Postupak uklanjanja krpelja kod psa

Krpelji sisaju krv zbog toga što im je neophodna za razmnožavanje i transformaciju pa su, stoga, oplođene ženke najveći krvopije. Odrasla ženka se hrani tokom 8 do 12 dana i povećava svoju veličinu i do 100 puta. Nakon što se nasisaju krvi, krpelji se otpuštaju i nastavljaju život na tlu. Najaktivniji su u proleće i jesen, a ako ne nađu domaćina, krpelji miruju na skrovitom mestu i mogu preživeti i do 2 godine bez hranjenja. Krpelji imaju veliku sposobnost preživljavanja, a žrtvu prepoznaju na velikoj udaljenosti i podižu nožice da bi se prihvatili. Krpelji se pričvrste uz životinju pomoću specifičnog usnog aparata i sisaju krv, pritom izlučujući sa slinom i uzročnike raznih opasnih bolesti kao što su piroplazmoza, borelioza, erlihioza i dr., a na mestu uboda, oštećuju kožu i otvaraju vrata za ulaz opasnih bakterija i virusa, a njihove izlučevine izazivaju reakciju praćenu svrabom. Velika invazija na životinji može izazvati i malokrvnost.

Ako niste tretirali psa protiv kožnih parazita, posle svake šetnje pregledajte ga i isčešljajte ga jer krpelji šetaju po psu prvih 24 sata, a onda se hvataju za kožu. U tom slučaju trebalo bi s pincetom (možete je nabaviti u našem Pet centru) zahvatiti vidljivi deo krpelja, okrenuti ga dva puta za 360 stepeni u smeru suprotnom kazaljke na satu i polako povući prema sebi tj. od kučeta. Ukoliko nije uspelo, ponoviti sve to još jednom i bez prethodnog aplikovanja ulja ili alkohola na mesto gde se nalazi krpelj jer jedino tako smo sigurni da ćemo parazita izvući celog i da nije pri tome ispustio u kožu svoju slinu čiji sastav izaziva alergijsku reakciju na mestu uboda ili da eventualno ne zaostane glavica s nogicama.

Tvrda "kvržica" na koži psa je upravo reakcija okolnog tkiva koje nastoji odvojiti i izbaciti strano telo odnosno glavicu ili zaostalu nožicu krpelja. Takođe može doći i do infekcija tog područja stafilokokama i streptokokama. Proverite da li je "kvržica" topla - ako jest,  hitno odvedite psa kod veterinara koji će odrediti adekvatnu terapiju. Međutim nije retkost, i nakon dužeg vremena, zaostajanje ožiljkastog tkiva u vidu "kvržice" na mestu uboda krpelja. Najopasnija bolest koju krpelji prenose psima je piroplazmoza. Uzročnik je krvni parazit Babesia koja parazitira na eritrocitima, razara ih i uzrokuje anemiju. Bolest se u početku manifestuje povišenom temperaturom, neveselošću, otežanim kretanjem, povraćanjem, tamnom mokraćom. 

Ako vodite psa u prirodu preporučuje se da ga tretirate nekim od antiparazitskih preparata u obliku ampula ili spreja. Aktivna materija ovakvih preparata je određeni insekticid/akaricid koji deluje repelentno (odbijajuće) na krpelje ili ih ubija. Nakon što se ovakav preparat nanese na kožu, aktivna materija se raspodeli po celoj koži i zadržava u lojnim žlezdama i dlačnim folikulima, odakle se kontinuirano otpušta tokom mesec dana, štiteći životinju od nove invazije. 

Nakon šetnje, nove krpelje koji još nisu odstranjeni delovanjem preparata možete s psa iščešljati pomoću gustog češlja. Nakon toga psu treba staviti odgovarajuću zaštitu. Ukoliko niste u mogućnosti da to sami uradite, obratite se veterinaru koji će stručno obaviti taj važan posao.

U prodavnicama Pet centra možete pronaći ampule i sprejeve različitih proizvođača koji štite životinju od buva i krpelja, te ao nas posetite dodatne savete pri izboru adekvatnog preprata možete pronaći od naših kolega veterinara.