Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam štene bisona staro dva meseca. Ženka je u pitanju. Sumnjam da je gluva jer ne reaguje na zvuke i dozivanje. Bili smo kod veterinara i nema upalu uha. Da li je rano i do kad se utvrđuje gluvoća kod štenaca? Snežana O: Nakon rođenja štene ne čuje prve dve nedelje života, zatim se ušni kanal otvara i štene može da percipira zvukove. Dok se zdravo štene vrlo brzo privikne na indetifikaciju zvukova, pas koji ne čuje oslanja se na svoje oči i nos koji nadoknađuju njihovu nesposobnost sluha. Koristeći primarno vizualne znakove, gluvo štene se čini da reaguje na zvukove na isti način kao što to rade i štenci koji normalno čuju. Gluvoća može biti urođena ili stečena.   U većini slučajeva radi se o uređenoj gluvoći koja je usko povezana s nedostatkom ćelija koje proizvode pigment (melanociti) i stoga je najzastupljenija kod rasa pasa i mačaka kod kojih prevladava bela boja (Dalmatinski pas, Argentinska doga, Beagle, Bull terijer, Buldog...). Ovakav oblik gluvoće nastaje zbog denegeracije krvnih nerava koje opskrbljuju unutrašnje uvo. Do tog procesa dolazi kod šteneta u starosti od oko 4 nedelja. Tačan način nasleđivanja nije poznat. Stečena gluvoća može biti posledica opstrukcije ušnog kanala kao posledica prekomernog sakupljanja cerumena, opsežne infekcije, tumora, anatomskog defekta u razvoju spoljašnjeg uveta itd. Najsigurniji način utvrđivanja gluvoće ili stepena gluvoće je uz pomoć BAER (Brainstem Auditory Evoked Response) testa - objektivne elektrodijagnostičke metode procene sluha. Radi se o bezbolnom i neinvazivnom testu gde se puštanjem zvučnog stimulansa direktno u uho pojavljuje električna aktivnost u zvučnim prohodima i moždanom deblu. U slučaju da životinja, čuje električna aktivnost se ogleda kao pisani zapis u obliku krive linije, dok kod životinja koje ne čuju ogleda se samo kao ravna linija. Stoga vam predlažem da odvedete svog ljubimca kod veterinara kako bi ga pregledao i sproveo testiranje BAER testom da isključite (ili potvrdite) mogućnost gluvoće jer saznanjem o eventualnoj gluvoći uspostavlja se novi vid komunikacije s ljubimcem i održava kvaliteta njegovog života.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Moj pas star 6 godina, rase rotvajler od pre nekoliko dana ne može na zadnje nogo uopste. Tačnije jedan dan pre toga je šepao i zanosio se u hodu ali već sutradan ih je samo vukao. Bio sam kod veterinara uradio je snimanje rengeno i on je ustanovio da ima okoštavanje na kičmenim pršljenovima ili spondilozu i da zbog toga ne može da podigne zadnje noge, ali sam ja primetio da ga boli i bešika na dodir i da ne može da lepo vrši nuždu. Moje pitanje je dali je moguće da pas jedan dan šepa a već sutradan invalid u zadnjim nogama i da ih uopste ne oseća jer sam probao lagano iglom da ga bockam ali ne reaguje Do tog dana je bio veoma veseo i aktivan pas i onda za jedan dan da ga spondiloza toliko uništi. Izvinjavam se sto sam bio opširan, ali mi je više muka da ga gledam kako se muči a ne znam kako da mu pomognem. Dejan O: Spondiloza ili osteoartritis kičme je stanje kod kojeg se hrskavica koja oblaže kičmene pršljenove degenerativno menja. Ovo stanje se najčešće javlja na vratnim i slabinskim pršljenovima. Ponekad kod spondiloze nastaju osteofiti (šiljci) na telima kičmenih pršljenova koji mogu pritiskati nerve koji izlaze iz kičmenog kanala pa u tom slučaju dolazi do slabosti u nogama. Osim toga, spondiloza može uzrokovati stanja poput diskus hernije. Bolest većinom predstavlja rasnu sklonost međutim smatra se i da ishrana ima važnu ulogu u razvitku bolesti. Iako se javlja u bilo kojoj starosti mnogo je češća kod starijih pasa. Smatra se da su joj posebno skloni nemački ovčari, bokseri i ostali psi velikih rasa pasa, međutim u poslednje vreme dolazi se do zaključka da se spondiloza može javiti bez obzira na rasu ili pol. Tačan uzrok bolesti nije razjašnjen, ali se zna da nije upalne naravi, promene na kičmi su rezultat nestabilnosti intervertebralnog prostora. Spondiloza je obično prisutna kod pasa ne uzrokujući kliničke znakove. Ako se znakovi vide to je ili posledicom pritiska novonastalog koštanog tkiva na nerve kičme ili na samu kičmenu moždinu. Spondiloza se uopšteno može smatrati relativno blagim poremećajem u upoređenju sa displazijom kuka, displazijom lakta, Wobbler sindromom itd. Mnogi psi sa ovom bolešću žive sasvim normalno iako su ponekad ograničeni u kretanju i rasponu pokreta. U pojedinim slučajevima opaža se naglo pogoršanje stanja češće nego kontinuirano pogoršanje. Više o spondilozi pisala je moja koleginica dr. vet. med. Aleksandra Todosijević: Spondiloza i upotreba leka Rymadil   Paraplegija (paraliza zadnjih ekstremiteta) pojavljuje se istovremeno ili nakon pojave bola. Ako je muskulatura zadnjih ekstremiteta spastična i karakteriše se preteranim automatskim refleksom i povećanom osetljivošću, stvoreni su uslovi za spastičnu paraplegiju. Spastična paraplegija prisutna je kada je prisutan određeni stepen bola. Pas može “juriti” i nositi ispod sebe zadnje ekstremitete ili ih vući za sobom poput štaka. Obično se događa urinarna i fekalna retencija zbog nemogućnosti psa da zauzme uobičajeni položaj za te radnje, kao i da upotrebi trbušne mišiće. Kod mlohave paraplegije prisutan je izostanak mišićnog tonusa, a refleksi i osećaji su oslabljeni. Sfinkteri za uriniranje i defekaciju ne funkcionišu normalno, pa ako su opušteni dolazi do nekontroliranog mokrenja ili kapanja urina i fekalija, a ako spastični onda su stisnuti i dolazi do nemogućnosti mokrenja. Noge mlitavo vise iza tela, retko ispod kao što je slučaj kod spastične paraplegije. Posledično nastaje jaka mišićna atrofija s pojavom dekubitalnih rana. Prognoza je uopšteno nepovoljna. Budući da je spastična paraplegija rezultat jake boli, kao terapija se propisuju lekovi protiv boli, kao što je Rimadyl, Rycarfa ili Norocarp tablete. To su tablete koje kao aktivnu materiju imaju karprofen – nesteroidni protivupalni lek (NSPUL) koji se ogleda protivupalnim, analgetskim i antipiretskim delovanjem. Osim toga, kao simptomatska terapija preporučuje se B1 vitamin za regeneraciju nerava, a najčešće se preporučaju humane (namenjene ljudskoj upotrebi) tablete Neurobion. To je multivitaminski preparat koji sadrži kombinaciju vitamina B1, B6 i B12. Osim toga, može se preporučiti i neki spazmolitik. Za detaljnije informacije i eventualno recept za takve lekove, morate obratiti vašem veterinaru. Neophodno je da ste u stalnom kontaktu sa veterinarom dok se ne utvrdi pravilna terapija i suplementacija.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom pekinezeru pojavile su se na koži crne fleke koje ga svrbe (on je star, ima hroničnu insuficijenciju bubrega, uzima suplemente već mesecima, redovno jede i vrši nuždu). Pre 3 dana počeo je da se češe stalno. Okupan je pre 10 dana i stavljena mu je ampula protiv buva i krpelja. Ove fleke pojavile su se na vratu i iza prednje noge i mnogo ga svrbe. Šta to može biti zapravo i čime ga izlečiti, a da nisu inekcije, boji se veterinara jer ne vidi. Hvala. Milena O: Tamnjenje kože ili hiperpigmentacija kod pasa obično je posledica prekomerne količine melanina u ćelijama. Kao jedan od uzroka ovakvoj promeni navodi se atopični dermatitis. Najčešće zahvaćena područja na psu su prepone, pazuh i mesta između prstiju. Kao reakcija na nepoželjni nadražaj duže vreme i sama koža s vremenom menja boju. Umesto bledoružićaste boje lagano se razvija tamnije pa i crno prebojavanje a naročito na onim mestima gde je koža bila prethodno crvenkasta. O atopiji pasa pisala je koleginica dr. vet. med. Aleksandra Todosijević : Atopija (atopični dermatitis)  Osim hiperpigmentacije, na koži se mogu javiti makule ili pak mrlje za koje je karakteristična promena boje kože. Makule su lokalizovane promene, ograničene i manje od 1 cm veličine, dok su mrlje manje ograničene i mnogo većih dimenzija. Uopšteno rečeno, koža kućnih ljubimaca ima za funkciju prvenstveno zaštitu organizma, ali ako je nepoželjni nadražaj prejak ili predugo traje odbrambeni mehanizmi popuštaju što se manifestuje nekim od kliničkih znakova ili oštećenja kože. Oni mogu biti sledeće: pruritus (svrab), promena mirisa kože, kraste ili perut, gubitak dlake ili promene u pigmentaciji kože kao što je slučaj kod vašeg ljubimca. Sve navedeno su sekundarni znaci (vrlo retko primarni) i verovatno su efekt odgovora kože na hroničnu upalu mnogobrojnih uzroka. Zbog toga, anamneza, simptomi i kompletan pregled su od izuzetne važnosti u postavljanju pravilne dijagnoze, pa vas iz tih razloga savetujem da ipak odvedite vašeg ljubimca kod veterinara kako bi se napravio kompletan pregled kože i dlake, utvrdila konačna dijagnoza i preduzela odgovarajuća terapija.  

Odgovara: P: Imam bigla starog osam meseci, sa urednim papirima i ostalo. Pas ima donju vilicu kraću za 1,5 cm od gornje, tako da kad preklopi zube između gornjih i donjih prednjih zuba moze da stane prst. Da li se taj deformitet ispravlja i da li taj pas može da se oceni na izložbi. Hvala vam, Milan. O: Zubalo ima 42 zuba po zubnoj formuli kod odraslih pasa. Gornje vilice sadrže po tri sekutića (incisiva), jedan očnjak (caninus), četiri predkutnjaka (premolara) i dva kutnjaka (molara) i donje vilice po tri sekutića, jedan očnjak, četiri predkutnjaka i tri kutnjaka, što ukupno čini na svakoj strani gornje vilice 10 i donje 11 ili ukupno sa obe strane 42 zuba. Mlečnih zuba ima 32. Izbijanje mlečnih zuba počinje 21. dana kada niču prvi očnjaci. Sekutići niču u vremenu od 25. do 30. Zubi gornje vilice niču nekoliko dana pre zuba u donjoj vilici, ali sa mesec dana očnjaci i sekutići obe vilice su nikli, a sa šest nedelja sa njihovih krunica desni su se potpuno povukle. Mlečni predkutnjaci, niču skoro istovremeno tj. od 3-5 nedelja, s tim što prvo niču četvrti, zatim treći i drugi. Prvi predkutnjak niče znatno kasnije. Do dva meseca sekutići se međusobno dodiruju, a zatim rastom vilice javlja se sve veći međuprostor i zubi su razređeni. Zamena mlečnih sekutića sa stalnim zubima se u starosti od 4-5 meseci, a traje 2-3 nedelja. Zamena je nešto ranija kod većih, a nešto kasnija (za 10-15 dana) kod malih pasa. Prvi mlečni predkutnjak niče sa 4 meseca, a istovremeno niče i prvi kutnjak (stalni zubi). Drugi kutnjak niče sa 4,5 do 5 meseci u donjoj vilici i u gornjoj sa 5 do 6 meseci. Treći kutnjak tj. zadnji zub donje vilice niče sa 6-7 meseci, znatno pre nego što je pas završio sa rastom. Normalno škarasto zubalo čine vilice kad sekutići gornje vilice prelaze odnosno svojom unutrašnjom stranom dodiruju usnenu ili labijalnu stranu sekutića donje vilice. Ukoliko se sekutići gornje i donje vilice dodiruju svojim vrhovima odnosno gornjim kruničnim ivicama, onda je zubalo klještasto. Usled nesklada u vilicama dolazi i do izmenjenog ugriza. Ukoliko sekutići donje vilice pri ugrizu stoje znatno ispred sekutića gornje vilice onda pas ima predgriza. U suprotnom slučaju, kada se sekutići donje vilice pri ugrizu nalaze znatno iza sekutića gornje, onda pas podgriza. Ukoliko standardom rase nisu predviđene ovakve promene, onda su pojave podgriz i predgriz smatraju degenerativnim manama. Svi zagrizi osim škarastog (koji ortodonti zovu normalna okluzija tj. normalni zagriz) su malokluzije tj. poremećaji normalnog zagriza. Izuzetak su rase koje dozvoljavaju određene vrste malokluzije. Procena pravilnosti zubala sprovodi se kod odraslih pasa iz razloga što štenac izmenom zuba može promeniti i zagriz. Potrebno je pričekati da izraste stalno zubalo da bi se videlo da li se radi o mani.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Imam štene staro 2 meseca (maltezer). Pre 2 dana je piškio krv, ponaša se normalno, jede, igra se, sve normalno. Viđam idalje da ima malo krvi kroz mokraću. Veterinaru sam objasnila o čemu se radi i rekao mi je da je to kod mužjaka normalno. Kako može da bude normalno da piški krv? Ksenija O: Promene boje, viskoznosti, mirisa i količine mokraće mogu biti povezane s banalnim razlozima kao npr. vrstom prehrane životinje, ali i s vrlo ozbiljnim bolestima od kojih neke mogu ugroziti život psa. Količina i sastav urina izvrsni su pokazatelji problema u bubrezima ili donjem mokraćnom sistemu. Učestalo mokrenje može biti izazvano nekom od ovih bolesti: bubrežne bolesti, šećerna bolest ili diabetes mellitus, pituitarni dijabetes ili nedostatak ADH, jetrene bolesti ili zastoj jetre, hiperadrenokorticizam, hipoadrenokorticizam, hipotireoza, lekovi ili hrana, bol, povišena temperatura ili promenjeno ponašanje. Medicinski razlozi hematurije su: trauma, teška upala urinarnog trakta, bubrežni i mokraćni kamenci, trovanje nekim od otrova za pacove, autoimunosna hemolitička anemija,... Dok su bolesti poput akutnog i hroničnog zastoja bubrega po pravilu bolesti starijih pasa, bolesti mokraćnog mehura i mokraćnog sistema pogađa pse bez obzira na starost. Cistitis, upala sluzokože mokraćnog mehura i uretritis, upala mokraćnog sistema, nastaju kao posledica bakterijske infekcije, odlaganja minerala, povreda, pa čak i stresa. Neke od ovih bolesti mogu biti vrlo bolne. Mokraća obolelog psa je zamućena i kiselkastog mirisa, a analizom se uočavaju kristali, krv, bakterije i druge materije. Psi bez obzira na starost mogu razviti mineralni sediment (kristale) ili kamence (urolite) u svim delovima mokraćnog trakta. Oni obično nastaju u mokraćnom mehuru, potom odlaze u uretru. Ako kamenac prekine prohodnost mokraćnog trakta, nastaje bolno i po život opasno stanje. Savetujem vam da posetite drugog veterinara kako bi se utvrdio tačan uzrok pojave krvi u urinu kod vašeg psa i po potrebi preduzelo adekvatno lečenje. Pre posete proverite da li veterinar poseduje odgovarajuće tehničke uslove za potrebne pretrage jer verujem da je to razlog zašto je vaš veterinar postupio kao što ste naveli. Takođe, ovakvu procenu je mogao da uradi i iz velikog iskustva sa takvim problemima kod pasa, a kako vama ne bi nametnuo dodatne troškove.   Više o pojavi krvi u bešici pisale su kolegiice: Krv u mokraći (zapaljenje bubrega / mokraćne bešike / mokraćne cevi / prostate, tumori) / Krv u mokraći  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa Cane Corso, od skoro je kod mene, ovog novembra će napuniti 2 godine i malo me zabrinjava to što još uvek nije podigao nogu kada mokri i to što je jako plašljiv kada neki pas laje na nas dok šetamo, povlači se u stranu ili jednostavno se ceo povije i okrene se da vuče nazad. Ima kontakta sa drugim vlasničkim psima i jako je razigran i druželjubljiv, čak i živi u kući sa psom pošto ja imam jos jednog psa iste rase starog 8 godina. Unapred zahvalan, Vladimir Simic. O: Istraživanja genetike pasa pokazala su kako psi potiču od sivih vukova. Vukovi primarno žive u društvenim porodičnim grupama zvanih čopori u kojem, u svrhu međusobne komunikacije, pokazuju određene položaje tela i proizvode zvukove koji su uočeni i kod domestikovanih pasa. Pre svega ovde se govori o iskazivanju dominacije ili pokornosti. Dominantan pas stoji ukočenih nogu i uspravno, uši odignutih i usmerenih prema napred. Rep drži podignut, a dlake duž kičmene moždine lagano odignute. Pokoran pas pokazuje spuštene uši i donju usnu kao i spuštanje celog tela. Rep drže spušten ili kompletno podvučen pod telo, a leđa drže pognuto u svrhu pokazivanja poštovanja. Ovo su glavni pokazatelji dominantnog i pokornog ponašanja. Mokraća se skuplja u bubrežnom zidu, odakle se mokraćnhim putevima odvode u mokraćni mehur. Mokraćni mehur je mehurasti organ čiji su zidovi građeni od sluzokože u kojoj se nalazi mnogo mišićnih vlakana, pa je vrlo rastezljiv, a može se i aktivno kontrahirati, tako da se iz njegove šupljine isprazni celokupni sadržaj. Pražnjenje mokraćnog mehura je refleksni čin, koji reguliše centar smešten u slabinsko-kičmenom delu leđne moždine. Ovaj centar je povezan i s višim moždanim centrima koji na njega mogu delovati inhibitorna i stimulativno. Nagon na mokrenje nastaje zbog rastezanja zida mokraćnog mehura, koje izazove sakupljena mokraća. Kada se mokraćni mehur napuni mokraćom i kada se mišići u zidu mokraćnog mehura zategnu, nadražuju se završeci nerava i počinju da šalju nadražaje u centar u leđnoj moždini. Centar odmah refleksno izaziva kontrakciju mišićnog omotača i otvaranje sfinktera. Pokoran pas se ponaša kao štene. U psihi odraslih životinja obično postoji unutrašnja zabrana da se napada mladunčad vlastite vrste. Pasivna pokornost se ispoljava tako da pas čučne, priljubivši telo zemlji, trudeći se da izgleda što manji, a zatim, ako to ne zaustavi napad, izvrne se na leđa sa šapama mlohavo podignutim u vis. U toj pozi ponekad ispusti i slabašni mlaz urina. Tako se ponaša sasvim mala štenad kad im se približava majka da bi ih polizala i tako podstakla na uriniranje. Štene može mokriti u prisutnosti druge životinje ili osobe za koju smatraju da im je dominantna. To je pokorno mokrenje. U tom slučaju treba saznati koji događaji i situacije podstiču tu situaciju kod psa. Kod nekih pasa uzbuđenje ili nagli pokret prema štenetu može izazvati mokrenje. Mnogi psi uriniraju kada se nagne nad njih. Umesto toga, treba kleknuti kraj njega. Kada se psić oslobodi i počne osećati prijatno, verujem da će se i način mokrenja normalizovati. Većina pasa preraste mokrenje iz pokornosti kada postanu zreli i izgrade samopouzdanje. Treba naravno samo puno strpljenja. Zato bih vas savetovala da se, s obzirom na godine vašeg ljubimca, obratite dobrom dreseru pasa koji je upoznat sa ponašanjem životinje i moći će da usmeri ponašanje vašeg ljubimca u pravom smeru.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Imam nekoliko pitanja u vezi sa dodacima za hranu za pse i kožu. Može li se nešto dogoditi psu (bostonski terijer) težine 6 kg ako dnevno dobije 4 mililitara lososovog ulja, jednu kašičicu kokosovog ulja i jednu kašičicu CANINA Biotin Forte praha i tako neprekidno svakog dana 365 dana u godini? Može li pas dobiti hipervitaminozu od toga? Da li se vitamini iz ovih dodataka talože u telu psa i da li to ozbiljno narušava njegovo zdravlje ili se višak vitamina sam izlučuje iz tela? Hvala i pozdrav, Bogdan   O: U principu se ne preporučuje kontinuirano dodavanje ovih dodataka bez prekida. Ako postoje indikacije za lečenje, sprovodi se tokom određenog vremenskog perioda, nakon čega dodavanje treba pauzirati. Isto važi i za preventivno davanje.   Što se tiče ulja lososa, navodi se da zbog dugotrajne upotrebe postoji određeni rizik od kontaminacije teškim metalima koji se talože i u lososu i kasnije u telu psa. Teški metali poput žive, kadmijuma i olova se ne izlučuju već ostaju u telu, što je posebno važno za organizme (ribe) na vrhu lanca ishrane. Biotin je rastvorljiv u vodi, a ne u mastima i kao takav se izlučuje putem bubrega. Njegova hipervitaminoza kod pasa nije opisana i smatra se sigurnom za upotrebu.   Kokosovo ulje ima određene prednosti za pse, međutim, kod dugotrajne upotrebe, posebno uz dodavanje ulja lososa, postoji određeni rizik od pankreatitisa kod pasa. Takođe se pominje da kokosovo ulje može značajno povećati nivo „lošeg holesterola“ kod pasa.   Dakle, može se reći da biotin ne predstavlja pretnju ako ga dajete kontinuirano, što nije slučaj sa lososovim uljem i kokosovim uljem.    

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa, mužjaka, starog sedam godina. Primetila sam da je imao crvenu stolicu. Stolica nije imala tragove krvi, već je samo bila tamnije crvena (cela, čvrsta, bez sluzi i sl.). Deo stolice mu je bio normalan, a deo tamno crven (kao kad jede neku drugu suhu hranu). Kasnije je nuždu obavio još jednom i ona bila normalna. Nismo mu dali drugu hranu, tretiramo ga protiv parazita. Normalno je raspoložen, pije i jede. Razlog za paniku ili ništa ozbiljno? Pozdrav, MajaO: Bez mogućnosti pregleda teško mi je da odredim uzrok pojave tamnije crvene boje izmeta. Boja ekskremenata (izmeta) zavisi od prisutnosti sterkobilina (spoj koji daje smeđu boju izmetu) i od vrste hrane koju ljubimac jede. Fiziološki izgled izmeta zavisi od jedinke do jedinke. Generalno fiziološka boja izmeta trebala bi biti smeđe boje (niti pretamna niti presvetla), niti premekane niti pretvrde konzistencije. Psi koji se hrane svežim mesom ili iznutricama mogu imati fiziološki tamniju boju fecesa. Pojava tamnije boje izmeta ili krvi u stolici mogu biti pokazatelji krvarenja u gastrointestinalnom traktu (upala kolona, upala analnih vrećica, tumori, alergijska reakcija na hranu ili paraziti).Savetujem vam da pratite boju stolice ljubimca i ukoliko češće uočavate neuobičajne promene u boji (crvena boja ili pojava krvi) i konzistenciji da se obratite vašem veterinaru kako bi se napravio detaljan klinički pregled, odredio uzrok i terapiju ukoliko bude potrebna.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Pas klima glavom levo desno kao da ima problem sa ušima i opada dlaka na krugove sa perutanjem na tim mestima kakvi su to problemi? Ako mogu da kupim nešto da naprskam neki sprej ili prašak u ušima i na mestima gde nema dlake da ubijem te bakterije. Pozdrav, Aleksandar O: Ušni šugarci jedan su od najčešćih uzroka zdravstvenih problema sa ušima kod pasa i mačaka.   Uzročnik je šugarac Otodectes cynotis, koji parazitira u spoljašnjem ušnom kanalu, ali se može proširiti i na ostale delove tela. Psi se najčešće zaraze preko mačaka, iako izuzetno retko, paraziti mogu preći i na ljude.   Životni ciklus ušnih šugaraca traje 21 dan za vreme kog prođu 4 razvojna stadija; od jaja preko larve i nimfe do adulta - odraslog parazita.   Šugarci se hrane ušnim lojem i ostacima epitelnog tkiva, ali za razliku od nekih drugih šugaraca ne ulaze u kožu. Kretanjem i hranjenjem unutar spoljašnjeg ušnog kanala izazivaju iritaciju i sekundarno upalu. U uvetu se može istovremeno nalaziti hiljade ovih sitnih parazita koji puze po spoljašnjem ušnom kanalu i ako se dugo nalaze u uvetu mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.   Iziritiran zid spoljašnjeg ušnog kanala pogodno je mesto za razvoj raznih bakterijskih i gljivičnih kultura, što dovodi do još jače iritacije i nelagode za životinju kao i težeg lečenja. U zavisnosti od prirode sekundarne infekcije dolazi do stvaranja obilnijeg iscetka iz uveta koji može postati i gnojan. Po pravilu, ušni šugarci ne probijaju zid bubne opne ali kod jake i dugotrajne invazije popraćene jakom sekundarnom infekcijom može doći do proboja bubne opne i patologije srednjeg uveta, što može dovesti kod životinje do poremećaja orijentacije, gubitka ravnoteže i neuroloških problema. Životinje zbog jakog svraba intenzivno češu uho, što dovodi do povreda okoline uveta i sekundarnih infekcija okolne kože.   Simptomi su trešanje glavom, češanje uveta i posledične povrede okoline uveta, pojačano stvaranje crvenkasto-smeđeg do crnog cerumena u uvetu kao i iscetka.   Šugarci se mogu videti pregledom uveta otoskopom kao male bezbojne grinje koje pod jakim svetlom gmižu po unutrašnjosti uveta.   Postoji više antiparazitskih sredstava koja deluju na ušne šugarce, a jedno od njih je preparat u ampulama Stronghold koji se nanosi na kožu.   Moj savet je da posetite veterinar kao biste bili sigurni u tačnost dijagnoze i da se držite datih preporuka o terapiji. Započetu terapiju uvijek je potrebno provesti do kraja, osim naravno u slučajevima kada bi terapija štetila životinji.    

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pas ima 4 meseca, normalno jede i normalno se ponaša. Desilo se pre par nedelja i desilo se večeras da mu krče creva par sati skoro bez prestanka. Ne znam o čemu se radi, prvi put čuvam psa, ako biste mogli da mi pomognete i kažete na šta da obratim paznju. Hvala. Milica   O: Bolove i grčeve u želucu može prouzrokovati nekoliko stanja. Za početak treba svakako spomenuti intoleranciju na hranu kada organizam životinje ne prihvata, tj. loše reaguje na neki sastojak iz hrane o čemu je više pisao kolega: Alergija psa na hranu - preporuka ishrane   Zatim moguće je prisustvo stranog tela u želucu (npr. komadić igračke i sl.), unutarašnji paraziti, bolesti jetre, upala gušterače, bolesti bubrega, čir na želucu, tumori, zatvor, bakterijske ili virusne infekcije mogu takođe biti uzročnici grčeva i nelagode u želucu i crevima.   Simptomi koji se pritom javljaju su najčešće bezvoljnost, pogrbljenost, cviljenje prilikom palpacije abdomena, učestalo mokrenje, povraćanje, proliv ili zatvor (ukoliko nema stolice više od 48 sati), gasovi, kao i odbijanje hrane i vode. U zavisnosti od uzroka bola, mogu se još javiti i popratni simptomi pa tako kod intolerancije na hranu može biti prisutan osip ili češanje, žutica kod bolesti jetre, pojačana žeđ, pojačano mokrenje itd.   U svakom slučaju za tačnu je dijagnozu potrebno napraviti kliničku pretragu što će značiti da je ipak najbolje da psa odvedete na pregled kod veterinara, ukoliko se ovi grčevi nastave kroz narednih par dana.   Ono što sami možete, ukoliko već niste, jeste dapsa očistite od unutrašnjih parazita sa nekim od odgovarajućih preparata, kao i da eventualno probate sa promenom hrane. Takođe, kao dodatak ishrani možete mu ponuditi i neki od probiotika koji pomažu kod narušene stabilnosti sistema za varenje odnosno obnavljaju prirodnu crevnu mikrofloru.    

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku male rase. Trenutno joj je krenulo teranje, da li postoji nešto što bi pospešilo broj štenaca? Hvala. MirjanaO: Pubertet ili polna zrelost ženki je moment kada ženka prvi put manifestuje estrus (polni žar, gonjenje, teranje), a to se kod kuja dešava sa 6 do 24 meseca starosti (prosečno 9 do 10) što zavisi pre svega od rase, a zatim i od spoljašnjih faktora kao što su ishrana, fotoperiod, prisustvo mužijaka itd. Manje rase pasa (npr. patuljasti šnaucer, pinč, pudla) mnogo ranije sazrevaju od većih rasa pasa i kod njih se estrus može očekivati već sa 6 do 10 meseci, dok je pojava estrusa kod većih rasa pasa sa 18 do 24 meseca. Ukoliko kuja ne uspostavi cikličnu ovarijalnu aktivnost unutar prve 2 godine života smatra se da kuja ima prolongiran (odložen) pubertet. Graviditet u kuja traje 58 do 64 dana (normalne vrednosti su 56 do 68 dana), što zavisi od momenta ovulacije, rase, broja plodova itd.Za dijagnostiku graviditeta u kuja koriste se opšte i specijalne metode pregleda. Od opštih metoda kliničkog pregleda na gravidnost služimo se adspekcijom (posmatranje), palpacijom (opipavanjem), auskultacijom (slušanjem), termometrijom, vaginalnom i rektalnom pretragom. Od specijalnih metoda za dijagnostiku graviditeta koristimo laboratorijske metode (fizičke, hemijske, biološke, hormonalne, imunološke, histološke i dr.), ultrazvuk i rentgen. Najčešće metode dijagnostike graviditeta u kuja su ultrazvuk i rentgen.Adspekcija (posmatranje): Posmatranjem gravidne kuje može se uočiti da je kuja mirnija, manje se kreće, brzo se umara, povećava apetit itd. U 4. i 5. nedelji graviditeta može se zapaziti mukoidni vaginalni iscedak koji može biti prisutan do porođaja.U drugoj polovini graviditeta uočava se obostrano povećanje abdomena, povećanje mlečne žlezde i razvoj bradavica, a pred sam porođaj kuja počinje da luči mleko.Palpacija (opipavanje): Palpacijom trbuha oko 30. dana graviditeta može se napipati gravidni uterus u kuje u vidu ampulastog proširenja. Palpacija se izvodi bimanuelnnom metodom (sa obe ruke), a materica se opipava prstima. U nekim slučajevima ova metoda dijagnostike je otežana zbog debljine i temperamenta kuja ili zbog nedovoljnog iskustva veterinara. Uvećana materica pri palpaciji ne mora uvek značiti graviditet jer se i kod piometre takođe javlja uvećanje materice.Auskultacija (slušanje): Ovo je starija metoda dijagnostike na osnovu auskultacije srčanih tonova ploda, a vrši se uz pomoć fonedoskopa koji se stavlja na trbuh kuja. Ova metoda se koristi u 8. nedelji graviditeta.Termometrija: Kod kuja u graviditetu dolazi do blagog povećanja telesne temperature zbog bržeg metabolizma ali povećanje temperature ne znači uvek graviditet tako da je ovaj podatak samo dopunski u dijagnostici graviditeta.Vaginalna pretraga: Vaginoskopijom nakon 3. nedelje graviditeta zapaža se da je cerviks dorzalno postavljen (portio vaginalis) i jasno je ispupčen i zatvoren.Hormonski testovi: Hormonski testovi su nesigurni za dijagnostiku graviditeta jer se hormonalne promene dešavaju i kod gravidnih i kod negravidnih kuja. a) Relaksin: je hormon koji se luči nakon implatacije oplođene jajne ćelije, a dijagnostika graviditeta pomoću relaksina vrši se 28. do 30. dana graviditeta. Nedostatak prilikom dijagnostike pomoću relaksina je što se kod kuja malih rasa i kod kuja koje imaju manje od 3 ploda dobijaju negativni rezultati. b) Progesteron: Merenjem koncetracije progesterona ne mogu se dobiti podaci za dijagnostiku graviditeta jer je koncetracija progesterona slična kod gravidnih i negravidnih kuja. c) Estrogeni: Koncetracija estrogena u gravidnih kuja je neznatno viša , a dva dana pred porođaj opada d) Prolaktin: Koncetracija prolaktina u drugoj polovini graviditeta je znatno viša nego u prvoj polovini.Ultrazvučna dijagnostika graviditeta: Ultrazvukom se već 20. dana graviditeta može dijagnostikovati graviditetet u kuja, a broj otkucaja srca plodova se može zabeležiti već 28. dana graviditeta. Ultrazvučna dijagnostika se može sprovoditi tokom čitavog perioda graviditeta , a ultrazvukom se mogu posmatrati plodovi, plodove ovojnice, plodova voda, posteljica, pupčana vrpca, organi ploda, kontrakcije srca itd. Ultrazvik je neškodljiva metoda pregleda što joj daje prednost u odnosu na rentgensku dijagnostiku.Rentgenska dijagnostika graviditeta:Nakon 6.nedelje graviditeta ova metoda se može sa sigurnošću primeniti jer dolazi do formiranja skeleta plodova u ovom periodu. Ovom metodom može se utvrditi broj plodova. Nedostatak ove metode je što ne može da utvrdi da li su plodovi živi i to što se plodovi i kuja izlažu zračenju.Kuja je fertilna tokom celog života, a svaki ciklus se posmatra kao zasebna celina, kao što je i svaki pas individua za sebe, pa tako da na osnovu predhodnih iskustava ne možete izvesti zaključak o broju štenaca u leglu.Više faktora utiče na veličinu legla, odnosno broj štenaca:- Veličina legla je genetski determinisana.- Broj štenaca je uslovljen rasom - male rase imaju mali broj štenaca, manja legla, dok veće rase daju veći broj štenaca. - Broj štenaca u leglu zavisi od kvaliteta sperme. - Broj štenaca u leglu takođe zavisi od frekvencije parenja u okviru jednog ciklusa pa npr. preporučila bih da parenje ponovite npr. 9., 11., 13. dana ciklusa kako bi broj štenaca bio veći. - U prve dve godine strosti broj štenaca po leglu raste a nakon 3. godine opada. Postoje različiti podaci u literaturi i svi su zasnovani na opsežnim statističkim proračunima. - Broj okota uslovljava broj štenaca. Do 4. okota broj štenaca raste, a nakon toga opada. - Uzrast kuje ima uticaja na veličinu legla odnosno broj štenaca. Jako mlade i jako stare kuje daju manja legla.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam malu šnaucerku staru 10 godina, pre 2 meseca joj je izvađen kamen iz mehura 1,8 cm struvit. Trenutno jede Farminu Struvitu, juče smo proverili njegov urin i nema struvite, ali ima oksilata i mokraća je kisela i gusta. Dajte preporuku u vezi sa daljom ishranom. Hvala, Jelena O: Postoji nekoliko vrsta urolita i oni se razlikuju po hemijskom sastavu. Najčešći su struviti (magnezijum-amonijum fosfati) i oksalati (kalcijum fosfat), a ređe cistin i uratni uroliti.Kamenje u urinu sastoji se od 2% organske i 98% mineralne materije. Najčešći uzroci urolitijaze su česte bakterijske infekcije koje se ne moraju uvek klinički manifestovati, nedostatak vitamina A, gojaznost i genetska predispozicija. Ponekad je kod iste životinje moguće pronaći kamenje različitog hemijskog sastava ili različitih vrsta. Utvrđeno je da su određene rase genetski predisponirane za ovu bolest. Među njima su patuljasti šnauceri, ali i jazavčari, pudlice, beagli, velški korgiji, engleski koker španijeli, Dalmatinci itd. Takođe, postoji nešto veća tendencija urolita kod žena (oko 70%).Smatra se da su struviti češći kod jazavčara i šnaucera. Za postavljanje dijagnoze potrebno je izvršiti kompletne testove krvi (diferencijalna krvna slika i biohemijski test krvi), analizu urina u urinu (ph i sediment) i rendgen i ultrazvuk abdomena kako bi se konačno potvrdilo prisustvo kamenaca.Struvitno kamenje može se eliminisati, a kasnije sprečiti upotrebom odgovarajuće medicinske hrane. Takva hrana mora sadržati niži nivo proteina, fosfora i magnezijuma. Struviti se formiraju u alkalnom urinu, pa je funkcija hrane zakiseljavanje urina da bi se struviti rastvorili. Pored toga, prisustvo NaCl podstiče psa da pije više vode, pa se češćim mokrenjem kristali izbacuju iz bešike. Struvite se najčešće mogu naći u obliku peska u bešiki, ali mogu se formirati i u obliku većih ili manjih kamenaca koje treba hirurški ukloniti. Kalcijumovi oksalati, za razliku od struvita, ne mogu se rastvoriti odgovarajućom medicinskom hranom, ali je potrebno hirurško uklanjanje. Nakon uklanjanja kalcijum-oksalata, psu je potrebno hraniti hranu koja sadrži manje oksalata, kalcijuma i proteina i menja pH urina u alkalni. Hill-ova u / d hrana dolazi u obliku dehidrata i vlažne hrane ili konzervirane hrane.U slučaju struvitnih kamenaca, naznačena je medicinska hrana koja zakiseljava urin i rastvara manje struvitne kamence. To su Roial Canin Urinarni s / o i Brit Struvite, kao i Hill's c / d u dehidriranom i konzervisanom obliku, Hill's s / d hrana u konzerviranom obliku i Purina PVD Urinarni u dehidriranom obliku. Hill's c / d u dehidriranom i konzervisanom obliku može se koristiti za sprečavanje stvaranja struvitnih urolita.Obavezno se posavetujte sa svojim veterinarom o odabiru prave hrane.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pas je doberman i krv mu teče iz nosa nakon trčanja kroz šumu. Krvarenje nije kontinuirano, već u intervalima od nekoliko dana. Njegova otkrića su u redu. Ali veterinar još uvek nije rekao šta je istina. Krv povremeno teče samo sa jedne strane nosa. Molim komentar. Hvala, MinaO: Epistaksija (lat. Epistakis) je stanje u kojem su prisutne krvarenja iz nosa. Izgled je obično bezopasan, ali se može javiti i u obliku dužih epizoda. U tim slučajevima uzrok je obično ozbiljnije prirode i zahteva hitan pregled od strane veterinara.Generalno, krvarenje iz nosa može biti kapilarno i arterijsko. Arterijsko krvarenje je obično rezultat puknuća krvnih sudova uzrokovanog traumom ili povredom. Uzroci se, naime, dele na lokalne i opšte. Lokalni uzroci, pored spontanog i traumatičnog krvarenja, mogu biti i nosni polipi, povrede sluzokože stranog tela ili tumori nosne šupljine ili paranazalnih sinusa. Uobičajeni uzroci uključuju infekcije gornjih disajnih puteva, kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak (bolest bubrega, hipertireoza, hiperadrenokortizam) i bolesti povezane sa koagulacijom krvi (koagulopatija, trombocitopenija ...). Ostali uzroci uključuju reakcije na lekove, erlihiozu, bolesti koštane srži (neoplazija, aplastična anemija ...), urođene bolesti (Villebrandova bolest, hemofilija ...), vaskulitis (upala krvnih sudova) ...Dijagnoza uključuje uzimanje sveobuhvatne istorije i sprovođenje opšteg kliničkog pregleda dopunjenog posebnim testovima, kao što su rinoskopija, ispiranje nosa, nosna biopsija, ... Kompletna krvna slika i njeni parametri mogu dalje voditi dijagnozu.U svakom slučaju, kliničku sliku koja se povremeno jednostrano pojavi kod vašeg ljubimca može izazvati bilo koji od gore navedenih zdravstvenih poremećaja. Međutim, kako ovo može biti znak mnogo ozbiljnijih zdravstvenih poremećaja, neophodno je utvrditi tačan uzrok, odnosno postaviti dijagnozu. U tu svrhu bilo bi potrebno ponovo kontaktirati svog veterinara ili drugog veterinara, ili Kliniku za internu medicinu (internu) Veterinarskog fakulteta u Zagrebu, Heinzelova 55. Kolege na gore navedenim adresama moći će da obave sve neophodne preglede i testove za utvrđivanje opšte zdravstveno stanje ljubimca i sama dijagnoza. U skladu sa dijagnozom utvrdiće se najprikladniji način lečenja postojećeg stanja, kao i odgovaranje na sva pitanja koja se odnose na zdravlje i kvalitet života kućnog ljubimca uopšte. Korisne informacije o sličnoj simptomatologiji možete saznati i u odgovoru kolegice Mirjana Pejčić, dr. vet. med. pod naslovom Krvarenje iz nosa - epistaxis  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam osmogodišnju ženku Stafford. Pre 2 i po godine operisana je zbog piometre. Dan nakon operacije, limfni čvorovi su joj se povećali na tri mesta. Jedan na vratu i dva na zadnjim nogama. Oporavak od operacije je prošao sjajno, ali nakon 2 i po godine taj limfni čvor na vratu nije ustuknuo, dok ovi na nogama nisu. Prilično je velik, dugačak oko 5 cm i širok 3 cm. Nije topao na dodir, niti je promenio oblik za te 2,5 godine. Kako je rastao, tako je i ostao. Veterinar mi je rekao da je najbolje ništa ne operisati, neka tako i ostane ako dugo nema vidljivih promena na tom limfnom čvoru, jer može biti svega (karcinoma, leukemije ...). Pored toga, tražio sam mišljenje još dvojice veterinara koji su mi rekli gotovo istu stvar kao i prvi veterinar. Pitanje je da li pas zaista može da živi 2,5 godine ako je u pitanju neki oblik raka bez ikakvog lečenja? Takođe je moguće da je taj limfni čvor „podivljao“ i nije se vratio na svoje „mesto“ nakon što je upala nestala? Pas se normalno ponaša normalno i to joj ne predstavlja problem. KristinaO: Limfni sistem u telu ima brojne funkcije i osnovnu zaštitu tela od raznih štetnih mikroorganizama i filtriranje štetnih supstanci. Primarni limfni organi su timus i koštana srž, dok su sekundarni limfni organi slezina i limfni čvorovi. Limfni čvorovi su raspoređeni duž limfnih sudova i predstavljaju male filtere koji ograničavaju širenje infekcije na okolna tkiva. Povećani limfni čvor ili limfadenopatija je promena oblika, konzistencije, veličine ili broja limfnih čvorova. Može se javiti zbog upale samog čvora, reakcije na povećanu potrebu za stvaranjem imunih ćelija ako je određeni mikroorganizam prisutan u telu, usled određenih tumorskih izraslina u čvoru ili metastaza u čvoru zbog drugog tumorskog procesa u Telo.Postoje neke smernice koje nas mogu voditi do benignosti čitavog procesa, kao što su brzi početak, bol pri palpaciji, mekani su na dodir i pokretni na podlozi. S druge strane, proces koji traje duže, postepeno raste, menja svoj oblik ili konzistenciju i prerasta u susedna tkiva (nepokretnost na podlozi) može ukazivati na malignost procesa. Međutim, ovo su samo smernice i nažalost otkrivanje onoga što je zaista u pitanju u ovom konkretnom slučaju moguće je samo detaljnim kliničkim pregledom. Pored toga, neophodno je izvršiti niz dijagnostičkih postupaka kao što su nalaz krvi i punkcija samog limfnog čvora i uzimanje uzoraka za citološku analizu. U zavisnosti od nalaza, odlučuje se o daljem postupku.Nažalost, samo na osnovu vaših navoda, nisam u mogućnosti da potvrdim ili poreknem o čemu se radi kod vašeg ljubimca, niti da procenim prognozu samog procesa, ali nadam se da će vam gore navedeni podaci i saveti biti od pomoći.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Možete li mi reći nešto više o kalvarijalnom hiperostotskom sindromu? Hvala, Blanka   O: U literaturi se sindrom kranijalne hiperostoze, ranije poznat kao idiopatska hiperostoza lobanjske kosti, definiše kao ne-tumorska, proliferativna bolest ravnih kostiju lobanje.Ova bolest ima kliničke, radiografske i histopatološke sličnosti sa kraniomandibularnom osteopatijom, ali kod ovog sindroma je karakteristično da je promena lokalizovana i često jednostrana. Bolest se javlja kod mladih pasa, sa jedinim simptomom - bolom. Stoga se uglavnom ne preduzimaju specifične terapije, već se daju lekovi za bol kada je to potrebno. Ponekad se kod nekih pasa javljaju povišena temperatura, hromost i limfadenopatija. Primećeno je da se u većini slučajeva spontana regresija dogodi u roku od nekoliko meseci.   Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih nalaza i radiografskih i histoloških nalaza. Do nedavno je bolest bila opisana samo kod bullmastifa, češće kod mužjaka nego kod ženki, ali u novije vreme pojava je primećena i kod drugih rasa. Uzrok ove bolesti je nepoznat, ali smatra se da nije uzrok traume, neoplazije ili degeneracije. Mogući uzroci leže u infekcijama, ishrani, metabolizmu i genetici.   Kako je reč o vrlo retkoj bolesti, u literaturi je opisano malo podataka.   

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Imam nemačkog boksera koji ima dve godine i kada dođe zima ima problema sa njuškom. Kija kao da je prehlađen, ali najveći problem je trljanje i grebanje njuške. I to toliko da zacvili i rastrgne kožu. Pretpostavljam da je to alergija pa se pitam kako da mu pomognem. Veliki pozdrav. GordanaO: Opisani problem može biti čest kod velikih rasa tokom odrasle dobi do pune polne zrelosti ili u dobi od oko dve i po godine. Takođe je problem povezan sa rasama ili osobama svetlije dlake i kože. Pse treba pripremiti pre zime ili leta, jer su tada problemi sa kožom izraženiji; Smanjen unos vitamina kao što su vitamini A i E može dovesti do problema opisanih kao u slučaju vašeg ljubimca.Poželjno bi bilo da se pored redovne dijete dodaju i preparati koji će pomoći koži i nosnoj sluznici da lakše savladaju zimske (hladne) uslove, odnosno pucanje, pečenje i svrab oko nosne sluznice. Pored toga, preporučujemo ulje noćurka Canvit BARF ili brašno od algi Canina. Oba preparata svojim sastavom (esencijalne masne kiseline ulja noćurka i brašno algi bogato aminokiselinama, vitaminima i mineralima) smanjuju simptome i ubrzavaju zarastanje kože, kose, nosa i mekušaca naših ljubimaca. Doziranje treba da bude u skladu sa uputstvima proizvođača. Takođe predlažem da uveče nanesete tanak sloj kantariona na kožu i nos vašeg ljubimca kako biste smanjili upalne simptome (crvenilo i svrab).