Pitajte Veterinara

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dali je tačno da se svaka pseća godina računa kao 7 ljudskih, ili samo prva pa se posle nadodaje po 1 god? Unapred hvala, KatarinaO: American Animal Hospital Association (udruženje američkih veterinarskih bolnica), tvrdi da prvih 8 meseci psećeg života odgovara starosti od 13 god. kod ljudi. Objašnjenje leži u činjenici da su ljudi polno zreli u starosti od 13 god, a psi u starosti od 8 meseci. Sa godinu dana pas je tinejdžer, a to doba odgovara starosti od 16 ljudskih godina.Nakon što napuni 2 godine, pas ima oko 21 ljudsku godinu, a nakon toga, svakoj psećoj godini odgovara oko 5 ljudskih.Naravno, ovo je orjentaciona procena, a razlike postoje između sazrevanja malih i velikih rasa, pa bi se sve drugačije primenilo na recimo ženku velike rase koja prvo teranje ima oko godine dana starosti pa i kasnije.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam psa od 14 godina koji nažalost ima početak ciroze jetre što je uticalo na promene na bubrezima i pojavu vode u plućima. Takođe, on dosta kašlje i to se pogoršava. Veterinar nam je rekao da je to zbog vode u plućima i preporučio nam neke tabletice protiv kašlja, međutim to ne pomaže, već se kašalj pogoršao. Zanima me da li možete da mi predložite nešto što bi mu makar malo pomoglo i da li je to jedini način uticanja na kašalj ili ta voda može nekako i da se izbaci. Unapred hvala! Pozdrav, Sonja O: Prosečan životni vek psa je 12 - 15 godina. Kako pas stari postaje manje živahan, slabe mu reakcije na okolinu, čula mu više nisu oštra kao pre.  Uz vidne promene, kod starijeg psa postoje i one promene koje mi ne možemo opaziti, ali se neminovno dešavaju i lokalizovane su na unutrašnjim organima. Najčešći zdravstveni problemi starijih pasa su vezani za oboljenja srca, bubrega, koštano - zglobnog aparata, pojavu tumora, kao i problemi vezani za slabljenje funkcije čula - gubljenje vida ili gluvoća itd.Bez obzira na starost psa, potrebno je utvrditi dijagnozu oboljenja. Odlaskom kod veterinara, na osnovu kliničke slike, anamneze i kliničkog pregleda moguće je postaviti sumnju na određeno oboljenje. Dodatnim (specijalnim) metodama pregleda je moguće dobiti više informacija o stanju organa ili organskog sistema koji je zahvaćen patološkim promenama. Kašalj može biti početni simptom oboljenja sistema organa za disanje ili simptom koji može ukazati na neko od oboljenja srca, kolapsa traheje, simptom nekog infektivnog oboljenja itd. Ukoliko se radi o oboljenjima respiratornih organa kasnije se mogu razviti i drugi simptomi: krkljanje, otežano disanje, iscedak iz oka i nosa, promena opšteg stanja itd. Moguće je i zatajivanje srca kao posljedica trajnog opterećenja miokarda pri poremećajima u perifernom krvotoku (edam pluća, ciroza jetre, kronične bolesti bubrega,...). Za razliku od oboljenja nekih drugih organa, oboljenja srca ne mogu se lako uočiti sve dok se ne pojave neki teži simptomi, kašalj, teturanje i smanjene životne snage.Kao posledica srčane slabosti dolazi do zadržavanja tečnosti u plućima što se naziva plućnim edemom, a nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji naziva se ascites. Lekovi kojima se pospešuje bubrežno izlučivanje nazivaju se diuretici i njihovu primenu može da predloži samo veterinar koji je postavio dijagnozu. Psi u kasnijem stadijumu zatajenja srca postaju vidljivo manje aktivni i zamaraju se brže. Apetit im je obično smanjen, otežano dišu, dahću i kašlju i za vreme odmaranja. Bolesti srca razvijaju se mesecima, pa čak i godinama. Isto tako vrlo polako utiču na cirkulaciju. Organizam može kompenzovati novonastalo stanje tokom nekoliko nedelja ili meseci, ali do određene tačke, kad više ovaj mehanizam nema efekta. Ubrzano, otežano disanje, plavi jezik, preterano slinjenje ili kolaps mogu biti jedni od prvih znakova loše prognoze. To je problem koji svakako mora da se rešava ambulantno tj. kod Vašeg veterinara jer se dijagnostika bolesti srca, pluća i bubrega prvenstveno bazira na opštem kliničkom pregledu od strane veterinara, zatim RTG - snimku, EKG pregledom, kao i ultrazvukom, na osnovu čega veterinar propisuje terapiju. Takođe, pregled krvi i urina daće uvid u stanje i funkciju unutrašnjih organa.Lečenje obuhvata mirovanje, ishranu hranama iz programa veterinarskih djeta prema potrebi (za bolest bubrega, srca, jetre,...). Specijalna medicinska hrana bi trebalo da počne da se koristi čim se primete prvi simptomi bolesti (srca, bubrega) odnosno od trenutka kada je oboljenje dijagnostikovano, pa tokom čitavog života, ali neophodno je naglasiti da upotreba ove hrane mora biti preporučena od strane veterinara koji prati tok oboljenja i zdravstveno stanje Vašeg ljubimca.Isto tako, potrebno je odmah započeti sa etiološkom terapijom - odnosi se na suzbijanje primarne bolesti. Terapiju  može preporučiti ili sprovesti samo veterinar koji ima potpuni uvid u zdravstveno stanje Vašeg ljubimca i koji je potpuno upoznat sa tokom bolesti.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li je moguće utvrditi srčanu manu (šum na srcu) kod malih štenaca? Koliko je to ozbiljna bolest?Hvala, Svetlana O: Auskultacija je jedna od najkorisnijh i najvažnijih dijagnostičkih metoda u dijagnostici srčanih oboljenja. U pasa i uopšte malih životinja je teže detektovati srčane šumove i abnormalne srčane tonove, s obzirom na veću srčanu frekvenciju u odnosu na druge velike životinje. S druge strane, srčani tonovi se među sobom lakše mogu razlikovati u malih životinja nego u velikih. Da bi auskultacija bila urađena u optimalnim uslovima potrebno je obezbediti apsolutnu tišinu, pas mora biti u stojećem položaju sa najmanjim mogućim dahtanjem životinje (ukoliko životinja dahće neophodno je da se usta drže zatvorena). Takođe je neophodno izvršiti auskultaciju celih pluća kako bi se razlikovali šumovi usled respiracija koji mogu kod štenadi biti prenaglašeni tokom inspirijuma i samim tim lako se može dogoditi da se napravi greška. Zato se preporučuje da se plućni i srčani tonovi slušaju odvojeno (pažljiva auskultacija prvo srčane regije a nakon toga plućne).Srčani šumovi nastaju usled turbulentnog kretanja krvi kroz srce i krvne sudove.Srčani šumovi mogu biti klasifikovani u više kategorija:1. Funkcionalni šumovi, mogu biti fiziološki, koje karakteriše poznat uzrok kao npr. anemija, hipoproteimnemija, ubrzana cirkulacija, temperatura, atletsko srce i bezazleni šumovi nepoznatog uzroka.2. Patološki šumovi, koji su posledica bolesti srca i krvih sudova u koje ubrajamo stenozu velikih krvnih sudova, valvularnu insuficijenciju i abnormalne intra ili ekstrakardijalne šantove. Srčane šumove možemo opisati prema lokalizaciji gde su najjače čujni (npr. valvularna regija - regija srčanih zalistaka), zatim prema vremenu srčanog ciklusa (sistola, dijastola) opisujemo ih kao sistolne ili dijastolne, a prema vremenu trajanja mogu biti rano sistolini, holosistolini, pansistolini i kontinuirani; prema intenzitetu podeljeni su na šumove od prvog do šestog stepena intenziteta. Bolesti srca mogu biti nasledne i stečene. U nasledne ubrajamo: patent ductus arteriosus, aortic stenosis, tetralogy of Fallot, pulmonic stenosis. U stečene ubrajamo: bolesti srčanih zalistaka, bolesti srčanog mišića, aritmije i bolesti perikarda. Da bi prognoza eventualne bolesti srca bila moguća neophodno je da se nakon kliničkog pregleda kod veterinara koji je na osnovu auskultacije posumnjao na neko od srčanih oboljenja izvrše i druge dijagnostičke metode kako bi se uspostavila potpuna i tačna dijagnoza. S obzirom da imate štene, u obzir dolaze i nasledna oboljenja srca koja su inaće u pasa zastupljena sa svega 10%.Naravno, moguće je i da se radi o bezazlenim šumovima, artifaktima i da prognoza nije nepovoljna.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd       P: Kako se najbolje i najbrže može prepoznati dali je pas zaražen nekim parazitima ili ne i kako se najbolje i najbrže pas može izlečiti od parazita? Kako zaštititi psa od parazita? Sve o vakcini i revakcini psa. Planiram da kupim maltešku pudlu.Unapred hvala, AnaO: U crevima pasa najčešće parazitiraju sledeći paraziti: Dipylidium caninum, Echinococcus, Spirometra mansonoides, Toxocara canis, Ancylostoma caninum, Trichuris vulpis, Strongyloides stercoralis, itd. Simptomi koje pas ispljava, a mogu ih lako zapaziti i vlasnici, su različiti. Neki od njih su zaostajanje u rastu, proždrljivost, nadut stomačić, proliv sa primesama sluzi i / ili krvi, nervoza, svrab u predelu anusa itd. Postoje simptomi koji ukazuju na invadiranost crevnim parazitima, a koje veterinar može ustanoviti na osnovu kliničkog pregleda. Takođe, određeni parametri krvi mogu ukazivati na prisustvo crevnih parazita. Prisustvo crevnih parazita u lumenu creva utiče na porast broja eozinofilnih granulocita. Kada u crevima parazitira veliki broj parazita i drugi parametri krvi mogu biti promenjeni. Kod infestacije sa Ancylostoma caninum prisutna je normocitna hipohromna anemija uz hipoproteinemiju. Najpouzdanija metoda kojom možete utvrditi da li pas ima crevnih parazita je parazitološka pretraga fecesa (izmeta). Uzorak svežeg fecesa prikladno upakujete i obeležite i odnesete na Veterinarski fakultet - Katedra za parazitologiju. Terapija se svodi na aplikaciju preparata koji najbolje deluju na detektovanog parazita, a kod redovne preventivne dehelmintizacije, štenadi i odraslih pasa, koriste se preparati širokog antiparazitskog spektra (koji deluju na većinu crevnih parazita). Pored unutrašnjih parazita, postoje i spoljašnji paraziti, koji takođe mogu izazvati zdravstvene probleme i neprijatnost, kako za psa, tako i za vlasnika. O spoljašnjim parazitima smo pisali ovde i ovde. O vakcinaciji štenadi smo pisali ovde.  

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastu pudlu staru četiri godine kod koje je pre neki dan ustanovljena Adisonova bolest. Molim vas da mi kažete nešto više o njoj i koliko kvalitetan život pas može da ima sa njom?Hvala unapred, Jasmina O: Adisonova bolest je hronična bolest uzrokovana hipofunkcijom i atrofijom kore nadbubrežne žlezde i manifestuje se smanjenim izlučivanjem mineralokortikoida i glukokortikoida. Uzrok ovih poremećaja nadbubrežne žlezde još uvek nije u potpunosti rasvetljen pa nije isključeno da je bolest autoimuna. Uzrok hipofunkcije i atrofije može biti i maligno oboljenje, amiloidoza, tromboza adrenalnih krvnih sudova... Bolest se javlja u pasa mlađih od 8 godina. Klinička slika može biti slična kliničkoj manifestaciji šoka, akutne insuficijencije bubrega, kada bolest nastupi naglo. Bolest se može jasno ispoljiti kada se životinja nalazi u stresnim situacijama, kada nivo potrebnih hormona koji se inače povisi u stanju stresa, nije dovoljan. Simptomatologija se ogleda u apatiji, opštoj slabosti, drhtanju, povraćanju, diarejama koje mogu biti krvave, polidipsiji (pojačana žeđ), pojačanom mokrenju, dehidraciji, hipotermiji. Tipičan nalaz kod ove bolesti je hipotenzija, tahikardija, hipoglikemija, hiponatremija, hiperkalemija. Može se javiti povećan nivo uree i kreatinina pa je diferencijalno dijagnostički moguće uzeti u obzir i insuficijenciju bubrega.  Terapija je supstituciona i podrazumeva primenu mineralnih kortikoida (aldosteron) koji ima ulogu u regulaciji odnosa vode i elektrolita.Prognoza zavisi od stepena hipofunkcije kore nadbubrega, a detaljnije informacije o kvalitetu života obolelog psa može dati veterinar koji je upućen u rezultate analiza koje je uradio.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd       P: Imam šestomesečnog zlatnog retrivera koji je veoma osetljiv i lečio sam ga od prehlade (veterinar mu je davao antibiotike), mislim da je u pitanju bio neki virus, pa bi vas molio ako bi mogli da mi preporučite neki preparat za imunitet?!Unapred hvala, AcaO: Za opštu otpornost organizma neophodno je da se pas hrani kvalitetnom hranom uz dodatak vitaminsko - mineralnih preparata ukoliko je nophodno, da boravi u optimalnim zoohigijenskim uslovima i da vodite redovnu brigu o njegovoj higijeni. Treba voditi računa o zdravstvenom stanju i primenjivati profilaktičke mere (vakcinacija, dehelmintizacija i kontrola populacije spoljašnjih parazita). U nekim slučajevima, i pored svih preduzetih mera, opšta otpornost organizma je slaba.Pad opšte otpornosti može biti uzrokovan postojanjem oboljenja (imunosupresivno dejstvo infektivnih agenasa, stresom itd.). U tim slučajevima indikovano je koristiti preparate koji podižu opštu otpornost. Preparat Cani Imun je na bazi beta 1.3/1.6 glikana koji deluju na aktivnost belih krvnih zrnaca, enzima, kompleksa vitamina B, kaolina, glutacije i malucidina. Preparat se dozira 1.5 tbl. na 10 kg telesne težine. Neophodno ga je primenjivati u kontinuitetu 4 - 6 nedelja.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd       P: Interesuje me koliko često i čime treba rezati nokte i čistiti uši psu, konkretno rotvajleru? Hvala, Dejan O: Psima se mogu skraćivati kandže nevezano za uzrast. Merilo, da li treba skraćivati kandže ili ne, je koliko su kandže prerasle. Kod štenadi su one kratke ali oštre, tako da možete skratiti samo vrh kandže. Najbolje bi bilo da prvo veterinar skrati kandže, a Vi da naučite, kako bi dalje mogli sami da skraćujete. Kandže se skraćuju specijalnim klještima, a vremenski period na koji se skraćuju kandže zavisi od trošenja kandži.Ušni kanal je potrebno povremeno očistiti i osloboditi nagomilanog sekreta. Uši se čiste tečnostima namenjenim za to, koje ne iritiraju dodatno sluzokožu ušnog kanala. Temperatura rastvora mora biti približna telesnoj temperaturi.  Nakon što se ispuni spoljašnji slušni kanal sa rastvorom, potrebno bi bilo lagano izmasirati (odozdo prema gore) bazu uha i ostaviti neko vreme da rastvor deluje. Nakon nekoliko minuta delovanja, ljubimac će trešnjom glave izbaciti napolje čestice prljavštine iz udaljenih delova ušnog kanala, te je potrebno samo vaticom prebrisati spoljašnje delove uha. Ovaj postupak je potrebno ponavljati jednom nedeljno. Iz naše ponude za tu namenu možete da koristite sledeće preparate: Otifree (Vetoquinol), Ohren (Canina), Epi - Otic (Virbac), Ohren - pflege (Trixie), Ear Care (Versele Laga). Sve preparate kao i ostale proizvode za higijenu vašeg ljubimca možete pogledati ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam pekinezera starog 16 god. Lečen je od gastritisa jedno par godina unazad, povremeno, uglavnom je primao jednu te istu terapiju, linco - spectim, vitoligam. Maja meseca je imao problema sa grlom, usled čega je jako jaukao i imao problem sa prednjim šapama, grčio se, i sve do sada je bio u redu, pio je  tada buskopan duže vreme, on mu je odgovarao, a sada se trese i drhti mu predeo ispod stomaka sa leve i desne strane, kao da je stegnut taj deo, ali ima dobar apetit, vodu pije, živi u kući, ne podnosi zimu, pa bih želela da mi objasnite šta može biti uzrok ovih tegoba koje sada ima i da mi preporučite neku terapiju. Hvala, Ivana O: U slučaju Vašeg psa problem je hronični gastritis koji jeste čest nalaz starijih pasa mini rasa. Kod hroničnog gastritisa klinička slika se razlikuje samo po intenzitetu simptoma oboljenja, u odnosu na akutni. Ukoliko je hronični gastritis primarno oboljenje, u početku bolesti ne moraju se ispoljiti karakteristični simptomi (povraćanje, slab apetit ili potpuni gubitak apetita, bolan abdomen itd.). Kasnije dolazi do mršavljenja, apatije, anemije, čestog povraćanja posle jela i pojave neprijatnog zadaha iz usta. Gastritis predstavlja upalu sluzokože želuca, a prema patolološkom supstratu gastitis može biti kataralni, hemoragični, ulcerozni i difteriodni. Gastritis može biti hipoacidni i hiperacidni pa ispitivanje želudačnog soka ima poseban dijagnostički značaj sa terapeutske tačke gledišta. Veoma često se kod hroničnog gastritisa javljaju znaci enteritisa pa se često u literaturi opisuje gastroenteritis kao jedinstven problem. Ishrana je posebno važna kod ovog patološkog stanja. Zato sam mišljenja da bi bilo najprimerenije da koristite medicinske hrane (veterinarske dijete) namenjene za ovu vrstu bolesti. To su: Hill's Prescription Diet i/d, Royal Canin - Intestinal. Ove hrane se takođe nalaze u ponudi i kao konzervirane hrane koje su mekane konzistencije, tako da se na taj način ublažava nadražaj hrane na želučanu sluzokožu. S obzirom da imate psa starosti 16 godina, bilo bi od koristi da uradite neku detaljniju dijagnostiku npr. biohemijsku analizu krvi, rentgenski snimak abdomena itd., kako bi proverili da li je gastritis sekundarni odnosno posledica nekog drugog oboljenja.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd       P: Imam štene vestija staro 6 meseci. Pre dva, tri dana pojavila se dijareja koja je varirala od potpuno mekane i sluzave do relativno kašaste stolice. Veterinar je rekao da je verovatno u pitanju neki virus koji vlada među psima a i prepisao mu je terapiju, no juče u toku pre podneva on je počeo da povraća žuč i završetak stolice mu je krvav. Veterinar kod koga ga vodimo kaže da je najverovatnije u pitanju upala i tankog creva, izazvana virozom, ali nije siguran. Kakvo je vaše mišljenje i savet? AndjelaO: Dijareja može biti uzrokovana različitim faktorima. To su: neadekvatna ishrana (nekvalitetna hrana, prejedanje, suviše topla ili suviše hladna hrana, davanje kostiju, hipovitaminoze, davanje kravljeg mleka, slatkiša koji se koriste u ljudskoj ishrani itd), prisustvo crevnih parazita, dejstvo infektivnog agensa, toksina, netolerancija ili alergija na materije koje se nalaze u hrani, metaboličke bolesti, stres itd... U dijagnostici se koriste detaljni anamnestički podaci, klinički pregled i eventualno specijalne metode pregleda (rentgen, ultrazvuk, laboratorijske analize krvi, parazitološka i bakteriološka pretraga fecesa itd). Terapija je simptomatska i potporna i uključuje: nadoknadu tečnosti i elektrolita, ukoliko su dijareje obilne i česte, a organizam dehidriran; primenu antibiotika ukoliko su indikovani i prema nalazu antibiograma; primenu preparata koji vezuju toksične materije (kaolin, aktivni ugalj); promenu ishrane (ukoliko veterinar sumnja na netoleranciju ili alergiju, primenjuju se hrane koje su hipoalergene, a ukoliko je dijareja izazvana bilo kojim drugim faktorom, osim alergije, indikovano je koristiti hranu koja je namenjena gastrointestinalnim oboljenjima pasa); primenu antiparazitskog sredstva širokog spektra, ili prema rezultatima parazitološke pretrage; primenu vitaminsko - mineralnih preparata, kao i preparata koji stimulišu rast intestinalne mikroflore (Cani digest i Floryboost dog ). Najadekvatniji savet Vam može dati veterinar koji je pregledao vašeg psa, zato što je on na osnovu kliničkog pregleda suzio spektar mogućih dijagnoza i primenio određenu terapiju. Neophodno je da redovno vodite psa na terapiju. Posavetujte se sa Vašim veterinarom oko korišćenja medicinske hrane koja je indikovana u slučajevima gastrointestinalnih oboljenja pasa: Intestinal - Royal Canin ili Hill's i/d. O dijareji smo pisali ovde, ovde i ovde.            

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me da li psi i mačke mogu dobiti svinjski grip i da li ga mogu preneti drugim ljudima i životinjama i kako. Ukoliko ga mogu dobiti šta mogu učiniti povodom lečenja. Unapred hvala, MilenaO: Prema dosadašnjim istraživanjima psi nisu prijemčivi na virus H1N1 koji izaziva oboljenja kod ljudi, svinja, feretki i pojedinih ptica (ćurki). Postoje dokazi da je iz jedne mačke u Americi izolovan pomenuti virus (mačka je živela sa vlasnicima koji su oboleli od gripa).Preporučuju se mere predostrožnosti koje se ogledaju u redovnom pranju ruku, pokrivanju usta i nosa papirnom maramicom u toku kijanja i kašljanja, kao i minimalni kontakt sa kućnjim ljubimcima ukoliko vi (ili neko drugi) imate simptome slične gripu.Ukolko Vaš kućni ljubimac pokaže znake respiratorne infekcije, obratite se veterinaru.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj pas ima godinu dana, pre par nedelja pojavila mu se krasta na leđima (kod kičme), vremenom je počela da raste. Mislili smo da je bradavica jer je tako i izgledala ali kad samo otišli kod dva veterinara rekli su da je cista ili tumor. Da li je moguće da tako mlad pas dobije tumor? Ili je to cista ili bradavica? Znam da ne možete da date tačnu dijagnozu jer niste to videli, ali bi mi pomogao bilo kakav odgovor. Unapred hvala, JelenaO: Ciste su vrećaste ili loptaste tvorevine koje su zatvorene sa svih strana, obložene slojem pokrovnih ćelija i ispunjene tečnošću ili kašastim sadržajem.Prave ciste samostalno se razvijaju ispod kože tako da raste opna ciste. Ciste se povečavaju umnožavanjem ćelija opne. Površina ciste je glatka, oštro ograničena od okoline, napeta je, pomična na podlozi. Nisu bolne niti temperirane. Potkožne ciste prekrivene su intaktnom kožom. Ciste su jednostavne džepaste šupljine koje se razvijaju unutar kože. Najčešće nastaju kao posledica začepljenja izvodnih kanala žlezda koje se nalaze u neposrednoj okolini. Ciste, ukoliko rastu ili vrše kompresiju na okolno tkivo, svakako se trebaju hirurški ukloniti.Tumor predstavlja novonastalu tvorevinu u organizmu. Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlika između njih je u agresivnosti rasta, kao i u tome što maligni tumori metastaziraju (pokazuju tendenciju da se šire i infiltriraju u okolna tkiva i na druge organe i organske sisteme). Benigni tumori ne daju metastaze na druge organe i ne infiltriraju se u okolno zdravo tkivo. Zbog toga, da bi prognoza bila ispravna i da bi se utvrdio najbolji način lečenja, neophodno je ustanoviti vrstu i karakter tumora (dobroćudan ili zloćudan). Na ovaj način je zaista nemoguće odrediti o kakvoj se tvorevini radi, pa je nemoguće i da Vas posavetujem šta bi bilo najbolje za Vašeg ljubimca. Tumori mogu nastati kod svih starosnih kategorija pasa, ređe kod mlađih, a starenjem je mogućnost nastanka veća.Preporučila bih Vam da pratite uputstva Vašeg veterinara (ukoliko smatrate da je potrebno, možete potražiti još neko mišljenje - ali opet na osnovu kliničkog pregleda i eventualno potrebnih dodatnih analiza - punkcija, biopsija), a ishranu obogatite materijama koje poboljšavaju imunološki sistem organizma, što možete postići tabletama Cani immun - Anivital.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam pekinezera starog 2 godine i imam velik problem sa buvama. Koje efikasno sredstvo možete preporučiti u suzbijanju ovih napasnika? Nalazimo u dlaki crno - smeđe tačkice tj. buvji izmet i pas se jako češe?Hvala, Aleksandra O: Savetovala bih Vam da uništite buve na psu i u njegovoj okolini. Buve na psu možete uništiti praškovima, sprejevima, rastvorima, šamponima, a zatim je neophodno da stavite zaštitu od dalje infestacije buvama (spot-on preparati, ogrlice, sprejevi, medaljon). Možete koristiti sprej Frontline koji, pored trenutnog dejstva, na buve ima i dalje zaštitno dejstvo.Ukoliko se odlučite za ogrlice, pre njih je neophodno naneti preparat koji će prvo uništiti parazite. npr. rastvorite Neostomosan ampulu u 1 l vode, taj rastvor nanenesete na celu površinu psa i kada se pas osuši stavite ogrlicu.Ukoliko se odlučite da koristite spot-on preparate ("ampule"), preporučljivo je staviti ih na psa koji nema parazita na sebi. Ove preparate ne smete aplikovati dva dana pre i posle kupanja životinje.O uništavanju buva u stanu smo pisali ovde.Ukoliko je Vaš pas osetljiv na ujed buve i reaguje alergijskom reakcijom, neophodno je da pored uništavanja buva na psu i u njegovoj okolini, posetite veterinara kako bi primenio adekvatnu terapiju i smanjio simptome alergije.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku mješanca staru 5,5 godina. Sterilisana je kada je imala 3 - 4 mjeseca, s tim da je tada bila u azilu za napuštene životinje tako da ne znam da li je izvršeno uklanjanje samo jajnika ili i jajnika i materice. U poslednjih 15 dana primijetila sam braonkasti iscjedak iz vagine, koji je ispočetka izgledao kao bjelance i koji, po mom mišljenju, nema jakog mirisa. Veterinar je konstatovao da se radi o upali bešike i dao joj tri antibiotika u vidu injekcije. Laboratorijske analize ne pokazuju znake upale (leukociti su u granicama normale, a kreatinin i urea su na gornjoj granici), temperatura je normalna (38,5), normalno jede, normalnog je raspoloženja i ne pije velike količine vode, a već nekoliko dana pije uvin čaj. Sekrecija se ne smanjuje, ali i ne povećava. Jedan od veterinara sumnja i na piometru. Interesuje me da li je moguće da je prilikom "kastracije" ostala materica, ili jedan njen dio, i kako se to može utvrditi i što je najbitnije, da li joj je ugrožen život?Hvala, AnaO: Zapaljenje mokraćne bešike - Cystitis vesicae urinary je jedno od najčešćih oboljenja kod pasa, a najčešće se javlja kod kuja. Zapaljenje mokraćne bešike po svom toku može biti akutno i hronično, a prema patološkom supstratu, kataralno hemoragično i gnojno. Prema uzroku nastanka može biti primarno i sekundarno.Kao predisponirajući faktori primarnom zapaljenju mokraćne bešike mogu biti prehlade i činioci koji dovode do nemogućnosti oticanja mokraće (tumori, zapaljenja prostate, paraliza detruzora, grč mokraćne bešike itd.). Najčešći uzrok zapaljenja bešike je bakterijske prirode (P.miriabilis, E.colli, Pseudomonas, Streptococcae i Staphylococcae.). Infekcija bešike može nastati ascedentno iz spoljne sredine preko uretre i descedentnim putem iz bubrega preko uretera. Sekundarno do zapaljenja mokraćne bešike dolazi kod virusnih infektivnih bolesti (štenećak, zarazno zapaljenje jetre, leptospiroza, parvoviroza i dr.). Kod akutnog zapaljenja mokraćne bešike, opšte stanje u većini slučajeva nije promenjeno. Ponekad se javi apatija i pad apetitia, dok se pojava povišene temperature ređe javlja. Klinički simptomi se ispoljavaju u čestom mokrenju sa manjim mlazevima, pri čemu se luči manja količina mokraće, ponekad kap po kap. Može se primetiti napinjanje i bol pri mokrenju. Mokraća je gusta, neprijatnog mirisa, zamućena i ima primesa krvi.S obzirom da ste kod kuje primetili iscedak iz vagine bilo bi neophodno uzeti vaginalni bris. Zapaljenje rodnice - vaginitis, najčešće je akutno oboljenje, a može da bude primarno i sekundarno. Prema patološkom supstratu, može biti kataralno, ulcerozno i gnojno (vaginitis catharralis, ulcerosa et purulenta).Najčešći uzroci koji dovode do vaginitisa su bakterijske i mikotične prirode. Infekcija najčešće nastaje prodorom bakterija iz spoljašnje sredine ili koitusom. Bakterijske nokse mogu i sekundarno da se prenesu iz materice i da izazovu zapaljenje (što kod Vaše kuje nije slučaj s obzirom da je sterilisana). Zapaljenje sluzokože mogu da izazovu i mehanički inzulti.Jedan od uzroka može biti i infekcija herpes virusom. Korišćenje agresivnijih sapuna, šampona i deterdženata  može da dovede do iritacije vaginalne sluzokože i posledičnog vaginitisa. Sluzokoža vagine ima svoju normalnu bakterijsku mikrofloru koja ima zaštitnu funkciju i štiti sluzokožu vagine od prodora nepoželjnih bakterija. Kod oštećenja vaginalne sluzokože može da dođe do prodora ovih bakterija što će izazvati infekciju. Do kontaminacije vagine može da dođe i fekalnim bakterijama, kao i bakterijama koje su normalno na koži psa.U vagini se često nalaze tumori. Najčešće se sreću papilomi ili karcinomi postavljeni na širokoj osnovi, ili razasuti po celoj vagini. Ovi tumori se često inficiraju, počnu da krvare i mogu da budu uzrok zapaljenju sluzokože vagine. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, adspekcijom uz pomoć spekuluma, palpacijom uz pomoć digitalnog pregleda vagine i vaginoskopom. Ponekad se adspekcijom tumori ne mogu zapaziti pa je u ovakvim slučajevima neophodan digitalni pregled vagine. Terapija je medikamentozna (opšta i lokalna) u zavisnosti od uzročnika (bakterijske, gljivične infekcije), a eventualno prisutni tumori se moraju hirurški odstraniti.Sterilizacija podrazumeva potpuno hirurško odstranjivanje materice i jajnika ženki koje se izvodi u opštoj anesteziji. Da bi se dijagnostikovalo oboljenje i sprovela adekvatna terapija neophodno je, osim kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza krvi, uraditi još i dodatne pretrage (ultrasonografija, radiografija), a na osnovu dobijenih rezultata i nalaza Vaš veterinar će sprovesti odgovarajuću terapiju i proceniti stepen i tok oboljenja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imam koker španijela koji ima 3 godine. Poslednje tri nedelje počeo je da pije veliku količinu vode i odmah nakon toga da mokri u stanu što do sada nikada nije radio. Radjena mu je analiza krvi i ustanovljen je veliki nedostatak natrijuma. Svi ostali nalazi su mu u granicama normale. Nema povišen šećer. Dobio je  kao terapiju  slanu dijetu sa psećom hranom koja nije dala rezultate. I dalje nenormalno pije vodu i odmah nakon toga mokri. Ako je kojim slučajem u pitanju bolest za regulisanje prometa hrane i tečnosti u organizmu možete li me posavetovati koju drugu terapiju bi mogao da primenjujem. Unapred zahvalan, TomislavO: Voda je neophodna za život našim ljubimcima. Normalna dnevna potreba za vodom iznosi 30 - 80 ml po kilogramu telesne težine. To znači da pas telesne težine oko 15 kg treba dnevno da popije od 450 - 1200 ml vode, na šta u velikoj meri utiče način ishrane psa.Dehidrirana hrana (granule) je u postupku proizvodnje oslobođena vode, pa su samim tim potrebe organizma za vodom povećane i zato je neophodno da voda bude stalno dostupna. Postoji proračun potrebne količine vode gde se tvrdi da je potreba za dnevnom količinom vode 3 - 4 puta veća u odnosu na određenu količinu suve hrane, pri uobičajenim aktivnostima i optimalnim temperaturnim uslovima. Visoka temperatura i suv vazduh u prostoriji gde boravi Vaš pas može da bude uzrok povećane potrebe za vodom. Davanje poslastica za pse (kao nagrada, kada postupe u skladu sa našim željama), može povećati potrebe za vodom. Povećano unošenje vode u organizam (polidipsija), ima za posledicu poliuriju - učestalo mokrenje.Naravno da vlasnik koji dobro poznaje svog ljubimca prvi može da primeti promenu i iz tih razloga je neophodno da pokuša da izmeri koja je to stvarna količina vode koju njegov ljubimac popije u toku 24 časa i to tri dana za redom. Isto tako, bilo bi dobro uzeti uzorak urina i uraditi biohemijsku analizu.Polidipsija i poliurija mogu da ukažu na mnoge bolesti: šećerna bolest (diabetes mellitus), bolesti bubrega i jetre, gnojna upala maternice (pyometra) kod nesterilisanih ženki, neki hormonalni poremećaji - hipertireoidizam, hiper – ili hipo - adrenokorticizam, sepsa uzrokovana bakterijom E.coli, diabetes insipidus (poremećaj resorpcije vode u bubrezima).Način ishrane životinje i koja će hrana iz programa veterinarske djete biti zastupljena u ishrani, zavisi od toga koje je oboljenje dijagnostikovano. Tako da postoji posaban režim ishrane kod dijabetesa, bubrežnih oboljenja... Ukoliko se analizama isključe bolesna stanja, može se posumnjati na psihogenu polidipsiju, koja može biti vezana za neku promenu u životu Vašeg ljubimca (nov član porodice - beba, nov kućni ljubimac, promena mesta boravka, odlazak nekog od ukućana...). U svakom slučaju neophodno je istaći da, bez obzira šta je razlog nastalog poremećaja, vodu mu nikako ne smete uskraćivati na svoju ruku, bez prethodne konsultacije sa Vašim veterinarom.Budite u stalnom kontaktu sa Vašim veterinarom, koji će vršiti povremene kontrole zdravstvenog stanja Vašeg psa, jer kao što znate, pojačana žeđ može da bude jedan od prvih i ranih znakova mnogih oboljenja, tako da samo pravovremenom dijagnostikom možete uticati na zdravstveno stanje Vašeg ljubimca i pružiti mu pravu negu.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom psu je dijagnostikovan mast cell tumor, veterinar je predložio hirurško uklanjanje istog. Zamolila bih Vas za malo više informacija o toj vrsti tumora, lečenju, recidivima. Zahvaljujem, LjubicaO: Mast cell tumori predstavljaju tip karcinomatoznog tumora mastocita. Mastociti su ovoide ćelije koje pored nukleusa sadrže bazofine granule sa vazoaktivnim supstancama histamin, heparin, eozinofilni hematokritni faktor anafilakse, serotonin itd. Mastrociti vode poreklo od stem ćelija koštane srži i mogu biti vezivno - tkivni i mukozni.Mast cell tumor se može javiti u leukemičnoj i visceralnoj formi. Može se javiti u pasa svih starosnih kategorija a najčešće između 8 i 10. god. života. Mogu biti lokalizovani na koži, jetri, slezini, digestivnom traktu, cirkulaciji, anusu, scrotumu i vulvi, usnoj duplji i unutrašnjim organima. Postoji i rasna predispozicija za pojavu ovog tumora. Predisponirani su: Bokser, Mops, Rodezijski ridžbek, Boston terijer. Najčešće se javlja kao čvornovata masa koja može biti različite boje (od crvenkaste do ljubičaste) i konzistencije (meke i tvrđe),  jasno ograničena ili difuzna, može biti kapsulirana ili ne. Klinička slika zavisi od toga koji je organ zahvaćen malignim procesom. Prema stepenu maligniteta ovi tumori su podeljeni u više grupa i prognoza zavisi od stepena maligniteta. Pouzdana dijagnostika podrazumeva biopsiju, a definitivna dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom. Psi koji imaju mast cell tumore nižeg stepena imaju bolju prognozu. U terapiji se može koristiti radioterapija, hemoterapija i hirurško odstranjivanje tumora što radikalnije. Recidivi su mogući i česti, što je u direktnoj vezi sa stepenom maligniteta.  Ako se recidivi jave vrlo brzo nakon hirurške intervencije, zatim veliki tumori, tumori koji imaju brz intenzivan rast - imaju nepovoljnu prognozu. 

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam Shar - peja (mužjak )  od 7 meseci. Do sada je već pet puta imao visoku temperaturu za koju je dobijao terapiju antibiotika i vitamina. Pre dve nedelje su mu našli tragove babezioze u krvi i primio je imizol. Danas je ponovo primio imizol. Inače već tri meseca ima parazite (demodex) koje lečimo redovno. Na veterinarskom fakultetu u Beogradu su se pitali zašto je tako često bolestan, prvo su sumnjali da mu je urođeno slab imunitet,  da bi nam danas rekli da sumnjaju da ima malignu groznicu koja je karakteristična za Shar - pejeve. Mi o ovoj bolesti ništa ne znamo i ostali smo u šoku. Zanima nas da li možete nešto više da nam kažete o tome, kakva je to bolest, da li može uspešno da se leči? Zanima nas da li na osnovu ove kliničke slike može da bude u pitanju i neka druga bolest ili neki drugi uzrok njegove osetljivosti? Hvala, JasnaO: Telesna temperatura je regulisana radom hipotalamusa. Fizološki, telesna temperatura zdravog psa iznosi od 37,5 - 38,5 stepeni. Povišenje telesne temperature predstavlja svako stanje kada je telesna temperatura (merena termometrom rektalno) viša od prosečnih vrednosti. Povišenje telesne temperature izazivaju virusne ili bakterijske infekcije, neke alergijske reakcije, autoimuna oboljenja, povrede sa masivnim oštećenjem tkiva, neki tumori, ekstremno izlaganje suncu, boravak u pregrejanoj prostoriji, preterana vežba, hormonski disbalans, aplikacija nekih lekova, oštećenje hipotalamusa.Kada se u organizmu nađe materija i agens koji dovodi do povišenja telesne temperature, oslobađaju se pirogeni (materije koje nadražuju centar za termoregulaciju - hipotalamus) i telesna temperatura raste. Pirogeni mogu biti oslobođeni iz mikroorganizama ili su porekla sopstvenog imunog sistema. Brahicefalične rase pasa (Engleski buldog, Mops, Boston terijer, Šar Pej, Shih tzus, Lasa Apso, Boxer) su osetljivi na povišenu telesnu temperaturu, jer im je otežano disanje i rashlađivanje tela svežim vazduhom kao i odavanje suvišne toplote u spoljašnju sredinu. Maligna hipertermija je poremećaj koji uključuje povišenje telesne temperature, tahikardiju, tahipneju, cijanozu, metaboličku acidozu, respiratornu acidozu, rigidnost mišića, nestabilan krvni pritisak, elektrolitni disbalans, mioglobinuriju, povišenje vrednosti keratin kinaze i pulmonarni edem. Maligna hipertermija se najčešće sreće kod svinja, ali je zabeležena i kod pasa, mačaka i konja. Maligna hipertermija nastaje kao posledica postojanja recesivnog gena koji kontroliše prolazak kalcijuma kroz rijanoidne receptore sarkoplazmatskog retikuluma skeletnih mišića. Simptomi maligne hipertrmije se mogu izazvati naglim uzbuđenjem, vežbom, stresom ili anestezijom. Dijagnoza se može postaviti uz primenu dodatnih metoda pregleda, a terapiju sprovodi veterinar.Slab imunitet može biti urođen, a može biti i stečen. Ukoliko se pas ne hrani ispravno, nema dovoljno vežbe, pod stresom je, invadiran je crevnim parazitima ili ima hronično oboljenje, opšta otpornost može oslabiti i pas postati osetljiviji na faktore spoljašnje sredine.Vodite psa na redovne kontrole kod veterinara, hranite ga što kvalitetnije, ukoliko je neophodno dodajte vitaminsko - mineralne preparate. Možete dodati i preparate koji podižu opštu otpornost, npr. Cani Imun.Što se maligne hipertermije tiče, psa možete zaštiti ograničavanjem fizičke aktivnosti, ne držanjem psa u pregrejanoj prostoriji, otkloniti sve faktore stresa i napomenuti veterinaru pre svakog pregleda ili intervencije da postoji sumnja da pas boluje od maligne hipertermije.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nemačkog ovčara starog 4 ipo meseca koji ima problem sa zadnjim nogama. One su postavljene pod 45 stepeni kada pas normalno stoji, a kada se zategne budu još lošije. Da li se to može ispraviti i kako? Pas je veoma dobro hranjen, ide u šetnju kada god to vremenski uslovi dozvoljavaju, dobija kalcijum, kafortan, multivitamin. Ali se ne vide promene na bolje. DraganO: Zadnje noge Nemačkih ovčara su položene blago unazad, pri čemu su gledano od pozadi paralelne. Butna kost i potkolenica su odprilike iste dužine i grade ugao od oko 120 stepeni, a butine su snažne i mišićave. Skočni zglobovi su snažni i čvrsti, a zadnje došaplje stoji vertikalno ispod skočnog zgloba. Opis se odnosi na odraslog psa.U toku razvoja šteneta se mogu uočiti različite nepravilnosti, vezane za zauzimanje pogrešnih stavova, a vezani su za nasleđe (nejednaka dužina kostiju, slabi ligament, mišići), ili stečeni deformiteti vezani za nepravilnu ishranu (manjak D vitamina, kalcijuma i fosfora, ili nepravilan odnos istih), preteranu  ili nedovoljnu fizičku aktivnost, postojanje bolnih procesa na ekstremitetima (rane), promene na kukovima koje su vrlo bitne kod pasa velikih rasa, kao i promene na bilo kojem delu koštano - zglobnog aparata ekstremiteta.Na genetski faktor ne možete mnogo uticati. Ukoliko je takav stav urođen, a ne ometa normalno kretanje i ostale aktivnosti psa, jedino što pas neće moći je da učestvuje na izložbama (jer se greške u stavu smatraju manama) i da ga koristite za parenje jer bi svoju manu mogao preneti na potomstvo.Ukoliko je takav stav posledica nekih drugih faktora, sanacijom primarnog procesa, uz pravilnu vežbu i ishranu, moguće je ispraviti grešku.Da biste saznali poreklo deformiteta, neophodno je da odvete psa kod veterinara koji će obaviti klinički pregled i eventualno specijalne metode pregleda.Uz pravilnu ishranu velikih rasa pasa se proporučuje dodatak glukozamina i hondroitina u obliku tableta, praha ili granula.U ponudi Pet Centra postoje sledeći preparati koje možete dodavati: Cani Agil, Antiartrozin, Canhydrox Gag, Artrofit, Opti Joint, Canvit Hondro.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Unapred Vam se zahvaljujem kao zabrinuti suprug i roditelj. Našoj kuji su izolovane 3 bakterije: Staphylococus aureus, Streptococcus sp., Bacillus sp. Pošto smo bili često u kontaktu sa njom, jer se skoro oštenila (što je i bio razlog analize), interesuje me da li smo supruga i ja mogli da se zarazimo navedenim bakterijama, kao i da li smo mogli bakterije preko odeće da prenesemo detetu, koje nije bilo u kontaktu sa psom. Hvala, SlobodanO: Staphylococcus aureus je gram pozitivna bakterija koja na podlozi raste u obliku grozdova.Fakultativni je anaerob, što znači da neko vreme može opstati i bez kiseonika. Bakterija je patogena i izaziva zapaljenja kože (karbunkul, furunkul, infekcija rane), kao i unutrašnjih organa. Pored velikog broja enzima koje luče, veoma je bitan enzim laktamaza koja razlaže beta laktamski prsten (otvara njegovu strukturu) i na taj način inaktiviše neke peniciline. U beta laktamske antibiotike spadaju penicilini, cefalosporini, monobaktami, karbapenem. Postoje penicilinaza rezistentni penicilini koji imaju zaštićen beta - laktamski prsten od dejstva beta laktamaza. Kada je infekciju uzrokovalo više vrsta bakterija, onda bi trebalo primeniti kombinaciju antibiotika koji će dovesti do sanacije infekcije. Kod uznapredovalih slučajeva infekcije antibiotici se mogu aplikovati lokalno, na obolelo područje kože, u vidu rastvora Ili masti, kao i sistemski (oralno ili parenteralno). Za terapiju upale oka i uha koriste se masti i kapi koje u svom sastavu imaju antibiotike prema kojima su osetljivi izolovani mikroorganizmi. Dužina antibiotske terapije mora biti minimum 5 - 7 dana, a u hroničnim stanjima i duže. O dužini terapije odlučuje veterinar, na osnovu kliničke slike i  trenutnog zdravstvenog stanja.Stafilokokne infekcije pasa mogu biti generalizovanoj formi,a mogu se javiti i kao sekundarne infekcije. Inkubacija je 2 - 3 nedelje. Oboljenje se može javiti kao kožna forma u vidu površinskih (vlažni letnji ekcem i intertrigo),  plitkih ili dubokih piodermija. Drugi oblik stafilokokne infekcije je oboljenje polnih organa. U kuja se razvija vaginitis koji karakteriše pojava  gnojnog ili kataralnog iscetka, zatim endometritis. Kod mužjaka je stafilokokna infekcija polnih organa uglavnom prostatitis.  Moguća je takođe stafilokokna infekcija štenadi koja su inficirana još u uterusu majke ili se mogu inficirati tokom sisanja preko mleka majke. Simptomi su vezani u početku za digestivni trakt (dijareja ali slabijeg intenziteta nego u virusnih infekcija ), a kasnije se ispoljava kao kožna forma.  Kod izolacije i determinacije ove bakterije, neophodno je uraditi antibiogram, kao potvrdu osetljivosti bakterije na određeni antibiotik.Streptococcus sp. uzročnik je kožnih, urogenitalnih, respiratornih infekcija, otitis externa itd. Infekcije uzročnicima koje ste naveli se sa pasa na čoveka prenose veoma retko.U literaturi su opisani pojedinačni slučajevi koji se ne smatraju statistički značajnim. Iz tog razloga nemate razloga za brigu. Primena pojačanih profilaktičkih mera u smislu pooštrene higijene uz dezinfekciju prostora i kao redovnog  pranja ruku nakon kontakta sa psom je neophodna i to svodi mogućnost prenošenja infekcije na čoveka na najmanju moguću meru.