošenju nutritivnih materija. Hipovitaminoza vitamina A i suva pojačana toplota okoline takođe su česti uzrok poremećaja, a ostali uzročnici su bakterije, mycoplasme, chlamydie, virusi, gljivice i paraziti poput Cnemidocoptesa.Svi uzročnici dovode do zadebljanja mukoznih sluznica (zatvaraju se normalni otvori na nosu, otvori koji vode do sinusa i vazdušnih vrećica), stvara se povećani iscedak koji dodatno začepljuje već zadebljane otvore. Leči se prema uzročniku, što znači da bi trebalo pticu odvesti u specijalizovanu ambulantu za ptice (Veterinarski fakultet u Beogradu), uzeti bris i odrediti uzročnika, a prema uzročniku određuje se i terapija (nystatin, tylosin, ivermectin i drugo).Vlasnik može ptici korigovati ishranu i načine držanja, dodati vitamine u vodu (posebno obratiti pažnju na A vitamin), držati u provetrenoj prostoriji, a ne u zadimljenoj, povećati temperaturu okoline za par stepeni Celzijusa, davati vlažnu hranu…

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Danas sam u ranim jutarnjim časovima našao povrijeđenu pticu na ulici, vrste crna čiopa, čije je krilo slomljeno. Konsultovao sam se sa obližnjim veterinarom koji mi je rekao da pozivem društvo za zaštitu ptica koje nije odgovaralo na moje pozive. Htio sam da vas pitam da li postoji neka šansa za nju i da li će preživjeti ili u krajnjem slučaju možda opet poletjeti? Ja sam joj pružio najbolje uslove koje sam mogao u daton trenutku, hranim je larvama komaraca jer sam na internetu pročitao da se ta vrsta hrani takvom vrstom namirnica. NikolaО: Čiopa (Apus apus) je ptica koja pripada porodica Apodidae, redu Apodiformes. Odrasle jedinke postižu dužinu tela od 16-17 cm s rasponom krila od 38-40 cm i telesnim težinama od 35-56 g. Boje su tamnosmeđe s belim područjem oko grlišta. Karakterističnost ove ptice jeste oblik njenog tela za koju stručnjaci navode da je izuzetno prilagođen letenju. Naime, njihova krila su uska i dugačka što im omogućava da se kroz vazduh kreću velikom brzinom što ih ujedno čini i brzim i preciznim lovcem na potencijalni plen.Odrasle jedinke se hrane letećim insektima i paucima. Nakon što se mlade jedinke izlegu iz jaja, roditelji (i majka i otac) ih hrane narednih 19-20 dana. Tokom tog perioda smatra se da roditelji dnevno moraju uhvatiti oko 50 g insekata kako bi mogli dodatno ishraniti mlade. Posle 40 dana othranjivanja mladi su spremni za izlazak iz gnezda i nastavljaju samostalno da žive. Za to vreme njihova krila narastu do veličine od 16 cm što im osigurava nesmetani let i lov.Bilo bi svakako poželjno i preporučljivo da posetite veterinara. Naime, kosti krila se možda mogu vratiti na mesto i nakon toga krilo se mora fiksirati zbog boljeg zarastanja. Ako se radi o težoj povredi i nemogućnosti repozicije, krilo se mora amputirati, a pacijentu davati antibiotik u periodu od nedelju dana uz mirovanje, temepraturu prostorije držati iznad 20-21 stepena C i dodavanje vitaminsko-mineralnog preparata u vodu ili hranu. Posudice za hranu i vodu, u tom slučaju, moraju biti lako dostupne oboleloj ptici. Ako se povređeno krilo ne leči (reponiranje uz terapiju antibiotikom) može doći do nekroze oštećenog tkiva i sepse (prodora bakterija u celi organizam).U svakom slučaju, savetujem Vam da pticu odvedete kod veterinara, koji će nakon pregleda ptice da Vam odgovori na sva pitanja u vezi sa ishranom kao i zbrinjavanje krila kod ptice. Takođe, savetujem Vam da kontaktirate Udruženje za zaštitu divljih životinja.Ovde bih posebno napomenula važnost obraćanja nekoj nevladinoj organizaciji. Naime, u njihovom odgajanju i dohrani je izrazito bitno osigurati pravilnu ishranu određenu od strane stručnjaka za ovu specifičnu vrstu. Jedino prikladna ishrana može osigurati nesmetani rast i razvoj letnih pera. U protivnom, nepravilna ishrana može dovesti do "grešaka" u ponovnom zarastanju kao i nepravilnom razvoju letnih pera. Kao za posledicu sama jedinka nije u mogućnosti da samostalno nastavi da živi u prirodi.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Prošle nedelje sam bio kupio kod jednog odgajivača, japanskog galebića mužjaka braon boje, međutim, cvrčka, a neće da peva. Kad sam prekjuče bio tog odgajivača pozvao da ga pitam da li da uzmem još jednog mužjaka, ali koji će pevati, jer na jutjubu, gledao sam, da npr u jednom kavezu dva mužjaka, i obojica neizmenično pevaju ,a to sam isto i uživo video, kod guld amadin zeba mužjaci, dva sam imao u istom kavezu, i neizmenično pevali, posle toga sam jednog lepšeg bio ostavio, i koju god drugu vrstu ptice mužjaka da stavim kod njega u kavez, guld će i dalje pevati.O: Japanski galebić (Lanchura domestica) u svetu je poznat kao "society finches". U porodici Lanchura postoji mnogo vrsta (goldova amadina, rižarica, australska zebica....) koje su vrlo srodne. Karakteriše ih velika društvenost i živahnost.Male su ptičice, dužine oko 10 cm od repa do kljuna. Danas postoji mnogo jedinki različitih boja nastalih mutacijom, tj. ukrštanjem. Uzgojene su u Kini i Japanu pre više stotina godina.Obavezno ih treba uzimati i držati najmanje par, a poželjno je i više jedinki. Možete držati i dva mužjaka, ali i sa ostalim ptičicama iz ove porodice.Japanski galebići polno sazrevaju vrlo brzo - već od 4 meseca. U kavez im morate postaviti gnezdo zatvorenog tipa u koji se postave kokosova vlakna, a može poslužiti i mekani toalet papir. Nipošto nemojte stavljati vatu! Galebići polažu u proseku 5 - 8 jaja iz kojih se za 12 - 14 dana izlegu ptići.Za otprilike 14 dana počinju da izlaze, ali su još uvek zavisni od roditelja koji ih hrane. Nakon otprilike 3 - 4 nedelje ptići počinju samostalno da jedu. Ukoliko je manje ptića u gnezdu, pre će se osamostaliti.Što se ishrane tiče, peletirana (gotova, fabrička) hrana može činiti i do 70% od ukupne njihove ishrane. Takođe, može im davati mešavinu semenki, čiste suncokretove semenke, zatim "zelena" hrana (maslačak, spanać i sl.) ali u manjim količinama, odnosno povremeno, voće (jabuke, banane..).Kao i svaka druga ptica, tako i japanski galebići vole da lete, pa bi bilo najbolje da ih svakodnevno puštate iz kaveza.Kavez im je potrebno postaviti na mesto bez buke, promaja, dima i ostalih aerosola koji bi mogli naštetiti ptici. Dobro je i pokriti kavez preko noći radi sprečavanja stresa. Preko dana im osigurajte osvetljenje punog spektra 10-12 sati (zbog stvaranja vitamina D i pravilnog odvijanja reproduktivnog ciklusa). Obvezno je održavanje higijene kaveza, a frekvencija čišćenja zavisiće od broja ptičica u kavezu.Svaka ptica je individua za sebe, neke se pre prilagođavaju i opuštaju u novom ambijentu, a neke to rade sporije, pa Vas savetujem da se strpite sa pesmom Vašeg galebića. Stimulativno će delovati i dolazak nove ptice, jer će onda zajedno moći da pevaju, što one i vole. Ukoliko ptice budu pokazivale agresivnost jedna prema drugoj savetujem Vas da ih stavite u odvojene kaveze jedno do drugo.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupili smo mladog mužjak tigricu i ima krive noge. Šta i kako da uradimo da mu pomognemo, MarinaO: Mlade ptice najčešće imaju problem s jednom ili obe noge, pa dok leži noge su više položene bočno uz telo, a ne ispod tela, teže stoji, hoda ili ne može uopšte da stoji na prečki. Uzrok samog deformiteta ima više, od toga da majka prečvrsto sedi na jajima, pa svojom težinom pritiska ptiće, zatim može biti reč i o samom materijalu od kojeg je gnezdo napravljeno ili pod u gnezdu koji je klizav. Takođe se u nekim izvorima spominje i nedostatak vitamina D, pa uopšteno mikro i makro nutrijenata u hrani kako roditelja tako i ptića dok rastu.Ukoliko je gnezdo i sam kavez veći deo dana u delu prostorije gde nema puno svetla ili ako je zatvoreni oblik gnezda kao što su drvena gnezda može biti reči o nedovoljnim količinama vitamina D kojeg ptice dobijaju iz sunčevih zraka. Što ranije se problem uoči to bolje, pogotovo još dok je ptić u rastu. Dobro bi bilo da posmatrate šta se ustvari događa i ako možete uočiti pravi razlog nastanka deformiteta, što će pomoći u uklanjanju. Ponekad može da se dogodi da roditelji ne žele da hrane takvog ptića, pa izbegavaju da ga hrane, pa na to treba obratiti pažnju. Osim toga preporučila bih i nadopunu u ishrani ili ukoliko već dajete dodatke kao što su mekana hrana u obliku žumanca jaja, Petit keksa, može i med, kao i dodatak joda u obliku kamena Karlie Jodni kamen, kao i Vitakraftovo piće za ptice s jodom - voda bogata mineralima i jodom, dodatak ishrani. Sadrži prirodne minerale, jod i druge važne elemente.Za dodatne informacije svakako se možete obratiti i Zavodu za bolesti ptica na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, Ukoliko ne znate kome biste odveli pticu na pregled možete se obrati profesorki Radmili Resanović sa Fakulteta veterinarske medicine, koja je specijalista za ptice.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupila sam svojoj nimfi igračkicu zvonce koje visi međutim ona se plaši i stalno gleda u nju i ponekad sikće pa me zanima šta da radim da li da ostavim igračkicu tu pa da se navikne ili da uklonim iz kaveza? Srdačan pozdrav, Jelena O: Tigrice su uopšteno vrlo teritorijalne i sumnjičave kada su u pitanju nove stvari. Vaš ljubimac se očigledno plaši zvuka koju igračka izvodi i verovatno ga shvata kao nekakvu pretnju. Ista se stvar događa i s novim igračkama, odnosno tigricama treba vremena (nekima više, nekima manje) da se priviknu na nove stvari u blizini ili u samoj kavezu.Najbolje bi bilo da se tigricu postupno navikava na novi predmet tako što ćete ga za početak smestiti negde u sobi gde ga tigrica može videti.Drugi dan se novi predmet približi kavezu s time da ne sme biti u nivou s tigricom već nešto niže. Na taj način će se ptica osećati dominantno zato što je više pozicionirana isto kao što bi se osećala ugroženom kad bi novi predmet ili igračka bila iznad nje. Treći dan novi predmet okačite sa spoljašnje strane kaveza i to pri dnu pa čekajte da ga ptičica sama nađe i istraži što može potrajati i nekoliko dana. Tek kada tigrica počne da kljuca novu igračku tek tada se može okačiti na mesto koje smo zamislili, ali još uvek s spoljašnje strane kaveza. Na taj način će se tigrica i dalje osećati sigurno u svom kavezu. Nakon što počne da se igra s novim predmetom i nakon što se potpuno privikne na njegov oblik i zvuk, i nakon što prestane da ga doživljava kao pretnju, tek tada se može sigurno smestiti u kavez bez da se ptica više plaši.Pokušajte ovaj postupak da izvedete sa zvoncetom, odnosno postupno navikavajte ptičicu na njegovu prisutnost. Moguće je da se Vaš ljubimac plaši zvonceta ili da mu blješti odnosno da vidi svoj odraz u njemu ili mu ipak smeta neki zvuk koji zvonce proizvodi . U svakom slučaju verujem da će se tigrica polako opustiti, ali trebate da joj date vremena.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobio sam na poklon dve prepelice. Sa njima je bio i mužjak ali ga je jedna udarila direktno u glavu. On je kasnije ozdravio kada je vraćen u kavez, jedno vreme se nisu tukli, ali nakon nekoliko dana ista ta prepelica ga je ubila. Sada sam njih dve spojio, ali je ona isterala oko ovoj. Kupio sam još mužjaka i ženku, isto je tukla i njih, pa je sad sama. Šta da radim? Pozdrav unapred, Lazar O: Vaša prepelica ne podnosi druge ptice unutar kaveza, jer je očigledno vrlo dominatna i ne dopušta pristup hrani, vodi ili igračkama.Zato Vam preporučujem da druge dve ptice odvojite u drugi kavez, ali ih držite u odvojenom kavezu u neposrednoj blizini agresivne ptice, tako da se mogu videti i komunicirati pa im neće biti dosadno.Zajedno neka budu samo van kaveza i to samo u Vašem prisustvu, kako biste u slučaju napada opomenuli ženku ili je vratili u kavez kao kaznu.Takođe, igrajte se i komunicirajte s svim prepelicama istovremeno i jednakom pažnjom, kako se ženka ne bi osetila zapostavljenom.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam malog aleksandra, star je skoro 4 meseca, od rođenja ručno hranjen. Pored njega imam i još dva papagaja, ali nisam sigurna da li sam ikada primetila da neko od njih kija osim njega. Znate i sami kolika je temperatura napolju, tako da nama klima u kući radi skoro ceo dan. Bojim se da se možda mali aleksandar nije prehladio od toga. Kako to mogu da prepoznam i šta treba da uradim? Za sada smo ga sklonili u sobu pošto tamo nema klime, a nisam sigurna šta dalje da radimo. Živim nedaleko od Beograda, ali lakše mi je prvo da dobijem neki savet od vas pa onda, ako bude potrebno dovedem papagaja kod vas. Hvala unapred.O: Simptomi prehlade kod ptica podrazumeva nespecifične simptome: ptica je neraspoložena, slabije jede, više spava, našušurenog perja i ne komunicira. Kasnije se razvijaju simptomi oboljenja respiratornog trakta: kijavica, mokre nozdrve, jednostrani ili obostrani konjunktivitis, pojačano disanje koje se ispoljava pulsiranjem repa i jakim rastezanjem grudnog koša, zvukovi šištanja tokom udisaja ili izdisaja, malaksalost ptice i nemogućnost da leti. Kijanje je prirodan proces kojim organizam pokušava da izbaci uglavnom sekret iz gornjih disajnih puteva. Ono može da bude posledica bakterijskih i virusnih infekcija, ali i posledica iritacije disajnih puteva (prašina, alergije itd.). Predisponirajući faktori su promaja, niske temperature, loši ambijentalni uslovi, neredovno održavanje higijene kaveza.Posmatrajte Vašu pticu i ukoliko primetite da je pokunjena ili joj je perje nakostrešeno, da su oči suzne i zatvorene, da postoji promena u boji i konzistenciji izmeta, da su nozdrve vlažne i da nerado ili uopšte ne uzima hranu, obavezno odnesite pticu na veterinarski pregled, jer se često stanje od banalne prehlade može komplikovati i dovesti do težih posledice po zdravlje ptice.Što se tiče upotrebe klima uređaja, možete rashladiti prostoriju u nekoj razumnoj meri. Ptice podnose visoke temperature bolje nego ljudi, ukoliko im je dostupna sveža voda.Ne preporučujem Vam da ptice borave u prostoriji gde je temperatura niža od 26 stepeni, kao ni da vazduh iz klima uređaja duva direktno u ptice. Svakodnevno morate proveriti prostoriju dva puta, a dok god je uključen klima uređaj nije dozvoljeno kupanje ni kvašenje ptice.S obzirom da u Pet Centru postoji samo veterinarska apoteka u okviru koje nije moguće vršiti klinički pregled, a samim tim ni postavljanje dijagnoze i propisivanje terapije, neophodno je da ljubimca odvedete na veterinarski pregled u neku od veterinarskih ambulanti koja se nalazi u Vašoj blizini. Ukoliko niste sigurni kome biste se mogli obratili, možete ljubimca odneti na pregled na Fakultetu veterinarske medicine, u ambulantu za male životinje, najbolje sredom i četvrtkom od 16 do 20h. Možete ih kontaktirati na broj 011/3611-809.Ono što Vi možete uraditi za Vašeg ljubimca jeste da mu dodajete multivitaminske preparate u piće koji će podići imunitet organizma i pomoći u borbi protiv prehlade. Raznovrsna ponuda ovakvih preparata čeka Vas u našim objektima.