Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobar dan. Ja sam Milan. Želeo bih da mi pošaljete informacije o lasici.Pozdrav od Milana.O: Lasica (Mustela nivalis) potiče iz roda Mustela familije Kuna (Mustelidae). Telo lasica je dugo i vitko sa dugim vratom pljosnata i uska glava i kratki udovi. Ove životinje imaju velike crne oči i velike okrugle uši. Na stopalima imaju pet prstiju sa oštrim kandžama. Masa zavisi od mesta lokacije severno američka populacija ovih životinja je najmanja dok one koje su nastanjene u severnoj Africi imaju najveću masu. Boja krzna im je čokoladna braon na ledjima i bela sa braon tačkama na donjem delu tela. Leti im je dlaka dugačka oko 1 cm a zimi kada je oko 1.5 cm krzno na čitavom telu poprimi belu boju što je karakteristično za severne predele a u južnim predelima braon krzno. Životni vek lasice je od 9 do 10 godina. Narastu od 165 do 205 mm dok im je težina od 30 do 55 g. Lasice naseljavaju severne krajeve Evrope Azije i Severne Amerike osim Islanda Irske i istočne Kanade. Najjužnija staništa lasica se nalaze u Severnoj Africi. Takođe čovek ih je doneo sa sobom i na Novi Zeland. Severnoameričke lasice su ranije svrstavane u posebnu grupu po nazivu Mustela rixosa ali po mišljenju današnjih stručnjaka ovo razlikovanje je neodrživo. Obično žive u blizini seoskih imanja livada na ivicama šuma i slično. U Evropi lasice obično žive u istim oblastima kao i njihovi bliski rođaci hermelini koji su nešto krupniji ali jako slični. Lasice mogu preživljavati na raznolikim stanovištima uključujući otvorene šumepoljanelivadestepeprerije polu-pustinje. Lasice izbegavaju duboke šumepeskovite pustinje i otvorena mesta. Dobro se adaptiraju u tundrama. Žive u podzemnim tunelima i na mestima gde se ne mogu lako pronaći. Iako su uglavnom aktivne noću lasice se ponekad mogu susresti i danju. Žive vrlo samačkim životom i čak ni parenje ne može proći bez tuče. Ženke se mogu pariti više puta godišnje ako ima hrane u izobilju. Mužjaci i ženke žive odvojeno jedno od drugog osim za vreme sezone parenja. Ženke imaju sposobnost da odbije druge ženke i mužjake od njenog mesta naseljenosti. Mužjaci jednom za vreme sezone parenja pokazuju dominantnost nad ženkama. Lasice su veoma aktivne i danju i noću. One posmatraju pokrete svoga plena pre nego što napadnu. Poseduju oštro čulo mirisa sluha dodira i vida. Kao i većina sisara većinom se oslanjaju na svoje čulo mirisa. Prepoznavanjem mirisa komuniciraju međusobno i lociraju plen. Ishrana lasica se sastoji od malih sisara uglavnom glodara. Kada nema glodara lasice se hrane ptičijim jajima. Takođe u nju ulaze i insekti ali i gmizavci. Ekstreme severne vrste se hrane leševima leminga. Mužjaci su bolji lovci i česće love veći plen dok ženke nastavljaju potragu za malim glodarima.Lasice se razmnožavaju jednom ili dva puta godišnje. Sezona parenja je u proleće i kasno leto. Imaju od jednog do sedam potomaka. Embrion se razvija 37 dana najviše. A prosečna masa mladunčeta je 2.60 g. Period reprodiktivne zrelosti ženke je 4 do 8 meseci a period reprodiktivne zrelost mužijaka je takodje 4 do 8 meseci. U Severnoj Americi centralnoj Evropi i bivšem SSSR-u parenje se može javljati tokom čitave godine ali najčešće se parenja javljaju u proleće i kasno leto. Nošenje ploda kod lasica traje 34 - 37 dana. Najveći broj mladunčadi se može naći u severnim populacijama. Novorodjenčad teže od 1.1 g do 1.7 g naborani su rozE boje goli slepi i gluvi. Posle 49 - 56 dana oni dosegnu dužinu odraslih. Posle 6 nedelja mužjaci su veći od ženki. U 9 -12 nedelja porodične grupa se raspada i u 12 - 15 nedelja lasice dostižu masu odrasle lasice. Ženke koje su rođene u proleće su polno zrele za 3 meseca i mogu se razmnožavati prvog leta. Ženke rođene u leto i jesen se ne mogu baš najbolje razviti i ne mogu se pariti sve do sledećeg leta. Ženke se brinu za mladunčad sve dok ne postanu dovoljno sposobna da budu nezavisna.Nažalost kako se bunde od prirodnog krzna smatraju modnim detaljem i prestižom krznarska industrija je i dalje aktuelna i razvijena privredna grana. Svake godine na farmama za uzgajanje krznašica koje se uzgajaju isključivo radi dobijanja krzna živi i umire u neadekvatnim uslovima oko 30 miliona životinja. Svest o okrutnosti koju za sobom povlači industrija krzna je dovela do opadanja ovog broja sa 50 miliona u proteklih dvadesetak godina. Opadanju ovog broja svakako su doprineli i sve strožiji zakonski propisi u razvijenim zemljama Evrope. Dokazi protiv farmi krzna su toliko očigledni i alarmantni te su mnoge zemlje Evrope preduzele odgovarajuće mere kako bi ovu privrednu granu svele na minimum ili pak ukinule. Dok je u nekim zemljama Evropske unije zabranjeno gajenje životinja radi dobijanja krzna u drugim su uvedeni tako striktni propisi koji se tiču dobrobiti ovih životinja a koji obavezuju na obezbeđivanje prirodnih uslova i zadovoljavanje prirodnih potreba ovih životinja.Mišljenja smo da  kriterijumi i pravila za dobrobit životinja trebalo bi biti opšte prihvaćeni i kod nas.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beogra P: Imam par pitanja u vezi merkata. Da li se može držati u kući ili stanu? Šta jede? Gde da kupim hranu za njega i da li postoji? Gde ga držati kakav kavez mu je potreban? Unapred hvala AnaO: Merkati (lat. Suricata suricatta) su sisari iz porodice mungosa koji naseljavaju pustinjska područja južne Afrike (pustinja Kalahari). šive u grupama - kolonijama koje imaju do 40 članova a obično je taj broj manji. Mužjaci su teži od ženki (oko 730 g) i viši (do 35 cm bez repa a ženke do 25 cm). Mesojedi su i uglavnom se hrane insektima a jedu i love manje sisare guštere zmije i jaja. Donekle su imuni na otrove zmija i škorpiona pa ih love bez problema. Moraju svakodnevno loviti jer nemaju masne rezerve pomoću kojih bi čuvali energiju. Žive u podzemnim jazbinama koje su povezane tunelima i imaju više izlaza. Na čelu kolonije je "alfa" par koji jedini ima mladunce a vrlo često iz kolonije proteruju odrasle ženke koje formiraju nove kolonije sa proteranim mužjacima. Socijalna struktura merkata je jedna od složenijih u životinjskom svetu a jedinke su čvrsto povezane. Svaki odrasli član ima svoje zaduženje koje mogu i promeniti. Postoje "babysitteri" koji ostaju blizu jazbine kako bi pazili na mladunce dok ostali članovi love. Stražari stoje na zadnjim nogama i upozoravaju ostale na prisustvo predatora. Učitelji pokazuju mladima kako se lovi a lovci love plen. Merkati polno sazrevaju sa otprilike godinu dana a mogu se razmnožavati tokom cele godine. Mladunce donose na svet u letnim mesecima. Graviditet traje 11 nedelja a najčešće se izlegu četiri mladunca koji se rađaju gluvi i slepi. Iz jazbine izlaze nakon 3 nedelje a sa šest nedelja se samostalno hrane uz pomoć starijih jedinki.Osim u pustinji Kalahari mogu se videti i u zoo-vrtovima koji im omogućavaju optimalne uslove za život. Iako deluju simpatično ne preporučuje se njihovo držanje u stanovima ili kućama upravo zbog posebnih uslova u kojima žive i love. Hrane se živim plenom. Nadam se da će Vam ove informacije biti od koristi.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Htela bih da pitam zašto guskice koje imam svake godine u letnjem periodu postanu nestabilne u nogama i ne mogu da hodaju? Nekima i glava pada i ne prihvataju vodu ni hranu. To se tako ponavlja svake godine, a uvek im je obezbeđena hrana, sveža voda i sklonište od sunca? Hvala unapred,Milica O:  Kod gusaka kao i kod drugih ptica pojava bolesti može da se javi usled neadekvatnih uslova držanja, smeštaja, ishrane, usled prisustva bakterijskih, virusnih, gljivičnih i parazitarnih infekcija ili njihovom međusobnom kombinacijom. U zavisnosti od toga koji je sistem organa zahvaćen doći će do pojave određenih kliničkih simptoma bolesti. Kod gusaka kao i kod drugih ptica postoje neke bolesti koje se češće javljaju ili su karakteristične za tu vrstu ptica. Većina ptica je tokom života pretežno dobrog zdravlja ali ukoliko dođe do njegovog narušavanja i pojave vidljivih simptoma često može biti već kasno jer ptice skrivaju znakove bolesti kako grabljivcima ne bi odale utisak da su lak plen. Neki opšti simptomi bolesti podrazumevaju sćućuren stav, glava pokunjena ispod krila, gubljenje ravnoteže, čvorići ili oticanje nekog dela tela, kljucanje perja ili tela, drhtanje, hodanje u krug, neobičan smrad izmeta, spuštanje ili podizanje krila, promenja boje, volumena, učestalosti i količine izmeta, sekrecija iz očiju i/ili nosa, nakostrešeno ili spljošteno perje, otežano disanje, disanje sa otvorenim kljunom, škripanje, sekrecija ili kraste oko nozdrva, šuštanje, povećan ili smanjen apetit, povećana ili smanjena potreba za vodom. Kod dvorišnih ptica u letnjem periodu češće dolazi do pojave bolesti usled visokih temperatura koje dovode do stresa kod ptica i istovremeno pogoduju razvoju patogenih mikroorganizama. Zbog toga se savetuje podizanje opšte otpornosti ptica primenom vitaminsko - mineralnih dodataka u vodi ili hrani, a u slučaju pojave bolesti i primenu nekih antibiotika ili drugih hemioterapeutika (enrocin, sulfamidin i drugi.). Takođe možete izvršiti i dezinfekciju objekta kao i posuda za hranu i vodu. U svakom slučaju Vam savetujem da se pre primene bilo kog sredstva posevetujete sa veterinarom koji će pregledati ptice i po potrebi sprovesti adekvatnu terapiju.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Živim na Novom Beogradu u stanu i planiram nabaviti vijetnamsko prase. Da li je moguće da se drže u stanu ako redovno izlaze napolje i da li je legalno? Hvala!O: Vijetnamsko prase (eng. pot-bellied pig), kao što i sam naziv kaže, je vrsta mini-svinja koja potiče iz Vijetnama. Ova vrsta svinja raste do 4 godine starosti, a žive i preko 20 godina. Prema svojim veličinama, koje dosežu kao odrasli primjerci, mogu se uporediti sa srednje velikim do velikim rasama pasa. Takođe, postižu telesnu težinu od 8 kg pa sve do 136 kg. Osim po izgledu i veličini, karakteriše ih i ravne i po strani položene uši, kao i ravan rep. Više o vijetnamskom prasetu je pisala koleginica Mirjana Pejčić dr. vet. med., u tekstu koji prilažem u nastavku Vijetnamsko prase. Za držanje na otvorenom potrebno im je osigurati senovito mjesto, zaštitu od kiše i vetra, kao i suvu stelju za spavanje. Može poslužiti i velika kućica za psa. Kao i psi, zahtevaju trčanje, dnevno po terenu veličine teniskog igrališta. Tokom vrućine vole da se valjaju po vodi (jer se ne znoje). Vrlo su čiste životinje. Kod držanja u manjem dvorištu, nuždu obavlja na jednom mestu, najčešće najudaljenije od mesta gde jedu i spavaju. Vrlo lako ih možete priviknuti na obavljanje nužde na jednom mestu u kući ili stanu. Naravno, mogu se držati u kući, međutim zahtevaju mnogo pažnje i kretanja. Svinje su poprilično inteligentna životinjska vrsta te se kao i mnoge druge životinje mogu poprilično prilagoditi i socijalizovati za život s nama. Međutim, u određenim slučajevima, njihova inteligencija može nam stvoriti i probleme. Naime, one su skoro stalno zaigrane i zainteresirane za okolinu kao i tvrdoglave i osetljive. Stoga, ako im se ne pruži dovoljna stimulacija, rad i igra, postati će im dosadno što često vodi u moguću destrukciju i poremećaje u ponašanju različitog oblika. Ovu životinju je moguće držati u stanu samo ako imate dovoljno prostora. Vijetnamsko prase dostiže veličinu psa velike rase i može biti teško uglavnom oko 50kg. Uz redovnu šetnju i negu, moguće ga je držatati u stanu. Da bi proverili da li je legalno držanje neke životinje u našoj zemlji možete se obratiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, departmanu za Veterinu.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me kako bih na licu mesta mogla pomoći životinji koju je udario auto, što smem da uradim, a što ne smem... LanaO: Ukoliko životinja nema uočljivih znakova preloma ili prekida kontinuiteta kože i mekih tkiva, a pritom se čini i da je pri svesti, tada će Vam trebati pomoć druge osobe zbog obuzdavanja jer i pitome životinje kad ih boli i kada su preplašene pružaju otpor te hoće da ugrizu jer ne razumeju da im samo želite pomoći. Na mestu nesreće svakako možete učiniti sledeće: Prvo i osnovno - lagano i bez naglih pokreta sklonite životinju sa puta. Pritom proveriti da li je životinja pri svesti. Proveriti da li životinja diše i da li joj kuca srce - disanje lako proverite posmatranjem, tj. podizanjem prsnog koša, ili pritiskom na vratnu ili femoralnu arteriju. Ukoliko primetite da ne diše, tada proverite disajne puteve pa bi ih trebalo osloboditi ukoliko su obstruirani bilo kakvim sadržajem. Veštačko disanje i masaža srca - teoretski se mogu primeniti na mestu nesreće (ako životinja ne diše i nema disanja). Postaviti životinju da leži na desnom boku. U zavisnosti od veličine životinje, sa jednom ili oba dlana pritiskajte rebra ritmički. Nakon svakih 10-15 stiskanja prsnog koša, 2 puta dati veštačko disanje. Veštačko disanje je najlakše dati tako da se životinji zatvore usta sa oba dlana pa se daje veštačko disanje na nos. Međutim, ukoliko niste sigurni u sebe i mislite da bi mogli više naštetiti, tada je bolje ne primenjivati ove metode pa što pre odvedite povređenu životinu do stručne osobe. Zaustaviti krvarenje - ukoliko primetite da životinja krvari, što pre zaustavite krvarenje i to pritiskom na mesto krvarenja ili podvezivanjem povojem iznad mesta krvarenja (ukoliko je to moguće). Utopliti povređenu životinju - nakon što ste zaustavili krvarenje životinju utoplite ćebetom ili bilo čime što imate, verovatno je da će životinji biti mnogo hladno zbog šoka. Na kraju, ranjenoj životinji (bilo psu ili mački kao i bilo kojoj životinji) koju je udario auto možete pomoći tako da je bez odgađanja i puno pomeranja odvedete u najbližu veterinarsku ambulantu. Ponekad se dogodi da prilikom udarca auta dođe do fraktura, povreda glave (što možete primetiti ako je prisutno krvarenje iz nosa, nejednaka raširenost zenica), unutrašnjih krvarenja, fraktura kičme... Takvu životinju je ustvari najbolje što manje pomerati i okretati te sa što većom pažnjom staviti u auto i odvesti veterinaru. Nikako ne bih preporučila nameštanje fraktura (bilo otvorenih bilo zatvorenih), davanje hrane ili vode kao ni pokušavati da životinju podignete na noge.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želeo bih da Vam postavim par pitanja u vezi afričkih tvorova: da li njihova dlaka izaziva alergijske reakcije kod ljudi i da li je pametnije uzeti ženku ili mužjaka kao kućnog ljubimca? Hvala vam na ogovoru, Strahinja O: Afrički tvor je sisar iz porodice Mustalidae. Vrlo je inteligentan, čist, tih, zaigran, voli da se mazi i jako je znatiželjan. Veže se za osobu koja se o njemu brine i posvećuje mu pažnju. Pokazuje sklonost prema samo jednoj osobi. Tvor spavajući provede 3/4 dana. Voli da sakriva svoj plen. Telo mu je duguljasto, nogice su kratke, oči i uši male, a rep dugi. Prosečna dužina tvora je 40-60 cm. Na svakoj šapici ima 5 prstiju (potrebno im je kratiti nokte). U koži se nalaze lojne žlezde koje izlučuju mošusni miris. Sa strane analnog otvora nalaze se analne žlezde koje sadrže tečnost intenzivnog mirisa koja tvorovima služi za dezorijentisanje napadača. Tvorovi imaju dlaku i podlaku, nemaju znojne žlezde (ne znoje se), pa su skloni toplotnom udaru (ne bi trebalo da se ostavljaju na direktnom sunčevom svetlu jer je već iznad 27°C za njih preterana vrućina, a na 30-32 stepena sledi toplotni udar). Za držanje tvora kao kućnog ljubimca potrebno je nabaviti žičani kavez koji ima više etaža. Kavez mora biti prostran, lako održiv, dobro ventiliran, mora imati dovoljno uske rešetke i mora sadržavati pojilicu, keramičku posudicu za hranu, posudu za obavljanje nužde i ležaljku. Tvorovi su potpuni mesojedi i nisu sposobni za varenje proteina biljnog porekla. Nemaju slepo crevo, metabolizam im je jako brz i potrebno im je davati hranu 10 puta dnevno. Do 3-4 godine starosti preporučljivo je tvorove hraniti najkvalitetnijom hranom za mačiče (sadrži više masti i proteina). Kad tvorovi navrše 4 godine, potrebno ih je hraniti sa najkvalitetnijom hranom za odrasle mačke. Svakako se preporučuje da tvorovi jedu dehidriranu hranu zbog higijene zuba i desni (a suva hrana i nije lako kvarljiva), a mekanu hranu (konzerve, paštete) je potrebno davati kod odbijanja mladunaca od sise. Posebna su im poslastica kuvano meso bez kostiju, tvrdo kuvana jaja, sir, banane. Ne sme se tvorovima davati hrana za pse, nekvalitetna hrana za mačke, kosti, mleko i mlečni proizvodi, slatkiši i hrana bogata ugljenim hidratima, sirovo meso i jaja (neutrališu biotin-vitamin H), riba i hrana bogata vlakninama (nemaju slepo crevo i ne mogu je variti). Tvorove možete kupati jednom mesečno šamponom za pse, mačke ili tvorove. Potrebno ih je četkati u periodu linjanja jer se lizanjem mogu sakupiti trihobezoari (kuglice od dlake) koji mogu dovesti do opstrukcije. Tvorovi su polno zreli sa 6 - 8 meseci starosti, rasplodni period im je od marta do septembra (fotoperiod - duži dan - estrus). Ženka tvora se stalno tera pa ako se ne pari može uginuti od iscrpljenosti. Zato se tvorovi koji se ne koriste za rasplod sterilišu. Graviditet kod tvorova traje 38 - 44 dana. Ženka može okotiti 1 - 18 mladunaca. Nedelju dana pre poroda ženka počinje da se linja i radi gnezdo od dlake. Ženka tvora ima 5 - 9 mlečnih žlezda. Bebe tvorovi se rađaju bez dlake, gluvi i slepi. Sa 3 nedelje se počinje sa prehranjivanjem i tada počinje rukovanje sa njima. Tvorići se od majke odvajaju sa 6 nedelja. Izbor pola zavisi od vaših afiniteta ali važno je naglasiti - ukoliko uzmete ženku - sterilizacija je neophodna. Tvorovi su polno zreli sa 6 - 8 meseci starosti, rasplodni period im je od marta do septembra (fotoperiod - duži dan - estrus). Ženka tvora se stalno tera pa ako se ne pari može uginuti od iscrpljenosti. Zato se tvorovi koji se ne koriste za rasplod sterilišu. Graviditet kod tvorova traje 38 - 44 dana. Ženka može okotiti 1 - 18 mladunaca. Nedelju dana pre poroda ženka počinje da se linja i radi gnezdo od dlake. Ženka tvora ima 5 - 9 mlečnih žlezda. Bebe tvorovi se rađaju bez dlake, gluvi i slepi. Sa 3 nedelje se počinje sa prehranjivanjem i tada počinje rukovanje sa njima. Tvorići se od majke odvajaju sa 6 nedelja. Izbor pola zavisi od vaših afiniteta ali važno je naglasiti - ukoliko uzmete ženku - sterilizacija je neophodna. Što se tiče alergija ne postoji specifična alergija na dlaku tvora, mada svaki organizam može odreagovati senzibilizacijom na bilo koji alergen. To zavisi od individualnih karakteristika organizma.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Obožavam životinje a pošto živim sama duže vreme razmišljam koju da uzmem za kućnog ljubimca. Odlučila sam se za majmuna. Da li bi mogli da mi preporučite nekog majmuna koji ne raste mnogo i da mi kažete gde treba da spava kako da mu dajem hranu i šta iz čega da mu dajem vodu i ostalo što je bitno za izdržavanje malih majmuna. MajaO: Majmuni pripadaju porodici primata red majmuna. Majmuni nisu slični drugim kućnim ljubimcima. Primarno su divlje životinje  pa je briga o njima izuzetno komplkovana i osetljiva - zbog njihovog društvenog i emotivnog života. Budući vlasnik morao bi biti emotivno zrela i uravnotežena osoba jer su majmuni jako inteligentni i senzibilni pa neće napredovati ukoliko nemaju dobre uslove života a pod time ne mislim samo na prostor. Čak bih se usudila ići do te mere i reći da bi se za majmuna morali brinuti kao i za malo dete. Inače su neuredni i nemaju običaj da pospremaju svoj životni prostor. Vole bacati stvari po podu i vole igračke (što šarenije to bolje). Veterinara je dovoljno posećivati po potrebi što znači kada primetite da sa majmunom nešto nije u redu. Kavez za majmuna mora biti ekstremno prostran -  da u njega stanu grane sa zelenilom i kućica u kojoj će spavati. Posebno treba paziti na njihovo zdravlje jer su podložni velikom broju bolesti od kojih boluju i ljudi. Za kućno držanje česti su slučajevi vrste - Zlatnoruki tamarin pa ću Vam o njemu pisati.Tamarini se još nazivaju "kraljevima džungle" jer im dlaka oko lica sliči lavljoj grivi. Lion tamarini su slični Marmosetima. Dugački su oko 26 cm a teški oko 06 kg. Žive u familijarnim grupama. Jednom godišnje imaju obično dva mladunčeta (blizance). Polno su zreli sa 18 meseci. Stariji blizanci ostaju duže vreme sa roditeljima kako bi im pomogli oko brige sa novim blizancima. Graviditet kod njih traje 125 - 132 dana. Oba roditelja se brinu za podmladak. Majka doji mladunčad svaka 2 - 3 sata a otac se brine za njih tako što ih nosi na leđima. Tamarini žive u tropskim šumama Brazila. Aktivni su po danu a noću se skrivaju u šupljinama drveća. Spadaju u omnivore što znači da vole jesti i životinje i biljke. 80% jelovnika im čini voće a hrane se još insektima i malim vertebratima (mali gušteri i zmije). Tamarini međusobno komuniciraju tresanjem cviljenjem i kvocanjem. Njihovi prirodni neprijatelji su orao i jaguar. Tamarini žive prosečno 15 - 18 godina. Osim tamarina za kućno držanje popularni su i kapucini. To je takođe vrsta malih majmuna poznatih po inteligenciji a posebno po sposobnosti držanja oruđa. Kapucini se mogu dresirati za pomaganje osobama koje boluju od tetraplegije. Molimo Vas da dobro razmislite pre nego što se odlučite na kupovinu takve egzotične životinje jer se radi o živome biću a ne o igrački koja će Vas uveseljavati 3 dana. Briga o njima je veoma delikatna i zahtevna.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želim nabaviti vijetnamsko prase a pošto nigde ne mogu da nađem ništa o njihovoj ishrani držanju i vakcinacijama molim vas da mi o tome nešto kažete.  Unapred sam vam zahvalna ŽanetaO: Svinje su papkari (Ungulatae) iz roda Sus u porodici sisara zvanoj Suidae. Svinje su svaštojedi pa ih je relativno jednostavno uzgajati. Imaju odlično čulo njuha. Smatraju se jednim od nainteligentnijih životinja pa ih je prema nekim navodima lakše dresirati nego pse. Mini svinje izvorno potiču iz Vijetnama i prvo su bile unesene u Sjedinjene Američke Države 1984. godine. Američko udruženje minijaturnih svinja (AMPA) postavila je neke osnovne smernice o samoj rasi. Kod rase  minijaturnih svinja razlikuju se pet varijeteta: vijetnamska (potbellied) Juliani Gvinejska svinja meksička gola svinja svinja sa ostrva Ossabaw. Od tog vremena uzgajivači imaju uspone i padove u postizanju idealne veličine i težine mini svinje kao kućnog ljubimca. Težina nije jedini pokazatelj njene veličine. Naime njihovo telo čvrsto je i kompaktno. Za primer mini svinja teška 50 - tak kilograma može biti veličine psa koji teži od 15 - 20 kilograma. Bez obzira na navedene prosečne težine mini svinja napominjem kako i one kao i sva živa bića unutar vrste dolaze u različitim veličinama i težinama. Sa pravilnim režimom hranjenja i aktivnošću mini svinja će izrasti u veličinu kako joj je genetski određeno. Na  težinu svinje može se uticati dohranjivanjem i naravno kretanjem. Navedeno nije  preporučljivo jer može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Najčešća rasa mini svinje kao kućnog ljubimca je potbellied svinja (poznata i kao  vijetnamska minijaturna ili kineska); zatim gvinejska svinja koja je veličine veće potbellied svinje ali izgleda mnogo tanja i viša  ima dužu dlaku; takozvane mikromini svinje za koje se navodi kako su one u stvari normalne potbellied svinje ali hronično pothranjivane i neishranjene u pokušavanju da ostanu male. Životni vek tako tretiranih svinja je oko 5 godina iz razloga što sama svinja ostane sitna no njeni organi se razvijaju do normalne veličine. Još ih nazivaju i teacups micro - mini's European bluebutts. Kao najmanje svinje navode se Royal Dandies (toy svinja). Uzgajaju ih u Severnoj Americi u jedinoj uzgajivačnici za sada. Dostižu odraslu težinu od 1125 - 2925 kg  to umnogome zavisi od načina na  koji se hrani mini svinja i koliko se kreće.Ova svinja nastala je selekcijskim radom kroz 19 godina što je i sam pokazatelj koliko dugo vremena je potrebno za postizanje genetskog menjanja same životinjske vrste. S obzirom kako su svinje relativno novi kućni ljubimci ne postoji nikakva garancija bilo od odgajivača ili dobavljača da će izrasti u malu svinju. One rastu do 3 godine starosti. Jedini način kako bi imali uvid koliko je stvarna veličina je da je nabavite kao odraslu u starosti 4 godine. Kao relativno pouzdan podatak o veličini odrasle mini svinje može se dobiti i proverom izgleda roditelja svinje. Poznati holivudski glumac Džordž Kluni je dugo godina imao patuljastu vijetnamsku svinju po imenu Maks. U ishrani svinja na našem podneblju koriste se uglavnom gotove smeše: potpune krmne smeše – za ishranu svih kategorija svinja peletirane smeše dopunske smeše vezivati za svinje / mineralno vitaminske predsmeše i sl. U našoj zemlji dva puta godišnje vrši se vakcinacija protiv zaraznih bolesti (svinjska kuga)  klasičnih vrsta svinja koje su namenjene za uzgoj.Zbog specifičnosti minijaturnih rasa svinja za sve dodatne informacije o vakcinaciji ishrani i zdrastvenoj zaštiti preporučujemo da se obratite Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želim da za kućnog ljubimca kupim majmuna kapucina. Interesuje me kako da se brinem o njemu čime da ga hranim gde da spava i ostalo što je potrebno za njegovu negu? DjinaO: Primati (Primates) su red iz podvrste viših sisara. Nauka koja se bavi proučavanjem primata naziva se primatologija. Izraz majmun koji se koristo za taj red je bio zbunjujući jer se zatim delio na podred pravih majmuna i podred polumajmuna. Danas se primati dele na podred Strepsirrhini i Haplorrhini (čovekoliki majmuni - Hominidae uključujući i čoveka - Homo sapiens). Majmuni pripadaju porodici primata red majmuna. Majmuni nisu slični drugim kućnim ljubimcima. Primarno su divlje životinje pa je briga o njima izuzetno komplikovana i osetljiva - zbog njihovog društvenog i emotivnog života. Osim ljudi koji nastanjuju čitavu zemlju područje na kojem obitavaju primati je najvećim delom ograničeno na tropske i suptropske delove Amerike Afrike i Azije. Na područu američkog kontinenta primati žive od juga Meksika pa do severnih delova Argentine. Majmuni koji su nekada živeli na Karibima su izumrli a danas tu žive samo primati koje su doveli ljudi. U Africi su široko rasprostranjeni s tim da najveći broj različitih vrsta doseže južno od Sahare. Na Madagaskaru se razvila posebna grupa primata i svi su iz podvrste polumajmuna nelenjivaca. U Aziji žive na Arapskom poluostrvu (postoji mogućnost da su jednu vrstu pavijana koji žive na tom području tamo doneli ljudi) Indijskom potkontinentu Kini Japanu i Jugoistočnoj Aziji. Istočna granica područja gde žive u Aziji su ostrva Sulawesi i Timor. U Evropi slobodno živi samo jedna vrsta Berberski majmun (Macaca sylvanus) na Gibraltaru medjutim i tu su populaciju verojatno ljudi doneli u ovo područje. Sa izuzetkom ljudi drugih primata nema u severnoj Americi najvećem delu Evrope severnim i centralnim delovima Azije na području Australije i Okeanije kao ni na zabačenim ostrvima i polarnim područijima. Za razliku od nekih drugih grupa sisara ljudi primate nisu u većoj meri naseljavali na druga područja. Izuzetak su pavijani u Arabiji berberski majmuni na Gibraltaru nekih ostrva Kariba i jedne grupe Macaca mulatta koji danas žive na Floridi. Iako su primati jedan relativno jasno određen red sisara imaju vrlo malo takvih osobina koje se pojavljuju samo u tom redu i kod ni jednog drugog sisara. Veličina tela se kreće od samo 12 - 14 cm dugog i 40 grama teškog roda Microcebusa koji živi na Madagaskaru i gorile koji može imati i do 275 kg. Generalno majmuni iz grupe Strepsirrhini (prosečna težina 500 grama) su manji od grupe Haplorrhini (prosječna težina 5 kg) to je činjenica koja se zasniva na različitom vremenu dnevnih aktivnost. Kod nekih vrsta je vrlo izražen polni dimorfizam tako da su mužijaci i dvostruko teži od ženki a uz to se često razlikuju i bojom. Telo većine primata je pokriveno krznom čija boja se kreće od bele preko sive do smeđe i crne. Dlanovi i tabani su kod većine vrsta goli a neke vrste nemaju dlake niti na licu ili im je čak i cela glava gola (na primer uakari (Cacajao) iz porodice Pitheciidae). Od svih primata najmanje izraženu dlakavost ima čovek. Za primate su tipične relativno velike i prema napred okrenute oči. Imaju vrlo dobar vid i u odnosu na veličinu tela relativno veliki mozak. Najveće oči od svih primata imaju vrste iz roda Tarsus. Velika većina majmuna iz podreda Strepsirrhini (polumamuni nelenjivci) su noćne životinje i imaju mrežnicu prevučenu slojem koji se naziva Tapetum lucidum a služi da reflektovanjem ostatka svetla pojačava vidljivost u mraku. Između podreda Strepsirrhini (koji se u nekim jezicima nazivaju "vlažnonosci") i podreda Haplorrhini (suprotno vlažnonoscima ovu grupu nazivaju "suvonoscima") postoji razlika u građi rhinariuma. Kod "vlažnonosaca" on je pun žlezda i vlažan i odraz je vrlo razvijenog čula mirisa. Suprotno tome suvonosci to nemaju i njuh im je daleko manje razvijen.Najstariji fosilni nalazi primata imaju formulu zuba 2 - 1 - 4 - 3 po jednoj polovini čeljusti što znači da su imali dva sekutića jedan očnjak četiri prednja kutnjaka i tri kutnjaka što znači da su imali ukupno 40 zuba. Najviše zuba recentnih vrsta primata imaju lemuri i kapucini čija je formula 2 - 1 - 3 - 3. Neki rodovi su zbog svog načina ishrane izgubili još neke zube. Majmuni Starog sveta uključujući čoveka imaju formulu 2 - 1 - 2 - 3 što znači da imaju ukupno 32 zuba. Pre svega iz oblika kutnjaka se može izvući puno zaključaka o načinu ishrane pojedine vrste. Tako vrste koje se hrane pre svega voćem imaju kutnjake okruglastog oblika. Kutnjaci kod vrsta koje bi se mogle nazvati bubojedima su upadljivo šiljasti dok kod vrsta koje se hrane pre svega lišćem kutnjaci imaju oštre ivice kako bi lakše sažvakali tvrde listove. Kako većina primata živi na drveću njihovi su udovi dobro prilagođeni takvom načinu života. Zadnji su im udovi gotovo uvek duži i snažniji od prednjih (izuzetak su giboni i čovekoliki majmuni) i imaju najveću ulogu u kretanju. I prsti prednjih i zadnjih udova su u najvećoj meri prilagođeni tim potrebama. Osobina svih vrsta primata (osim čoveka) je suprotnost nožnog palca ostalim prstima na stopalu. Jednako tako većina vrsta koja se kreće granama kroz krošnje ima i palac na šakama suprotan ostalim prstima dok se kod vrsta koje se sa grane na granu obešeni o prednje udove i uz to se hvataju i repom o grane palčevi su se povukli tako da ih više nemaju (primer su sakati majmuni (Colobinae) kao i porodica Atelidae urlikavci hvataši i vunasti majmuni). Prsti i na prednjim i na zadnjim udovima završavanju noktima umesto kandžama. Jedino polumajmuni nelenjivci imaju na drugom nožnom prstu kandžicu koja im služi za čišćenje i negu krzna. Dlanovi i tabani nemaju dlake i imaju područja koja su vrlo osetljiva na dodir. Velikom broju sisara koji žive na drveću rep je vrlo važan deo tela koji služi balansiranju i održavanju ravnoteže u krošnjama pa tako i primatima. Međutim rep se može povući ili potpuno nestati. Osim čovekolikih majmuna koji generalno nemaju repove dužina repa ili njegov nedostatak nema nikakvo značenje za utvrđivanje srodnosti među vrstama jer se kod mnogih vrsta pojavljuje samo patrljak od repa sasvim nezavisno od razvoja. Čak unutar jednog roda postoje vrste nemaju rep ali i takve kojima je rep duži od tela. Rep kojim se mogu hvatati za grane razvili su samo neki rodovi majmuna Novog sveta hvataši i urlikavci. Njihov rep sa donje strane nema dlake a snabdeven je vrlo osetljivim živčanim stanicama. Pretpostavlja se da su se primati razvili od životinja koje su nastanivale drveće. Još i danas postoji veliki broj vrsta primata koji jedva da ponekad siđu na tlo. Druge vrste žive delimično na tlu a samo nekoliko vrsta žive isključivo na tlu. Pojednostavljeno Strepsirrhini su uglavnom aktivni noću (uz pojedine izuzetke) dok su Haplorrhini opet uz neke izuzetke uglavnom dnevno aktivni. U odnosu na načine kretanja ukupno gledajući primati koriste sve postojeće načine kretanja. Pri tome od vrste do vrste postoje razlike.Primati su u najvećem broju slučajeva razvili složene oblike socijalnog ponašanja. Pravi samotnjaci su među primatima retki čak i kod vrsta koje pretežno žive same (orangutan) područja na kojima obitavaju preklapaju se reviri ženki sa revirom mužjaka pa se kod parenja daje prednost partnerima sa tih preklapajućih područja. Neke druge vrste žive u dugogodišnjim monogamnim vezama (giboni vunasti lemuri). Medjutim većina primata ipak živi u grupama u kojima često vlada hijerarhija. Pri tom se mesto na hijerarhijskoj lestvici utvrđuje različito zavisno od vrste. To može biti rezultat borbi između takmaca starost rodbinske veze ili na druge načine. I komunikacija i interakcija imaju vrlo značajnu ulogu u socijalnom životu primata. Većina vrsta je razvila niz glasova za obeležavanje teritorije za potragu za članovima grupe za pretnju ili upozorenje konkurentima i slično. Posebno su poznati prašumski "koncerti" urlikavaca kao i "pesma" u duetu parova gibona. Pretpostavlja se da su se preci primata hranili insektima medjutim većina svih vrsta su danas biljojedi. Mnoge vrste se hrane pretežno voćem a dopunjavaju ga lišćem cvetovima pečurkama semenjem i drugim delovima biljaka. Mnoge vrste su svejedi koji biljnu hranu dopunjavaju i životinjskom. Pavijani i šimpanze spadaju u rodove koji povremeno love i nešto veće sisare (zečeve male primate). Primate odlikuje relativno dugo razdoblje skotnosti dugotrajno razdoblje odrastanja mladunaca i dug život. Strategija ovih životinja je investiranje puno vremena u podizanje mladunaca zato je i stopa razmnožavanja niska. Najkraće vreme skotnosti imaju patuljasti lemuri (Cheirogaleidae) a traje tačno 60 dana dok je to kod većine vrsta između četiri i sedam meseci. Najduža trudnoća je kod gorila i traje devet meseci. Kod većine vrsta prevladava rađanje jednog mladunca. I kod vrsta koje rađaju više mladunaca retko se dogodi da ih bude više od dva eventualno tri u jednom leglu. Budući vlasnik morao bi biti emotivno zrela i uravnotežena osoba jer su majmuni jako inteligentni i senzibilni pa neće napredovati ukoliko nemaju dobre uslove života a pod time ne mislim samo na prostor. Čak bih se usudila ići do te mere i reći da bi se za majmuna morali brinuti kao i za malo dete. Inače su neuredni i nemaju običaj da pospremaju svoj životni prostor. Vole bacati stvari po podu i vole igračke (što šarenije to bolje). Vole se igrati sa lutkama automobilima loptama - sve što im je u tom trenutku zanimljivo. Veterinara je dovoljno posećivati po potrebi što znači kada primetite da sa majmunom nešto nije u redu. Kavez za majmuna mora biti ekstremno prostran -  da u njega stanu grane sa zelenilom i kućica u kojoj će spavati. Posebno treba paziti na njihovo zdravlje jer su podložni velikom broju bolesti od kojih boluju i ljudi. Kapucin spada u porodicu Cebus. Postoje četiri vrste: cebus albifrons cebus apella cebus capucinus i cebus alivaceus. Prirodno stanište ovih majmuna je južna Amerika a zavisno od vrste rasprostranjeni su na području  Ekvadora Kolumbije Brazila Venecuele te Amazone. Društvene su životinje i žive obično u grupama od 15 - 20 jedinki. Što se jelovnika tiče prvenstveno se hrane voćem a upotpunjuju ga raznim beskičmenjacima insektima gušterima pticama ptičjim jajima i malim glodarima. U zatočeništvu im treba osigurati dovoljno velika prvenstveno visoka nastamba u koju se može smestiti kućica pojilica posuda za hranu i naravno dovoljno mesta za kretanje. Kapucini su poznati po inteligenciji a posebno po sposobnosti držanja oruđa. Kapucini se mogu dresirati za pomaganje osobama koje boluju od tetraplegije.Molimo Vas da dobro razmislite pre nego što se odlučite na kupovinu takve egzotične životinje jer se radi o živome biću a ne o igrački koja će Vas uveseljavati 3 dana. Da li će te se odlučiti za mužjak ili ženku izbor je samo na Vama. Još jednom napominjemo i skrećemo pažnju da je briga o njima veoma delikatna i zahtevna tako da ukoliko niste u mogućnosti da preuzmete na sebe obavezu i zahteve koje iziskuje ovako inteligentno i senzibilno stvorenje bolje je da u startu odustanete.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani interesuje me da li kod vas mogu da kupim lemura? Ako postoji ta mogućnost  možete li mi reći nešto o uslovima održavanja te egzotične životinje? Unapred zahvalna. MilenaO: Lemuri (Lemuridae) su porodica iz reda primata. Svrstavaju se u podred Strepsirrhini koji je ranije nazivan "polumajmunima" što se više ne koristi odnosno naziv se smatra zastarelim. Porodica Lemuridae obuhvata 13 vrsta razvrstanih u pet rodova. U ovu porodicu su se ranije svrstavali i patuljasti lemuri (Cheirogaleidae) i lepilemuri (Lepilemuridae) koji se danas razvrstavaju u zasebne porodice. Lemur catta je najpoznatiji rod i vrsta ove porodice dok je rod Pachylemur izumro pre oko 1000 godina. Osim navedenih tu su još i rod Eulemur koji obuhvata 5 vrsta rod Varecia sa dve vrste Hapalemur sa četiri vrste te Prolemur simus koji je jedan od najugroženijih primata na Madagaskaru. Lemuri žive na Madagaskaru i susednim Komorskim ostrvima. To su vitke životinjice sa dugim gusto dlakavim repovima. Krzno im je mekano svetlo obojeno i ponekad prošarano kontrastnim mrljama crne bele smeđe ili sive boje. Lemuri su veliki poput veverica ili mačke. Telo im je dužine 26 do 45 cm a rep 28 do 60 cm. Mogu biti težine od 07 do 5 kilograma. Ženke i mužjaci su podjednake veličine. Prednji ekstremiteti su im kraći od zadnjih. Oči su im velike i okrenute prema napred a na mrežnjači imaju sloj koji reflektuje svetlo što im poboljšava vid (slično kao kod mačaka). Lemuri su većinom noćne životinje koje uglavnom žive na stablima i lako skaču sa krošnje na krošnju. Pored lemura koji žive samo na drveću postoje i vrste koje često silaze na tlo. Što se tiče njihove dnevne aktivnosti postoje razdoblja mirovanja i glavne aktivnosti tokom dana međutim aktivni su i danju i noću. Lemuri uglavnom žive u manjim do srednje velikim grupama do 18 ili do 20 jedinki ali ima i onih koji su "samotnjaci". Imaju dobro razvijeno čulo mirisa i binokularan vid. Za obeležavanje teritorije lemuri koriste npr. urin i / ili analnu žlezdu. Formula zubala im je: 2 / 2 1 / 1 3 / 3 = 36. Pretežno su biljojedi pa se hrane cvetovima voćem lišćem... Omiljeno jelo im je semenje tamarinde a ponekad pojedu i nekog insekta ili ptičje jaje. Nakon skotnosti između 90 i 150 dana što zavisi od vrste  između avgusta i septembra rađaju jedno ili dva mladunca. Nakon pet meseci mladi prestaju da sisaju a nakon dve do tri godine u potpunosti polno sazru. Životni vek im je oko 20 godina.Uzimajući u obzir da ne postoje zvanične odgajivačnice (lemuri su divlje životinje) i praktično je nemoguće osigurati posebne uslove držanja nismo u mogućnosti imati ove životinjice u prodaji. Takođe za držanje ovih životinja su potrebne posebne dozvole zvaničnih institucija.