Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li može da se psu daje supica iz kesa povremeno i da li može hleb da se daje u nekim određenim količinama. Pozdrav, Zoran O: Hleb je hrana puna ugljenih hidrata koje psi po pravilu teško vare. Proizvodi se od različitih žitarica u čije se brašno mogu dodati različiti aditivi s ciljem dostizanja određene boje, ukusa ili izgleda. Uz to, kvasac i skrob kao stalni sastojci hleba mogu dovesti do nadimanja kod psa. Žitarice koje su najčešće izvor ugljenih hidrata u ishrani pasa su pšenica i kukuruz. Dodaju se termički obrađene u dehidriranu hranu i konzerve. Savetovala bih Vas da psu nikako ne dajete svež hleb, a posebno je loš svež, topli hleb jer su proizvodi od dizanih testa teže svarljivi, pa mogu dovesti do smetnji u varenju. Instant jela su namenjena ljudskoj ishrani. Prezačinjena jela sa puno soli itekako mogu naškoditi psu, izazivajući čitav niz digestivnih poremećaja.Najčešći posledica ovakve ishrane je gastritis. Kod jedinki sa predispozicijom i starih jedinki višak soli opterećuje rad bubrega i kardiovaskularnog sistema. O gastritisu možete pročitati u odgovoru moje koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med.,: “Hronični gastritis i ishrana”. Mešavina supe iz kesice i hleba predstavlja primer neodgovarajućeg obroka, jer oskudeva u proteinima koji su gradivne materije i najbitniji sastojak ishrane mesojeda. Pravilnoj ishrani je izuzetno važna za zdravlje Vašeg psa. Ona ima veliku ulogu u rastu i razvoju kod mladih pasa, ali i u održavanju dobrog zdravstvenog stanja kod pasa svih starosnih kategorija. Hrana za pse mora biti lako svarljiva i sa uravnoteženim odnosom hranjivih sastojaka. Postoji nekoliko faktora o kojima treba voditi računa pri odabiru hrane. To su starost psa (štene, odrastao ili stari pas), nivo fizičke aktivnosti (neaktivni psi ili umereno aktivni psi, radni psi, sportski psi), fiziološko stanje (graviditet, dojenje), veličina psa (male, srednje i velike rase), kao i eventualna prisutnost nekog patološkog stanja. Danas na tržištu postoji veliki izbor gotovih hrana za pse koje su prilagođene potrebama njihovog organizma s obzirom na navedene faktore. Najbolje bi bilo da Vašeg psa hranite gotovom dehidriranom hranom za pse, a povremeno možete dodavati i neku od konzerviranih (vlažnih hrana). U ponudi Pet centra možete pronaći kvalitetne superpremijum hrane koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe Vašeg psa: Brit Care, Alleva, Royal Canin, Purina Pro Plan, Traniner… Ukoliko pko psa hranite superpremijum hranama, onda ne morate ništa drugo dodavati.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam u planu nabavku ženskog šteneta engleskog koker španijela, možete li mi dati više saveta u vezi ove rase, na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine, koje su prednosti a koje mane rase. Hvala, Nikola O: Prve podatke o postojanju španijela nalazimo u XIV. veku, a izraz "španijel" odnosi se na prvobitni dom rase - Španiju. U XIX. veku, engleski španijeli dele se na 7. rasa: klamber, saseški, velški springer, engleski springer, poljski, irski vodeni i koker. Američki i Kanadski kinološki savez je, u 40-im godinama 20. veka, priznao engleskog koker španijela kao posebnu vrstu u odnosu na američkog koker španijela. Koker je svoj naziv, navodno, zaslužio na osnovu činjenice da se koristio za lov na malene divlje ptice, kao što je šljuka (engl. woodcock). Prvobitna namena mu je bila plašenje i donošenje sitne divljači, dok danas zadovoljavaju sve uslove razigranog i veselog porodičnog prijatelja.Visina mužjaka iznosi 39-41 cm, visina ženki 38-39 cm. Težina iznosi 12-15 kg. Glava im je dobro razvijena, lagano zaobljena, s četvrtastom njuškom. Oči su sjajne, žive, smeđe boje. Uši su nisko postavljene i padaju prema glavi. Telo je zbijeno i čvrsto, s dubokim grudnim košem. Dlaka je ravna ili lagano valovita, raskošna, s gustom poddlakom. Nežne su i privržene naravi, pune života i poleta, dobrih reakcija i otmenog kretanja. Engleski koker španijel je srčan, energičan i radostan pas. Ovaj živahni pas je izvrstan sa decom: uvek je spreman za igru, ali ne trpi mnogo zadirkivanja. Druželjubiv je sa strancima, umeren u lajanju i izvršava, sa puno poštovanja, date naredbe. Izvanredan je kao pas za druženje. Generalno, ovo je vrsta koju treba dosta izvoditi van, iako postoje i rezervisane jedinke. Temperament široko varira. Neke kuje znaju biti dominantne, i kao takve traže dominantne vlasnike. Mužjaci, sa druge strane, više su spremni na saradnju. Trening kokera mora biti veoma pažljiv, ali ipak strog, jer je ova vrsta veoma osetljiva, a sa druge strane, nezavisna i inteligentna. Dobro se ponašaju sa mačkama u kući. Prema istraživanju iz 2002 godine, provedenom nad 487. kokera, samo 1% pasa je agresivno na ljude i 2% je agresivno na druge pse. Postoje podaci i o problemima ponašanja (ispadi besa) kod jednobojnih pasa, stoga se preporučuje informisanje, od uzgajivača, o njegovoj porodičnoj prošlosti. Sa stajanivšta zdravlja, skloni su infekciji ušiju, problemima s očima (katarakt, glaukom,...), raznovrsnim kožnim poremećajima i problemima s bubrezima. Dlaka ove rase ima sklonost da se zapetlja, pogotovo ako se redovno ne iščetkava i češlja. Stoga, trebalo bi provoditi čestu negu i održavanje dlake. Takođe, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti dlaci između mekuši i dlaci na ušima. Godišnje bi trebalo provoditi i redovne tretmane trimanja (dva do četiri puta, zavisno od dlake), s posebnim osvrtom na dlaku na glavi, ispod ušiju i vratu. Više o prilagođavanju šteneta na novi dom i život van legla pisala je koleginica Aleksanra Todosijević, dr. vet. med., pod naslovom „Prilagođavanje šteneta novom domu i uslovima življenja van legla“

 Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam ženku psa mešanca staru 14 godina, prošle godine sam primetio malu promenu na dojci, komšija veterinar je rekao da je to najverovatnije bruh i da zbog starosti psa moguće da pas ne bi podneo operaciju. Pas se i dalje ponaša isto, međutim dojka je sada narasla na veličinu pesnice, možda čak i više, isto postoji promena i na drugoj dojci. Interesuje me o čemu se po vašem mišljenju ovde radi, i da li je moguće uraditi neku operaciju, i da li je uopšte moguće nekako pomoći psu. Pozdrav, Nenad O: Promene koje ste opisali i koje se mogu videti na slikama mogu da budu posledica zapaljenja mlečnih žlezda (mastitis). Takođe u obzir dolaze i tumorozne promene.Mastitis je kod kuja najčešće hormonski uslovljen i javlja se nakon teranja, kao i kod kuja kod kojih se javila lažna trudnoća. O lažnoj trudnoći možete pročitati u tekstu koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., pod naslovom “Pseudograviditet (lažna trudnoća)”.Mastitis kuje može biti aseptičan i septičan. Kod septičnog mastitisa može biti poremećeno opšte stanje životinje, kada životinja ima oslabljen apetit, febrilna je (ima povišenu telesnu temperaturu), apatična je i nevesela, a mamarni kompleksi i limfni čvorovi su takođe otečeni i bolni. Terapija se svodi na aplikaciju antibiotika i dijetetsku ishranu ukoliko se kliničkim pregledom potvrdi indikacija za to. Promene na mlečnim žlezdama mogu biti i tumori. Tumor na mlečnim žlezdama se češće javlja kod kuja starijeg uzrasta i to kod kuja koje nisu sterilisane ili su sterilisane tek u starijem uzrastu. Dakle, nastanak ovih tumora je usko povezan sa polnim ciklusom kuja. Uzrok nastanka mamarnih tumora leži u hormonalnoj disregulaciji. Rizik od nastanka tumora na mlečnoj žlezdi se povećava sa starošću kuje.Mlečna žlezda je tubo-alveolarna žlezda koja kod kuja leži od ingvinalne do ksifoidne regije. Razvoj mlečne žlezde je pod uticajem polnih hormona. Kod mladunčadi se mlečna žlezda sastoji od nekoliko kanalića i malo vezivnog tkiva pa, kako štenad polno sazreva, mlečna žlezda se sve više razvija i ima sve više žlezdanog, a manje vezivnog tkiva. Mamarni tumori vode poreklo od žlezdanog epitela, mioepitela i vezivnog tkiva ili mogu da budu mešoviti. Tumori na mlečnim žlezdama kod kuja mogu da budu benigni i maligni, što se tačno može utvrditi jedino patohistološkom analizom komadića tkiva tumora (biopsija). Benigni tumori su mali, dobro ograničeni, inkapsulirani, čvrste konzistencije i nisu prirasli za kožu. Maligni tumori obično brzo rastu, često su praćeni zapaljenjem, ulceracijama i infekcijom i mogu metastazirati u pluća i druge organe (jetra, limfni čvorovi...), što se eventualno može ustanoviti rentgenskom slikom i palpacijom regionalnih limfnih čvorova.Mamarni tumori se odstranjuju hirurškim putem. Kod prognoze najveću važnost ima tip tumora, a zatim i njegova veličina. Istraživanja su pokazala da oni sa promerom od 7 cm i više imaju lošiju prognozu od onih manjih dimenzija. Dokaz širenja u limfni sistem (kao što je prisutnost tumoroznih ćelija u lokalnim limfnim čvorovima) nose vrlo lošu prognozu. Dublji tumori, oni koji nose priraslice, tumori koji brzo rastu i ulcerativni tumori takođe nose lošu prognozu.Ni jedno ni drugo stanje za psa nije bezazleno i neophodno je da veterinar uradi detaljan klinički pregled kako bi se se utvrdila tačna dijagnoza i što pre sprovela terapija.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam zenku dogo argentino koja ce za 10ak dana naputiti jednu godinu ali vec ima drugo teranje. Problem je sto je posle prvog teranja imala laznu trudnocu pa nam je veterinar rekao da bi morala da se pari sledece teranje kako bi smo izbegli da do toga dodje opet. Meni je ovo prva zenka pa su mu ljudi koji imaju iskustva sa njima rekli da nije dobro da ostaje skotna pre nego sto navrsi 18 meseci dok veterinar kaze da treba da se pari.  Sta da radim, ne bih zelela da opet ima laznu trudnocu? Hvala, Ivana Tamara O: Ako je kuja posle prvog teranja imala lažnu trudnoću, velika je mogućnost da se to i sada ponovi. O lažnoj trudnoći više možete pročitati u tekstu koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med., pod naslovom "Lažna trudnoća (pseudograviditet) i redukovana ishrana". Što se tiče parenja i graviditeta, sigurno je da bi se ona mogla sada upariti i imati potomstvo. Ipak velike rase kao što je argentinska doga razvijaju se do osamnaestog meseca starosti , kao i njihov skelet, odnosno  karlica. S tog stanovišta je ipak bolje upariti psa nakon završenog razvoja. Na taj način se smanjuju mogućnosti nastanka komplikacija. Kao rešenje u ovakvim situacijama, kada ne razmatramo sterilizaciju kao trajno rešenje problema, predlaže se hormonsko odlaganje estrusa. Postoji preparat proligestona koji je sintetski gestagen koji se koristi za odlaganje i supresiju estrusa. Preparat je indikovan i kod drugih stanja kao što su: lažna trudnoća, abnormalna laktacija, metroragija, dermatitis hormonalnog porekla. S obzirom na Vaš iskaz, privremeno odlaganje estrusa je dobro rešenje za Vašu situaciju i to jednokratnom aplikacijom preparata u bilo kom periodu anestrusa, ali je najbolje u periodu od 30 dana pre očekivane pojave simptoma estrusa. Sledeći estrus se pojavljuje 6 meseci nakon aplikacije preparata. Lek se aplikuje subkutano. Doza proligestona je 10-33mg/kg.  Hormonalnu supresiju estrusa ne bi trebalo primenjivati kontinuirano zbog rizika koji ona nosi (npr. pojava tumora). U koliko ne želite potomstvo Vašeg psa, sterilizacija je najcelishodnije rešenje. Savetujem Vam da porazgovarate sa veterinarom o ovom rešenju, a on će na osnovu trenutnog stanja kod kuje utvrditi da li je hormonska supresija sada moguća s obzirom na ciklus.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kovrdžavu bišonku, stara je 4 god. i sterilisana sa 2 godine ali ima problem koji se javlja svake godine u ovom periodu počinje da se nenormalno češe i tako otkida sama svoju dlaku koja inače krene i da opada na predjelu slabina, stomaka. Svake godine je sve gore.  1.godine je pomogao samo šampon alermill, sljedeće par injekcija za alergiju a prošle godine je veterinar morao dati i kostekosteroide jer se drugačije nije smirivalo i primala ih je u razmaku 10-tak dana u roku 2 mjeseca i od oktobra se sve smirilo i bilo je ok. Ove godine je to mnogo više izraženo,takođe je njen veterinar pokušao sa nekim drugim injekcijama, kako kaže manje štetnim alii nije pomoglo ona se i dalje češala jako mnogo i onda joj je dao kostekosteroide i to se smirilo samo na par dana i ponovo problem. Da li bi ja njoj smjela dati nešto od humanih tableta za alergiju, flonidan ili nešto slično i u kojoj količini (ovo vas pitam jer je naš veterinar trenutno na odmoru i nedostupan mi je) inače moja bišonka se hrani kuvanom piletinom i rižom kao jedan obrok a drugi je gotova hrana, odnosno granulice PRO-PLAN senzitiv derma sa lososom i rižom, ima redovnu stolicu ali joj dlaka sve više opada i često i teško diše ako mi možete dati bilo kakav savjet, bila bih vam jako zahvalna hvalna, Zabrinuta vlasnica male bišonke O: Humani antihistaminici nemaju očekivano dejstvo u terapiji pasa pa njihovo davanje nije potrebno. Preporučila bih Vam tablete Derm caps - Canina koje su indikovane u slučaju svih alergijskih dermatitisa, ekcema. Alergije kod pasa javljaju se kao znak preosetljivosti organizma na različite alergene, koji mogu biti inhalacioni (polen, grinje, kućne prašine i sl.), kontaktni (trava, sredstva za pranje, sintetički materijali), a najčešći uzrok alergija je hrana (belančevine mesa i žitarica), pa samim tim problemi sa kožom kod pasa najčešće su vezani sa njihovom ishranom ili sa alergijskom reakcijom na pljuvačku buve.  Alergijske promene na koži posledica su alergije ili preosetljivosti na hranu, koje mogu biti posledica jednog ili više različitih alergena iz hrane. Alergeni su najčešće proteinskog porekla, a mogu biti i materije koje nisu belančevine. Kod pasa alergeni koji najčešće izazivaju promene na koži su piletina, ćuretina, govedina, pšenični i mlečni proizvodi. U ponudi Pet centra postoje medicinski programi ishrane, kojima možete isključiti hranu ili pojedine sastojke u hrani kao uzrok alergije: Royal Canin Hypoallergenic - dehidrirana hrana, Royal Canin Sensitivity Control (dehidrirana i konzervirana hrana), Hill's z/d low alergen (dehidrirana hrana), Vet life- Farmina-hipoallergenic. Jedini način, da kada se sumnja na preosetljivost na hranu, jeste da se pas podvrgne specijalnoj dijetalnoj ishrani medicinskom hranom u kojoj su proteini hidrolizirani i koja bi trebala da traje 2 meseca. Taj postupak potvrđuje dijagnozu i može da pomogne u otkrivanju sastojka koji pruzrokuje preosetljivost.  Sledeći korak je izbor hrane koja sadrži limitiran broj izvora proteina, koji nije uobičajen u hranama za pse (patka i ječam, losos...). Ovakvom eliminacionom dijetom može se doći do podataka koje vrste mesa, odnosno žitarica ili povrća, Vaš pas može da konzumira.Tokom eliminacione dijete treba voditi računa da pas ne sme da konzumira apsolutno nikakav izvor animalnih proteina (poslastice, domaća hrana i sl.), čak niti u zanemarivo malim količinama, osim iz predloženih medicinskih linija hrane. Pre svake promene hrane neophodno je da se posavetujete sa svojim veterinarom koji će Vas, na osnovu poznavanja zdrastvenih problema Vašeg psa, posavetovati o eventualnoj promeni hrane. U ponudi Pet centra imamo šampon - Duoxo entretien demelant (Sogeval), zatim Dermoscent-essentinal; Alermil-Virbac itd. Ovi hipoalergijski šamponi neutralnog pH su specijalno prilagođeni  osetljivoj koži, u slučajevima njene iritacije praćene svrabom kao što su: alergijska stanja kože, ektoparazitoze... Ovaj šampon se može koristiti jednom nedeljno. Za poboljšanje funkcije kože, a kao dopuna ishrane, može se koristiti i preparat Viacutan plus koji je bogat omega 3 i omega 6 masnim giselinama, čiji nedostatak u ishrani se odlikuje u prvom redu opštim lošim stanjem kože i dlačnog pokrivača, dlakom bez sjaja, opadanjem dlake, nastajenjem peruti i prisutnim svrabom. Za povećanje prirodne otpornosti organizma, kao dodatak ishrani, možete Vašem psu davati i Cani Immun tablete, koje svojom delotvornom kombinacijom raznih prirodnih sastojaka podstiču imunitet i otpornost organizma.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mešanca maltezer-bišona starog 7 meseci. Vodio sam ga na šišanje danas i posle toga oko teško otvara, malo mu je otečeno i često ga šapicom češka. Da li je možda to zbog nekog otrova što mu je frizer stavljao protiv buva ili možda znate neki drugi razlog? Kako da mu smanjim bol i izlečim oko? Hvala unapredO: Šta je dovelo do iritacije oka, na ovaj način je teško konsultovati, jer je potreban veterinarski pregled za donošenje konačne dijagnoze. S obzirom da ste ga vodili na šišanje, moguće je da je šampon dospeo u oko i da je to dovelo do ovakvih promena. Slični simptomi mogu nastati i kod alergije (npr. na šampon, preparat protiv ektoparazita), kao i kod mehaničkih oštećenja. Ono što vi možete da uradite, je da par puta dnevno isperete oko fiziološkim rastvorom, a nakon toga predeo oko oka obrišete suvim ubrusom. Ukoliko se simptomi ne povuku, obavezno odvedite psa na veterinraski pregled.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj jazavičar već godinama ima probleme sa kičmom, i koči se otrpilike dva puta godišnje. Redovno ga vodim kod veterinara, i to mu uglavnom pomogne, ali sad je ukočen već skoro tri nedelje i nije mu ni malo bolje. Nikad nije bio ukočen ovako dugo, i počinjem da brinem da li će uopšte prohodati. Ne može normalno da funkcioniše ukoliko ne primi analgetik, ne može ni da ima stolicu niti normalno jede, skoro da uopšte ne može da se kreće. Ne znam više kako da mu pomgnem, svaki drugi dan ga vodim na terapije koje ovog puta nisu delotvorne. Čula sam za Rimadyl, ne znam da li da počnem to da mu dajem, naša trenutna veterinarka ga ne preporučuje, kaže da je kancerogen. ali na žalost, ja više nemam izbora. Njemu nije bolje, a ja za tri nedelje putujem, i bojim se da neće preživeti dok se ne vratim, ako ga ne dignem na noge da bar može da funkcioniše, da jede i nuždi normalno. Da li se Rimadyl može kupiti kod vas u Pet centru? Hvala unapred. TijanaO: Rimadyl tableta sadrži karprofen - nesteroidni protivupalni lek (NSPUL) iz grupe 2-arilpropionske kiseline, koji karakteriše protivupalnim, analgetskim i antipiretskim delovanjem. Koči aktivnost ciklooksigenaze, sprečava stvaranje prostaglandina i tromboksana, a budući da ne ometa aktivnost lipooksigenaze, ne remeti stvaranje leukotriena. Zanemariv mu je štetan uticaj na želučano-crevnu sluzokožu i bubrežno tkivo. Rimadyl se koristi za: ublažavanje znakova upale i bolova pri akutnim i hroničnim poremećajima mišićno - koštanog sistema  psa, suzbijanje bolova i protivupalno (antiinflamatorno) kod postoperativnih edema. Rimadyl se ne sme davati psima s teško oštećenim srcem, jetrom ili bubrezima te kada je prisutna opasnost od krvarenja u želučano-crevnom traktu. Ne sme se davati kod opasnosti od pojave alergijskih reakcija i gravidnim kujama. Kod zdravih i mladih pasa početna doza Rimadyla iznosi 2 - 4 mg na kilogram telesne mase na dan, što treba dati u dve jednake doze, npr. tabletu od 20 mg za psa teškog oko 10 kg,  davati 2 puta na dan. U slučaju povoljnog kliničkog odgovora nakon sedmodnevnog lečenja treba nastaviti sa Rimadylom i to s pola doze,  tj. smanjiti na 2 mg/kilogram telesne mase,  1put na dan. Preporučene doze ne bi se smele prekoračiti. Ukoliko je tretman Rimadylom nemoguće izbeći kod takvih životinja, treba davati manju dozu i pažljivo ih klinički nadgledati (nikad dozu određivati na svoju ruku). Primenu Rimadyla odnosno karprofena  treba izbegavati kod dehidriranih, hipovolemičkih i hipotenzivnih pasa. Kod takvih je pasa veća opasnost od toksičnog oštećenja bubrega. Rimadyl se ne sme davati istovremeno sa drugim lekovima iz grupe NSPUL lekova, a takođe valja izbegavati istovremenu  primenu Rimadyla sa drugim potencijalno nefrotoksičnim lekovima. Dodatne informacije o upotrebi leka Rimadyl možete pročitati u mom prethodnom odgovoru „Dobre i loše strana leka Rimadyl“.Dužina, tj. vreme i doza leka zavisi od dijagnoze i zdravstvenog stanja životinje (individualna je) i nju može odrediti jedino veterinar koji leči Vašeg psa. U našoj apoteci imamo u ponudi ovaj lek i izdajemo ga samo na veterinarski recept. Ishrana takođe može pomoći kod ovakvog stanja Vašeg psa. Preporučila bih Vam programe medicinskih dijeta indikovanih kod spondiloze: Hill's "j/d" ili Royal Canin "Mobility support". Osim sa navedenom kompletnom hranom, možete Vašem ljubimcu olakšati i sa različitim dopunskim sredstvima za stabilizaciju: Canhydrox GAG – Canina, Caniagil - Canivital, Arthro vet, Anti artrozin... Sve navedeno možete pronaći u apoteci Pet centra.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zdravo, imam štene bišona staro 2 meseca i naučila sam ga i gde da piški i gde da jede i kad spava i sve ali najveći problem mi je tako reći neka njegova energija, tj. kad se igramo prvo krene od maženja pa bacanja loptice i kako se sve duže igramo tako na neki način postaje agresivniji, krene da grize prste, noge, nogavice i slično i kad prestanem da se igram s njim jer je "bezobrazan" i nije zaslužio dalju igru on krene da grize posteljinu nameštaj i slično, privlači pažnju. Na koji način da ga naučim da to ne radi, prvo nas kad grize zna da zaboli, a nameštaj ne želim da uništi. Hvala unapred, TanjaO: Ponašanje Vašeg šteneta je sasvim normalno za njegov uzrast. Svi štenci se tako ponašaju, a posebno štenci malih rasa, kao što je Vaše, koji su izuzetno hiperaktivni. Oni se obično igraju dok ih ne savlada umor. Griženje obuće, nogavica i nameštaja je omiljena zabava za štence koliko god se nama to ne sviđalo. Štenci počinju da menjaju zube sa 3-5 meseci i takav način igre im omogućava da ispolje nervozu koju taj proces izaziva, a i stalno griženje ubrzava zamenu zuba. To su prosto "šteneće bolesti" koje morate zajedno sa njim preživeti. Ako takva igra preraste u agresivnost treba štenetu jasno da stavite do znanja da mora da prestane tako da se ponaša. S obzirom da ignorisanje u Vašem slučaju nije urodilo plodom, morate probati da u tom trenutku naglo povisite ton, izgovorite glasno njegovo ime i komandu "stop" ili "fuj". Ovo morate činiti uvek kada se neprihvatljivo ponaša i morate se ponašati autoritativno, bez imalo nežnosti. Pas veoma dobro oseća energiju koju u tom trenutku odašiljete pa ako to ne bude dovoljno oštro i autoritativno, on Vas neće shvatiti ozbiljno. Možete ga u takvim trenucima odneti na njegovo mesto i zabraniti mu da se pomera odatle, takođe uz oštre komande "mesto" ili "miran". Ipak sve ovo će samo donekle uroditi plodom. Naoružajte se strpljenjem u narednih 5-6 meseci, jer se štenci prosto tako ponašaju. Kada krenete da ga šetate trošiće više energije napolju i u igri sa drugim kučićima, i ostaće mu manje snage da grize po kući. 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Naša mala terijerka je počela aktivno da izbegava odlaske u šetnju jer ne voli am. Svaki put kad joj kazemo da će da ide napolje, ona se sakrije ispod kreveta i par puta smo morali da je izvlačimo. Sada je samo pustimo da se zavuče pa kad se pojavi, obučemo joj am i onda ide napolje. Dok je u stanu sa amićem i čeka da se spremim da izađem, ona iskrivi kičmu, obesi glavu ali čim izađe napolje kao da zaboravi da ga uopšte nosi. Kako bi mogli da joj amić predstavimo kao nešto što je ok i čega ne treba da se plaši? Ranije prema ogrlici nije bila ovako odbojna. Hvala unapred, Dunja O: Psi najlakše prihvataju ogrlicu ili am kada su štenci, i to je period kada treba početi sa navikavanjem. Vaš pas je očigledno am povezao sa nečim neugodnim. Ako je pas već odrastao trebaće Vam više strpljenja da ga oslobodite straha. Prvo što treba jeste da dozvolite psu da se upozna sa amom i to kroz igru. Dajte mu am da ga onjuši i da se malo igra sa njim. Predlažem Vam da kada se vratite iz šetnje ne skidate odmah am, kako bi ga pas što duže nosio i navikavao se na njega.Kada je pas napolju njemu mnogo stvari odvlači pažnju i on lako zaboravlja na am. Možete mu i kod kuće ne vezano sa izlaskom napolje staviti am, ali ga uvek nakon toga pohvalite i nagradite. Nakon stavljanja ama poigrajte se Vašim psom kako bi on stavljanje ama povezao sa nečim lepim. Najvažnije da sa psom postupate strpljivo i sa ljubavlju i vremenom će se on osloboboditi straha.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mom psu je dijagnostikovana upalu pluća i idemo na terapije. Jedan dan je malo živahnija, sledećeg opet isto, borba za vazduhom, umor, temperaturica. Ona je kućni pas, ali sada stalno traži da bude u dvorištu. Da li sme da boravi napolju i koja joj temperatura prostorije za spavanje najviše odgovara? Nadam se da će se oporaviti, jer ću i ja umreti od brige. Koliki je okvirno period oporavka, a nadam se i verujem da će se oporaviti. Unapred, hvala. TanjaO: Pod upalom pluća podrazumevamo bolest koja nastaje kao posledica upale plućnog tkiva, a obično je uzrokovana infekcijom (virusima, bakterijama, gljivicama), parazitarnim invazijama, alergijama ili je posledica fizičkih ili hemijskih agensa, te posledica držanja životinje u neadekvatnim uslovima (dugotrajan boravak u hladnom ili vlažnom prostoru).Ponekad je uzrok upale pluća nepoznat, pa se takva upala označava kao idiopatska. Često se dešava da se upala pluća razvije sekundarno, kao posedica neke druge bolesti (npr. hipostatska pneumonija nastaje nakon dugotrajnog ležanja zbog neke druge bolesti, koja onemogućava stajanje ili npr. parazitarna pneumonija posledica je traume plućnog tkiva koja nastaje parazitarnom migracijom kroz plućni parenhim) ili se javlja kao nastavak na nelečenu i zanemarivanu respiratornu infekciju gornjih disajnih puteva (npr. upala grla, sinusitis i sl.), kada se upalni proces sa gornjih disajnih puteva spusti na pluća, a vrlo je često nastavak nelečenog bronhitisa. Prema toku bolesti, upala pluća može biti akutna i hronična. Simptomi uglavnom zavise od toga da li se radi o primarnoj upali pluća ili je ona nastala sekundarno, kao posledica određene bolesti. U tom slučaju će se najpre ispoljiti simptomi primarne bolesti. Tipični simptomi upale pluća su: otežano i plitko disanje (ponekad je izražena bol pri udisaju); temperatura je umereno povišena (kod pasa se kreće oko 40 - 40,5 stepeni); učestali kašalj (koji sa napredovanjem bolesti prelazi u paroksizme), koji može biti produktivan ili suv (zavisno od karaktera upale); cijanoza sluznica; brzo umaranje (pogotovo nakon napora); leukocitoza. Zbog otežanog disanja, životinja je apatična, iscrpljena, a često se javlja inapetenca ili povraćanje (isprovocirano dugim i napornim kašljanjem). Dijagnoza bolesti postavlja se kliničkim pregledom životinje (auskultacija), krvnom slikom i RTG pretragom. Bakterijska upala pluća leči se antibioticima, a ostale upale leče se simptomatski. U težim slučajevima može se dati infuzija, a ukoliko je disanje jako otežano i prisutna je cijanoza sluznica, životinju treba priključiti na kiseonik. Osim odgovarajućih lekova, dobro je davati i vitamine, kako bi se podigla opšta otpornost organizma. Dužina terapije zavisi od intenziteta promena na plućima i drugim delovima respiratornog sistema psa. Smeštaj bolesne životinje podrazumeva toplu i dobro provetrenu prostoriju, sa što više mirovanja i odmora, potrebno joj je davati više tečnosti, a ako apetit nije izgubljen onda i kaloričnu, lako svarljivu hranu kao sto su a/d Hills, Recovery Royal Canin, Vetoqinolovu Calo Pet pastu i drugo. Sve naprojane preparate možete pronaći u prodavnicama Pet centra.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P:Da li je moguće prodati štene patuljaste pudle u inostranstvo? Hvala unapred, KristinaO: Prilikom prodaje životinja u inostranstvu potrebno je da ispunite uslove koji se tiču izvoza životinja. Vrlo je bitno poznavati propise koji vladaju u državi u koju se izvozi pas, kao i starost psa. Svaka država ima različite propise koji se moraju ispuniti prilikom transporta životinja. Detaljnije se možete informisati u ambasadi države u koju izvozite psa. Starost psa igra veliku ulogu pri pribavljanju veterinarskih setifikata i pasoša za životinju.Prema uopštenim pravilima pas pri izvozu mora posedovati pasoš i sertifikat o zdravstvenom stanju životinje. Pasoš je dokument koji prati svaki transport životinje van granica Srbije. U pašošu se nalaze podaci o životinji - broj mikročipa ( trajno obeležavanje), vlasniku, imunizacijama (pas mora biti vakcinisan protiv besnila najmanje 21 dan pre transpotra), ostalim imunizacijama protiv drugih zaraznih bolesti pasa, dehelmintizacijama, kao i primeni ektoantiparazitika prvenstveno u cilju uklanjanja krpelja, visini titra neutralizujućih antitela na besnilo, i podatke o kliničkim pregledima životinje. Sertifikat o zdravstvenom stanju životinje izdaje Vaš veterinar nakon kliničkog pregleda, a najviše 2 dana pre transporta životinje. Štene mlađe od 3 meseca se po pravilu ( koje varira od države do države) ne može transportovati, jer nije vakcinisano protiv besnila, nije obeleženo, a nema ni urađen titar antitela protiv besnila. U nekim slučajevima dovoljno je da pas mlađi od tri meseca ima samo sertifiakt o zdravstvenom stanju životinje. Pored toga, ukoliko pas ima pedigre, potrebna su Vam dokumenta koja se tiču njegovog rodovnika. Dodatno treba obezbediti eksportni rodovnik za budućeg vlasnika. Detaljnije o prijavi legla, dobijanju rodovnika, eksportnog rodovnika, možete se informisati u Kinološkom Savezu Srbije. 

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Naš pas, ženka westija stara 5,5 godina, već godinu dana ima problem sa kamenčićima u bešici. Kamenčiće je izbacivala povremeno prilikom mokrenja, a u poslednja dva mjeseca se dešava da ne mokri i po 2 dana dok ne izbaci veći kamen. Doktor joj je prepisao pastu URO-PET i C vitamin, međutim pošto se stanje nije popravilo 2 puta je rađena kateterizacija uz terapiju Ciprofloxacinom. Danas nakon kateterizacije veterinar je prepisao injekcije Neofloxacina nedelju dana zbog infekcije. Pas ne mokri čitav dan i stalno se muči jer ima nagon. Veterinar je spomenuo operaciju jer je ultrazvukom utvrđeno da ima veću količinu većih kamenčića u bešici, ali je naveo da bi se operacija ponavlja periodično. Treba mi hitno Vaše mišljenje o svemu ovome. Javljamo se iz Crne Gore, tačnije iz Bara, jer nismo u mogućnosti da dođemo kod Vas. Unapred zahvalni O: Psi su mnogo manje skloni bolestima mokraćne bešike i izvodnog mokraćnog kanala (uretre) u odnosu na mačke. Međutim, donji delovi mokraćnog sistema mogu biti mesto za upale, infekcije, kamenje, ili druge prepreke. Simptomi koji ukazuju da Vaš pas možda ima problem sa donjim delovima urinarnog trakta su otežano mokrenje, zamućen urin ili pojava krvi u urinu, intenzivan miris urina i često lizanje urinarnog otvora. Mokraćno kamenje (uroliti) javljaju se kod 1% pasa. Uroliti se sastoje od kristalisanih minerala, kao što su struviti, oksalati, urati, cistin, ili kalcijum fosfat. Jedan od preduslova za nastanak urolita predstavljaju organska jezgra - deskvamisani epitel, gnoj koji služi kao osnova za taloženje kristala. Drugi značajan faktor je pojačano izlučivanje minerala urinom - usporeno proticanje mokraće, deficit vitamina A, greške u ishrani - višak kalcijuma i fosfora u hrani, hiperparatireoidizam itd. Kamen se može naći bilo gde u urinarnom traktu. U početku nastaju mikroliti, a vremenom, ukoliko terapija ne započne na vreme, od njih nastaju makroliti. U mokraćnoj bešici on izaziva iritaciju, čime se povećava verovatnoća za nastanak cistitisa ili bakterijske infekcije. U uretri mogu izazvati delimičnu ili potpunu opstrukciju. Kada se to dogodi, protok urina se smanjuje, a kada nastane potpuna opstrukcija, urin se zadržava u telu, dovodeći do postrenalne azotemije. Određene rase imaju veću sklonost ka urolitijazi. To su dalmatinci, jazavičari, baseti, engleski buldozi, jorkširski terijeri, irski terijeri, lasa apso, mini pudle, šnauceri, ši cu i čivave. Pas koji pati od urolitijaze ima simptome slične cistitisu. Često mokri po malo, povraća, odbija hranu, i javlja se bol u stomaku. Dijagnoza urolitijaze zasniva se na analizi urina. Rentgenski snimak, ultrazvuk i analiza krvi takođe mogu biti korisni. Ukoliko se pravovremeno postavi dijagnoza neke vrste kamena mogu se rastvoriti posebnim veterinarskim dijetama, ili se mogu isprati iz mokraćne bešike, a ukoliko su kamenci preveliki, ili je njihov broj veći ili su drugačijeg hemijskog sastava, tako da se ne mogu rastopiti dijetama, onda je nažalost potrebno njihovo hirurško odstranjivanje. Nakon uklanjanja kamena, zbog preventive, pas mora biti na određenom režimu ishrane kako se kamen ponovo ne bi stvori. Ove medicinske hrane podstiču povećano unošenje vode, smanjenje mineralnog sadržaja urina i stvaranje pH koji je inkopatibilan sa vrstom kamena koji je uklonjen. S obzirom da kod Vašeg psa postoji opstrukcija mokraćnih puteva i da se nema dovoljno vremena za terapiju hranom, najverovatnije će biti indikovano hirurško odstranjivanje mokraćnog kamenja, ali naravno ovu odluku donosi Vaš veterinar kada bude procenio situaciju posle kliničkog pregleda psa, i naravno ako bude trebalo može uraditi i druge potrebne analize.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Ja posedujem žutog labradora koji ima 4 meseca, zanima me ovo: njegova dlaka kod ušiju je talasta i duža nego po kičmi i stomaku. Mi ga četkamo i kupamo i on se linja, ali ta dlaka nikako da odpadne. Ne znamo šta da radimo. Hvala. Šako O: Štenad se rađaju sa mekanim, kratkim krznom bez sjaja. Kod labradora, boja štenećeg krzna može biti za nijansu dve svetlija nego što će biti krzno odraslog psa. Od 3.-4.meseca počinje linjanje, tj. postepena zamena štenećeg krzna krznom odraslog psa. U ovom periodu je potrebno redovno ( svakog dana ili još bolje posle svake šetnje ), četkati psa mekanim četkama i brisati ga barem jednom nedeljno vlažnim pamučnim peškirom. S obzirom da pas izlazi napolje, obavezno ga zaštite nekim antiparazitskih sredstava.  U ponudi Pet Centra imate različite antiektoparazitske preparate u obliku ogrlica koje štite od 4-8 meseci ili spot-one ampule koje štite do mesec dana.Štene menja šteneće krzno najkasnije do 6. meseca starosti. Ukoliko se to ne dogodi, što zaista predstavlja retkost, savetovala bih Vam da ishrani dodate neki od suplemenata koji dodatno hrane kožu i dlaku i tako utiču na poboljšanje kvaliteta krzna, bržu obnovu i redukciju linjanja. U ponudi Pet Centra možete naći sledeće preparate: Biotin Forte, BH 500, Salmon oil, pet phos special, Viacutan plus itd. Krzno odraslog psa je gusto, sa izraženom dlakom i podlakom, sjajno, grublje, nijansu ili dve tamnije od štenećeg krzna. Za pravilan razvoj i za bolji kvalitet krzna, preporučljivo je da psa hranite superpremijum hranom koja obezbeđuje i zadovoljava sve potrebe organizma.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam žensko, nesterilisano štene maltezera od 6,5 mjeseci koje ne želi jesti pseće granule. Probali smo Royal Canin, Premil, Pedigree, Profesional, Josera. Najbolje jede Premil. Kada smo bili u jednom pet šopu, prodavatelj nam je prodao pileću hranu za štence, čiji mu proizvođač nije poznat. Tu hranu je jela ali taj pet šop se zatvorio, a mi ne znamo koju hranu da tražimo u drugim radnjama. Od pilećih smo probali Trainer koju, takođe, odbija jesti. Jedna komšinica ju je ponudila mačjim Whiskas-om, koji joj se mnogo svideo. Zato bih Vas pitala smem li svakodnevno hraniti Whiskas hranom za mačke i pilećim viršlama, hlebom, čvarcima, mlekom, salamom, sirem... Unapred hvala, ĐurđijaO: Pseći i mačji sistem za varenje su različiti, pa je samim tim i sastav hrane drugačiji. Mačka je prvenstveno mesožder, dok psu meso sačinjava svega 20-25% obroka, a ostalo su ugljeni hidrati. Poznato je da su mačke dosta izbirljive u izboru hrane pa njihova hrana sadrži više mesa i manje dodataka poput povrća, riže i sličnog. Mačke imaju manji sistema za varenje od psa pa zbog toga hrana mora biti lako i brzo svarljiva.Takođe, mačja hrana mora sadržavati taurin (aminokiselina) koja je nužna u funkciji vida i srčanog mišića nego kod pasa. Ovoj navici sklone su posebno male rase poput Vaše maltezerke, koje su poznate po svom izboru hrane. Ukoliko pas povremeno dođe do mačje hrane, neće mu se ništa dogoditi, međutim ukoliko se pas stalno hrani mačjom hranom (proteinski jako bogata) psu su u tom slučaju jako opterećeni bubrezi (bubrežna insufiencija). Stoga psa nastavite da hranite psećom hranom koja je prilagođena njihovom sistemu za varenje i potrebama. O ishrani psa mesom pisale je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., pod naslovom „Svinjsko meso u ishrani“.O ishrani psa mlečnim proizvodima pisali je pomenuta koleginica u tekstu “Konzumiranje kravljeg mleka i pojava crevnih parazita”. O ishrani psa hlebom možete pročitati u odgovoru koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med., “Ishrana psa supom iz kesice i hlebom”. Maltezeri su nekad probirljivi što se tiče hrane. Kako bi zubi ostali zdravi i jaki, u ishrani se moraju redovno koristiti keksići i suva granulirana hrana. Preporuka je da u ishrani koristite hrane superpremijum kvaliteta, kako bi psu ponudili optimalno izbalansirane obroke. U našoj ponudi postoji bogat izbor hrana ovoga tipa kao što su Brit Care, Hill's, Royal Canin, Pro Plan, Alleva i sl. Više o problemu izbirljivosti hrane kod šteneta možete pročitati u tekstu “Izbirljivost i slab apetit psa”. O navikavanju psa na granuliranu hranu pisali smo u sledećim tekstovima: “Prelazak na suvu - granuliranu hranu (nedostatak apetita)” i “Podsticanje apetita i navikavanje na granule”

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li je dovoljno poprskati celu kuću i dezinfikovati rastvorom vode i asepsolom protiv parvovirusa? Koliko parvovirus opstaje u spoljašnjim uslovima? Kako da izvršim dezinfekciju kuće, pošto mi jedan pas ima parvovirus, a imam još jednog pa bih hteo da ga zaštitim? Pozdrav, SrđanO: Uzročnik bolesti je pseći parvo-virus 2 (engl. Canine Parvovirus 2, CPV 2), mali DNK virus, ikozaedralne simetrije, iz familije Parvoviridae i roda Parvovirus. Ovaj virus ima izrazitu antigensku srodnost sa parvo-virusom koji izaziva mačju panleukopeniju. Postoje tri antigena tipa ovog virusa koji uzrokuju parvovirozu pasa, a to su : CPV-2a, CPV-2b i CPV-2c. Virus je izrazito otporan u spoljašnjoj sredini i zadržava infektivnost tri meseca na tempereturi od 20 stepeni i šest meseci na temperaturi od 4 stepena. Smatra se da u fecesu u spoljašnjoj sredini mogu da ostanu infektivni godinama, tako da zbog velike otpornosti virusa u spoljašnjoj sredini infektivni materijal koji se zadrži na dlaci, insektima i ljudima može da se prenese na velike udaljenosti. Parvovirus pasa tipa 2 otporan je na rastvarače masti, tripsin i većinu dezinficijenaša. Inaktivacija virusa se postize sa 9,5% formalinom, 1:32 rastvorom hipohlorita, hidroksilaminom, propiolaktonom i ultarvioletnim zracima. U cilju sprovođenja nespecifične profilakse potrebno je detaljno očistiti prostore u kojima je boravila obolela životinja a za dezinfekciju koristiti komercijalne hlorne preparate ili 1% formaldehida. Savet je da se u takve prostore gde su boravile bolesne životinje uvode samo imune jedinke.Najbolji način zaštite pasa protiv parvovirusa i drugih zaraznih bolesti pasa jeste redovna vakcinacija životinja. Savetujemo Vas da pre uvođenja životinje u Vaše boksove obavite zaštitnu vakcinaciju štenadi trokratnom aplikacijom odgovarajućih vakcina.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam ženku labradora staru 2 godine, pre 4 meseca je tokom šetnje isekla jastuče na desnoj zadnjoj nozi. To sam po preporuci veterinara ispirao i lepo je zaraslo. Međutim i dalje se ne oslanja potpuno na tu nogu kada stoji u mestu, a kada šeta i trči potpuno normalno hoda i nema nikakve bolove. Zanima me da li je moguće da joj je ostala posvesno navika da je štedi, jer dok joj to nije zaraslo jastuče ona je štedela tu nogu. Pozdrav, Miodrag O: Povreda jastučeta na šapici je vrlo bolna. Sam proces zarastanja prati i podizanje noge, kada god je to moguće, a glavni podsticaj je bol. Bolne promene kože su takođe praćene i lizanjem povrede. Prilikom štednje jedne noge, ostale tri noge trpe povećani pritisak, pa se pas brže umara i nerado se prepušta aktivnostima u kojima je ranije uživao. Noga koja se štedi, polako slabi, što je posledica atrofije mišića. To je prirodan proces. Međutim, atrofija se ne razvija brzo, za nju je potebno nekoliko nedelja. Reverzibilne je prirode. Ipak zbog delimičnog slabljenja muskulature, moguće je da se ta noga sada brže umara, te je pas štedi u toku odmaranja. Ovo stanje bi trebalo spontano da prođe za nekoliko dana. Kako je rana zarasla, a ukoliko pas dalje ne oseća bol, onda nema razloga da tu nogu više štedi zbog povrede koja je zacelila. Moguće je da pas i dalje oseća bol u šapici - jastučetu, pa iz tog razloga diže nogu u stanju mirovanja. Ipak bih Vas savetovala da posetite veterinara kako bi ustanovili tačan razlog podizanja šapice. Ishrana Vaše mace zavisi od fukcionalnog stanja bubrega. Ukoliko veterinar preporuči možete koristiti medicinsku hranu Renal Royal Canin ili Hill's k/d.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mužjaka engleskog buldoga starog nešto vipe od 2 godine. Već skoro dva meseca ima probleme sa testisima. Testisi mu oteknu i budu crveni, a posle nekog vremena budu opet normalne boje i veličine i stalno se perutaju. Do sada, veterinar je pokušavao sa pencilinom i još nekim antibiotikom, ali promena nema. Unapred hvala, Bojana O: Zapljenje testisa (orhitis) najčešće nastaje used neke traume (udarac, mehanička povreda i sl.), može nastati kao infekcija (gljivice, bakterije ili virusi) ili testikularne torzije. Klinički se manifestira bolom i otečenjem. Razlikujemo akutnu upalu kod koje se može palpirati tvrd i bolan otok testisa, uočava se otežano hodanje psa i povećani su temperatura, puls i disanje. Terapija se sastoji od antibiotika širokog spektra kroz 7 do 10 dana ili antimikotika ukoliko su u pitanju gljivice. Takođe, protivupalni lekovi i lokalno hladne obloge će smanjiti otok i ubrzati ozdravljenje. Za razliku od akutne, kod hronične upale testisa, testis je tvrd i povećan, bezbolan (radi se intersticijskom orhitisu) koji je neizečiv.Upala testisa i semenovoda (orchitis i epididymitis) javlja se kao jedinstvena bolest čiji su uzročnici najčešće bakterije. Najčešće je posledica upale bešike, prostate ili u trbušnoj šupljini, a može biti posledica inficiranih rana (ugriznih rana najčešće). U akutnoj fazi znakovi su otok testisa koji su na dodir bolni, a koža je napeta i testaste strukture, i na lagani dodir reaguje bolno, pas je nemiran i traži hladnija mesta za skrivanje i stalno liže skrotum. Lečenje se vrši antibioticima, kortikosteroidima i hladnim oblogama. Zbog nepovoljne prognoze koja je vezana za plodnost preporučuje se kastracija. Zbog okolnosti i mogućnosti koje su navedene, potrebno je obaviti detaljnu dijagnostiku u ambulanti i provesti lečenje u propisanim dozama i vremenskom periodu koji zahteva samo oboljenje. Učestalost pojave navedenog oboljenja bila bi indikacija za kastraciju.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li da mi kažete nešto o rasi Tollerski retriver? Interesuju me njegove karakteristike,ponašanje i propisani standard. Unapred se zahvaljujem na odgovoru. Pozdrav, JovanO: Toller retriver razvio se u Novoj Škotskoj, u ranom 19. veku, mameći i donoseći vodene ptice. Opšti izgled: Toller je srednje veličine, pun snage, kompaktan, izbalansiran, dobro mišićav pas, srednje teškog kostura, sa visokim stepenom okretnosti, opreznosti i odlučnosti. Veliki broj ovih pasa ima blago tužan izraz, dok ne pođu da rade, kada se njihov pogled izmeni u intenzivan i uzbuđen. Ovo je pas koji je prema ljudima prijateljski raspoložen, koji voli decu i veseo je, dobre naravi i ne pokazuje agresiju. On je robustan i kompaktan pas koji je svojom konstitucijom prilagođen lovu, pre svega lovu na zečeve. Postižu visine do grebena 33 - 40 cm te prosečno žive oko 13 godina. Lobanja je lagano zaobljena, a nos mu je širok sa velikim nozdrvama. U radu pas je brz, nagao u akciji, sa glavom nošenom skoro u nivou leđa.  Toller je visoko inteligentan, pogodan za obuku, sa ogromnim strpljenjem, po prirodi jak i vešt plivač, istrajan retriver na zemlji i u vodi, spreman na skok, na najmanji znak komande aportira. Njegova jaka želja za donošenjem i vragolije, su ono što se ne može oduzeti njegovoj sposobnosti za namamljivanje. Veličina: Idealna visina za mužjaka preko 18 meseci starosti je 48 - 51 cm. Za ženke preko 18 meseci starosti 45 - 48 cm. Tri santimetra iznad ili ispod idealne visine je dozvoljeno. Težina treba biti proporcionalna sa visinom i kosturom psa 20 - 23 kg za odraslog psa, ženke 17 - 20 kg. Dlaka i boja: Toller je rasa za aportiranje iz ledenih voda i mora imati vodo-nepro- pustljivu duplu dlaku srednje dužine, sa mekom, gustom podlakom. Dlaka može biti blago talasasta na leđima, ali je na drugim delovima ravna. Zimska dlaka može biti duža, slobodne kovrdže na vratu. Dlaka je meka na vratu, iza ušiju i zadnjoj strani butina, a prednje noge su umereno odlakane. Boja je sačinjena od različitih preliva crvene ili oranž sa svetlijom dlakom sa donje strane repa, obično male prateće bele oznake na vrhu repa, šapama (ne prostire se iznad došaplja) grudima i na glavi. Pas koji je u ostalom visokog kvaliteta, neće se kažnjavati zbog pomanjkanja belina. Pigmentacija nosa, usana i kapaka je kao i boja dlake ili crna. Lobanja: Glava je jasno odsečena (jasnih kontura), blago klinastog izgleda. Široka lobanja je samo malo zaobljena, potiljna kost nije istaknuta, obrazi su ravni. Dobre mere kod prosečnog mužjaka trebale bi biti: 14 cm između ušiju, 3,8 cm zašiljenost od nosnog grebena. Dužina glave je približno 23 cm od nosa do potiljne kvrge. Glava mora biti u srazmeri sa veličinom tela. Stop umereno izražen. Njuška: Klinasta je, jasna linija od stopa do nosa, sa snažnom donjom vilicom koja nije preterana. Donja linija njuške je gotovo ravna od ugla usana do kraja vilične kosti duboka kod stopa, bitno dublja nego kod nosne pečurke. Dlaka na njušci je kratka i fina. Nos: Klinast od nosnog grebena do vrha, sa dobro otvorenim nozdrvama. Boja treba biti odgovarajuća boji dlake ili crna. Usta: Usne prikladno priležuće, blago zaobljene iz profila, nisu opuštene. Korektno zubalo je makazasto i potpuno. Vilice su jake dovoljno da donesu veliku pticu, a jako je bitna mekoća hvatanja. Oči: Dobro su postrano postavljene, bademastog oblika. Srednje veličine, braon. Izraz je prijateljski, oprezan, i inteligentan. Boja kapaka je kao i boja usana. Uši: Trouglaste, srednje veličine, usazđene visoko i dobro unazad na lobanji, u bazi držane blago uspravljene, dobro odlakane na zadnjoj strani prevoja, oko vrhova, dlaka kratka. Vrat: Jako mišićav i dobro postavljen, srednje dužine. Prednji deo: Plećke bi trebalo da su mišićave, sa lopaticama dobro iskošenim, unazad položenim, praveći dobar greben i pad ka leđima. Lopatica i nadlaktica su približno iste dužine. Laktovi bi trbalo biti priljubljeni uz telo, nisu okrenuti unutra ni napolje, pokreću se „čisto" i ravnomerno. Prednje noge bi trbalo da su paralelne, stubaste, ravne i jakog kostura. Došaplje je jako i blago iskošeno. Jake, kožicom za plivanje spojene šape su srednje veličine, zbijene i okrugle, sa dobro zasvođenim prstima i debelim jastučićima. Zaperci mogu biti odstranjeni Telo: Duboke grudi sa elastičnim rebrima, predgrudi se pružaju ispred laktova. Leđa su kratka i ravne gornje linije, snažna. Slabine snažne i mišićave. Rebra su dobro zaobljena, nikada bačvastog izgleda, niti ravna. Zadnji deo: Mišićav, širok, kvadratnog izgleda. Prednji i zadnji uglovi izbalansirani. Butine su vrlo mišićave. Gornja i donja sekcija su približno iste dužine. Koleni zglobovi dobro savijeni, a skočni zglobovi dobro spušteni, nisu okrenuti ni unutra ni napolje. Zaperci ne smeju biti prisutni. Rep: Sledeći prirodu, veoma blago savijen ka sapima. Širok u korenu, bogato i teško odlakan, sa poslednjim repnim pršljenom pruža se do skočnog zgloba. Rep može biti nošen do nivoa leđne linije, sem kada je pas uzbuđen, kada ga može nositi iznad, ali nikada ne dodiruje telo. Kretanje: Toller je kombinacija impresivnosti i snage sa gipkim, živahnim korakom, sa dobrim pružanjem napred i snažnim potiskom pozadi. Šape nikada ne bi trbalo da su unutra ili napolje pozicionirane i noge se kreću u ravnoj liniji. Kako brzina raste, pas bi trebalo da se kreće „jednim tragom", sa gornjom linijom koja ostaje mirna. Greška (penalizuju se prema stepenu izraženosti). Pas preko 3 cm iznad ili ispod idealne visine. Predgriz. Rep suviše kratak, uvijen ili zarolan preko leđne linije, nedostatak supstance kod odraslih pasa. Udubljen ili ispupčen lični deo. Strm stop. Velike okrugle oči. Nos, kapci i oči nepropisne boje. Raširene ili ravne šape, meka došaplja. Otvorena dlaka (nije polegla]. Šaranasta, ulegla leđa, labave (opuštene) slabine, rep nošen iznad leđne linije u kretanju. Diskvalifikacija: Belina na plećkama, oko ušiju, gornji deo vrata, preko leđa ili slabina. Srebrna dlaka, siva dlaka, crne površine. Nedostatak plovnih kožica. Podgriz, iskrivljena usta. U razredu zrelih, svaka plašljivost. Leptirast nos. Predgriz veći od 3 mm. Bilo koja boja osim tamno crvene ili oranž. Mužjaci bi trebalo da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.