Pitajte Veterinara

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li kuja može veštačkim putem ostati skotna? Pozdrav i hvala na odgovoru, ŽeljkoО: Veštačka oplodnja ima kinološki i genetički značaj kod rasnih kuja i primenjuje se kada kuja ili pas izbegavaju parenje zbog straha, bola ili psihogene inhibicije itd. Veštačka oplodnja kuje podrazumeva određivanje pravog momenta ovulacije kod kuje, odnosno da bi oplodnja kuje bila uspešna potrebno je odrediti momenat ovulacije i to mikroskopskim pregledom vaginalnog brisa i/ili utvrđivanje vrednosti progesterona u krvi. Uzimanje sperme od mužjaka vrši se ručnosm stimulacijom penisa ili elektroejakulacijom, a ređe veštačkom vaginom. Nakon ejakulacije, sperma se hvata u spermosabirač koji mora biti sterilan i temperiran na temperaturi od 35 do 37°C. Nakon uzimanja sperme mužjak vrši se makroskopski pregled pri čemu se obraća pažnja na zapreminu, boju, gustinu, miris, prisustvo stranih primesa, a zatim mikroskopski na temperaturi od 35°C ispituje se procenat masovne i progresivne pokretljivosti, ukupan broj spermatozoida, broj deformisanih i mrtvih spermatozoida. Ukoliko kvalitet sperme zadovoljava može se pristupiti veštačkoj oplodnji nakon pravljenja inseminacionih doza. Inseminacione doze mogu se praviti od nativnog ejakulata koji se mora odmah upotrebiti i od tečnog razređenog ejakulata koji se može čuvati do 48h na temperaturi od 4°C. Sperma pasa se može i duboko zamrznuti na temperaturi tečnog azota. Veštačka oplodnja kuje možemo izvesti prirodnom spermom odmah nakon uzimanja sperme od mužjaka i u tačno utvrđenim terminima, zatim razređenom spermom ili duboko zamrznutom spermom iz tečnog azota. Postupak oplodnje kod kuja duboko zamrznutom spermom je nešto složeniji i sprovodi se uglavnom u specijalizovanim ustanovama. Veštačku oplodnju moraju izvoditi stručno osoblje kako bi osemenjavanje bilo uspešnije i kako ne bi došlo do povrede kuje i pomoćnika. Kao što se vidi postupak vestačke oplodnje obuhvata veći broj faza koji moraju biti korektno i stručno odrađeni da bi se dobili zadovoljavajući rezultati, odnosno broj oplođenih jajnih ćelija zavisi od momenta oplodnje, stanja reproduktivnih organa ženke, kvaliteta ejakulata mužjaka, same tehnike izvođenja itd.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam boxera od 7godina koji ima početak artritisa. Prošle godine je po savetu veterinara koristio Pronizon ali sam zaboravila koju dozu da mu dam. Molim Vas da mi odgovorite da li je tableta od 10 mg jaka za psa teškog oko 33 kg. Takođe bih Vas zamolila za vaše mišljenje o kurkumi pošto sam čitala da je delotvornija od terapije kortiko steroidima. Pozdrav, Mima O: Terapiju i doze može propisati samo veterinar kliničar na osnovu kliničkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih metoda. Zaista mi je žao, ali ovim putem to nije moguće, tako da bi bilo dobro da opet kontaktirate svog veterinara koji je najbolje upoznat sa zdravstvenim stanjem Vašeg ljubimca i koji će vam verujem dati najbolji savet. Ono što vam ja mogu preporučiti je da uz terapiju, dodajete nešto od suplemenata koji sadrže hondroitin i glukozamin i koji imaju povoljno delovanje na zglobove kod akutne i hronične bolesti zglobova, upale i dehidracije tetiva i vezivnog tkiva, ukočenosti zglobova (spondiloza, artroza).Takođe, kao potpora terapiji savetuje se specijalan režim ishrane koji može bitno uticati na oporavak životinje. S obzirom na starost, postoje određene medicinske hrane za probleme lokomotornog sistema: Vet Life Joint i Royal Canin Mobility Support (u dehidriranom obliku). To su hrane koje su bogate hondroitinom, omega-3 masnim kiselinama, bakrom, manganom i cinkom koji pomažu obnavljanje hrskavice i smanjuju bolnost zglobova. Omega 3 masne kiseline štite hrskavice i deluju protivzapaljenski; hondroitin i glukozamin obezbeđuju zaštitu i bolju regeneraciju hrskavice. Preparati se koriste u kontinuitetu od 2 - 3 meseca. Ako je u periodu od 2 - 3 meseca došlo do povlačenja simptoma, možete napraviti pauzu od 3 meseca, pa posle toga ponovo preventivno dodavati preparat u hranu u periodu od sledeća 2 - 3 meseca. Ukoliko je nakon sprovedenog tretmana došlo do poboljšanja, a još uvek su vidljivi simptomi, svakako nastavite sa davanjem preparata i dalje. U tom slučaju preparat se može uzimati i doživotno. Uz nabrojana pomoćna sredstva ponekad je potrebno uzimati i "Rimadyl" ili "Rycarfa" – ne steroidne antiinflamatorne lekove, koji pomažu kod zapaljenskih stanja lokomotornog sistema, a po preporuci veterinara koji je pregledao psa i postavio dijagnozu. Kutkuma je lekovita biljka koja se dugo koristi. I narodna medicina i savremena nauka puni su hvale za kurkumu. Što se tiče njene upotrebe u terapiji navedenih problema, ne raspolažem adekvatnim podacima, tako da vam ne mogu dati neki konkretniji odgovor na to pitanje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre nekog vremena, neki čovek iz susednog mesta je kamionom izbacio svog psa u moje selo, ispred moje kapije. Pre mesec dana ponovio se scenario, tako da su 2 psa bila na ulici. Ceo komšiluk se brinuo o njima i hranio ih, međutim njih dvoje su najviše hteli biti kod nas. Vremenom su sve više dolazili kod nas i sada su tu u našem dvorištu, ne izlaze nigde. Hteli bi smo da ih očistimo od krpelja i buva i ostavimo ih da se brinemo o njima. Međutim, problem je što je jedan od ta dva psa jako nepoverljiv i uplašen i nemoguće je prići mu. Ranije je bilo još gore, sada se malo i oslobodio ali nema šanse prići mu i dodirnuti ga. Da li postoji neko rešenje u vidu tableta koje mu možemo staviti u hranu? Stvarno bi smo hteli da mu pomognemo i znamo koliko krpelji mogu biti opasni. Hvala unapred. JelenaО: Psi koji su preživeli traume mogu biti veoma nepoverljivi prema ljudima, pa čak i agresivni. U takvim situacijama treba biti veoma oprezan i strpljiv, kako Vas pas ne bi iz straha povredio, ali kako ga ne biste dodatno istraumirali. Sedacija psa mora biti izvedena pod stručnim nadzorom.  Farmakološki sedativi koji se za to koriste dostupni su samo veterinarima, i ne možete ih naći u slobodnoj prodaji.Nikako Vam ne preporučujem da mu samoinicijativno dajete tablete za smirenje koje su namenjene ljudima. Neke od tih tableta mogu da se daju psima, ali su doze razlikuju u odnosu na one kod ljudi, i to možete činiti isključivo po savetu Vašeg veterinara koji je procenio, na osnovu pregleda psa, da mu takvi medikamenti neće škoditi. U apotekama Pet Centra možete naći tabletice za blago smirivanje pasa koje su isključivo na biljnoj bazi i ne mogu škoditi Vašem ljubimcu. U našim prodavnicama možete pronaći preparate Zylkene od Vetoguinol-a i Calmex kapsule od VetPlus-a. Zylkene proizvođača Vetoquinol je prirodni preparat za smirivanje pasa. Sadrži prirodni bioaktivni peptid, alfa-S1, triptic i kazein koji stimuliše opuštenost pasa u stresnim situacijama. Calmex kapsule proizvođača VetPlus sadrže jedinstvenu mešavinu aminokiselina, Piper Metistikuma i komplex B vitamina koji pomažu opuštanju pasa, smanjuju anksioznost i nervozu u stresnim situacijama. Indikacije su potpuno iste kao kod prethodnih preparata. Svakako možete da probate da smirite psa sa nekim od ovih biljnih preparata, ne možete mu naškoditi. Ako oni ne budu dovoljni i pas bude i dalje razdražen, obratite se veterinaru za pomoć. U Pet Centru možete naći više različitih preparata protiv buva i krpelja. Od spot on preparata koji se stavljaju na kožu vrata i efikasno ubijaju buve i krpelje na psu, štiteći ga mesec dana možete naći : Advantix (Bayer), Amigard, Duowin (Virbac), Frontline, Frontline Combo... Svi preparati se daju direktno na kožu vrata sa gornje strane. Veoma je bitno da psa dva dana pre i posle davanja preparata ne kupate, jer će to značajno smanjiti njihovo dejstvo. U Pet Centru možete naći ogrlice protiv buva i krpelja koje, u zavisnosti od proizvođača štite duži vremenski period, poput Forest-a, Kiltix-a, Scalibor-a... O upotrebi ovih preparati pisali smo u sledećim odgovorima: Kupanje u moru sa Foresto ogrlicom protiv buva, Scalibor antiparazitska ogrlica i Kiltix ogrlica. 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Koliko najčešće mladih bude pri prvom okotu? Hvala i pozdrav, LidijaО: Ženka psa polno sazreva u uzrastu od 6 do 12 meseci, a idealno je da joj se dopusti parenje u uzrastu od 18 meseci. Tada je ona dovoljno ojačala, njen skeletni sistem završio je svoj razvoj, a takođe je i psihički zrela. To se odnosi na srednje i velike rase pasa. Male rase mnogo ranije sazrevaju i već sa godinu dana završavaju telesni i psihički razvoj.Broj štenaca zavisi od broja oplođenih jajnih ćelija i od pravilno određenog dana parenja. Ukoliko se na vreme uoče prvi dani teranja, idealan dan za parenje biće između 9. i 12. dana. Ako je ženka parena više puta, može doći do većeg broja štenaca s velikim rasponom u težini. Broj štenaca je genetski predisponiran, takođe i rasno, ali i kondicijski. Prvi okot obično daje manji broj štenaca, dok kasnije kuja koti veći broj štenaca. Kuje malih rasa kote srazmerno veću štenad, ali je broj manji (2, 3 ili 4 štenca). Kuje velikih rasa mogu okotiti i više od 10 štenaca.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: U kojim situacijama se ženkama radi carski rez? Nadam se brzom odgovoru, AnastazijaO: Štenjenje se odvija u tri faze. U prvoj dolazi do kontrakcija uterusa i širenja vagine. Ovaj period je različito dug (6 - 12 h, a kod prvog legla do 30 h). U drugom periodu vidljive su kontrakcije trbušnog zida, plod je istisnut u razmaku od nekoliko minuta do 3 sata. Treća faza je faza opuštanja i izbacivanja placente i traje nekoliko minuta do 4 sata između dva ploda, odnosno završetka poroda.Carski rez je hirurška intervencija pri kojoj se pravi rez na stomaku i materici da bi se izvadili štenci ili mačići u situacijama kada prirodni porođaj nije moguć. To se izvodi u opštoj anesteziji i najčešće je potrebno da se radi kod malih rasa pasa gde karlica nije dovoljno velika da bi štene moglo da prođe. Generalno, kod životinja koje u leglu imaju veći broj štenaca ili mačića manja je verovatnoća da će biti potreban carski rez zato što su bebe manje. Pre i nakon parenja kuju bi trebao da pregleda veterinar, i da prema nalazu predloži dalje pretrage. Rtg abdomena daje uvid u tačan broj plodova, njihovu veličinu i relativnu veličinu obzirom na majku. Isto tako moguće je odrediti da li je karlica dovoljno prostrana i može li kuja moći da istisne plodove bez komplikacija.Određene rase pasa, kao što su brahiocefalični psi - psi sa skraćenom njuškom i širokom glavom, češće će zahtevati carski rez. Hitan carski rez se izvodi kada nastanu komplikacije prilikom prirodnog porođaja, kao što je prestanak kontrakcija ili se fetus zaglavi u porođajnom kanalu i drugo.Nakon "carskog reza", kuja može ponovno da ostane skotna i da iznese novu trudnoću, a štenci mogu da budu porođeni na isti način.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pas je danas počeo da grokće. Dali smo mu vode sa malo jogurta (pošto samu vodu neće da pije) i tvrdog hleba da mu prođe kroz grlo. Inače je crni labrador i jako je halapljiv, i sve hoće da pojede. Molim vas da nam kažete šta smo trebali da uradimo, a da nije ovo. IsidoraO: Glasno disanje kod pasa sa pojavom izmenjenih, patoloških zvukova nastaje prilikom prolaska vazduha kroz predeo nosnica, ždrela, larinksa (glasnih žica) i prolaskom vazduha kroz dušnik. Ukoliko u nekoj od ovih regija dođe do pojave nekih promena prilikom prolaska vazduha kroz taj deo mogu nastati neki patološki zvuci koji se označavaju kao stirdori i stertori. Ovi zvuci mogu da se jave kako u inspirijuma tako i u ekspirijumu, a mogu da nastanu prilikom strujanja vazduha preko nekog tkiva ili preko ili kroz neku tečnost. Promena može biti smeštena u nosnim šupljinama, na prelazu iz nosa u ždrelo, promenama na mekom nepcu, u ždrelu, prilikom ulaska vazduha u larinks i prelaskom preko glasnih žica ili prilikom strujanja vazduha kroz dušnik. Ova tkiva mogu biti zahvaćena nekim zapaljenskim procesom koji može biti lokalnog ili sistemskog karaktera. Takođe je moguće primetiti i prisustvo stranog tela, edem sluznice, pojavu tumora, može doći do paralize laringsa koja može biti urođena ili se razviti sekundarno usled neke infekcije ili kao posledica poremećaja funkcije nerava koji inervisu ždrelo i larinks, a može doći i do kolapsa traheje itd. Pored patoloskih promena u organima respiratornog trakta nekada ovakve promena mogu pratiti i poremećaje funkcije drugih organa i sistema organa kao što je kardiovaskularni sistem. Savetujem Vam da psa odvedete na pregled kod veterinara kako bi se obavio pregled psa i pristupilo adekvatnoj terapiji.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam štene kavkaskog ovčara, staro 4 meseca. Moje pitanje je: koju hranu da kupim, iz asortimana Pet centra, za štene, šta bi Vi preporučili? Sa poštovanjem, Miroslav O: Kavkaski ovčar je velik, snažan, izdržljiv i izrazito prilagodljiv na različite nepovoljne klimatske uslove, pas koji je prema FCI klasifikaciji pozicioniran u Grupu 2. (Pinčeri, Šnauceri, Molosi i švajcarski planinski psi), Sekcija 2. (Molosi). Ova rasa pasa se udomaćila na području današnjeg Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije. U zavisnosti od geografskog smeštaja rase, postoje dva tipa: jedan tip ove rase (u Transkavkaskim područjima) koji je masivnije građe i drugi tip (na području stepa) gde su ljubimci nešto lakši, viši i često imaju kraću dlaku. Mužjaci su visine od minimalno 65 cm i težine 50-65 kg. Ženke su visoke minimalno 62 cm i težine 40-50 kg. Poželjna visina za mužjake 72-75 cm, a za ženke 66-69 cm. S obzirom da je u pitanju štene gigantske rase, odnosno činjenica da će u odraslom uzrastu daleko premašiti težinu od 45 kg, koja se inače smatra graničnom težinom između odraslih pasa velikih i gigantskih rasa, trebalo bi njegovu ishranu zasnovati na nekoj od hrana premium i super premium kvaliteta.Energetske potrebe variraju tokom života psa. Štenci gigantke rase tokom faze intenzivnog rasta, fizički aktivni psi, kao i kuje u laktaciji, imaju povećane energetske potrebe. Džinovski psi, nažalost, nemaju dug životni vek, i žive u proseku 7 - 9 godina. Starosne promene kod ovih pasa mogu da se primete relativno rano u životu. Praksa je pokazala da džinovski psi imaju osetljivo srce i da je rizik od bolesti kardiovaskularnog sistema izuzetno veliki, naročito u kasnijem uzrastu. Odgovarajuća ishrana, koja uzima u obzir sve specifičnosti ovih rasa pasa, može u velikoj meri da pomogne u smislu održavanja vitalnosti i zdravlja.Tokom prvih osam meseci života, štene džinovske rase raste izuzetno brzo i u tom uzrastu dostigne 50% svoje odrasle težine, već sa 5 meseci starosti. U tom uzrastu koštani sistem je dostigao 80 - 90% veličine koštanog sistema odraslog psa. Međutim digestivni sistem se ne razvija tako brzo tokom rasta i zbog te činjenice kao i zbog njegovog ograničenog kapaciteta neophodno je pažljivo birati hranu u toj (prvoj) fazi rasta. Druga faza rasta, koja traje od 8. meseca do 18 - 24. meseca, predstavlja u stvari fazu konsolidacije čitavog organizma i razvoj mišićne mase (to je u stvari faza telesnog sazrevanja psa).Ne može se tačno reći koliko štene treba da napreduje dnevno u gramima u telesnoj težini. Te vrednosti zavise od mnogih faktora (rasa, ishrana, invadiranost crevnim parazitima, spoljašnja temperatura, zdravstveni status životinje...).Moj vam je savet da štene hranite nekom od hrana super premium kvaliteta namenjenih za štence Gigant rasa. Preporučila bih Vam hranu Alleva (Alleva Life, briketi za štenad C/2 Puppy&Junior Giant Breed), Brit Care (Briketi za štenad Junior Large Bree u tri varijante ukusa), ili Royal Canin ( Briketi za štenad Maxi Puppy), jer samo tada možete biti apsolutno sigurni da ste Vašem ljubimcu pružili kvalitetan, pravilno izbalansiran obrok, koji će zadovoljiti sve njegove potrebe za hranljivim, mineralnim materijama (kalcijum, fosfor... ) i vitaminima u odgovarajućem odnosu i količini. Pri takvoj ishrani nije potrebno naknadno dodavati vitaminsko - mineralne preparate, a i mogućnost nastanka digestivnih problema (proliv, povraćanje) je svedena na minimum, jer kao što sam već naglasila, ova hrana je tako formulisana da štiti osetljiv i nedovoljno razvijen digistivni sistem ovih pasa.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam psa mešanca - rotvajler i šar pej. Star je 5 godina, živi u dvorištu na selu, u boksu. U međuvremenu sam otišla da studiram u grad, a on je ostao sa mojom porodicom. Retko kada idem kući zbog obaveza, a on je jako tužan bez mene. Porodica ga hrani ali nema tu ljubavi. Čak ga ne pustaju iz boksa, jer ga se boje. Imamo i patuljastu pudlu koju svi obožavaju i koja je glavna u našoj kuci. Ne mogu nikako roditelje da ubedim da moj mešanac živi sa mnom u stanu, oni su ubeđeni da će uništiti stan, da se jako linja i slično. Mesecima ne spavam jer me grize savest što se kuca smrzava u dvorištu, bez pažnje, ljubavi. Želim da čujem Vaše mišljenje. Da li će stvarno pas uništiti stan? Hocu li ga brzo naučiti gde treba nuždu da obavlja (jer nije više štene)? Hoće li za njega život biti bolji napolju ili u stanu? Zelim da mu pružim svu mogucu ljubav, da bude u sigurnom i toplom domu. I ako znate neki mali savet kako da ubedim roditelje jer se oni pitaju u vezi stana. Oni ne shvataju koliko to meni znaci, ja se emotivno raspadam, a njihov izgovor je da ja 'izvodim'. Izvinite na smetnji, Hvala. О: Držanje psa u u stanu je velika odgovornost, posebno kada su u pitanju psi velikih rasa.  Osim što je potrebno obezbediti adekvatne uslove u stanu (dovoljno prostora za kretanje, spavanje, igru...), neophodno je i posvetiti mu dovoljno vremena, te svoje obaveze njemu prilagoditi.Vlasnik mora biti spreman omogućiti i organizovati dnevne aktivnosti svom ljubimcu, barem tri izlaska u šetnju u trajanju od 30 do 120 minuta. Tokom šetnja se pas ne mora izmučiti ili preforsirati, već je dovoljna lagana šetnja u prirodi, igranje se s drugim psima, što izvrsno utiče na psihu naših psećih ljubimaca. Psa treba i socijalizovati, odgojiti, a za sve to potrebno je dosta vremena,volje i šetnji. Što je pas veći i šetnje su duže i pune aktivnosti. Ako psa držimo u stanu do 12 sati bezikakvih aktivnosti, dobićemo ljubimca sklonog depresiji ili čak agresiji prema drugim psima i samom vlasniku. Da li će se Vaš pas prilagoditi uslovima u stanu to zavisi od samog psa, odnosno koliko je do sada socijalizovan, ali je svakako moguće naučiti ga životu u stanu. Ipak za to će biti potrebno daleko više vremena i stpljenja, nego da se radi o štenetu. Pitanje je da li ste Vi trenutno u mogućnosti, zbog obaveza oko fakuteta i drugih obaveza, da prihvatite takvu odgovornost. Ako pas nije do sada pokazivao agresiju i sklonost za kidanje i uništavanje stvari, verovatno to ne bi činio ni u stanu. Sa druge strane, problem može da nastane u interakciji sa drugim psima, obzirom da je do sada bio zatvoren u boksu. Takođe, problem može da bude i vođenje psa na povocu, ukoliko do sada to nije naučio. Držanje psa, podrazumeva, osim šetnje, maženje i igre, vođenje računa o ishrani, redovnoj vakcinaciji, mesečnom tretmanu protiv buva, tretmanu protiv crevnih parazita. Moj savet Vam je da ozbiljno razmislite da li ste u mogućnosti da prihvatite takvu vrstu obaveze i odgovornosti. Razgovarajte sa roditeljima i nađite zajedničko rešenje. U svakom slučaju pokušajte da poboljšate trenutne uslove držanja Vašeg psa i zamolite roditelje da ga puštaju svakodnednevno iz boksa.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre mesec dana, mog psa ( mešanca zlatnog retrivera ima 4 meseca) zgnječio je auto (tj. nije ga pregazio, nego ga je vukao 4, 5 metara dok nije stao) odmah smo ga odvezli kod veterinara, radnjen mu je ultrazvuk, rengen, ništa. Nije polomljeno, dobio je neku terapiju tj. inekcije B vitamina, 5 je primio, posle toga tablete Cymoral forte pa sada Rimadil i b complex tablete. Ali on ne može na zadnje noge, vuče ih, šape mu se savijaju ispod, kičma mu se krivi na desno, ali vežbamo svakodnevno, sada može da stoji kada ga podignem, i koristi ih malo mada nema kontrolu nad njima idu levo desno, tako i zadnji deo kičme, tj. opušten je nekako dok noge ne može da savije u zglobovima. Proba da ustane, malo mu fali ali padne. Molim za savet, veterinari kažu samo b vitamin i biće dobro, ali nešto nisam sigurna. Hvala unapred. Pozdrav. Sanja О: Problem koji Vaš ljubimac ima je složene prirode. Dobro je što nema otvorenih ili zatvorenih preloma, ali postoje drugi problemi kod pasa koji su doživeli sličnu traumu.Vaš ljubimac je doživeo značajan stres, ali i udarac, Vitamin B je značajna materija koja utiče na normalno funkcionisanje nervnog sistema, kako u slučajevima sumnje na oštećenje pojedinih njegovih delova, tako i na održavanje normalne funkcije.Rimadil odnosno njegova aktivna materija, karprofen, je nesteroidni antiinflamatorni lek koji se koristi u veterini za ublažavanje bolova i smanjenje otoka, pa je upravo zbog toga on korišćen u terapiji Vašeg ljubimca. Radiografija je dijagnostička procedura koja je veoma bitna u otkrivanju i potvrđivanju različitih oblika urođenih deformiteta i fizičkih oštećenja koštano-zglobnog sistema. Ukoliko kod Vašeg ljubimca nije dijagnostikovan prelom bilo koje vrste, ostaje jedino da se sumnja na određen stepen kontuzija koje je pas doživeo prilikom udarca i na jako izražen bol koji može da sputava psa prilikom pokušaja kretanja, odnosno oslanjanja na ekstremitete. U svakom slučaju bi trebalo uraditi RTG snimak kičmenog stuba kako bi se dokazalo ili odbacilo prisustvo dislokacije kičmenih pršljenova, odnosno torakalno-lumbalne hernije. Nakon toga se definitivno može govoriti o složenijoj medikamentoznoj i rehabilitacijskoj terapiji, ali i o mogućem hirurškom tretmanu. O ovom temi je takođe pisala koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom Pas štedi nogu nakon udarca autom - paraliza radijalnog nerva.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam ženku mešanku pudle i maltezera, staru 2 god., sterilisanu pre prvog teranja. Pre 2 nedelje hiruški odstranjena kvržica u korenu repa, rezultat biopsije pilomatrixoma. Molim vas za malo više informacija o tome i kolika je verovatnoća da se tumor ponovo pojavi, šta raditi u tom slučaju, mnogo je malo informacija o tome. Postoji li neka preventiva, ishrana u tom slučaju i sl. Hvala unapred. Мilena О: Pilomatriksoma je najčešće benigni tumor. Naziva se još i tumor dlačnog folikula. Obično se u potpunosti i trajno hirurški uklanja. Uglavnom se javlja na jednom mestu na telu ljubimca ali je zabeležena i istovremena pojava ovih tumora na više mesta po telu. Tačan razlog pojave ovog tumora nije precizno razjašnjen. Sumnja se na međusobno delovanje više različitih uzroka.  Supstanca poznata pod nazivom B-katenin je odgovorna za diferencijaciju ćelija kože u dlačnom folikulu. Kada dođe do preteranog stvaranja i nakupljanja ove materije u organizmu stvaraju se uslovi za razvoj tumora.Pored ovoga postoji i genetska predispozicija odnosno sklonost pojedinih rasa pasa prema pojavi ovog tumora. Neke od tih rasa pasa su plavi irski terijer, pudla, bedlingtonski terijer, kovrdžavi bišon, šnaucer... Trajno uklanjane ovog tumora se vrši isključivo hirurškim putem uz istovremenu primenu antibiotika, kao i preparata za jačanje imuniteta. Ljubimac može preći na ishranu veterinarsko-dijetalnom hranom koja podržava funkciju kože i pomaže uspostavljanju ravnoteže kod poremećaja kože, dermatoza i gubitka krzna. Takav proizvod je Royal Canin Skin Support, granulirana hrana, zatim Purina ProPlan Optiderma program ili Royal Dermacomfort hrana za pse.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Dobio sam odraslog psa a ne znam da li je i kada ranije vakcinisan. Kako ide postupak- redosled vakcinacije i da li je potrebno prethodno psa očistiti od parazita? I dalje mi nije najjasnije što se tiče vakcinacije. Pas je odrastao, star je oko 2,5-3 godine. Na Vašem sajtu sam pronašao sledeći citat: "Proveravanje statusa vakcinisanosti šteneta bi podrazumevala vađenje krvi i utvrđivanje nivoa zaštitinih antitela protiv određenih uzročnika bolesti prisutnih u serumu psa. Ovakva neka analiza bi bila komplikovana i skupa i ne radi se" To u principu znači da ne mogu proveriti da li je pas predhodno vakcinisan? Kako postupati u tom slučaju? Koje vakcine dati i u kom redosledu? Unapred mnogo hvala na odgovorima! Miloš O: Provera vakcinisanosti psa podrazumeva proceduru i nije u našoj veterinarskoj praksi obavljanje ovakvih postupaka koja podrazumevaju labaratorijske postupke koje su, kako je koleginica i navela u tektu skupe. Najlakše bi bilo da pas ima mikročip jer u tom slučaju na osnovu jedinstvenog broja može se odrediti poreklo psa kao i ime vlasnika, koji ima uvid u obavljene vakcinacije, dehelmintizacije psa i drugo, s obzirom da se čipovanjem dobija zdravstvena knjižica psa sa svim zapisanim veterinaskim pregledima.Prva vakcina koju pas može da primi je “puppy“ vakcina protiv mačije kuge i štenećaka. To je jedina vakcina koja može da se primi već sa 6 nedelja i obezbeđuje kratkotrajni imunitet. Sledeća je petovalentna vakcina koja se prima sa 8 nedelja i koja štiti naše ljubimce od: parvoviroze (mačije kuge), štenećaka, zarazne žutice, leptosiroze, influence pasa.Nakon što je vakcina data imunitet nastupa za 7-14 dana (pa u ovom periodu još treba paziti na štene i ne dopuštati mu kontakt sa drugim psima). S obzirom da imuni sistem mladunčadi još nije dovoljno razvijen da pruži trajniju sigurnost, sa 12 nedelja starosti se radi revakcina koja pojačava otpornost od ovih istih bolesti. Ovde moramo istaći da iako od ovih bolesti najlakše oboljevaju štenci, od njih mogu oboleti i odrasli psi pa je neophodno ovu vakcinu ponavljati svake godine. Radi održavanja imuniteta potrebno je svake godine vakcinisati psa protiv besnila vakcinama poput Nobivak-a, Duramun-a,… Pre svake vakcinacije neophodno je utvrditi zdravstveni status ljubimca, kako bi se vakcinisala potpuno zdrava jedinka, jer je to preduslov uspešne vakcinacije i sticanja imuniteta. Takođe je poželjno izvršiti preventivnu dehelmintizaciju psa nekim preparatima u vidu tableta poput Drontal-a, Prazinon-a, Cazitel-a,...ili nekim od preparata u vidu paste poput preparata Vitaminthe. Ukoliko želite možete ponoviti vakcinaciju, odnosno izvršiti revakcinaciju sa petovalentnom vakcinom poput vakcine koju je primio u periodu dok je bio štene. Ovo se radi iz razloga što i odrasli psi mogu oboleti od štenećaka i drugih vezanih oboljenja.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imamo bišona ženku koju smo parili i juče 04.11.2015 se oštenila, dobili smo 4 mala kučeta, 2 mužjaka i 2 ženke, s tim što smo kod jedne ženke odmah primetili manu na zadnjim nogama. Ona vuče noge za sobom i uopšte ne izgledaju normalnog izgleda. Napravio sam par slika pa vam šaljem da vidite i da mi pomognete ako ikako možete! Nadam se odgovoru! Hvala unapred! Pozdrav! Мiloš O: Jedinke koje su u toku intrauterinog života bile izložene virusnoj infekciji, mogu se roditi sa deformitetima ekstremiteta, tj. koštano mišićnog sistema. Kod majke su takve infekcije mogle proći nezapaženo, dok se u okotu mogu naći zdravi štenci, kao i štenci sa deformitetima. Naravno, mišićno-skeletni deformiteti mogu biti po prirodi neurološki i nevezani za zdravlje majke. Od urođenih oboljenja najčešće se javljaju dishondroplazija - oboljenje koje se ispoljava nepravilnim razvojem kostiju prvenstveno ekstremiteta, ali i trupa i glave, kao i osteogenesis imperfecta - oboljenje koje se ispoljava razvojem slabih kostiju i gubljenjem fiziološkog izgleda zgloba. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, kao i uz pomoć specijalnih metoda pregleda, a na prvom mestu rentgenske dijagnostike. Savetovala bih Vam da na to štene obratite posebnu pažnju, što se tiče ishrane, tj. ukoliko nije dovoljno jako da nađe i da se zadrži na sisici, da mu pomognete i ukoliko je potrebno da ga dohranjujete. U dogovoru sa Vašim veterinarom možete zakazati pregled šteneta. Na osnovu rentgenskog snimka se lako mogu uočiti anatomske strukture i eventualne nepravilnosti, a neurološki pregled može dati važne inforamcije o načinu reagovanja na nadražaje. Terapija zavisi od dijagnoze.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam ženku akite inu staru pet meseci, uzeli smo je kad je imala tri i po meseca. Nije ispoljila nikakve promene na jeziku do sada. Pre nedelju dana sam primetila plavičasto-ljubičastu tačku na jeziku i čini mi se da je sada veća. Veterinar ne shvata promenu za ozbiljno, ali ja se brinem, jer znam da je ova vrsta podložna autoimunim oboljenjima. Promena je u ravni jezika ali kao da je veće površine za milimetar-dva u odnosu na pre nedelju dana. Molim Vas ako biste mogli da mi odgovorite šta je potencijalni uzrok ove promene, da li je u pitanju nedostatak vitamina, minerala ili neko oboljenje? Hvala. Pozdrav. Verica O: Pojava izrasline na jeziku može biti posledica nekih trauma koje uzrokuju pojavu hematoma, zatim usled virusa mogu se javiti papilomatozne tvorevine, kalcifikovane tvorevine. Bradavice se nalaze po usnoj sluzokoži u području usana, jezika, obraza, nepca, ždrela i epiglotisa. Pojava sitnih papiloma nastaje u periodu 3 - 35 dana od infekcije. Veličine su od zrna prosa do zrna kukuruza i najčešće su na peteljci odvojeni od podloge. Opšte stanje psa obično nije poremećeno. Veći broj papiloma može da dovede do pojačane balavljenje, otežanog žvakanja pa i otežanog gutanja. Ponekad se može osetiti neprijatan zadah iz usta. Infekciji su podložniji organizmi oslabljelog imuniteta, mladi psi u razvoju ili jedinke izložene stresu. Lečenje se može sprovesti elektrokauterizacijom, kojom se postižu dobri rezultati kod manjih bradavica na sluzokoži. Međutim, regresija (spontano ozdravljenje) po pravilu se potpuno završava posle dve nedelje od početka bolesti. Kod pasa tumori jezika su mogući ali se ne javljaju često. Od malignih tumora mogu biti zastupljeni: karcinomi, fibrosarkomi, hemangiosarkomi, maligni melanom koji može biti pigmentisan. Ne može se govoriti o rasnoj predispoziciji za nastanak tumora jezika kao ni sklonosti za pojavu ovih tumora vezanu za pol. Simptomi koji prate izrasline na jeziku su: pojačano balavljenje, slinjenje, zadah iz usta, otežano hranjenje, odbijanje hrane, otežano disanje, ponekad krvarenje iz usne duplje. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom životinje. Za tačno i precizno identifikovanje tumoroznog tkiva korisno je uraditi biopsiju. U smislu detaljne dijagnostike može se uraditi: biohemijska analiza krvi, RTG snimak grudnog koša kako bi se isključila pojava metastaza, biopsija velikih limfnih čvorova itd. Hiruško lečenje podrazumeva ekstirpaciju tumora što pre i što radikalnije. Hiruška intervencija može biti kao resekcija ograničenih izraslina, te hemiglosektomija (odstranjivanje polovine tkiva jezika) i kompletna glosektomija. Psi mogu normalno funkcionisati i ako se odstrani veći deo tkiva. U lečenju se takođe koristi još hemoterapija i zračenje u zavisnosti o kakvom se tumoru radi. Prognoza bolesti zavisi od tipa i lokalizacije tumora. Povoljnija prognoza se odnosi na tumore lokalizovane na vrhu jezika i ako su benigne prirode. Konačna identifikacija tumora (s tim u vezi da li je benigni ili maligni) moguća je samo nakon patohistološke analize pa stoga bih Vam preporučila da se utvrdi preoperativni zdravstveni status psa i pas operiše kako bi se - ako je moguće - izbegla pojava metastaza ukoliko se radi o malignom tumoru. U postoperativnom toku psa kome je odstranjen tumor ili deo jezika indikovano je hranjenje psa preko naso-ezofago-gastrične sonde. U cilju postavljanja konkretne dijagnoze i sprovođenja pravilne terapije, savetovala bih Vam da odvedete psa kod veterinara na pregled.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imala sam retrivera starog 9 godina, zdrav, aktivan i čuvan. Pre par dana se zarazio virusnim kašljem, i na prve simptome sam ga odvela veterinaru. Pluća su mu bila čista, ali je dobio injekciju antibiotika, i još jednu injekciju za širenje bronhija i olakšavanje disanja, da se zaštite pluća. Bio je veseo, jeo je i pio vodu. Sutradan je ponovljena terapija, i kašalj se smanjio. Doktorka je dala dozu antibiotika kojom je bio pokriven 48h, jer je imala obaveze narednog dana. Međutim, pas već sledećeg dana nije bio dobro, odbijao je vodu i hranu. Jezik i desni su mu izgubile boju. Bukvalno za dva sata je kolabirao, hitno sam ga odvela veterinaru ali je on uginuo od pređenih par koraka (inače smo išli kolima). Jednostavno je legao i uginuo, i izašla mu je veća količina krvi na usta. Ja vas molim da mi objasnite šta se desilo, koliko god možete na osnovu ovoga što sam vam napisala. Da dodam da je pas sa 3 godine imao operaciju na crevima, jer mu se zaglavila kost i postojala je mogućnost pojave mega-kolona jer nije praznio debelo crevo. Hvala Vam beskrajno na odgovoru i veliki pozdrav. Tamara O: Stanje koje ste opisali i na žalost letalan tok ukazuju na neku ozbiljnu patologiju respiratornog i/ili kardiovaskularnog sistema. Simptomi koje je pokazao Vaš pas odgovaraju velikom broju bolesti i preduzeto lečenje od strane veterinara je svakako u skladu sa tim. Međutim, postoji indicija da je oboljenje bilo u poodmaklom toku, s obzirom na ishod, ali da je pas bio u dobrom fizičkom stanju pa su simptomi prošli nezapaženo. Zarazni kašalj je relativno bezazleno oboljenje koje se završava letalnim ishodom samo u slučaju jake infekcije, lošeg fizičkog stanja životinje, neuhranjenosti i ne lečenja. Često zarazni kašalj kod zdravih jedinki prođe sam od sebe i nije potrebno ni preduzeti lečenje. Zbog toga postoji osnovana sumnja da je kod Vašeg psa postojalo neko hronično oboljenje koje se samo iskomplikovalo novonastalom infekcijom. Diferencijalno dijagnostički u obzir dolaze sva oboljenja pluća u vidu pneumonije (bakterijske, parazitske, virusne etiologije), opstruktivna bolest pluća, bolesti srčanog crva, plućna embolija, bronhitis, bronhiektazije i atelektaza pluća, tumori... Sve ove bolesti mogu da se završe iznenadnim smrtnim ishodom, a jedini način da saznate od čega je uginuo Vaš pas jeste da se uradi obdukcija i da se uzmu uzorci tkiva iz zahvaćenih organa i uradi patohistologija. O oboljenjima od kojih je Vaš pas moga da boluje u trenutku uginuća možete pročitati u sledećim naslovljenim tekstovima: Dijagnostikovana upala pluća/Tok lečenja i preporuka ishrane, Srčani crv (Dirofilaria immitis) / Dirofilarioza i Zarazni traheobronhitis (zarazni kašalj)/Pospanost psa tokom perioda oporavka.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li se ogrlice protiv buva smeju stavljati kujama koje doje? Hvala. Bojan О: Kod nas na tržištu postoji veliki broj ogrlica protiv buva i krpelja, kako hemijskih tako i biljnih. Preporuka je da se za svaku ogrlicu ponaosob konsultujete da li je bezbedna za graviditet i laktaciju. Kod nas u Pet Centru možete naći veliki broj različitih ogrlica, ali samo na Kiltix ogrlici (Bayer) nije naznačeno da ne sme da se koristi u trudnoći i laktaciji. Na zvaničnom sajtu Bayer-a piše da je bezbedna za kuje u graviditetu i laktaciji, što ipak nisu naglasili u uputstvi za korišćenje leka. Kiltix ogrlice sadrže dve aktivne materije: flumetrin i propoksur, koje dovode do paralize i uginuća ektoparazita (krpelja i buva), a takođe sprečavaju ponovnu infestaciju pasa ovim ektoparazitima. Posle otpuštanja iz ogrlice aktivna materija se rasporedi po dlaci psa i ima produženo delovanje protiv buva i krpelja do 7 meseci. Nije vodootporna. Moje mišljenje je da je daleko bezbednije koristiti spot on preparate koji se stavljaju direktno na kožu vrata kuje i koji se resorbuju kroz nekoliko sati. Ogrlica oko vrata kuje je uvek dostupna štencima da je glođu i grckaju, a to svakako može izazvati trovanje kod štenadi. Od spot on preparata bezbedni su Frontline i Advantixa o kojim smo pisali u tekstovima Pravilna upotreba preparata Frontline SpotOn i Repelenti i primena preparata Advantix.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam ženku sibirkog haskija staru 4 ipo godine, čuvamo je u kući, ali je preko dana mahom u dvorištu. Pre možda dva meseca joj se kod usana pojavilo nešto crnkasto crvenkasto ne znam tačno da odredim, ali počelo je da se širi i povremeno je svrbi pa ona češka i noktićima sve odere to mesto čak joj i dlaka malo na tom mestu otpala, ne svrbi je stalno znači samo povremeno. Da napomenem da u ulici prolaze dosta psi pa se ona sa nekim ponjuši mada izbegavamo i čim vidimo odmah je sklanjamo, mene strah da joj neki pas nije to preneo jer ne znam šta je, stavljala sam joj jod mada nešto ne vidim da ima efekta. U prilogu Vam dostavljam slike, vidi se to crno i crveno sto je ona češala pa se kao ranica napravila, i vidi se zuto to je od joda. Zaboravila sam da napomenem, kod polnog organa sam primetila da joj se pojavilo crvenilo nalik ovome kod usana, i to povremeno liže. Prošle godine je imala problem sa hormonima imala je teranje više od mesec dana, vodili je kod veterinara i pila je neke lekove, čitala sam na na netu da može i to da ima neke veze sa ovim. Molim vas da nam kažete šta je u pitanju i kako može da se izleči. Hvala, Marija O: Problemi u vezi sa kožom su česti kod pasa, i obično su praćeni pojačanim svrabom, crvenilom, opadanjem dlake ili različitim manje ili više izraženim konkretnim promenama na površini ili u dubljim slojevima kože.Posebno mogu biti izraženi na mestima koja su izložena uticajima spoljašnje sredine, ali i koja su izložena vlaženju, kao i pregibi. Problemi sa kožom mogu biti izazvani bakterijama, poput stafilokoknih infekcija (koje su uporne i zahtevaju dužu antibiotsku terapiju), parazitima, poput buva koje mogu da budu uzrok alergijskih dermatitisa. Pored bakterija i parazita i gljivice mogu biti uzročnik različitih dermatitisa i drugih kožnih bolesti. Naravno, izgled kože predstavlja odraz zdravstvenog stanja ljubimca, tako da hormonski status, i poremećaj metabolizma određenih mikro i makroelemenata, vitamina, mogu uticati na zdravlje kože i eventualnu promenu njenog izgleda. Svaki tip poremećaja, bilo da je reč o bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima ili metaboličkim poremećajima, zahteva odgovarajuću, specifičnu terapiju, koje se suštinski razlikuju u zavisnosti od uzročnika. Postavljanje tačne dijagnoze je moguće izvesti isključivo primenom određenih dermatološko-dijagnostičkih procedura, a da bi se to izvelo savetujem odlazak u veterinarsku ambulantu ili stanicu, odnosno posetu veterinaru.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad   P: Imam jazavičarku Pegi koja ima pet godina i ovo joj je prva trudnoća. Iz razgovora sa mnogim vlasnicima pasa znam da su moguće razne komplikacije prilikom porođaja a i nakon, kako po zdravlje štenad tako i po kuji, pa me zanima na koji načim možemo sprečiti sve moguće nezgode tokom porođaja. Planiramo inače da se porodi kod kuće, veterinari u našem mestu se uglavno bave kravama i velikim životinjama, pa mislim da ne bi bili od koristi u našem slučaju. Bilo koji savet je dobrodošao. Srdačan pozdrav od Miše i ukućanaО: Komplikacije koje se mogu javiti tokom graviditeta i nakon porođaja kod kuja nisu naročito česte, međutim ukoliko se jave obično predstavljaju značajni poremećaj zdravstvenog stanja te kao takve često zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Porođaj za organizam kuje predstavlja izuzetan napor i stres, te svakako može biti podloga za ispoljavanje raznih skrivenih infekcija usled slabljenja imunološkog sistema. Dužina trajanja štenjenja vrlo je individualna. Kod većine kuja porođaj prolazi bez većih komplikacija, izuzev onih kojima je to prvi okot, pa su zbunjene, uplašene i ponekad im je potrebna pomoć vlasnika ili veterinara.Ukoliko se porođaj iz bilo kojeg razloga prekine potrebno je hitno potražiti pomoć veterinara. Nisu retki slučajevi kada dolazi do komplikacija priikom porođaja. Uzroci mogu biti brojni - poremećen tokom porođaja (produžavanje intervala između trudova ili ih uopšte nema; dugotrajni porođaj koji iscrpljuje kuju; preuzak porođajni kanal ili preveliki štenci koji zaostanu u porođajnom kanalu; manjak plodove tečnosti; ukoliko porođajni kanal nije dovoljno klizav i dovodi do zaostajanja štenaca), mrtvorođeni štenci (najčešće kod prvorotkinja) ili je opšte zdravstveno stanje kuje loše, pa nije u stanju da sama iznese porođaj do kraja ili se nakon porođaja zdravstveno stanje kuje pogorša. Kako biste bili sigurni da se radi o komplikaciji, obratite pažnju na sledeće znakove: 1. ukoliko trudovi traju više od 20 minuta, a ne završivaju se istiskivanjem štenca iz porođajnog kanala;2. ukoliko kuja ubrzano i otežano diše, apatična je, a telesna temperatura joj se povisila iznad 39,5 stepeni C;3. ukoliko kuja krvari iz materice duže od 10 minuta;4. ukoliko iz porođajnog kanala viri glavica šteneta i plodni mehur. U navedenim slučajevima je uvek potrebna pomoć veterinara. Po završetku porođaja, kuja uglavnom sama pregrize pupčanu vrpcu (ukoliko to ne učini, potrebna je pomoć vlasnika, i to isključivo sa sterilnim makazama ili skalpelom) i pojede posteljicu (nikako joj ne dozvoliti da pojede više od 3-4 posteljice, jer bi mogla dobiti proliv; a ukoliko odbija da ih sama skine i pojede - najčešće kod kuja kojoj je ovo prvo leglo - vlasnik treba ručno izvaditi štence iz posteljice, kako bi sprečio gušenje). Nakon okota se može javiti upala maternice koju, osim gubitka apetita, prati i povišena telesna temperatura, iscedak iz vagine neugodnog mirisa, izostanak oglašavanja, gubitka interesa za štenad kao i redovno smanjena proizvodnja mleka. Upala materice ili metritis se obično javlja dan do dva nakon okota, a stanje je koje zahteva pružanje pomoći u veterinarskoj ambulanti. Zatim, sledeća komplikacija koja se može javiti kod kuja nakon okota je eklampsija, a nastaje usled nedostatka ili slabog upijanja kalcijuma. Pri eklampsiji se uočavaju simptomi nervoze i nemira, slabog interesa za štenad, ukočenog i bolnog hoda, smanjenog apetita ili odbijanja hrane, spazma mišića, nemogućnosti stajanja, povišena telesna temperatura, napadi. Eklamspija se obično javlja u prve tri nedelje nakon okota, a pri prvoj pojavi simptoma pomoć treba potražiti u veterinarskoj ambulanti. Sledeća komplikacija nakon porođaja je mastitis ili upala mlečne žlezde. Mastitis kuje može biti aseptičan i septičan. Kod septičnog mastitisa može biti poremećeno opšte stanje životinje, kada životinja ima oslabljen apetit, ima povišenu telesnu temperaturu, apatična je i nevesela, a mamarni kompleksi i limfni čvorovi su takođe otečeni i bolni. Izuzetno je važno da kuja redovno uzima kvalitetnu hranu tokom perioda graviditeta, kao i tokom dojenja kako radi vlastitog tako i radi zdravlja i ishrane štenaca. Dobro bi bilo da, ukoliko veterinar ne bude fizički prisutan tokom porođaja kuje, ipak budete sa njim u kontaktu, te da ga u slučaju nekih komplikacija odmah pozovete i na taj način sprečite moguće letalne ishode tokom porođaja, jer veterinar je ipak najbolje upućen u zdravlje životinje, te zna koje promene tokom porođaja predstavljaju normalno stanje, a koje su zabrinjavajuće i zahtevaju njegovu intervenciju.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam kučeta nemačkog ovčara, dobio je vakcinu i treba da dobije revakcinu 22 decembra, juče sam mu dao pola tabletice za parazite, danas neće da jede, veseo je ali ne toliko kao što je bio, šta da radim, hvala. IgorО: Nakon dehelmintizacije nije neobično da psi, naročito ako su mladi, povrate i prolazno imaju poremećen apetit. To se smatra normalnim, a jačina takvih prolaznih simptoma stoji u korelaciji sa jačinom parazitarne infestacije pa kod jačih invazija možemo očekivati i nešto jaču reakciju organizma.Takvi simptomi, uz eventualno pojačanu salivaciju i proliv, brzo prolaze pa dehelmintizaciju smatramo neizostavnom merom u prevenciji zdravlja kućnih ljubimaca i ljudi. Ukoliko bi takvi simptomi potrajali duže od nekoliko dana, veterinarski pregled je nužan. Različite reakcije nakon vakcinacije, ali i drugih zahvata kod veterinara, često nisu organskog porekla, već se radi o psihološkim reakcijama koje se razlikuju individualno kod pasa i ponekad zavise od socijalizacije psa.O simptomima šteneta nakon dehelmintizacije pisali smo u tekstu pod naslovom Štene povraća zelenu tečnost nakon dehelmintizacije. O samom postupku čišćenja šteneta od parazita pisali smo u prethodnom odgovoru pod naslovom Postupak prvog tretiranja šteneta protiv crevnih parazita.