Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam dva para zebica koja držim u jednom kavezu, kavez je prilično veliki tako da imaju prostora i komocije u njemu. Postavio sam dva gnezda za oba para i u gnezda po malo vunice i pamuka, ostalo sam ostavio u kavezu. Zebe su polako počele da unose ostatak materijala u gnezda. Iskreno bio sam srećan jer bih voleo da mi izlegu jaja. Ali zebe nisu još izlegle jaja iako je od toga prošlo puno vremena, a čitao sam da čim prave gnezdo da ce se pariti. Mužjak iz jednog para često pokušava da se popne na leđa ženke ali ona beži, parili su se samo jednom. Šta da radim. Unapred hvala, RedžepО: Kod zeba je lako uočljiva spremnost za parenjem, s obzirom da jedinke počinju da pripremaju gnezdo, a mužjak u to vreme započinje pevanje pesme kojom se udvara ženki. Čim bude prihvaćen od strane ženke pokušaće da se popne na njena leđa. Samo parenje traje kratko i ponavlja se više puta. Moguće je i da niste primetili parenje, a da je do njega došlo. Takođe, ukoliko je usledilo samo jedno parenje, jaja mogu biti oplođena. Ženka snese uglavnom svakog dana po jedno jaje što čini ukupno od 3 do 8 jaja. U toku samog pravljenja gnezda, ptice se nikako ne smeju uznemiravati. Kavez se ne pomera sa mesta koje pticama odgovara. Samo gnezdo u kavezu treba postaviti sa što više prečaka koje gnezdo čine lako dostupnim. Na taj način se ptice osećaju sigurnije. Materijal za izgradnju gnezda može biti različit, ali im najviše odgovara seno. Ishrana u toku gnežđenja mora biti pojačana - jajčana smeša ili gotova hrana za razmnožavanje ptica. U toku parenja, ali i generalno, vrlo je bitno da ptice imaju dovoljno dugačak i kvalitetan foto period tokom dana. Prirodna svetlost je najbolja, te Vam savetujemo da ptice budu smeštene u svetlu prostoriju. Ukoliko je dan oblačan i mračan, savetuje se paljenje svetla. Svetlo pozitivno stimuliše sve životne procese. Period odmora, tj. mraka se takođe mora poštovati, jer ptice tada odmaraju. Minimum 8 sati odmora trebalo bi im se obezbediti svakog dana (najbolje je pratiti prirodnu smenu dana i noći). Problem koji pominjete uglavnom nastaje kada se ptice previše uznemiravaju, ili kada je mesto na kojem su smeštene po njima neodgovarajuće (buka, vibracije, strujanje vazduha). U slučaju da su Vam potrebne još neke informacije u vezi razmnožavanja zeba i problema koji se mogu pojaviti u vezi sa tim, savetovala bih Vam da se dodatno posavetujete sa iskusnim odgajivačima zeba.O parenju zeba pisali smo kolega i ja u naslovljenim tektovima Polna zrelost i parenje zeba i Parenje zeba.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Već par dana na moj prozor dolazi jedan golub. Izgleda bolesno. Dva dana je bio jako miran i perje mu je bilo narogušeno kao da mu je hladno. Pokušala sam da ga hranim i on jede ali malo i pokreti su mu nekako usporeni. U posudu za vodu sam mu sipala par kapi leka enrofloksacina jer sam tako pročitala na internetu. On je dan bio bolje i odleteo je ali sutra dan je opet bio tu. I noćas je spavao pod prozorom. On izlučuje po mom mišljenju previše tečnosti, tj. kada urinira. Danas dok sam ga hranila pšenicom kako se sageo da kljucne njemu je voda izlazila kroz nos i kljun što me zaprepastilo. Možda se pre napio vode nisam videla. Htela sam da vas najlepse zamolim ako možete da mi objasnite o čemu je reč? Od čega je bolestan i samim tim dal mogu tako sebe da zarazim i svoje ukućanje? Isto tako koliko je opasno kad vam po terasi i prozoru svuda golubji izmet jer kod nase zgrade kruži velika grupa golubova. Meni si stvarno dragi ali ne znam kako da im pomognem. I još gore ako pokušavajući da im pomognem ugrozim svoje zdravlje. Nadam se da ćete mi pomoći oko ove dileme. Hvala na vremenu i očekujem s nestrpljenjem vas odgovor. Titi О: Na osnovu anamnestičkih podataka koje ste nam dostavili, nije moguće postaviti sumnju na obolenje.  Simptomi koje ste opisali spadaju u opšte simptome obolenja, te se ne može locirati sistem organa koji bi mogao biti zahvaćen patološkim procesom.Povraćanje ili regurgitacija koju opisujete mogu biti posledica oboljenja voljke, digestivnog trakta, ali i infekcije respiratornih puteva. Enrofloksacin je antibiotik relativno širokog spektra delovanja i indikovan je za lečenje infekcije digestivnog i respiratornog sistema, ali problem pri lečenju goluba koji se ne drži kao kućni ljubimac, već se slobodno kreće po prirodi, je u tome što ne uzima terapiju u preporučenoj dozi, tako da je njen efekat minimalan. Ptice mogu biti izvori infekcije za ljude, tako se svaka bolesna ptica tretira kao mogući prenosilac zoonoze. Zoonoze su infekcije i oboljenja životinja čiji se uzročnici u prirodnim uslovima mogu preneti na čoveka. Njigovu pojavu obrašnjava biološko srodstvo ljudi i životinja i kontakt između čoveka i životinje koja žive u njegovom okruženju. Zoonoze imaju veliki zdravstveni (epizootiološki i epidemiološki) i socijalni značaj. Javljaju se pretežno sporadično. Osnovne karakteristike zoonoza s mnogostruka etiologija (bakterije, virusi, rikecije i dr.), polivalentnost širenja (kontaktom, alimentarnim i aerogenim putem i preko vektora - krpelji, komarci i dr.) i polimorfna klinička slika. Bez laboratorijskih ispitivanja dijagnoza zoonoza se teško postavlja. Tek nakon postavljanja dijagnoze i izolacije uzročnika može se znati da li je zdravlje ljudi ugroženo ili ne. Međutim, svako ko je u kontaktu sa zaraženom životinjom treba da koristi zaštitne rukavice, kao i da čisti i dezinfikuje površine sa kojima je bolesna ptica bila u kontaktu. Od zoonoza koje se sa ptica prenose na ljude najčešća je svakako ornitoza. To je oboljenje koje u prvom redu zahvata ptice. Čovek se može zaraziti, ali je kod ljudi oboljenje sporadičnog karaktera, kada se prenosi sa zaražene ptice na čoveka. Uzroćnik oboljenja je Chlamydia psittaci. Psitakoza (kako se naziva oboljenje kod ljudi) je zoonoza koja zahvata prvenstveno ptice i to papagaje, golubove i kanarince kod kojih infekcija često prolazi neprimećeno. Najčešće oboljevaju ljudi koji rade sa pticama, na farmama, veterinari, prodavci kućnih ljubimaca i sl. Infekcija se prenosi na ljude udisanjem čestica prašine pomešanih sa osušenim česticama izmeta zaraženih ptica. Epidemijski oblik bolesti može da nastane u porodicama koje imaju novonabavljenu pticu, kao kućnog ljubimca. Oboljevaju češće odrasle osobe, a deca retko. Teži oblici bolesti vezani su za zaražene papagaje, dok je oblik bolesti koji se prenese na čoveka sa drugih ptica, znatno blaži. Kod čoveka, za razliku od ptica, najčešće su zahvaćena pluća sa slikom atipičnog zapaljenja pluća i oštećenjima na jetri i slezeni. Inkubacija bolesti kod ljudi, tj. period od infekcije do pojave kliničkih simptoma, traje oko 10 dana. Češći su lakši i srednje teški oblici bolesti koji imaju simptome slične influenci (gripu), sa temperaturom 39 do 40 stepeni C. Osim toga, javljaju se i nespecifični simptomi - glavobolja, bol u mišićima, bolovi u zglobovima, opšte loše stanje, malaksalost. Zapaljenje pluća može da prati pojava sukrvičastog iscedka. Kod težih oblika može da se javi i teška hipoksija (manjak kiseonika u krvi), uz poremećaje svesti. Klinička slika je teža kod starijih i slabijih bolesnika, dok kod mlađih osoba prolazi pod lakšom kliničkom slikom. Bolest traje oko 2 - 3 nedelje. Bolest se leči antibioticima, a širenje bolesti se sprečava dobrom veterinarskom kontrolom. Najvažnija profilaktička mera je stroga kontrola uvoza, odnosno uzgajanja i prodaje ptica i drugih egzotičnih ptica. Bolest kod ptica može da bude različitog intenziteta, a varira između različitih vrsta, broja unetih mikroorganizama kao i patogenosti soja hlamidije. Oboljenje kod ptica prate sledeći simptomi: iscedak iz očiju ili otok u predelu očiju, otežano disanje, proliv, smanjeni apetit, letargija, nakostrešenost perja i slabost. Ovi simptomi prate i mnoga druga oboljenja, a takođe u zavisnosti od patogenosti soja, mnoge ptice ne pokazuju znakove oboljenja, a često je i slučaj da su simtomi vidljivi nekoliko godina nakon kontakta sa uzročnikom. Nažalost, bolesnoj ptici može jedino pomoći veterinar koji će je pregledati i prepisati adekvatnu terapiju, ali u slučaju ptica koje žive slobodno, to je relativno neizvodljivo, zbog hvatanja, sputavanja, što izaziva preveliki stres, a nekada dovodi i do fatalnog ishoda, pogotovo kod ptica već narušenog zdravlja.Izmet ptica mehanički očistite i nakon sušenja dezinfikujte površine. Taj posao za Vas mogu obaviti službe za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam papagaja rosencollins, trenutno menja perje i stalno se češka, ispod levog krila sada uopšte nema perje, ponegde neko novo izaslo, ali na sam zglob otvorila se rana koju on stalno dira i nikako da zaraste. Papagaja sam vodila kod veterinara koji je ranu očistio jodom i rekao meni da povremeno isto uradim, što i jesam, na kratko bilo je bolje, ali sada opet isto rane su još uvek otvorene. Ptica je inače vesela, normalno jede, pije. Imate li neki savet kako da mu pomognem. Pozdrav, Тamara О: Ranica koju opisujete može biti posledica češanja usled svraba, ubodne rane ili druge mehaničke povrede. Krvarenja nastaju prekidom kontinuiteta krvnog suda i u odnosu na vrstu krvnog suda dele se na arterijska, venska, kapilarna i mešovita. U odnosu na način prekida krvnog suda dele se na krvarenja nastala kidanjem krvnog suda, razjedanjem krvnog suda i dijapedezis krvarenja nastala oštećenjem endotela krvnog suda. Po vremenu nastanka dele se na akutna i hronična krvarenja. Manja krvarenja se spontano zaustavljaju dejstvom faktora koagulacije i formiranjem tromba, a veća krvarenja mogu ugroziti život životinje ako se ne reaguje na vreme. U koži i potkožju se mogu pojaviti krvarenja kao posledica dejstva sile na tkivo, jačeg ili slabijeg intenziteta. Određene zarazne bolesti i patološka stanja mogu dovesti do povećane propustljivosti krvnih sudova i do pojave krvarenja u organima i koži. Rane (vulnera) - predstavljaju prekid kontinuiteta kože sa pojavom jačeg ili slabijeg krvarenja. Dele se na razderotine, posekotine, ogrebotine, ustrelne, prostrelne rane, ujedne rane, ubodne rane itd. Povrede bez prekida kontinuiteta tkiva su podlivi, hematomi, tačkasta, prugasta krvarenja u koži (petehije i vibices). Ukoliko je svrab uzrok povređivanja potrebno je ukloniti uzrok svraba. Ukoliko su uzrok svraba ektoparaziti potrebno ih je sanirati. U tu svrhu možete koristiti sprej Avisan. Ranu možete isprati fiziološkim rastvorom i namazati kremu koja poboljšava granulaciju i zarastanje rana Vet Gold. Pomenuti preparati nalaze se u ponudi Pet Centra. Takođe raicu možete mazati i cinkovom vitaminskom mašću kako bi se što pre zasušila. Poželjno je dodati mineralno-vitaminske preparate u vodu za piće. Povređenoj ptici bi trebalo osigurati sveže jabuke ili šargarepu, sipinu kost i grit, koji će pomoći u ozdravljenju, a ujedno će biti zanimacija koja će ptici zaokupiti pažnju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo tigricu skoro pet godina. U poslednjih sedam dana uglavnom drži sklopljene kapke. Utisak je da više i ne vidi. Po kavezu se kreće na dodir, kljunom ispituje šta je okolo nje pa se tek onda kreće. Bili smo na veterinarskom, dobili antibiotik i kapi, Chloramphenicol. Stvari se ne menjaju, novo je da sada većinu vremena provede u uglu kaveza. Imate li ideju o čemu se radi i kako možemo pomoći. Veliko hvala. Damir O: Simptomi koje ste naveli ukazuju na to da se radi o poremećaju opšteg stanja, ali s obzirom da se radi o opštim simptomima, ovim putem nije moguće znati o kojem se tačno oboljenju radi. Dijagnostika postojeće bolesti kod životinja podrazumeva čitav niz analiza i dijagnostičkih metoda koje pomažu veterinaru da dođe do zaključka o kojem se oboljenju radi. Važno je razumeti da rezultati ni jedne samostalne analize ne znače i definitivnu dijagnozu već se smatraju samo smernicama koje ukazuju na mogućnost nekog od brojnih patoloških stanja. Osnov svake dijagnoze predstavlja klinički pregled životinje koji može uraditi samo veterinar kliničar, koji se baš zbog toga smatra superiornim u donošenju dijagnoze. Međutim nekada ni nakon kliničkog pregleda nije moguće sa sigurnošću reći o čemu se radi i tada se pribegava simptomatskom lečenju, što je vaš veterinar i uradio. Pratite njegove savete kada je u pitanju dužina aplikovanja antibiotika. Osim toga tigrici kroz vodu možete davati i vitaminske preparate za jačanje opšte otpornosti organizma. Takođe, ukoliko ste u mogućnosti, možete malo podići temperaturu spoljašnje sredine, tako što ćete pored kaveze staviti neki izvor toplote. Najbolje je da to bude sijalica (lampa) postavljena pored ugla kaveza u kojem ona najčešće boravi. Takođe joj omogućite stalno dostupnu kvalitetnu hranu i povremeno sveže voće i povrće. Za vreme davanja terapije i tokom perioda oporavka nemojte je puštati van kaveza, kako ne bi trošila energiju na dodatne aktivnosti.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molim Vas da mi objasnite da li tigrice pošto su se parile u mom prisustvu ponavljaju parenje više puta dok ženka ne položo i zadnje jaje? Hvala na odgovoru. S pozdravom Borislav!O: Tigrice vrlo brzo sazrevaju već sa 5-6 meseci, a parenje se preporučuje tek sa 12 meseci. Za uspešno parenje ptica potreban je prijateljski odnos među njima. Naime, iako se uočava međusobno hranjenje i udvaranje, tigrice su izbirljive u pogledu partnera pa čak i kada se uočava da mužjak stavlja nogu ili noge na leđa tigrice ne dolazi uvek i do parenja. Za uspešno parenje i razmnožavanje papagaja tigrica, bilo u kavezima ili volijerama, potrebno je da prostorija ima dovoljno dnevne svetlosti i priblizno konstantnu temperaturu između 18 i 22°C. Ishrana mora biti pojačana, raznovrsnija i da u sebi sadrži više minerala i kalcijuma zbog ljuske jajeta. Prvi znak da su mužjak i ženka prihvatili jedno drugo je da u toku dana po nekoliko puta ulaze u gnezdo. Od tada, za oko 5 - 6 dana može se očekivati prvo jaje. Bitno je da ne zavirujete u gnezdo svaki čas da ženka ne bi napustila jaja. Tigrice nose jaja svaki drugi dan, a ženka obično snese 6 - 8 jaja u jednom leglu. Kada snese jaja, ženka strpljivo čuči, jer kada bi legla na njih polomila bi ih. U ovom delu razmnožavanja mužjak nije od velike koristi, jer on samo povremeno i kratko čuči na jajima. Međutim, kada se mladi izlegu, mužjak donosi hranu ženki, kako bi ona uvek imala punu gušu i mogla da hrani mlade. S obzirom na to da ženka u proseku snese 8 jaja, prvo pile će imati 16 dana kada se izvali poslednje jaje, ali posle 30 do 45 dana, kada napuste gnezdo, svi ptići će izgledati kao da su se izveli istog dana. Objašnjenje ove pojave je u tome što je priroda obdarila ženku da tačno zna koju količinu hrane treba kojem piletu da obezbedi. Nepogrešivo počinje od najmlađeg pileta i tako redom dolazi do najstarijeg. Kada i poslednje mlado izađe iz gnezda i počinje da kljuca, tek tada ženka ponovo nosi jaja i ulazi u drugi ciklus. Ako želite da imate jake, zdrave i velike mlade tigrica ne bi trebalo da izvodi više od dva legla godišnje.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moje ime je David, zanima me da li bih smeo da u kavez visine 170 cm dužine 145 cm i širine 145 cm smem sa moje dve zdrave i jake nimfe da stavim jednog dijamant golubića-mužijaka sa Noom-ženkicom koju imam već 2-e godine koja je ekstremno umiljata i privržena i Frenkijem-mužijakom koji je pomalo plašljiv i povučen ali nije uopšte agresivan?Hvala unapred. О: Po pravilu se različite vrste ptica ne mešaju, pogotovo ako su navikle na samostalan život. Ono što može biti problem je agresija. Uglavnom su papagaji agresivni. Ukoliko ipak odlučite da ih držite zajedno, onda bih Vam savetovala da neko vreme držite ptice kavez do kaveza, kako bi se navikle jedna na drugu. Ukoliko nakon 2-3 nedelje vidite da je interesovanje pozitivno i da ne zauzimaju odbrambeni stav, možete pokušati da spojite ptice na neko vreme, a sve vreme moraju biti pod nadzorom. Veliki problem može nastati oko ishrane, tako da bih vam savetovala da im hranilice budu na dva dela kaveza, kako se ne bi sretali za vreme hranjenja kada ptice znaju da budu agresivne. Ukoliko primetite agresiju odmah ih razdvojite jer povrede koje mogu jedna drugoj naneti , mogu biti letalne. 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Prilikom kontrole krvi, pronašli su mi neke parazite u krvi, gde su me među ostalog, pitali i da li imam životinje u kući. Kada sam odgovorio da imam dva papagaja, sledeće pitanje je bilo da li im dajem nešto protiv parazita? Rekao sam da ništa nisam davao. Zato Vas molim, sa stručne tačke gledišta, šta bih trebao dati papagajima za te ``protozoe``, ili ti već, parazite. Hvala. Аca О: Nažalost, zbog veoma nejasnih informacija koje ste nam poslali ne mogu precizno da Vam odgovorim na pitanje. O bolestima koje mogu da se prenesu sa papagaja na ljude možete pročitati u prethodnom odgovoru koleginice Ane Jovanović, dr. vet. med., u tektu pod naslovom "Prenosive bolsti sa ptice na čoveka". Protozoe koje su veoma česte kod ptica su kokcidije. One su veoma česte kod mladih ptica i ptica koje se drže u grupi (kod odgajivača, u zoološkim vrtovima...). Ova parazitoza može da bude prisutna i bez simptoma. Kokcidioza je najčešće akutna parazitska protozoarna bolest koju izaziva protozoa iz roda Eimeria ili Isospora. Infekcija nastaje unošenjem infektivnih oocista. Razvoj parazita je u enterocitima, te dolazi do njihove destrukcije i do otežanog varenja uz pojavu proliva, koji u nekim slučajevima može biti krvav, može doći do dehidracije i grčeva. O kokcidiozi smo pisali u tekstu naslovljenom kao Prolim kod ptica i parazitske bolesti/Kokcidioza. Kod ptica postoje i druge parazitske bolesti, koje takođe mogu dovesti do pojave proliva (Đardijaza, Kriptosporidioza, Nematode i Cestode). O crevnim parazitima je pisala Aleksandra Todosijević u pitanju Crevni paraziti golubova/ptica. Parazitološkom pretragom izmeta kod veterinara možete dobiti siguran odgovor da li Vaš papagaj ima problema sa gastrointestinalnim parazitima, nakon toga će veterinar odrediti terapiju ako je neophodna.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Skoro sam dobio kanarinca i nešto mi je privuklo pažnju.On zna da peva i obično peva ujutru, ali kada peva i vidi nekog on prestane i ispušta kao i obično neke krike, kao da ga je sramota. Moje pitanje je da li će se to popraviti i da li će da peva i kada vidi nekog? Unapred hvala, Milan O: Svaki kanarinac je pevač, ali nije svaki kanarinac vrhunski pevač. Imajte strpljenja kada je u pitanju Vaš kanarinac i njegova pesma, u prvom redu zbog činjenice da je još uvek pod stresom zbog promene okoline. Period prilagođavanja na novo okruženje može trajati od 2 - 4 nedelje pa i duže, u zavisnosti od same jedinke. Kanarinac svoju pesmu proizvodi puštajući da mu vazduh struji preko glasnica. Kanarinac koji nije treniran može da ima zamor glasnica i zbog toga prekida pesmu i ne završava je na način koji je ugodan našem uhu. Proverite da li su ispunjeni svi uslovi smeštaja i ishrane, jer ponekad greška u držanju i nezi ptice mogu da utiču na opšte stanje, pa između ostalog i na pesmu kanarinaca. Prostorija u kojoj se drži kanarinac mora da bude svetla, bez promaje, sa dovoljno vazduha i normalne temperature. Kavezi za kanarince mogu biti različitog oblika i od različitog materijala. Oni mogu da budu izrađeni od metala, drveta i plastike. Kavez za jednog kanarinca pevača mora biti najmanje sledećih dimenzija: 20 x 35 x 25 cm. Pojedinačni kavezi se drže uvek na jednom mestu u prostoriji, najbolje je u visini očiju. Kavez mora da ima dovoljan broj prečkica, posuda za hranu i vodu. Dno kaveza treba da je pokretno, radi lakšeg održavanja i čišćenja i obavezno se posle svakog čišćenja posipa peskom. U kavez se postepeno stavlja i kupatilo jer kanarinci vole da se kupaju. Prekidanje pesme koju pominjete je prirodna pojava i uglavnom je vezana za nesigurnost koju kanarinac još uvek oseća u relativno novom okruženju. Kako se proces prilagođavanja bude primakao kraju, tako će se i Vaš kanarinac više opustiti i pevati i u Vašem prisustvu. Možete pokušati da ga opustite tako što ćete mu često puštati pesmu slavuja. Oni slušanjem te pesme počnu da je oponašaju što je vrlo prijatno za ljudsko uho.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam tigricu 2-3 godine i do sad nisam imao prilike da primetim ova ponašanja (o mužjaku se radi). Naime, pre desetak dana sam primetio da je isčupao sebi puno perja, da je agresivan i da je očupao dobar deo grudi i predeo ispod krila. Toliko se grizla da ja čak na tim mestima i vidljiva koža. Kad sam to primetio tog dana sam je odveo kod veterinara i zatražio pomoć. Kod veterirana su mu stavili kragnicu kako ne bi mogao da se grize i dali mi dva leka da mu dajem. Što se tiče lekova, davao sam koliko sam mogao, pošto papagaj nije dobrovoljno hteo da popije, pa sam ga primoravao, tako da nisam ni siguran koliko je leka ovih dana popio. Uglavnom, nakon 7 dana sam mu skinuo kragnicu u nadi da neće imati više potrebu da se gricka, ali on je nastavio.  Pa Vas molim za dodatan savet, kako bih mogao da mu pomognem. Čitajući po internetu vidim da je ishrana veoma bitna, a moj papagaj jede samo semenke i zrnevlje iz prodavnice i mrvice hleba, jer ostalo obično odbija. Zanima me dal postoji mogućnost da je to uzrokovalo ovaj problem? Međutim javio se još jedan problem nakon skidanja kragnice, pustio sam ga iz kaveza i nije mogao da leti kao što je to obično radio (ranije je dan provodio sa nama pušten u stanu), ovih dana koliko sam primetio ne može da poleti na visinu iznad 30-ak centimetara.  Mislim da je veoma moguće da je ispovređivao krila prilikom navikavanja na kragnu tokom ovih dana, pošto se izudarao u kavezu. Pa me zanima da li prilikom toga je moglo da dođe do povrede krila ili ipak iza toga leži neka druga moguća pozadina? Hvala Vam unapred,  Srdačan pozdrav, SvetislavО: Sposobnost letenja kod ptica zavisi od mnogo faktora, pre svega od zdravstvenog stanja, operjalosti, kondicije, uhranjenosti, starosti itd. Ukoliko Vaša ptica nije letela duže vreme moguće da je došlo do atrofije mišića. Proces je reverzibilan i čim ptica ponovo bude u kondiciji moći ce da leti kao i pre. U koliko je sa krila skinuto konturno perje ptica će teže poletati i sletati, a imaće problema i sa održavanjem visine. Bolesne ili povređene ptice takođe ne lete. Moguće je da je došlo do mehaničkog povređivanja krila prilikom navikavanja na kragnu. Savetujem Vam da obavezno odvedete pticu na kontrolni pregled da bi veterinar koji je pripisao terapiju mogao da proceni zdravstveno stanje Vaše tigrice i eventualno predloži nastavak terapije i korekciju ishrane. Savetovala bih Vam takođe da pticu neko vreme ne puštate iz kaveza kako bi se oporavila i bila sposobna za let. Uz redovnu hranu dodajte vitaminsko-aminokiselinske preparate koji povećavaju opštu otpornost i utiču na bolje operjavanje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Tigrica se čudno ponaša: obično predveče trese jako glavom levo desno pritom izbacuje bezbojnu tečnost koja ima neki miris, leti po kući kao da traži od nečega spas ili pomoć, Žika O: Nažalost, dali ste nam premalo informacija da bi mogli tačno da Vam odgovorimo na pitanje. Ako tečnost ptičica izbacuje iz nosa verovatno se radi o respratornoj infekciji. Bitne informacije koje znače veterinaru prilikom donošenja dijagnoze su i to kako ptičica jede, da li ima apetit, da li ima proliv, da li je apatična, nakostrešena, da li kunja... Respiratorne infekcije mogu biti uzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama ili plesnima. Simptomi su još i nakostrešenost, somnolencija – postapnost, promuklost, otvaranje usta, gušenje itd. Takođe, prema opisanom, može se raditi i o upali pluća, hroničnoj astmi, upali bronhija, dušnika ili grla.  Klinički simptomi kod svih ovih bolesti su slični: otežano disanje uz šumove, iscedak iz nosa, povišena temperatura, nakostrešenost perja, kijanje, osim kod hronične astme gde se javlja samo otežano disanje, bez znakova bolesti. Svi navedeni simptomi nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze pošto mogu odgovarati čitavom nizu različitih oboljenja. Zato je klinički pregled životinje od presudnog značaja kao i uzimanje brisa uz pomoć koga se može detektovati uzročnik, što ima za cilj adekvatnu terapiju. Ukoliko se radi o respiratornoj infekciji terapija se svodi na davanju antibiotika i vitamina per os, zatim držanje ptice u toploj prostoriji gde je temperatura 30°C, bez promaje i obavezno joj davati toplu vodu za piće u koju je potrebno dodavati multivitaminske dodatke. Ako je uzročnik virus antibiotici se daju da bi sprečili nastanak sekundarnih bakterijskih infekcija koje su veoma česte. Dodatne informacije o respiratornoj infekciji kod tigrice pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom „Respiratorna infekcija kod tigrice“. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molio bih Vas da mi što je pre moguće odgovorite. Pitao sam se da li uopšte postoje standardi za kumrije. Ako postoje i ako znate napišite mi ih, jer ih na internetu nema. Unapred hvala, Marko. O: Nubijska grlica (Streptopelia risoria), ili kumrija, potiče iz središnje Afrike, a odatle je dalje prenošena u Evropu. U našim krajevima kumrija se pojavila za vreme turske vladavine, kada je i donet, zbog čega je i danas "turski golub", ili "turska kumrija". Uzgajaju se u zatočeništvu i jako je obožavana od odgajivača upravo zbog njene pitomosti. Kumrija je obično bele boje, a na zadnjoj strani vrata ima crno perje u obliku kragne. Usled dužeg perioda uzgoja u zatočeništvu došlo je do razvoja ovih ptica u najrazličitijim bojama, pa ih možemo naći u čisto beloj boji, žutoj, crvenoj, smeđoj, plavoj, itd. Dugačke su 30–ak cm, noge su im crvene boje. Kumrije se uzgajaju isključivo u zatvorenom prostoru, jer su izuzetno osetljive na hladnoću. Ne preporučuje se uzgajanje u jatu, pogotovo ne u malom prostoru, a razlog za to su pre svega mužjaci koji su temperamentni i mogu biti agresivni. Ovim pticama odgovara kavez veličine 70x50x50 cm. Za razmnožavanje ovih ptica potrebno je da u kavez postavite jedno ili dva gnezda u gornji deo kaveza, i treba da im je dostupno seno od kojeg će napraviti gnezdo. Nubijska grlica može se uzgajati tokom cele godine. U proseku snese jedno ili dva jaja i nakon 16 dana se izlegu ptići. Roditelji su brižni prema mladima, a iz gnezda izlaze već nakon dve nedelje dana i počinju sami da se hrane. Na jajima leže i mužjak i ženka. Hrane se semenkama, ponajviše usitnjenim kukuruzom, sunockretom, prosom, pšenica, konoplja itd. Za vreme mitarenja, tokom zime i prilikom premeštanja ptica sa jednog mesta na drugo treba im dati vitamine. Kumrijama je potrebna voda za piće, ali i za kupanje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li mi reći nešto više o papagaju fišer? Razmišljam da nabavim ovu pticu, ali ne znam ništa o njoj, pa ako možete da mi kažete.... Pozdrav, Helena O: Fišer pripada porodici Agapornisa i poznati su i kao ljubavni papagaji koje potiču iz Afrike (područje Kenije, Ruande, Burundije). Veličine su oko 15 cm i spadaju u kratkorepe papagaje. Koloristički su jedinstvene, a prepoznatljiv i dominantan je izraženi, jaki crveni kljun. Osnovne boje fišera su telo u zelenoj boji, vrat i glava su narančasto - crveni, grudni deo je narančasto – žute boje, dok su mu krila plavo - zelene boje. Ukrštavanjem ove vrste su dobijene su genetske mutacije pa postoje i fišeri drugih boja (žuti, plavi, beli...). Hrane se gotovom mešavinom za srednje papagaje, i voda treba da im bude stalno dostupna. Poželjno ih je uzimati u paru, vrlo su veseli, zanimljivi i druželjubivi. Za fišere se može reći da su vrlo umiljate, ali se plaše naglih pokreta, glasnih zvukova ili novih predmeta. U početku treba pripaziti da se ne plaše previše čime se usporava njihovo pripitomljavanje. Uopšteno ne vole da se diraju rukama. Fišeri nisu naročite pričalice po prirodi, tako da je neizvesno da li bi mogli progovoriti. Uglavnom je ženka ta koja je spremnija da nauči da govori. "Glas" im je kreštavo-piskutav i grub te je često teško njihov govor teško razumljiv. Uz dovoljno upornosti, fišere je moguće naučiti zviždati određene melodije. Pripitomljavanje fišera da se penje po Vašem prstu (što baš ne vole) ili da Vam slete na rame (ovo preferiraju) može potrajati godinama. Ovo su ptice s karakterom i potrebno je dosta vremena da se pojedini vlasnici naviknu na tu činjenicu. Parenje kod fišera započinje u prirodi od januara pa sve do jula meseca, a dok je u zatočeništvu najčešće od meseca maja pa do jula. Ženke su obično tokom parenja teritorijalne i vole da grizu.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kupio sam tigricu, ispostavilo se da je ženka, pre tačno mesec dana u vašem Pet centru. Tigricu hranim hranom koju sam kupio kod vas i koja u sebi pored semenki ima i sušenog voća. Takođe kupio sam joj i poslastice, sipinu kost i neke vitamine koje mešam sa hranom i koju tigirca konzumira. Ono što me plaši je to što sam na internetu čitao da tigrice vole gotovo svo sveže voće i povrće. Ja sam joj nudio jabuke, kruške, banane, šargarepe...kako u hranilici tako i što sam joj voće i povrće zaglavio između rešetaka ali ona nije želela ni jednom ni da proba ništa od toga. Da li je to problem za zdravlje tigrice i na koji način da je nateram da jede navedeno voće i povrće? Unapred hvala na odgovoru. Pozdrav, Marko O: Navedeni problem koji imate sa ishranom tigrice prisutan je kod mnogih vlasnika ptica, kao i u zoološkim vrtovima i rezervatima. Voće i povrće nudi se pticama tokom jutarnjih sati, i to što veći izbor to bolje, jer prepuštamo ptici da sama izabere, pa su šanse da ona pojede neku voćku veće. Voće se secka na manje komadiće, može se iscediti i pomešati sa suvom hranom i semenjem koje dajete svakodnevno tigrici. Kako bi ptici voće učini zanimljivijim, komadiće voća ređate na držače koji moraju biti od drveta, s izbočinama na kojima izlažemo sveže voće.Ovako ponuđena hrana ne sme biti dugo u kavezu, već se mora ukloniti nakon sat vremena, jer sveža hrana brzo truli i sklona je kvarenju.Ponuda sveže hrana je raznolika: od šljiva, jabuka, pomorandže, grejpfruta, papaje, breskve, paradajza... Preporučuje se da se uklone kožica sa voća, kao i njihove koštice.O izboru voća i povrća za ptica pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u sledećim tekstovima: „Tigrica – saveti u vez ishrane“ i „Ishrana tigrica“.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Sinoć mi je uginuo ljubimac, patak, od 9 meseci. Po svim simptomima slaze se sa botulizmom. Imam još 3 patke, koje nemaju nikakvih znakova, pa me zanima da li je to možda od glista koje je pojeo pre 3 dana. Sve patke piju i jedu isto ali samo je on uginuo. Takođe me zanima da li sam mogla nešto da uradim da preživi (ako se slučajno simptomi pojave kod drugih pataka)? SvetlanaО: Jako nam je žao zbog uginuća Vašeg ljubimca.Botulizam je intoksikacija hranom koja je kontaminirana neurotoksinima bakterije Clostridium botulinum. Obolenje je opisano kod divljih ptica, barskih ptica, domaćih plovuša i živine pri čemu preovlađuju simptomi pareze i paralize. Uzročnik bolesti je bakterija Clostridium botulinum koja proizvodi neurotoksine. To je anaerobna bakterija veoma raširena u prirodi. Rizična je ona hrana koja pruža povoljne uslove za rast i razmnožavanje bakterija, a dostupna je za ptice i živinu. Ptice i živina su osetljive na otrove tipa A i C koji se stvaraju na temperaturi od 22 do 37°C, a ne uništavaju ga želudačna kiselina, fermenti za varenje, kao ni sunčevo svetlo. Bolest se najčešće javlja kod domaćih i divljih plovuša koje žive na ribnjacima i okolnim kanalima i barama. Ptice se najčešće zaraze uginulom ribom, ređe ribom ili mesom iz konzervi, leševima životinja, loše uskladištenim ribljim brašnom i otrovima zaraženih larvi nekih insekata. Inkubacija traje nekoliko sati do 2 dana. Simptomi bolesti se ispoljavaju paralizom mišića glave, glave vrata i ekstremiteta. Ptice ne jedu, leže, tako što donji deo tela polože na tlo ili padnu na stranu, vrat je ispružen napred ili savijen u stranu ili prema leđima. Kod nekih su krila opuštena, oči zatvorene, membrana niktitans prolabira napolje, izražen proliv i na kraju nastaje uginuće za nekoliko sati do 2 dana. Patoanatomski nalaz je najčešće hemoragični enteritis sa hiperemijom mozga. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, izdvajanja uzročnika i dokazom otrova u biološkom ogledu na belim miševima ili morskom prasetu. Savetujem Vam da promenite uslove držanja i hranu kako bi zaštitili ostale patke. Osim gotove peletirane hrane koja je njihova osnovna hrana, hrane se povrćem, biljkama, puževima, crvima i ostalim manjim insektima. Naseckana, tvrdo kuvana jaja, zeleno povrće, naseckana šargarepa, paradajz, sveži sir, mogu poslužiti kao poslastice. Nikako nemojte davati hleb, dvopek, orašaste plodove i semenke, masnu, slanu ili slatku hranu, kao i čokoladu.Kada govorimo o higijeni, preporuka je da dvaput dnevno čistite posudu za vodu jer patke dosta prljaju vodu i prilikom pijenja, a i kupanja. Kako biste doznali koji je zdravstveni problem zaista doveo do uginuća Vašeg ljubimca savetujem Vas da ga odvedete kod veterinara na obdukciju, gde će veterinar neposrednim uvidom i raznim metodama pregleda zaklučiti o kojem se oboljenju radi. Možete se obratiti stručnjacima Veterinarskog fakulteta u Beogradu, katedra za bolesti živine, koji će preduzeti mere prevencije u eventualnom sprečavanju ovoljevanja drugih pataka, i eventualno obaviti obdukciju uginule životinje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imama problem sa nimfom, imala je kao neku izraslinu na nogi, podsećala je na krastu, crne boje, sa donje strane, pa joj je to otpalo, al joj je ostao mali crni kružić, vidi se da ga noga boli i ne oslanja se na nju. Da li možete da mi preporučite neki lek koji bi mogla da joj dam? Hvala, Jelena О: Samo na osnovu podataka koje ste nam poslali ne mogu zaključiti tačno o čemu se radi. Naime, potrebna je detaljna anamneza kako bi sa sigurnošću mogla da odredim da li je kod Vaše nimfe došlo do povrede noge ili se ipak radi o nekoj upali bakterijske ili gljivične prirode.Prilikom opisa bitno je napomenuti da li se izraslina nalazi sa donje strane kandže, kao i veličina izrasline, koliko je brzo rasla, da li je u pitanju krasta ili kompaktno tkivo... Naime, nimfa prenosi svoje izmet s poda na prečke, gde se one osuše, a prečke postanu hrapave i oštre. Zbog toga im je potrebno češće očistiti noge jer se ispod prljavštine stvaraju upale i otoci. Potrebno je u kavez postaviti četvorougaonu prečku širine 1,5 do 2 cm, kojima su gornji uglovi izglađeni, a prečke je potrebno stalno čistiti.Od prljavštine hrapavih prečaka stvaraju se čvorovi, slični ljudskim kurjim očima, koje je potrebno omekšati maslinovim uljem i ukloniti šiljastim drvcem (npr. čačkalicama).Kako bi se sprečio nastanak ovakvih krasta, nimfi je potrebno češće oprati nožice čistom mlakom vodom u koju kapnemo nekoliko kapljica joda. Uvek treba da pazimo da se nimfa ne prehladi pri kupanju.Nimfama često raste na nogama nova koža pre nego što se stara oljušti. To uzrokuje jake bolove tokom kretanja. Na zglobovima se opažaju otoci i upale pa ptica sedi mirno, žalostno i ne peva. U tom slučaju potrebno je da premažemo ptici stare žuljeve maslinovim uljem kako bi omekšale, a nakon 10-ak sati oprezno ih uklonimo, što ne može bez boli. Nimfa nakon toga ne može da stoji na nežnoj kožici svojih kandži, pa je potrebno da je stavimo u kavez iz koje sklanjamo prečke i pesak, a na pod u kavez stavimo debeli sloj upijača. Nožice mu možemo povremeno mazati rastvorom alauna u vodi, a potom, kada se osuše, premažemo s malo glicerina. Ponavljamo nekoliko dana.Nožice treba redovno oprati mlakom, sapunastom vodom.Takođe može biti u pitanju i povreda, ukoliko je ptičica zaglavila negde nogu.O povredi noge kod ptice možete pročitati u tekstu pod naslovom Povreda noge.Izrasline koje se najčešće javljaju su tumori, apscesi i hematomi. Tumori ili neoplazije su izrasline koje nastaju kao rezultat izmenjenih ćelija, koje imaju tendenciju nepravilnog i progresivnog rasta. Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlika između njih je u agresivnosti rasta i u tome što maligni stvaraju metastaze i infiltriraju u okolno tkivo. Tumori se mogu pojaviti na različitim tkivima pa se nazivaju prema vrsti tkiva od kojeg su građeni.Kada su ovakvi problemi u pitanju ne postoje komercijalni lekovi koje bi mogli da preporučimo, a koji bi pomogli ovoj ptičici. Neophodna je poseta veterinaru da bi se ustanovilo o čemu se tačno radi. Kako biste tačno znali o čemu se radi kod Vaše nimfe savetujem Vas da posetite veterinara.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam žensku nimfu koja je nije puno stara. Jutros je izašla iz kaveza i bila sasvim normalna igrala se letjela itd. Kasnije se skupila u jedan ćošak i nakostriještila i nije se pomakla odatle. Poslije je ušla u kavez i isto to radila, ali jede normalno i malo više pije vode. Da li je to znak neke bolesti ili je spremna za parenje, pošto je sada proljeće. Ako možete odgovoriti što prije hitno je. Hvalа, SelmaО: Zdrava nimfa je živahna, umereno jede, pije, perje joj je uredno i polegnuto (osim nakon kupanja ili uređivanja kada se ptica nakostreši upravo da bi prosušila i rasporedila perje). Kod nimfi se, kao i kod ostalih ptica, veliki broj bolesti ispoljava istim ili vrlo sličnim simptomima. Oni mogu biti slabije ili jače izraženi, a vlasnici po pravilu vrlo rano opažaju odstupanja od normalnog ponašanja i izgleda ptica. Bolesne ptice manje jedu ili prestaju da uzimaju hranu (ponekad se kao simptom javlja prejedanje), povraćaju sadržaj iz voljke, stolica je promenjene boje i konzistencije (proliv, zatvor), javljaju se tegobe od strane disajnog sistema (kijanje, kašljanje, iscedak iz nosnih otvora, otežano disanje, promenjeno oglašavanje). Znak poremećenog zdravlja je i promena u boji, količini, i brzini rasta perja (produženo ili izostalo mitarenje). Bolesne ptice imaju nakostrešeno perje, poluzatvorene ili zatvorene oči, prestaju da se oglašavaju, a glavu zavlače pod krila ili je drže zabačenu u nefiziološkom položaju. Iscrpljene jedinke čuče na dnu kaveza, ne pokazuju strah i daju da se drže u ruke bez imalo otpora.Takođe, ukoliko Vaša nimfa još uvek ima paperje može se raditi o fiziološkom stanju, pa je iz tog razloga perje narogušeno, te će ga postepeno u potpunosti izgubiti. Svakako vodite računa da nimfa nije na promaji ili na direktnom suncu, jer i u tom slučaju zna da naroguši perje. Savetujem Vam da u ishranu Vaše nimfe uvedite vitaminski preparat pod nazivom Omni-Vit i Anima Strath, koje možete naći u našoj ponudi.S obzirom da je nakostrešenost opšti simptom, i da je uglavnom početni simptom kod svakog oboljenja, ne mogu Vam reći da li je kod Vaše nimfe nastupilo neko oboljenje, te Vas savetujem da propratite zdravstveno stanje ptice u narednim danima i da se, ukoliko se javi još neki simptom oboljenja, obratite veterinaru. Svakako bi uvođenje multivitamiskih preparata u ishrani ptice treba da dovede do poboljšanja otpornosti organizma i eventualnog zaustavljanja potencijalnog oboljenja.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka nimfe starog oko 2 god, nisam sigurna tačno i u poslednje vreme je mnogo počeo da se češe po leđima i ispod krila. Veterinar nam je rekao da misli da je alergičan na suncokret, izbacili smo mu to iz ishrane ali ništa se nije promenilo. Kupili smo mu sprej i prašak - Avissan i Intox ali mu nisu pomogli, i dalje se mnogo češe. Moje neko mišljenje, posmatrajući ga, je da je alergičan na neke vitamine u hrani, ali me zbunjuje to što mu nismo menjali hranu drastično i samo je odjednom počeo da se češe. Da li možda znate šta je u pitanju i šta da uradim da mu pomogne? Hvala vam u svakom slučaju. Srdačan pozdrav, Milica Anđelkovic O: Svrab i češanje su posledica nadražaja koji stimulišu receptore u koži. Kada su ti nadražaji jaki, onda je i intenzitet svraba veliki i ptica se intenzivno i često češe, dok slabiji nadražaji izazivaju svrab slabijeg intenziteta i tada se  životinja retko češe. Moguće je da Vaša ptica upravo prolazi fazu mitarenja, tj. izmjenu starog perja novim. Rast novog pera može izazivati svrab. Ukoliko se zaista radi o mitarenju, možete joj pomoći dodavanjem vitamina i minerala u hranu ili vodu za piće. Takođe, pri smirivanju svraba pomaže i kupanje (uvek kupajte papagaja u toploj vodi). Fiziološki procesi koji se odigravaju na koži, izazivaju tolerantan nivo svraba. Ptica se počeše nekoliko puta dnevno i vlasnici to i ne primete. Međutim, kada postoje neki patološki procesi na koži, koji su uzrokovani infekcijom, postojanjem parazita, alergijskim promenama, ekcemom, onda svrab može biti velikog intenziteta i izazvati zabrinutost kod vlasnika. Promene na koži ne moraju biti praćene promenom opšteg stanja, naročito u početku procesa, dok neke promene nikada ne izazovu veće probleme sem lokalnih, na koži. Od propratnih simptoma može se primetiti neveselost, slabiji apetit, pospanost itd. Za rešavanje problema ektoparazitske prirode koristi se sprej Avisan, koji se nanosi direktno na kožu, a može se koristiti i za kavez i okolinu kaveza. Pre upotrebe potrebno je da se kavez mehanički očisti od sadržaja i nečistoće, a posle primene preparata, da se opere mlakom vodom. Kao zaštitu od ektoparazita, u ponudi Pet Centra možete naći i Verminex kapi koje su na bazi biljnih ulja, bez dodataka hemijskih supstanci. Koriste se tako što se po koži rasporedi nekoliko kapi. Dijagnoza se obično postavlja pregledom ptice, kada se uočavaju crvenkasta mesta uboda ili se može napraviti ekpseriment sa belom tkaninom, koju vlasnik preko noći stavi u kavez i, ukoliko je ptica invadirana, ujutro će se na tkanini naći mnoštvo crvenkastih tačkica. Osim navedenih uzroka, treba spomenuti i one koji se nešto ređe javljaju, poput kožnih alergija, stresa, sindroma bolesti kljuna i perja (virusno oboljenje), pernih cista i sl. Ova oboljenja možete eliminisati kao moguća tek pažljivom obrađenom analizom zdravlja ptice, koju radite u dogovoru sa Vašim veterinarom. Kao potpornu terapiju, bez obzira na uzrok koji je doveo do svraba, možete koristiti vitaminske dodatke: Aminovitamin i Omni - vit kapi koji mogu poboljšati opštu otpornost. Pored ovih preparata u ponudi Pet centra možete naći i gotovu hranu namenjenu nimfama, kao i dodatke hrani koji mogu biti vitaminizovani. Sigurna sam da bi joj se dopale i neke šarene igračka namenjene papagajima kojim bi se mogla zabaviti, a takođe ih možete naći u našoj ponudi. Za početak pokušajte tigrici pomoći tako što ćete joj dodati vitaminsko-mineralnim dodatak u ishrani. Ukoliko se stanje ptice ne popravi kroz najduže 3-6 dana ili se simptomi ubrzano pogoršaju unutar dan do dva, kako biste dobili tačnu dijagnozu i pravovremenu primerenu terapiju mora da se konsultujete sa Vašim veterinarom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Obraćam vam se sa molbom za savet šta da radimo sa mladom vranom koja je ispala iz gnezda u Novom Sadu. Supruga je vranu donela kući i odnela na balkon. Hranimo je već više od mesec dana, to je bilo krajem aprila. Dobro je napredovala, ali nama se čini da ima problema sa letenjem.Ona je sad već dosta porasla ali leteti ne može. Znate kako već izgleda držati je na balkonu stana na III spratu, mislili smo da će brzo moći da poleti i da se pridruži svojim drugarima ali izgleda da neće biti tako. Pitamo Vas da li je moguće da neće moći leteti / da li se to dešava u ptičjem svetu / ili još treba vremena i strpljenja. A ako se to desi šta je najbolje da uradimo? Mislili smo da je ponudimo nekom Zoo Vrtu ili privatnom ili većem u nekom gradu. Da li oni uzimaju takve ptice. Imate li kakav savet, preporuku ili iskustvo slično ovom. Unapred zahvalni. Pozdrav. Grujići О: Vrana (lat. Corvus corone) je vrsta inteligentnih i bučnih ptica iz reda pevačica, porodice vrana. U Evroaziji je zastupljena sa 6 podvrsta, od kojih dve, crna vrana i siva vrana, žive u Evropi. Ove dve podvrste koje žive u Evropi razlikuju se samo bojom perja. Podvrsta koja pretežno nastanjuje severoistok Evrope ima crno perje sa plavkastim odsjajem (crna vrana), dok podvrsta sa jugozapada ima sivo telo sa crnim krilima, crnim perjem u repu i crnom glavom. Mogu se pojaviti i hibridni oblici ove dve podvrste koji su sposobni za razmnožavanje, a perje im može imati boje oba roditelja. Kljun je kod obe podvrste debeo, spreda savijen prema dole. Pera repa su ravna, a noge isto crne. Iako su prema klasifikaciji različite, vrste vrana se međusobno veoma malo razlikuju. Nekih 40 vrsta ovih ptica naseljava sva područja planete osim Južne Amerike i Antarktika. Najbrojnije su Corvus corone u Evroaziji i Corvus brachyrhynchos na Severnoameričkom kontinentu. Vrane retko menjaju stanište zbog smene godišnjih doba iako je primećeno da na severnoj hemisferi neka jata migriraju pre i posle zime. Generalno gledano one ipak ne spadaju u ptice selice. Ne računajući sezonu parenja kada se parovi osamljuju, vrane se po pravilu kreću u jatima koja mogu brojati i po nekoliko hiljada jedinki. Žive preko deset godina na slobodi i skoro dvostruko duže u zarobljeništvu. Ako se pitate zašto bi neko čuvao ovakvu pticu u kavezu odgovor leži u činjenici da su vrane jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu. Vrane su s jedne strane srodne vugama i čvorcima, a sa druge strane vrlo bliske rajskim pticama. Dobre osobine pevačica, koje su im u krvi i koje mogu da se pojačavaju, razvile su skoro sve i to ravnomerno. Mnoge su postale svaštojedi. Veličinu i snagu tela razvile su preko obične mere pevačica. Sve vrste vrana su slične veličine koja ne prelazi 50 cm od repa do kljuna i karakterističnog sjajnog crnog perja. Neke vrste koje žive i na našim prostorima, kao što je C. c. cornix, imaju i poneko sivkasto pero. Visoke, jake noge osposobljavaju ih za dobre trkače, takođe snabdeveni odličnim organima za letenje, dolaze u red dobrih i najboljih letača. Dugačak, snažan, savijeni kljun, daje im mogućnost da nalaze najrazličitiju hranu, a za napad i odbranu im je dobro oružje. Možda u vezi sa tim mnogostranim načinom traženja hrane stoji odličan razvitak čula mirisa koje je inače kod ptica vrlo slabo. Da bi se organ za miris zaštitio, nozdrve su pokrivene gustim perjanim dlakama. Vrane imaju izvandrednu oštrinu vida i sluha, zahvaljujući kojima je vrlo teško neprijatelju da ih napadne. Instinkti su kod njih u opadanju, ali zato u pogledu sposobnosti za učenje, u skupljanju sopstvenih iskustava i udešavanja postupaka prema tome, svrstavaju se među prva tri mesta među pticama. Samo nisu usavršile sposobnost za pevanje koju su kao pevačice ipak imale. Koliko mogu da se razviju, dokazuje to da mogu naučiti da "govore" isto ili više reči od papagaja i čak da broje do tri ili četiri. Osim u vreme gneždenja, vrane žive u manjim jatima koja se zatim, naročito u sumrak, okupljaju u velika jata ako imaju zajednička stabla na kojima spavaju. U vreme parenja - počevši otprilike od marta, okupljaju u parove koji se odvajaju od jata i zadržavaju se uglavnom u području gneždenja, dok se istovremeno oblikuju jata ptica koje se ne pare, a čine ih, prije svega, mlade ptice. Uglavnom se gnezde po šupljem drveću ili na visokim krošnjama. U aprilu ženka snese 2 do 5 belih jaja, na kojima naizmenicno leže i mužjak i ženka 17 dana. Oko gnezda se podjednako angažuju i mužjak i ženka, ali završnu reč ima ženka, jer ipak ona leži na gnezdu. Mladunci su čučavci, a mogu a leteti nakon 4 do 5 sedmica. Poznate su po svom glasnom javljanju zvukom koji zvuči kao promuklo "kreee". Često nastanjuju šume i poljoprivredno zemljište. Neke jedinke žive u gradskim parkovima, ali i vrtovima i dvorištima. Tipični su Hemerofili (životinje ili biljke koji nalaze prednosti u promeni okruženja kao rezultat ljudskog delovanja i zbog toga slede ljude i kultivisana područja - naselja, gradove). Vrane su svaštojedi, hrane se zrnevljem, bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama. Ljudi ih često ubijaju ili pokušavaju da ih teraju na razne efikasne ili manje efikasne načine kao što su strašila. Vrane su drušvene ptice i kada njihova brojnost na malom prostoru naraste zaista predstavljaju potencijalnu opasnost za žitarice. Sa druge strane, vrane takođe jedu insekte štetočine koji ugrožavaju letinu i više od njih samih. Njeni najveći neprijatelji su lisica, šakal i čovek.Dodatna informacija je da redu Corvidae familije Passeriformes kojoj prppadaju vrane, takođe pripadaju i gavranovi i čavke. Ako naiđete na malu vranu ispalu iz gnezda koja se ne može starati o sebi slobodno odigrajte ulogu staratelja davajući joj raznovrsnu hranu koju bi i inače dobijala od pravih roditelja. Sitni insekti, kuvana jaja, gliste, vitaminski preparati sa kalcijumom mogu se mešati u jednoličnu masu koja se zatim ptićima treba bukvalno staviti prstom u grlo. Kada napune mesec i po dana mladi će već početi sami da se hrane skoro svime čime ih ponudite. Napominjemo Vam da bi jedino ispravno rešenje bilo da ga po odrastanju pustite na slobodu ma koliko Vam bilo teško da se odvojite od ptičice koju ste lično odgajili. Ona će verovatno neko vreme boraviti u kraju u kome stanujete, dolaziće Vam na prozor tražeći hranu ali će se, ako ne ranije, a onda na početku sezone parenja sigurno pridružiti pripadnicima svoje vrste odraslim na slobodi. Smatra se da mlade ptice ostaju u gnezdu do starosti od 6-7 nedelja života. Dakle, do tog vremenskog perioda su u potpunosti zavisni od majke. Nakon tog perioda, one se postupno osamostaljuju i odmah po izlasku iz gnezda sposobne su da uzimaju hranu kao i odrasle jedinke. Iz tog razloga, za početak Vam savetujem da se s ptičicom uputite kod veterinara. Isti će moći utvrditi njegovu/njenu starost te ujedno i pregledati ljubimca. Pregledom će se moći utvrditi da li je uzrok njegovom/njenom padanju i nemogućnosti letenja u nekom od oštećenja lokomotorna sistema (npr. noge, krila,...), nekom od zdravstvenih poremećaja ili je ljubimac još nedovoljno odrastao ili neuhranjen.