Pitajte Veterinara

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Jorki ima godinu ipo, često ide uza zid i balavi. Takvo stanje traje dan dva i onda bude sve u redu. Bili smo kod veterinara, kažu da je zdrava i davali su joj neke lekove za smirenje na biljnoj bazi. Kada to stanje prođe opet je vesela i sve normalno bude. Šta da radim? I gde da vodim psa? HvalaO: Bala nastaje u štitnoj žlezdi odakle se kontinuirano izlučuje u usnu šupljinu. Fiziološka funkcija bale jeste natapanje hrane (kako bi zalogaj postao klizak) i rastavljanja nekih sastojaka hrane. Na takav način započinje proces probave. Centri u moždanom deblu, koji kontrolišu stvaranje bale, nadražuju se ukusom u ustima kao i taktilnim stimulusima iz usne šupljine. Kada su ti centri nadraženi, povećava se produkcija bale. Tako, većina patoloških procesa u usnoj šupljini, grlu, pa i jednjaku, povećavaju produkciju bale.Pojačana produkcija bale može biti i posledica različitih fizioloških stanja - izmena zuba (period rasta i razvoja ljubimca), uslovljenim refleksom (nadražaj na hranu),...Ovde je bitno napomenuti da pojačano lučenje bale nije uvek moguće uočiti jer ljubimci dosta bale progutaju (bez obzira da li je pojačano lučenje bale posledica fiziološkog ili patološkog stanja).Kod nekih životinja dolazi do prelivanja bale izvan usne šupljine, iako je produkcija bale normalna. U tom slučaju ne nalazimo nikakav patološki proces u ustima, već se obično radi o anatomskim anomalijama u građi usta ili usnica. Baljenje je naizgled pojačano i u onim slučajevima kada životinja ne može gutati. Iako je tada produkcija normalna, bala ističe iz usne šupljine jer je otežano gutanje. Kod nekih rasa pasa kao što je nemački bokser, nešto obilnije baljenje u odnosu na druge rase, smatramo normalnim. Takav pas bali naizgled više nego drugi psi, međutim zapravo je to posledica specifične građe i nije povezana sa patologijom. Baljenje se može javiti i kod nekih sistemskih oboljenja kao što su neke bolesti jetra ili kao popratni simptom upale sluznice želuca.U svakom slučaju, savetujem Vam da posetite svog veterinara. Ukoliko ne znate kome biste odveli psa, to možete uraditi na Fakultet veterinarske medicine u Beogradu. U skladu s utvrđenim zdravstvenim stanjem ljubimca, kolege sa fakulteta će biti u mogućnosti da Vam odgovore na sva pitanja.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Pas je štene ima dva i po meseca. Penis mu je izašao van kože i ima neki čvor u donjem delu penisa i ne može da se vrati na prvobitno stanje od tog čvora. NemanjaО: U relativno ranom uzrastu (već oko 4-6 meseci starosti) štene počinje da pokazuje prve znakove polne akvitnosti, interes za svoj polni organ, a često se događa i pojava izlaska penisa iz prepucijalne vreće usled opuštenosti ili uzbuđenja, a sve zbog nedovoljno razvijenog nervnog sistema i mogućnosti kontrole. Često polni organ nabrekne, i štene ga liže i pritom nadražava.Ovakve pojave po pravilu ne predstavljaju poseban problem, međutim može biti nelagodno u društvu i neprihvatljivo okolini, odnosno štenetu ovakvo ponašanje preći u naviku. Stoga je preporučljivo ignorisati pojavu izlaska penisa usled pomenutih radnji, odnosno, ukoliko primetite štene da prekomjrno liže polni organ, odvratiti mu pažnju igrom (bacanjem loptice, frizbija i sl.) ili izdavanjem seta naredbi: "Sedi", "Lezi", "Dođi" i sl.Ali, ipak, treba obratiti pažnju na pojave kada penis iz zdravstvenih razloga izađe van prepucijalne vrećice kada se uočava oticanje, upala i bolnost područja i tada je neophodna pomoć potražiti u veterinarskoj ambulanti. Najčešća su dva uzroka: fimoza koja predstavlja nesposobnost vraćanja prepucijuma preko glansa penisa i parafimoza koja nastaje kada koža koja prekriva penis ostaje povučena i uklještena iza glansa penisa ili se nabora. Ovakva konstrikcija može uzrokovati zastoj cirkulacije krvi u penisu ili otežava cirkulaciju pa se javlja otečenje i upala glansa penisa i okolne kože. Takva konstrikcija dovodi do nemogućnosti vraćanja penisa u prvobitni položaj što za posledicu ima nekrozu, nemogućnost uriniranja i intoksikacije kao i širenje upale na čitav organizam krvlju (sepsa).Do nemogućnosti vraćanja penisa i komplikacija mogu dovesti i prekomerno izrasle ili nepravilno izrasle dlake na vrhu prepucijalne vreće, pa svakako i na to treba obratiti pažnju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Da li je opasno kupati odraslog psa koji nije navikao na to? Kolika jačina fena treba da bude za prvi put i koliko dugo se sme sušiti? U pitanju je dugodlaki jazavičar. JovankaO: Ukoliko se Vaš pas nikada do sada nije kupao moguće je da će se javiti izvesni strah i odbijanje, jer jednostavno nije navikao na ovakvu vrstu tretmana.Tim više trebate biti pažljiviji i strpljiviji s njim, pa ga postepeno privikavati na kupanje.Možete, na primer, pokušati najpre sa vlažnom krpom (ne hladnom), smireno kao da ga mazite, prolaziti po dlaci. Pratite njegovu reakciju pa, ako se uplaši, prestanite i probajte ponoviti kasnije ili kroz par dana. Nastojte da to ne bude dok spava, jede ili slično, već kada je odmoran i raspoložen.Kasnije možete sunđer malo više umočiti pa tek kada se potpuno opusti i privikne na "novi osećaj" pređite na kupanje sa šamponom.Prilikom kupanja treba paziti da voda ne ulazi u uši ljubimca, a to se postiže da voda teče što bliže koži i klizi niz dlaku, nakon toga se stavlja šampon u malim količinama i dobro umasira do stavaranja pene. Sledi ispiranje većom količinom vode, a možemo ponoviti još jednom šamponiranje, nakon čega psa osušimo peškirom i fenom. Više o sušenju krzna fenom pisali smo u Strah od sušenja fenom.Pre samog kupanja dobro je psa isčešljati čvrstom četkom, i to u suprotnom smeru od rasta dlake, jer time izvlačimo mrtvu dlaku i vršimo "mikromasažu" kože iz koje će ubrzo narasti nova i zdrava dlaka. Inače, kupanje se preporučuje samo kad je neizbežno, odnosno najviše jednom u mesecu. Kupanje psa se preporučuje najviše 3-4 puta godišnje, osim u "izuzetnim situacijama" (npr. ako se uvalja u nešto što će osim prljavštine, ostaviti i neugodan miris).Više o kupanju psa pisali smo na sledećim stranicama: Prvo kupanje i strah šteneta/Kako ga okupati i Kupanje šteneta.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Moj ljubimac je mešanac star dve godine. Pre nekoliko meseci na predjoj nozi mu se pojavila ranica koja je krvarila. Veterinar je na osnovu pregleda ustanovio da je u pitanju tumor i odmah sutradan ga operisao. Nakon par meseci opet se pojavila ista rana na tom i na još jednom mestu na istoj nozi. Veseo je, normalno jede, skače i ne pokazuje znake da ga boli. Da li možete da mi pomognete? GordanaO: Nastalo stanje na nozi Vašeg psa može biti različite etiologije, a stvarno stanje moguće je utvrditi jedino kliničkim pregledom. Stoga Vam mogu samo navesti moguća stanja koja mogu biti u pitanju.Sakupljanje gnoja na koži u obliku pustula (gnojni mehurić), furunkula (čir dlačnog tobolca) ili karbunkula (čir nastao stapanjem više furunkula). Takođe, moguće je da se radi o cisti, hematomu i o inficiranom dlačnom folikulu i o apcesu (sakupljanje gnoja u novostvorenoj šupljini).Tumori su novotvorevine, izrasline, koje predstavljaju ekcem normalnog rasta tkiva s neograničenim i nesvrsihodnim bujanjem tkiva. Kvržice na koži ili ispod kože koje su mekane i bezbolne obično su benignog karaktera. Izrasline mogu biti nekancerogene (bradavice, inficirani dlačni folikuli, hematomi) i kancerogene - maligne ili benigne naravi, a povremeno imaju oba svojstva.Interdigitalna pioderma - infekcija između prstiju. Ako se prvotna infekcija ne može držati pod kontrolom, velika je verovatnoća javljanja ciste ili razvoja cista i na drugim mestima na nozi.Prave ciste obično su folikularne ciste ili epidermoidne (ciste lojnih žlezda) kod većine pasa. Ovo su ciste benigne naravi, a kompletnim odstranjenjem više se ne javljaju. Kod pasa koji su skloni stvaranju cista, a naročito onih epidermoidnih, prisutne su uvek.Kako biste utvrdili o čemu se tačno radi kod Vašeg ljubimca savetujem Vas da posetite veterinara koji je prvi put operisao psa od tumora, kako bi proverio njegovo zdravstveno stanje i proverio nastalu izraslinu.O tumoru smo pisali na sledećim stranicama: Tumor i Tumor.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Duže vreme sam kod vas kupovala online hranu Early cardiac za bolesti srca za svoju 11godišnju labradorku koja je uginula pre mesec dana. Njoj su veterinari u mom gradu prepisali terapiju koja se sastojala od enalaprila od 1- mg, dilatrent, zeleni caridoprin i diuver. To je pila više od godinu ipo dana svakog dana. Jela je hranu koju sam spomenula i vitamiske dodatke Cardiovet. Iznenada početkom maja je noga i leva strana stomaka počela da joj otiče i bila je hladnija u odnosu na levu. Veterinar mi je rekao da je u pitanju tromb i naložio da mažem konjskom mašću, pošto sam to uradila noga joj je poplavila. Analiza krvi je pokazale uremiju odnosno vrednosti od 39 koje su se popele na 42, a dozvoljeno je 9. Ona je živela u kući pre dve godine je izlečenja od srcanog crva. U roku od nedelju dana tokom koje je primala infuziju i nakupljala tečnost da nije mogla da se kreće ona je uginula. Sve vreme je mokrila ali ne toliko koliko je primila tečnosti. Nisam dobila objašnjenje šta se desilo sa njom i molim vas da mi kažete šta se po vašem mišljenju dogodilo jer mislim da je bilo propusta u lečenju. AnaO: Jako nam je žao zbog iznenadne smrti Vašeg ljubimca.Treba odmah napomenuti da je bez obdukcijskog nalaza nemoguće odrediti uzrok same smrti, stoga sve navedeno je pretpostavka nekih mogućih uzroka. Iznenadna smrt obično nastupa usled zastoja rada srca ili prekida disanja koji mogu biti primarni uzroci ili su sekundarno izazvani usled drugih bolesti. Neki od uzroka nagle smrti su subaortalna stenoza, aneurizma, tromboemolija (obično plućna), kardiomiopatije (slabost srčanog mišića koja može nastupiti sekundarno nakon virusne ili parazitarne infekcije), supraventrikularna tahikardija, krvarenje (može se pojaviti bez vidljivog razloga, a vrlo često nastaje kod hemangiosarkoma, ali je češće kod pasa starijih od 6 godina), toksini (iako obično postoje neki klinički znakovi). Karakteristično je gotovo za svaki od navedenih uzroka da uginuće nastupi tokom nekoliko sati ili kraće. Uginuće u toku nekoliko dana (2 - 5 dana) može uslediti usled akutnih bolesti zarazne ili ne zarazne prirode, otrovanja i sl.Tromboza je stvaranje krvnog ugruška koji ometa normalni protok krvi. Uobičajeno se krvni ugrušak stvara nakon povrede krvnog nerva, kako bi se zaustavilo krvarenje, međutim on se može stvoriti i u naizgled intaktnoj krvnoj žili. To se događa usled promena u sastavu krvi, promena u samoj cirkulaciji i promena na zidu krvnog nerva (različita oštećenja). Problemi nastaju kada je zatvoreno 75% i više lumena krvne žile jer pripadajuće tkivo ne dobija dovoljno kiseonika, a u zavisnosti od stepena opstrukcije krvnog nerva, može doći i do odumiranja ćelija, odnosno infarkta.Problematika tromboze veoma je raširena u humanoj medicini, dok je u veterinarskoj medicini to znatno ređe.Kod pasa arterijska tromboza u vezi je sa srčanim bolestima i uglavnom vene nisu zahvaćene jer je većina bolesti srca vezana uz levo srce. Krvni ugrušak ili njegov deo se može odvojiti i biti odnesen krvotokom na periferiju, gde može potpuno ili delimično opstruirati krvnu žilu. Na taj način ugrušak može ugroziti praktično bilo koji organ, odnosno deo tela. Dijagnostika je zahtevna i kod kućnih ljubimaca ne predstavlja rutinski postupak.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Naš Si-cu ima godinu dana, zdrav i veoma veseo, aktivan, druželjubiv, jako lep, sve kako se može zamisliti. Imao je veoma gustu i veliku dlaku. Ošišali smo ga pre šest dana. Nažalost, mašinicom su ga ošišali, najstrašnije. Od tada se potpuno promenio, otupeo, ne igra se , deprimiran je najstrašnije, neće da izađe iz kuće. Liže se jako, trza se kao da ga nešto oko repa stašno ili zasvrbi ili zaboli. Kad ga izvedemo, stoji na mestu, neće da hoda, a povodcem smo probali, otima se. Vodili smo ga kod veterinara. Osim zapaljenih ušiju (u brisu streptokoke, dobio je kapi, kontrolišemo, sanira se problem), ostalo je u redu. Čak su mu, za svaki slučaj iscedili žlezdu. On je i dalje očajan, tužan i ne komunicira. Ni traga onom razdraganom kučetu. Češe se, trza, trlja u tepih celo telo ( to je, normalno, radio posle kupanja, sad vrlo često. Jako smo zabrinuti, ne znamo šta da radimo. Očajni smo! Pozdrav, VericaO: Briga o "kaputiću" odnosno dlačnom pokrivaču naših ljubimaca, tzv. grooming, trebala bi biti ugodan i siguran doživljaj i iskustvo u životu ljubimaca.Zato je neophodno započeti s groomingom pasa u njihovoj ranoj životnoj dobi, da to prihvate kao normalnu i ugodnu rutinu u životu, a specijalno u sezoni linjanja (proleće i jesen). Ako ljubimci to ne prihvataju, uzrok verovatno leži u nedovršenoj osnovnoj dresuri, strahu od procedure groominga i boli povezane s grubim načinom pranja, češljanja, sušenja i šišanja.Priprema psa na odlazak frizeru, odnosno češljanje za početak, trebala bi započeti što ranije, oko 8. nedelje života, jer tada se aktivira njihova prava i stalna memorija, lako uče i privikavaju se na život s ljudima. U periodu od 8. nedelje života pa do 16. nedelje, prilikom treniranja odnosno bilo kojeg oblika dresure, nikada ne primenjujte bilo kakav oblik fizičkog kažnjavanja. Takav način kažnjavanja može prouzročiti stalan (doživotan) problem u ponašanju; umesto fizičkog kažnjavanja koristite puno nagrađivanja za dobro obavljenu dresuru odnosno reakciju na Vašu komandu.Neki psi pokazuju znakove straha pri samom zvuku vode koja teče sa česme ili tuša ili npr. zvuku električnog aparata za šišanje. Da bi se izbegli takve reakcije ljubimca treba ga oprezno i polako upoznati s procedurom, zvukovima i instrumentima groominga ili friziranja, u starosti ne kasnije od 12 nedelja starosti. Trajanje friziranja u početku bi trebalo biti što kraće i ugodno za štene, takođe uz mnogo nagrađivanja, poput davanja keksa.Novo iskustvo, ne baš ugodan tretman (psa je potrebno na neki način fiksirati i umiriti za tretman koji traje 1-2 sata), nepoznata okolina i ostavljanje nepoznatoj osobi mogući su "okidači" za različite neurološke ispade.Preporučujem Vam da psića odvedete veterinaru na kompletan neurološki pregled kako bi isključio oboljenje ili postavio tačnu dijagnozu i propisao eventualnu terapiju.Takođe, imate pravo da budete uz svog psa za vreme šišanja, pa svakako sledeći put insistirajte na tome.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam psa maltezera. Znam da oni imaju osetljive uši i da pri kupanju u kadi moram da pazim da mu ne uđe voda u uši, pa me zanima da li se smeju kupati u moru? Pozdrav, LauraO: Ako psa vodite na plivanje, nemojte mu dozvoliti da se naguta morske vode, jer može da dobije proliv. Takođe, treba imati na umu da nisu svi psi rođeni plivači. Zbog toga je dobro da psa opremite prslukom za plivanje pre ulaska u vodu, a po izlasku ga je potrebno smestiti u hlad. Kod pasa sa osetljivim ušima i onih koji su podložni infekcijama uha, važno je temeljno osušiti uši posle plivanja i očistiti od soli. Takođe, dobro je da se posavetujete sa svojim veterinarom o rastvoru za uši koji biste mogli da koristite za ispiranje - odnosno, kako posle plivanja da uklonite suvišnu vlagu iz ušiju, kako bi se sprečila moguća infekcija. U našoj ponudi imamo Clorexyderm oto, rastvor za ispiranje ušiju za pse. Može se upotrebljavati 1-2 puta dnevno, a njime se može očistiti i ušna školjka i okolina uva.Na kraju svakog dana na plaži, psa treba temeljno oprerite slatkom vodom, a zatim ga obrišite peškirom.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ima psa rase lagotto romagnolo starog tri god, prošle godine u oktobru sam ga kastrirao. Imao sam neke informacija da će prestati sa "obeležavnjem teritorije" kad iz njega izađe sav testosteron, a koliko su mi rekli da to traje nekih tri meseca i da će posle toga prazniti bešiku kad dođe za to vreme. Ali smo danas išli u šetnju i primetio sam da je na jedno desetak mesta "obeležio teritoriju". Sad me zanima da li je to normalno ponašanje (posto je kastriran) ili je nešto drugo u pitanju, hvala unapred. DušanO: Psi koriste telesne mirise kako bi međusobno komunicirali. Tako, i Vaš ljubimac pokušava na ovaj način da komunicira s Vama i s okolinom.Postoje mnogi razlozi zašto Vaš ljubimac označava teritoriju.Tako, neki ljubimci označavaju teritoriju pogotovo kada njihovi vlasnici donesu neke nove predmete u prostor u kojem ljubimci žive. Na takav način ljubimci označavaju svoju teritoriju, kao i sve nove predmete u njemu. Tako, nije neobično da ljubimci "označe" gume na autu u dvorištu svoje kuće, stvari od gostiju ili same goste.Smatra se da ljubimci imaju pojačanu potrebu za označavanjem u slučajevima kada se osećaju nesigurnima, kao i u slučajevima kompleksne okoline. Kompleksnom okolinom mogu se smatrati porodice s više ljubimaca ili prostori u koji dolaze i prolaze mnogi ljubimci, menjaju se vlasnici, često dolaze nove stvari s novim mirisima, dolazak bebe u kuću,...U rešavanju ovog problema za početak bi trebalo utvrditi da li ljubimac označava teritoriju ili jednostavno ima češću potrebu za uriniranjem. Naime, ako se radi o većim količinama urina verovatno je reč o učestaloj potrebi ljubimca za uriniranjem pa bi stoga bilo potrebno da sa ljubimcem posetite veterinara kako bi mogao da pregleda ljubimca i da utvrdi njegov zdravstveni status.Ako je ipak reč o označavanju teritorije, najčešće se započinje s nadgledanjem ljubimca tokom normalnih dnevnih aktivnosti u kući. Naime, potrebno bi bilo "uhvatiti ljubimca na delu" i uz glasnu naredbu zaustaviti ga u pokušaju označavanja teritorije. Pritom trebalo bi izbegavati bilo koji oblik kažnjavanja i za svako "pozitivno" reagovanje ljubimca nagradite ga poslasticom. Takođe, u prostoru mu osigurajte mesto gde će ljubimac moći da obavlja nuždu.Takođe, nemojte zaboraviti pritom temeljno da očistite prostor u kojem je ljubimac već mokrio, a sve kako biste dodatno uklonili postojeći miris urina koji ujedno može predstavljati "okidač" za ponovno uriniranje po stanu. U rešavanju ovog problema mogli biste se obratiti i udruženjima za odgoj i edukaciju pasa. Naime, stručnjaci na području odgoja pasa, kao i edukacije vlasnika oko odgoja i ponašanja istih, s velikom dozom uspešnosti ispravljaju različite oblike poremećaja u ponašanju ljubimaca pa Vas mogu posavetovati na koji način da sprečite i ispravite neželjeno ponašanje ljubimca u budućnosti.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom psu koji je star pet godina pre nekih dve nedelje su počele da izlaze male bubuljice po telu koje rastu i postanu kraste, a ta krasta nakon nekog vremena pukne i krene krv sa tog mesta. Čini mi se da se to sve više širi i da iz dana u dan dobije po neku novu, ali ona i kada pukne ne nestane nego tako stoji. Zanima me da li možda znate šta je to i kako može da se izleči? Inače rasa je maltezer. Unapred hvala. DankaO: Promene na koži šteneta često počinju kao posledica pada ionako nedovoljno zrelog imuniteta. Na primer: stres radi promene okoline (prerano odvajanje šteneta iz legla), invadiranost kožnim parazitima i promenom načina ishrane.Svrab kože (pruritus) parestetički je osećaj na površini tela, što nastaje pod uticajem raznovrsnih spoljašnjih ili unutrašnjih nadražaja: alergije (preosetljivost na ujed buve, preosetljivost na hranu, atopički dermatitis, kontaktni alergijski dermatitis, ugriz pčele), ektoparaziti (krpelji, ušni i kožni šugarci, ubod komarca, buve,...), infekti (bakterije, gljivice), upala analnih vrećica, upala uveta, loše negovano krzno, psihička stanja (dosada, prinova u porodici) i bolna stanja izazvana promenama na koštano-mišićnom sistemu (artritis, displazija kuka). Uopšteno, kožne infekcije mogu izazvati stvaranje manjih uzdignuća (papula) ili bubuljica (pustula). Pustule su ispunjene gnojem, a papule sadrže upalne ćelije. Oštećenjem i pucanjem bubuljica nastaju erozije, a ako se prostiru i u dublje slojeve kože, nazivaju se ulceracije. Aknama se nazivaju samo oni upalni čvorići koji su vezani uz upalnu bolest lojnih žlezda.Lečenje piodermija često se sprovoditi kompleksno, tj. u obliku lokalnog i opšteg lečenja. Za lokalno lečenje upala i infekcija na koži koriste se antibiotici u obliku kreme, gela ili masti. Kod težih slučajeva veterinar će propisati i opšte, ciljano lečenje onim antibiotikom koji je na osnovi bakteriološke pretrage i antibiograma najviše indiciran.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li psi mogu da uginu nakon kastracije? Da li je moguće da se nešto iskomplikuje i da li preporučujete kragnu (okovratnik) nakon rutinske operacije? JelenaO: Kastracija je zahvat kojim se uklanaju gonade (polne žlezde- testisi i jajnici). Operacija se izvodi u opštoj anesteziji. Nakon brijanja dlake s operacionog polja i sprovođenja antisepse, prereže se koža između ingvinalnog kanala i skrotuma. Testisi se potiskuju iz skrotuma i podvezuju resorptivnim koncem i na kraju uklanjaju. Kastracione rane se ne šiju, kako bi se iscedio sav eksudat. Kastraciona rana zarasta per sekundam i defekt se ispunjava granulacionim tkivom iznutra prema spolja.Kako bi sprečili infekciju kastracione rane, operacija se izvodi sterilnim instrumentima, a posle operacije životinja se drži u higijenskim uslovima. Životinja preventivno dobija antibiotsku terapiju jer su otvorene rane podložne infekciji.Jedna od postkastracijskih komplikacija može biti krvarenje, ali uglavnom je neznatno i kratkotrajno. Kontinuirano i obilnije krvarenje može biti posledica nepravilnog podvezivanja i u tom slučaju potrebno je što pre se obratiti veterinaru koji je izvodio operaciju kako bi rešio problem.O ostalim mogućim komplikacijama nakon operacije sterilizacije možete pročitati u Komplikacije nakon kastracije.Ukoliko vodite računa o psu nakon oporavka, maksimalno sprovedete higijenju ljubimca i prostora i reagujete prilikom bilo kakve promene zdravstvenog stanja psa, ne postoji mogućnost da ljubimac ugine.Česte su infekcije rane koji psi izazovu čestim lizanjem operacione rane. Kako biste sprečili lizanje rane potrebno je psu staviti zaštitni okovratnik. Lizanjem se rana vlaži i sprečava se nastajanje mladog granulacionog tkiva koje će zatvoriti ranu, pa će samo zarastanje produžiti.Životinju je potrebno pre zahvata pregledati, izvršiti laboratorijske i druge pretrage koje će biti objektivan pokazatelj statusa životinje, pa se pre i nakon operacije držate uputstava Vašeg veterinara.Po operativnom zahvatu životinja će normalno mokriti i nakon obroka imati stolicu. Bolovi nakon zahvata su najčešće vrlo slabi, ali u dogovoru s Vašim veterinarom možete dati ljubimcu analgetik za pse. Nakon operacije kujama se daje visokokvalitetna lakoprobavljiva hrana za rekonvalescente, npr. Vet Life Canine Convalescence, za nutritivni oporavak.Detaljnije o kastraciji možete pročitati u tekstovima koje prilažemo u nastavku – Kastracija i Kastracija.O prednostima kastracije možete pročitati u Prednosti sterilizacije.  

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Vodim svog psa u Egipat u avgustu pa me zanima kako da ga najbolje rashladim i zaštitim od vrućina koje su tamo jake. Biće u stanu u kom ima klima. Molim vas za savet, hvala. O: Vrlo je pohvalno što nameravate da psa voditi sa sobom na letovanje.Vrućina, tj. toplota je jedan od ozbiljnijih stresnih faktora okoline i kod pasa izaziva pad apetita, usporen rast, slabiju reprodukciju i smanjene radne sposobnosti.Leti se ova pojava češće javlja, gde dolazi do zagrejavanja telesne tečnosti ili hipertermije, a uzrok može biti i jak rad mišića (telesni napor prilikom vežbanja, lova i slično), fizička kondicija, jačina gustine krznenog pokrivača psa, okolni faktori (vlažnost i ventilacija).Toplotni udar prate tri tipične pojave: srčani udar, grč ili spazma mišića (više se javlja kod radnih pasa) i iznurenost. Da biste sprečili mogući razvoj toplotnog udara bitno je psa aklimatizovati na trenutne uslove (letne vrućine, temperatura mora...), a period prilagođavanja traje 7-9 dana do tri nedelje. Tokom letnjih vrućina treba paziti da pas ima dovoljno hladne vode i da je prostor u kojem boravi provetren i blagom klimom. Ponašanje psa takođe utiče na razvoj toplotnog udara, autonomni nervni sistem kontroliše širenje i sužavanje krvnih nerava blizu kože. Ako je pas uzbuđen, iznerviran krvni nervi u koži su stisnute, nema odavanje toplote tela i raste temperatura u mozgu. Preterana težina takođe utiče na razvoj toplotnog udara. Ako pas stoji nakon određenog napora u toplom okruženju, to je povoljan znak dobre kondicije, a u ovom stojećem položaju lakše će rashladiti telo (strujanje vazduha po većoj površini tela, nego kada je u ležećem stavu).Bez obzira koju rasu imate, tokom leta morate obratiti pažnju na svog psa kako biste pravovremeno uočili promenjeno ponašanje i sprečili toplotni udar. Ne zaboravite da skakanje prezagrejanog tela u more može biti pogubno za psa zbog zastoja rada srca zbog temperaturne razlike vazduha i mora. Većina vlasnika tokom leta stavljaju mokre peškire na vrat svoga psa kako bi mu omogućili hlađenje tela, a psi to vrlo rado nose i podnose.Želimo Vam prijatno putovanje!  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Izgubila sam psa (labradora) starog 7 godina juče. Kad sam se vratila sa posla videla sam da joj desno oko jako krvari, shvatila sam da će sigurno ostati bez oka jer je prizor bio užasan. Pošto živim u selu u kom imamo samo jednog veterinara sačekala sam da dođe sa terena i odvela psa kod njega. Pas je dobio tri injekcije, protiv infekcije, prečišćavanja, bolova. Rečeno mi je da se pas nije mogao sam udariti niti je postojao sukob između dva psa već da ju je neko udario nekim predmetom ili čak puškom pucao. Posle dva sata na leđima joj se pojavio otok i krvarenje postepeno.. Kako sam se uplašila otišla sam kod veterinara koji je rekao da to ne treba da se dešava i da stavimo tampon kako bismo zaustavili krvarenje. Mi smo menjali zavoje stavljali gaze preko noći ali krvarenje nije stalo.. Ujutru kad sam se probudila ona je bila mrtva. Ležala je i videla se mokraća što predpostavljam nije mogla da ustane i obavi nuždu. Primetila sam ja preko noći da teško ustaje i kao da nije imala snage. Preživela je trovanje pre par godina, nije mi jasno u čemu je sad bio problem. Da li je veterinar dao pogrešne injekcije, ubod u pogrešno mesto. Ne shvatam, molim vas mi dajte vaše mišljenje. Psa smo zakopali u dvorište. JasnaO: Jako nam je žao zbog uginuća Vašeg ljubimca. Nažalost bez obdukcije nikada nećete biti sigurni da li se radilo o nestučnosti veterinara ili je zaista bilo prekasno za bilo kakvo reagovanje od strane stručnog lica, što je naravno moguće.Ponekad može doći usled veoma progresivnog razvitka simptoma, posebno u situacijama kao što je trovanje ili povrede nastale vatrenim oružjem, gde su minuti presudni.Nažalost, povređivanje životinja puškom kod nas još uvek nije retkost, pa većina veterinara ima iskustva u tom smislu. Postupak sa životinjom odnosno povredom zavisi od lokacije metka. On se ponekad može zaustaviti na mestu sa kojeg ga je veoma teško ukloniti, poput pluća, a ponekad ne ode duboko i ostane u tkivu ispod kože. U većini slučajeva povredu, iako je mala, ne treba prepustiti slučaju. Ukoliko Vaš pas izbegava nagle pokrete to je zapravo pokazatelj da ga na određenom mestu boli. Pri mirovanju on izbegava pokrete koji bi uključivali bolno mesto. U svakom slučaju, pas se u tom slučaju hitno vodi veterinaru, jer se jedino rendgentskom pretragom može utvrditi pozicija metka i nakon toga potrebne mere.Inače, pas može, u zavisnosti od mestu gde se zaustavio metak, da ga nosi u sebi čitav život, manje-više bez poteškoća. Početna reakcija će biti upalna, a nakon toga organizam nastoji da metak izoluje. Ipak najbolju procenu bi trebao dati veterinar.Nažalost ne postoji nikakva mogućnost da se tačno utvrdi uzrok smrti ili stručna greška Vašeg veterinara ukoliko se ne uradi obdukcija psa.Ako se odlučite za tu opciju, možete kontaktirati katedru za patologiju Fakultet Veterinarske Medicine u Beogradu.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam štenca američkog staforda, star je mjesec i po dana. Dobio sam ga sa polomljenim repom. Da li se to može ikako ispraviti ili se mora sjeci rep, slomljen je od prilike na polovini repa. Pozdrav, DraganО: Ako ste primetili da Vaš pas bolno reaguje na bilo kakvo pomeranje repa, da je rep u neprirodnoj poziciji ili visi pod uglom, reč je o mogućoj frakturi ili lomu repnih pršljenova koji su u stvari produžetak kičme, kroz koju prolazi leđna moždina iz koje izlaze nervi i kao takav je vrlo važan deo anatomije tela.Ukoliko je prelom smešten na sredini repnih pršljenova ili prema kraju repa, moguća su zarastanja bez većih smetnji po zdravstveno stanje životinje. Ako je prelom smešten bliže korenu repa, moguće su posledice u vidu smetnji prilikom mokrenja ili defekacije. Tada je neophodna amputacija repa.Takođe, treba spomenuti i sindrom slomljenog ili mrtvog repa (cold water tail), naročito kod pasa koji brzo mašu repom (pretežno lovački psi) ili pasa koji su se kupali u hladnoj ili pretoploj vodi. Najčešće se radi o povredi mišća repa i spontano prolazi kroz 1-2 nedelje.Preporučujem Vam da opipate rep čitavom njegovom dužinom kako biste uočili nepravilnosti u kontinuitetu, eventualnu bolnost, pokretljivost, otečenost. Niste spomenuli da li su postojale eventualne traume iz prethodnih situacija koje bi mogle izazvati takvo stanje.Za stručniju procenu savetujem Vam da posetite Vašeg veterinara kako biste sa sigurnošću ustanovili o kakvoj povredi je reč i da li se uopšte radi o povredi ili je reč o nepravilnom položaju dela repa. Rendgenski snimak otkoniće sve nedoumice.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Očajnički tražimo pomoć, i niko ne zna da nam pomogne. Imamo štence buldoga koji su dobili proliv koji ne prestaje 3 dana. Štenci su stari 11 dana. Veterinar nam je preko telefona rekao da je to zbog njihovog prejedanja. Mi nismo znali da ženka tokom dojenja ne sme biti hranjena hlebom i mesom, nahranili smo je dva puta tako. Sada smo prestali, ali štenad je i dalje neaktivna, mršave i dalje imaju tečnu stolicu žute boje. Molim vas pomozite mi i recite mi u čemu je problem. Hvala unapred. JelenaO: Period nakon rođenja štenaca se smatra visokostresnim i vrlo kritičnim jer početak samostalnog života štenaca podrazumeva brojne promene u vezi disanja, cirkulacije i varenja. Na vitalnost, zdravstveno stanje, opštu kondiciju i preživljavanje štenadi utiču: nasledni faktori, organske i nezarazne bolesti (krvarenje iz pupka, prividna smrt štenaca usled gušenja, retencija mekonija koja predstavlja zadržavanje crevnog sadržaja usled slabe peristaltike creva, proliv i brojne avitaminoze), ishrana, nega i higijena gravidne ženke, poremećaj imunološkog sistema šteneta, kao i, posledično kvaliteta kolostruma koji štene dobija od majke. Štenad bi trebala nakon rođenja što pre da posisaju kolostrum, kako bi se globulini iz creva upili na vreme jer je mogućnost crevne resorpcije globulina vremenski ograničena.Kvalitet majčinog mleka uveliko utiče na zdravstveno stanje štenadi. Kuja se vrlo retko ponaša bolesno, a mleko nije dobrog kvaliteta za štenad. Možete u apotekama nabaviti indikatore pH koji će pokazati da li nešto nije u redu u kvalitetom mleka koje štenci sisaju. Indikatori rade na principu promene boje u zavisnosti od njegovog pH-a. Ako se radi o kiselom pH, radi se o infekciji (upali mlečne žlezde ili materice i sl.) pa bi kuju trebalo odvesti na antibiotsku terapiju kod veterinara.Takođe, retka stolica bele boje kod štenadi može biti rezultat prejedanja štenaca ili ukoliko je kujino mleko izuzetno bogato hranjivim materijama, a na promenu konzistencije i boje stolice štenaca svakako ima uticaj i promena načina ishrane kuje.Ukoliko se štenad normalno ponašaju, redovno se hrane i dobijaju na težini i nisu dehidrirali, nema razloga za brigu, međutim ukoliko primetite neke od navedenih simptoma ili znatnu dehidraciju, obratite se Vašem veterinaru koji će pomoći antibiotskom terapijom i infuzijom u suzbijanju infekcije.Takođe, kujinu ishranu možete obogatiti sredstvima za stabilizaciju probave, a koje možete pronaći u našim prodavnicama, koja će putem mleka imati uticaj na štenad ili u hranu dodati običan jogurt ili AB kulturu.Pojavu proliva kod štenadi se ne sme zanemariti, jer se radi o vrlo mladom i malom oganizmu koji je puno osetljiviji od organizma odraslog psa. Zbog učestalih stolica moguća je pojava dehidracije, gubitka na težini, oštećenja sluzokože creva i ostalih komplikacija koje mogu dovesti i do uginuća. Zbog toga svakako ponovo zatražite pomoć veterinara koji će štencima dati potrebnu terapiju (u obliku infuzije, vitamina, itd..). Štencu možete dati Immunoboost pastu, imunoenergetski dodatak za novorođene životinje. Ovaj preparat je dodatak prehrani, a koristi se za jačanje imunološkog sistema i celokupnog organizma štenaca i mačića. Preporučuje se dodavanje i odraslima pre sprovođenja redovne vakcinacije.O ishrani kuje u periodu laktacije pisali smo u tekstovima Ishrana kuje u periodu laktacijei dodavanje kalcijuma i Ishrana kuja u laktaciji.O pravilnoj ishrani štenadi možete pročitatu u Ishrana štenaca nakon dojenja, Razvoj i ishrana štenadi u prvim nedeljama života, Telesan rast i optimalna ishrana šteneta i Ishrana štenaca mlekom i uvođenje granuliranje hrane/Zamensko mleko.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Do koliko meseci psu može da se odstrani rep? VesnaO: Kupiranje repova, rezanje ušiju i uklanjanje petog prsta su hirurški postupci koji su započeli sa svojom praksom više stoleća unazad.Tokom tog perioda, ljudi nisu imali niti znanje niti opremu i lekovite preparate koji im danas stoje na raspolaganju za lečenje i tretiranje različiti poremećaja zdravlja ljubimaca. Stoga, često su stručnjaci tog vremena na području veterinarstva i sprovodili takve zahvate i na takav način pokušali sprečiti pojavu nekih od mogućih problema (infekcije, povrede,...).Tako, kod većine lovačkih pasa sprovodilo se kupiranje repova (kako bi se sprečile povrede repa prilikom njegovog mahanja, provlačenja pasa kroz rastinje,...), kod većine borbenih pasa su se kupirale uši (npr. američki staford, bull terier,...). Neke rase pasa, kao što su rase koje su se koristile kao lovački psi ili psi čuvari (npr. doge, bokseri,...) su se isto kupirali. Takođe, određene rase pasa koje su se koristili u čuvanju stoke ili npr. stada ovaca su se isto podvrgavale prethodno navedenim zahvatima (npr. kavkaski ovčar,...). Danas, pre navedeni zahvati se smatraju isključivo estetska potreba. Naravno, postoje određeni izuzeci - lovačke rase pasa koje se i koriste za tu svrhu. Naime, utvrđeno je da za prethodno navedene zahvate ne postoji naučno opravdan i dokazan razlog. Zato učestalost pojavljivanja infekcije ušiju je poprilično slična kao i kod onih pasa kod kojih se nije sproveo postupak rezanja.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuje me do koje godine, okvirno, mužjak može pariti kuje? Koliko razmaka treba vremenski napraviti između dva parenja? Pitam za mužijaka. Hvala unapred. BojanaO: Sposobnost mužjaka da oplodi ženku započinje periodom puberteta. U zavisnosti od veličine ljubimca, njegove ishrane i zdravlja taj period započinje od 5 do 12 meseca života. Kada se jedanput uspostavi regulacija i proizvodnja spermatozoida, mužjaci se smatraju sposobnim za oplodnju ženke tokom čitavog svog života. Naravno, na kvalitet ejakulata i sposobnost oplodnje ženskih polnih ćelija mogu uticati mnogi faktori. Tako, zdravstveni poremećaji mužjaka (npr. bolesti polnih organa, bolesti drugih organa i organskih sistema koji se direktno ili indirektno odražavaju na proizvodnju spermatozoida kao i sposobnost oplodnje), nedostatna ishrana, intenzivno i/ili nepravilno iskorištavanje mužjaka, starost,... mogu delomično smanjiti ili potpuno onemogućiti normalnu oplodnju. Kada govorimo o starosti mužjaka, smatra se da je sposobnost mužjaka da oplodi ženku (ako je mužjak zdrav i drži se u optimalnim slovima) najveća od trenutka njegove zrelosti pa sve do 6-7 godine života.Nakon tog vremena, ona postupno opada. Naime, nakon 7 godine života sposobnost oplodnje kod mužjaka opada bilo kao posledica smanjene koncentracije spermatozoida unutar ejakulata, lošijeg kvaliteta ejakulata, smanjene mogućnosti i funkcije reproduktivnih organa, sklonosti različitim problemima u vezi sa nemogućnosti postizanja erekcije, ejakulacije, kopulacije... Iz tog razloga, ako se i koriste za rasplod stariji mužjaci, savetuje se da se isti prethodno pregledaju od strane veterinara. Razlog leži u činjenici da se pregledom polnih organa kao i samog ejakulata mužjaka može dobiti uvid u stanje reproduktivna sistema kao i o kvalitetu ejakulata. U skladu s nalazom, veterinar će biti u mogućnosti dalje Vas savetovati. Mužjaci se mogu stalno puštati u priplod.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nekoliko pitanja jer sam u strahu za kuju, kao i za štence. Štenci su starosti trideset dana i večeras kada sam u jednom trenutku otišao do kuje i štenaca primetim da kuja iz nekog razloga češa nos o šipkama boxa. Pogledao sam je i ispipao i nista nisam primetio, da bi za pet minuta čuo kuju kako udara u vrata boxa otrčao i video je kako pokušava da izađe sva krvava usta od grizanja žice i izveo je napolje. Bila je sva unezverena, jezik uveliko isplažen ubrzano i otežano disanje, zadnje noge se grče, a nju nikako ne mogu da obuzdam, pokušava da se kreće. Pošto nisam blizu grada odmah sam zvao veterinara i brata da dođe da je vodimo njemu. U međuvremenu kuji su počele i prednje noge otkazivati i grčiti se. Temperatuja je kod veterinara bila povišena 40 sa nešto pa je veterinar odmah sproveo terapiju i kuja se brzo stabilizovala. Primila bocu infuzije i sve šta je bilo potrebno i dosta vidno joj je laknulo. Sve ovo je trajalo nekih sat i po. Vratio sam je kući i po savetu veterinara nisam je pustio kod štenaca, međutim tu nastaju novi problemi ona umesto da miruje počinje da besni, zavija i na sve načine pokušava da ode štencima, nisam mogao nikako da je suzdržim i smirim i odveo sam je štencima. Ona je odmah počela dojiti ih i najgore povrati im u kotilici svu supu, pirinač i ostalo što je pojela posle terapije. Molim vas recite mi koliko po štence može biti štetno to što su lizali povraćenu supu i hranu i koliko je štetno to što su sisali mleko, a kuja primila terapiju i verovatno i antibiotike ? Izvinjavam se na preopširnosti i dosađivanju, ali sam ovo veče isuviše ljudi izmaltretirao, a i suviše se brinem. Unapred hvala na odgovoru. AleksandarO: Period nakon rođenja štenaca se smatra visokostresnim i vrlo kritičnim jer početak samostalnog života štenaca podrazumeva brojne promene u vezi disanja, cirkulacije i probave. Na vitalnost, zdravstveno stanje, opštu kondiciju i preživljavanje štenadi utiču: nasledni faktori, organske i nezarazne bolesti (krvarenje iz pupka, prividna smrt štenaca usled gušenja, retencija mekonija koja predstavlja zadržavanje crevnog sadržaja usled slabe peristaltike creva, proliv i brojne avitaminoze), ishrana, nega i higijena gravidne ženke, poremećaj imunološkog sistema šteneta, kao i, s time u vezi, kvaliteta kolostruma koji štene dobija od majke. Štenad bi trebala nakon rođenja što pre da posisaju kolostrum, kako bi se globulini iz creva resorbovao na vreme jer je mogućnost crevne resorpcije globulina vremenski ograničena.Kvalitet majčinog mleka uveliko utiče na zdravstveno stanje štenadi. Kuja se vrlo retko ponaša bolesno, iako mleko nije dobrog kvaliteta za štenad. Možete u apotekama nabaviti indikatore pH koji će pokazati da li nešto nije u redu u kvalitetom mleka koje štenci sišu. Indikatori rade na principu promene boje u zavisnosti od njegovom pH. Ako se radi o kiselom pH, radi se o infekciji (upali mlečne žlezde, tj. mastitis ili materice i sl.) pa bi kuju trebalo odvesti na antibiotsku terapiju kod veterinara.Ukoliko se štenad normalno ponašaju, redovno se hrane i dobivaju na težini i nisu dehidrirali, nema razloga za brigu, međutim ukoliko primetite neke od navedenih simptoma ili znatnu dehidraciju, obratite se Vašem veterinaru koji će pomoći antibiotskom terapijom i infuzijom u suzbijanju infekcije.Takođe, kujinu ishranu možete obogatiti sredstvima za stabilizaciju probave (Canina Darm-Gel) koja će putem mleka imati uticaj na štenad ili u hranu dodati običan jogurt ili AB kulturu.Posebno se morate pozabaviti zdravljem kuje, koja za sada prema Vašem opisu, zahteva opsežnije istrage koje će utvrditi zbog čega je uznemirena, da li je u pitanju trenutna i privremena reakcija, ili ipak možda neko hronično oboljenje. Šta god da je najbolje je sa terapijom krenuti što pre.Uvek možete započeti sa samostalnim dohranjivanje štenadi adaptiranim mlekom.O ovoj temi smo pisali na stranicama Pravilna ishrana štenaca zamenskim adaptiranim mlekom i Ishrana štenaca adaptiranim mlekom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Kolika je težina šteneta pudle od četiri meseca? Moja je teška oko 2kg, je to ok? Pozdrav, AleksandraO: Pudla je rasa koja prema nekim izvorima potiče iz Nemačke, iako se danas svrstava u francuske pse. U istoriji su ovi psi korišćeni kao aporteri u lovu na vodene pernate životinje, a zbog izvrsnog njuha i u traženju tartufa. Danas se uglavnom koriste za pratnju.Pudle su psi koje se prema veličini mogu poodeliti u nekoliko osnovnih kategorija:- toy (visine do 25 cm i težine 3-4 kg)- mini (visine 25-35 (38) cm i težine oko 8 kg) - srednja pudla (visine 35-45 cm i težine oko 12 kg) - velika ili kraljevska pudla (visine 45-58 (60) cm i težine do 32 kg)Uprkos razlikama u veličini, za pudle je specifično ponosno držanje, četvrtasta i skladna građa tela, koje je prekriveno gustom, kovrčavom dlakom. Najčešće dolaze kao crni, beli, srebrni, smeđi ili apricot (boje kajsije).Iako se psi ove rase po pravilu ne linjaju, dlaka se obavezno redovno četka, češlja i šiša (za izložbene pse karakteristične su specifične frizure), jer u protivnom naraste i vrlo brzo se zapetlja, što daje neuredan izgled, ali može rezultovati i problemima s kožom. Ukoliko nemate dovoljno vremena, razmislite o odabiru ove rase.Kao izuzetno aktivnim psima, potrebno im je mnogo kretanja i igre, što je suprotno zabludi da se radi o kućnim psima. Njihov odgoj nije zahtevan, jer rado uče i lako pamte, iako zbog izražene emotivnosti ne trpe grubosti.Propusti u odgoju mogu rezultovati stvaranjem isfrustriranog i nervoznog psa, koji će svoje mane podjednako ispoljavati i prema ljudima, ali i prema ostalim psima. Odlični su u odnosu s decom, žele konstantno da budu u blizini vlasnika i neprestano traže njegovu pažnju. Zbog izrazite povezanosti s vlasnikom, ovi psi nesebično vraćaju svu ljubav i trud koji im se daju. Upravo zato, ali i zbog relativno dugog životnog veka (prosečno žive 16-17 godina), pudle su jedna od omiljenijih rasa.Jako je teško odrediti koliko bi štenci trebali imati kilograma tokom rasta, jer to zavisi i od individualnih karakteristika. Iz Vašeg pitanja nisam saznala imate li mini ili srednju pudlu, međutim pod pretpostavkom da imate mini pudlu, za njenu bi starost ova težina bila normalna. Nažalost, nisam Vam u mogućnosti konkretnije pomoći, jer mi niste naveli dovoljno podataka.Možete sami izvršiti "pregled" (ukoliko se ne mogu napipati rebra - pas je gojazan; ukoliko se rebra normalno palpiraju, a struk je izražen - pas je normalne težine; ukoliko su sve koštane izbočine: rebra, zglobovi, kičma ili kosti glave jako izraženi, a stomak usukan - pas je premršav) ili da psa odvedete na pregled kod veterinara.O količini hrane za štene pisali smo na stranici pod nazivom Priprema obroka i saveti za odgoj šteneta.