Dijagnostikovanje i lečenje mikrosporoze

P: Moja mačka ima mikrosporozu, vodila sam je kod veterinara i on je samo potvrdio da je u pitanju ovo gljivično oboljenje, prepisao joj je neku mast, mazala sam je njome ali negde je nestajalo, negde se opet ponavljalo na, kasnije sam je opet mazala, nekom kremom ali na kraju su iste reakcije, nešto prođe na jednom mestu, pojavi se na drugom, ja stvarno ne znam šta da radim, imam osećaj čak da je i gore nego na početku, sve joj više i više opada dlaka, ako imate neki koristan savet, molim vas da mi preporučite neki šampon ili neke lekove protiv mikrosporoze. Stvarno bi mi bilo od koristi, unapred hvala. Milica

O: Tipične lezije na koži rezultat su upalne reakcije na uzročnika - gljivicu. Infekcija zahvata keratinizovane delove tela - dlaku, nokte i površinske slojeve kože. Životinje se zaraze direktnim kontaktom infektivnim sporama gljivica u zatvorenom prostoru ili okolini.

Kontaminirano tlo je najčešći izvor infekcije, a zatim druge životinje inficirane gljivicom. Sve životinje izložene infektivnoj spori neće razviti klinički vidljive simptome, pa predstavljaju potencijalnu opasnost za ostale sisare kao nosioci infekcije.

Mačke, a naročito one dugodlake, imaju opsežnije infekcije od pasa. One mogu biti hronični nosioci gljivice iako ne pokazuju spoljne znakove oboljenja. Svakako morate biti vrlo oprezni kod lečenja životinja kako bi sprečili pojavu mikrosporoze kod Vas i kontaminaciju okoline.

Klinički znakovi oboljenja uključuju: kružno bezdlačno područje, bubuljice ili čvoriće na koži, eritem, hiperpigmentacija, perutanje kože i svrab. Lezije kože obično su uočljive na rep, šape, uši, njušku. Međutim, klinička slika može varirati, pa se prilikom dijagnoze moraju uzeti u obzir i kožna oboljenja druge etiologije.

Dijagnostičkim metodama isključuju se ostale kožne bolesti sa sličnim simptomima, kao što je bakterijska infekcija i infekcija šugarcima. Posebna lampa, zvana Woodova, može poslužiti kao orijentacijska metoda za postavljanje konačne dijagnoze. Nažalost, samo 50% gljivica Microsporum canis fluorescira odlikuje se karekterističnom bojom zelene jabuke. Zbog toga, negativan rezultat ne isključuje mogućnost infekcije sa Microsporum canis. Pouzdaniji način dijagnoze je uzimanje brisa promenjenog dela kože i dlake, koje su izložene gljivicama, i pregledom mikroskopom. Ovakvim načinom isključiće se pozitivni slučajevi koji bi inače bili izazvani kontaminiranim okolišem. Mikroskopski se može dijagnostikovati u 40-70 % slučajeva.

Iako većina zdravih pasa i mačaka spontano ozdravi, ovaj proces može potrajati mesecima. Pogodovni uslovi infekcije su slaba ishrana, loša higijena, loše imunosno stanje, kao i velika aglomeracija životinja. Neke slučajeve potrebno je dugotrajno lečiti. Asimptomatski slučajevi otežavaju lečenje s obzirom da je u tom slučaju otežano odrediti mesto i lečiti kontaminiranu okolinu.

Kako se radi o zaraznoj bolesti bolesna životinja bi trebale da bude izdvojena u karantin do izlečenja. Inficirane životinje bez vidljivih kliničkih znakova trebalo bi lečiti lokalno rastvorom ili šamponom. Veterinar daje najbolju preporuku o načinu i dužini lečenja, i izboru leka, a zavisi od stepena oštećenja kože. Lokalna terapija primenjuje se do negativnog nalaza kulture gljivica. Životinjama čije se stanje kože ne promeni lokalnim lečenjem kroz 2 - 4 nedelje može se dati oralni mikotik kako bi se bolest što pre izečila. Po pravilu, smatra se kako je bolest izlečena nakon terapije od 6-8 nedelja, ali svakako uz negativni nalaz brisa kože. Dlaci je potrebno duže vremena za potpuni oporavak, minimalno dva meseca.

Ukoliko niste zadovoljni stučnošću veterinara koji je pregledao macu savetujemo Vas da potražite drugog veterinara i saslušate i njegovo mišljenje, s obzriom da se uznapredovala mikrosporoza leči jedino kod veterinara, koji poseduje sve neophodne lekove za lečenje ove bolesti.

U nedostatku stručnog lica možete se obrati Fakultetu za veterinasku medicinu, koji će na stučan način prisupiti lečenju Vašeg ljubimca.

O mikrosporozi pisano je u prethodnom odgovoru pod naslovom: „Mikrosporoza“.