Pitajte Veterinara

PITANJE Interesuje me kako da prepoznam da li je kornjača živa i da li je sa njom sve u redu u periodu hibernacije. U pitanju je jako mlada kopnena tj. šumska kornjača.Hvala, Milena ODGOVOR Među kopnenim - šumskim kornjačama kod nas se najčešće sreću dve vrste. To su Testudo hermanni (šumska kornjača) i Trestudo graeca (grčka). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore. Duge su od 20 - 30 cm i mužjaci su uglavnom manji od ženki a donji deo oklopa - plastron im je blago udubljen, dok je kod ženki ravan. S obzirom da kornjaču držite u stanu i da nema mogućnosti da boravi na otvorenom kada bi direktno bila izložena sunčevoj svetlosti, što joj je neophodno za normalne fiziološke procese, neophodno im je obezbediti što optimalnije uslove u terarijumu. Kornjače u prirodi preko zime imaju period hibernacije na temperaturi od 5 stepeni, kada borave zakopane pod zemljom. Iz zimskog sna se bude u martu i aprilu, kada pronalaze partnera za parenje. Parenje se odvija u junu, kada ženke proizvode posebne mirise kojima privlače mužjaka. Ženka snese 3 - 13 jaja koje ukopa u podlogu terarijuma. Vreme inkubacije iznosi od 100 - 200 dana. Ove temperaturne uslove (postepeno snižavanje temperature kao u prirodi) nemoguće je obezbediti u kućnim uslovima držanja, kada je neophodno da temperatura bude konstantna tokom čitave godine (oko 25 stepeni). Kornjačama koje se gaje u kući neophodno je obezbediti topao i suv terarijum (stakleni) sa poklopcem i što većom površinom dna, kako bi se kornjača nesmetano kretala. Stranice terarijuma moraju biti dovoljno visoke da kornjača, kada se propne na zadnje noge, ne može da dohvati ivicu i da se prebaci izvan terarijuma. Za osvetljenje je neophodno obezbediti UV lampu koja imitira sunčev spektar, neophodan za sintezu vitamina D, kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, jer u protivnom dolazi do problema sa oklopom. Kao podloga u terarijumu može se koristiti krupna strugotina od neimpregniranog drveta ili treset. Neophodno je redovno održavanje higijene (menjanje zaprljane podloge, čišćenje i pranje). Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakakvo povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće, a ponekad im se mogu dodati crvi brašnari i komadići posnog mesa. Hibernacija je kopnenoj kornjači  prirodna potreba. No, ukoliko se drži u zatočeništvu, preporučljivije je ne dozvoliti joj da ulazi u hibernaciju ako nije u potpunosti zdrava. Vreme kada kornjači najbolje odgovara za ulazak u hibernaciju te koliko će vremena provesti u tom stanju zavisi od spoljašnjih uslova i to od temperature. Temperatura koja najbolje odgovara životnim potrebama  je od 25-29°C. Sa snižavanjem temperature usporava se kretanje kornjace, ona postaje sve tromija i  bezvoljnija. Već kod temperatura od 15-18°C počinje pripremanje za hibernaciju. Temperatura između 0-10°C smatra se idealnom za hiberniranje, a nikako nije poželjan pad temperature ispod 0°C jer može dovesti do smrzavanja kornjače. Kornjača  koja boravi u spoljašnjem prostoru (najčešće vrtu) obično sama pronalazi mesto koje joj najbolje odgovara za prezimljavanje pri čemu joj mi možemo pomoći dobrim ograđivanjem prostora (s obzirom da vrlo lako može prekopati ispod ograde) ili dodatno zaštititi prostor smeštanjem kutije dodatno obložene npr. stiroporom. No, ukoliko se pak radi o držanju kornjače u zatvorenom prostoru, preporuka je pripremiti im poseban prostor, najpraktičnije u podrumskom prostoru te održavati temperaturu prostorije oko 5°C. Kornjača se može smestiti u kutiju od drvene ili plastične građe sa vrlo debelim slojem suvog lišća. Pre ulaska u samo stanje hibernacije, ne preporučuje se da kornjače uzimaju hranu minimalno 3-4 nedelje, a smatra se da je idealno vreme i do 5-6 nedelja, jer ukoliko kornjače uđu u stanje hibernacije sa pretrpanim digestivnim traktom može doći do bakterijske fermentacije hrane u crevima. Odrasle kornjače obično provode 4-5 meseci u hibernaciji dok se za mlađe jedinke ne preporučuje period duži od 2-3 meseca. Sa podizanjem temperature okoline, polagano se vraćaju i metaboličke funkcije kornjače u normalno stanje te se lagano uočava povećanje aktivnosti kornjače, a nakon povišenja temperature na optimalnih 25°C i normalno i redovno uzimanje hrane. Mladim i bolesnim šumskim kornjačama se ne preporučuje ulazak u hibernaciju održavanjem konstantne temperature terarijuma.

PITANJE Uskora ću imati pustinjsku iguanu. Možete li mi reći nešto o uređenju terarijuma i o uslovima života? Hvala, Marko ODGOVOR Pustinjske iguane ili Dipsosaurus dorsalis, pripadaju porodici Iguanidae, a u prirodi borave u području severo-istočne Kalifornije, južne Nevade, Utaha, Arizone, Novog Meksika, te na nekim Kalifornijskim ostrvima. Žive u pustinjskim predelima, i to više na stenovitim i kamenitim delovima pustinja, koje koriste za skrovište od vrućina i predatora. Ova vrsta guštera podnosi visoke temperature bolje od ostalih pustinjskih guštera, pa ćemo ih često susresti kako se sunčaju na stenama i pustinjskom kamenju i pri vrlo visokim temperaturama. Ove iguane dosežu veličinu od oko 40 cm sa vrlo dugim repom, koji je duži do jedan i po puta od dužine tela. Boja tela je smeđa, sa tamnijim nijansama smeđe i sive boje na repu, pa je upravo zbog toga i dobila ime dorsalis. Ima malu glavu sa velikim očima i ušima koje pažljivo osluškuju svaki zvuk u pustinji, kako bi uvek bile na oprezu od predatora. U prirodi se hrane hranom biljnog porekla, koja i čini osnovni meni ove vrste iguane, ali ponekad se počaste i kojim insektom, najčešće nakon hibernacijskog perioda, kako bi što pre nadoknadile potrebnu energiju. Pustinjske iguane u prirodi hiberniraju, a sredinom marta se bude iz zimskog sna, kada se pripremaju za parenje, koje se obično dešava u martu i aprilu. U maju i junu obično izlegu 2 - 10 jaja, iz kojih će se pred kraj jula i u avgustu izleći mladi. Mladunčad ima karakterističnu roze nijansu na stomaku.Terarijum mora biti veličine minimalno 350 - 400 litara, kako bi ovaj gušter imao dovoljno prostora za kretanje. Dno terarijauma je potrebno prekriti sitnim peskom. Na pesak je potrebno staviti nekoliko manjih stena ili kamenje. Takav dekor je potrebno pre postavljanja dobro oprati u vrućoj vodi. Stene i kamenje je potrebno učvrstiti akvarijumskim silikonom za dno terarijuma, kako se iguana ne bi povredila sakrivajući se pored kamenja. Osim stena, potrebno je staviti i biljke i to najbolje veštačke, kako bi se gušter mogao penjati i sakrivati. Jedan deo biljka je potrebno smestiti u terarijum u kojem je veća temperatura, u blizini sijalice, a drugi deo biljaka se postavlja u hladniji deo terarijuma. Na taj način će gušter izabrati mesto koje mu najviše odgovara. U hladniji deo terarijuma potrebno je staviti i posudicu sa vodom, koja će imitirati izvor vode u pustinji. Iguana će vrlo brzo shvatiti za šta joj ta posudica služi. Temperaturu u terarijumu ćete održavati specijalnim grejačima za terarijume. Temperatura u hladnijem delu terarijuma bi trebala iznositi oko 26°C, dok u toplijem delu i do 37°C. Savetuje se postavljanje sijalice Sun Glo, pa i Heat glo, kako bi se postigla temperatura od 45°C na sunčalištu. Uveče se ova sijalica isključuje, kako bi temperatura u terarijumu pala i postigla se noćna temperaura od 16-25°C. Ovu temperaturu nije problem postići u letnjim mesecima, međutim u zimskim mesecima verovatno ćete morati koristiti i Night glo osvetljenje. Svakako postavite i termometar, kako biste imali tačan uvid u temperaturu u terarijumu. Idealna temperatura vrlo je bitna za normalano odvijanje procesa varenja hrane, jer u suprotnome često dolazi do probavnih poremećaja koji mogu završiti i fatalno. Osim temperature vrlo je bitno i UV osvetljenje, posebno UVB spektra, kako bi se omogućila nesmetana sinteza vitamina D3 u organizmu. Manjak ovog vitamina dovodi i do manjka kalcijuma, a time i do koštanih metaboličkih bolesti, od kojih je glavni simptom hipokalcemija - smanjen nivo kalcijuma u krvi, što se klinički manifestuje problemima lokomotornog sistema, te koštanog dela usnog aparata. Ovo osvetljenje je potrebno omogućiti oko 12 sati dnevno.U zatočeništvu najčešće jedu maslačak, salatu, peršun, šargarepu, hibiskus, raštiku, geranijum, krušku itd. Svakako je potrebno voditi računa da je voće i povrće uvek sveže, te da nije tretirano pesticidima i drugim otrovima. Uz hranu potrebno je dodavati i multivitaminske preparate kao i preparate kalcijuma.

PITANJE Koji su uslovi potrebni za držanje guštera basiliska?Hvala. Goran ODGOVOR Basilisk je gušter kojem je prirodno stanište Guatemala, Kostarika i Kolumbija. Karakterističan je po sposobnosti da trči po vodi, zbog čega ga u svetu zovu i Hristov gušter. Tu sposobnost ima zbog posebne građe svojih nogu. Kada nogom dodirne površinu vode, ispod vode se stvori vazdušni mehur, a budući da basilisk brzo pokreće noge, taj mehur ne pikne pre nego što gušter napravi sledeći korak. Kod hobista se najčešće sreću dve vrste basiliska: smeđi basilisk (Basuiliscus vittatus) i Zeleni basilisk (Basiliscus plumifrons). Basilisk se hrani cvrčcima, crvima, voćem (sitno naseckane banane, smokve, grožđe). Minimalna veličina terarijuma mora biti 120 cm dužine, 50 cm širine i 100 cm visine. Temperatura u terarijumu mora varirati danju 27-32 stepeni celzijusa, a noću 23-24 stepeni celzijusa. Stalna minimalna temperatura u terarijumu se postiže podnim grejačem. Sijalicom za sunčanje (Day glo) obezbedićete mesto koje je puno toplije, pa će gušter udaljavajući se ili približavajući sijalici regulisati svoju telesnu temperaturu, koja u potpunosti zacisi od okoline kao i kod svih hladnokrvnih životinja. Obavezna je stalna rasveta koja emituje širok spektar UVA i UVB zraka, frekvencija prilagođenih za guštere vlažnih šuma (Repti-glo 2.0.). Vlaga u terarijumu treba biti 75-80%, a postiže se dnevnim prskanjem vodom obogaćenom mineralima za gmizavce (Elektrod3ize i dr.) ili postavljanjem terarijumskog vodopada, koji će osim vlaži terarijum, stimuliše guštera na prirodno ponašanje prilikom konzumiranja vode, a takođe će onemogućiti defeciranje u vodu za piće. Svakako je, ako i obezbedite ovakvu pojilicu, potrebna plitka i široka posuda za vodu u kojoj se gušter može kvasiti, što je važno pred presvlačenje. Vodu treba često menjati jer gušteri često obavljaju nuždu prilikom kupanja. Dobro je postaviti i posudu za crve, te eventualno hranilicu za cvrčke.Terarijumska podloga mora biti prilagođena održavanju vlažne atmosfere (Forrest bark i sl.). Veštačke biljke (jer su određene biljke otrovne za njih, pa je ovo najsigurnije rešenje) i grane će mu poslužiti za penjanje i vrlo važan prostor za sakrivanje. Što je terarijum veći, to su bolji životni uslovi za guštera.

PITANJE Koliko često treba menjati aktivni ugalj i sunđer u filteru? Inače držim 2 male crvenouhe kornjače.Hvala na odgovoru, Lidija ODGOVOR Voda je prirodni medij u kojem žive crvenouhe kornjačice, zato je vrlo bitna njen kvalitet i čistoća. U vodi se odlažu sve otpadne materije iz metaboličkih procesa koji se odvijaju u organizmu kornjače, pa se voda vrlo brzo prlja. Čista i kvalitetna voda je jedan od važnih preduslova za održavanje zdravog statusa kornjača. Poznato je da kornjače prljaju vodu u velikoj meri, pa je potrebno menjati vodu što češće. Čistoća vode se održava čestim menjanjem vode uz korišćenje posebnih sredstava za omekšavanje vode, koji vežu hlor i teške metale, a bogati su i kalcijumom. Važnu ulogu ima i adekvatan filter. Aktivni ugalj u filteru veže hemijski otpad iz vode, a potrebno ga je menjati jednom mesečno. U protivnom, ako se ne menja u tom periodu, dolazi do ispuštanja otpadnih materija nazad u vodu, odnosno do gubitka moći upijanja hemijskih spojeva iz vode. Sundjer filtera nije potrebno tako često menjati. Dovoljno je očistiti ga po potrebi, odnosno prema količini zaprljanosti, koja se jasno može videti na sunđeru.

PITANJE Zanima me ukratko o kukuruznim zmijama, tj. uslovi držanja. Zahvaljujem na odogoru. Veselin ODGOVOR Kukuruzna zmija je jedna od prvih zmija koju je čovjek počeo držati kao kućnog ljubimca. Veličina ove zmije kreće se oko 60-180 cm. Narandžaste do smeđe-žute je boje, ali postoji mnogo varijacija ovog ljubimca, vezano uz razne kombinacije boja i šara, sve do popularne "snow corns" koja je beličasta. Razmnožavaju se od marta do maja, kada mogu da snesu 10-30 jaja iz kojih se za 60-65 dana izlegu male zmije. Nakon navršenih 18-36 meseci starosti polno sazrevaju, a mogu živeti do 20 godina, što naravno zavisi od uslova držanja i nege. Ova zmija vrlo lako beži iz svog terarijuma (po čemu su poznate). Terarijum mora biti veličine 19-38 litara u početku razvoja,posle jE treba držati u terarijumu veličine 76-150 litara, gde mora imati nekoliko mesta za sakrivanje (od biljaka, kamenja, granja i slično).  Temperatura u terarijumu mora varirati od 21-24 C na jednom do 26-29 C na drugom kraju terarijuma, tako da sama zmija odluči gde će boraviti tokom dana - ako joj je hladnije izabraće deo sa višom temeperaturom, dok se njena telesna temepratura ne podigne. Ako se ne pazi na ovaj faktor (temeperatura), dolazi do usporavanja varenaj hrane, infekcije respiratornog sistema i uginuća zmije. Previsoka temeperatura u terarijumu uzrokuje neurološke smetnje. Temepratura se može regulisati jednim podnim grejačem ili jednom (ili više) spot-lampom, naravno uz stalnu kontrolu temeperature (termometar). Mlade zmije hrane se svakih 5-7 dana jednim mladim pinky mišem, a odrasloj zmiji daje se svake dve nedelje jedan veći miš. Ponekad kukuruzna zmija od 50 cm može da pojede do sedam malih pinky-miševa.Napominjemoda se zmije ne hrane u svom terarijmu, već u nekom drugom (akvarijum, kutija, veća posuda) pri čemu se ne uznemiravaju tokom hranjenja, a posebno se ne uznemira 15-20 minuta posle pojedenog obroka jer mogu biti nešto nervoznije i tada ugristi vlasnika (ova napomena važi za sve vrste zmija koje se drže kao kućni ljubimci).

PITANJE Zanima me mogu li da u terarijum stavim grane (za penjanje) od akacije? Ako ne, molim savet šta mogu  da stavim, a da bude bezbedno po iguanu? Hvala. Darko ODGOVOR Mnogi ljudi veruju kako sve životinje instinktivno znaju šta je, a šta nije otrovno za njih. To je ozbiljna i potencijalno opasna greška kada se govori o životinjama koje ne žive u njihovom prirodnom staništu. U prirodnim uslovima životinja zna šta sme da pojede, a šta može biti potencijalna opasnost, što se iglavnom stiče iskustvom. Uginuće životinja u prirodi nije uzrokovano konzumiranjem otrovnih biljaka, što upućuje na to kako životinje ili uče iz vlastitog iskustva ili posmatranjem starijih jedinki ili instinktivno znaju koje su netoksične biljke. Kad se jednom životinja udalju iz vlastitog staništa njen instinkt i učenje postaje beskorisno. Umesto toga, životinja će pokušati da jede bilo šta što liči ili podseća na nešto već naučeno ili instiktom određeno. Toksične biljke kao azaleje ili oleandri liče na izuzetan zalogaj za gladnu ili znatiželjnu iguanu. Ako razmišljate o uređenju terarijuma biljkama ili o slobodnom šetanju Vaše iguane po stanu, morate biti sigurni da biljke koje imate nisu otrovne. Toksične materije biljaka dolaze u organizam iguane na dva načina - unošenjem u telo ili fizičkim kontaktom sa površinom biljke ili određenim delom biljke. Neke biljke su u potpunosti toksične, drugima su samo neki delovi toksični (listovi, cvetovi, koren ili semenke). Neke biljke su toliko toksične da će dovesti do uginuća iguane, dok će se od drugih ozbiljno razboleti. Toksični efekat zavisi od unesene količine u organizam, veličine same životinje, kao i od zdravstvenog stanja životinje. Neke biljke mogu i fizički uzrokovati povrede kao što su ogrebotine ili ubodi u telo, oči, usta i sl. Mogu izazvati poavu čireva, lezija ili gnojnih upala na koži, a takođe i oštetiti sistem za varenje.Za uređenje terarijuma najbolje je koristiti bambusove grane ili ih vezati i napraviti platforme u terarijumu. U prirodi iguane su odlični penjači i često borave i odmaraju se na drveću. Biljke u terarijumu nije potrebno, a ako želimo zelenilo, mora biti netoksično i čvrsto (da se ne slomi pod težinom guštera). Preporučuje se plastično. Mnogo je važnije izgraditi debele grane i platforme za odmaranje i sunčanje. Što se tiče drveta akacije, pošto niste naveli o kojoj se akaciji radi, mogu Vas savetovati kako je drvo Crne akacije (Robinia pseudoacacia), te Acacia berlandieri otrovno za životinje. Od neotrovnih biljaka spominju se drvo jabuke (Malus species), te magnolije (Magnolia stellata), drvo bukve (Fagus sylvatica L.)...Grančice koje ćete staviti u terarijum takođe moraju biti dezinfikovane i od vrsta koje nemaju toksične komponente. Za mlade iguane možete postaviti kokosove ploče u koje možete staviti vežtačke ili žive biljke što daje vrlo efektan izgled terarijumu.

PITANJE Molim Vas da mi napišete osnovne uslove držanje kajmana kao kućnog ljubimca (šta je sve potrebno od opreme, ishrana...?). Hvala unapred.Zoran ODGOVOR Za držanje kajmana prvenstveno morate obezbediti prostrani akvaterarijum. Akvaterarijum mora biti 3-4 puta duži od dužine kajmanovog tela i dovoljno dubok da kajman može da pliva u njemu. Treba napraviti i jedan suvi deo na koji se kajman može nesmetano popeti. Minimalan terarijum bi bio dimenzija 1,5 x 1,5 x 1 metar, ako se radi o mladoj životinji. Morate uzeti u obzir da poraste i do dva metra. U terarijum morate postaviti grejč koji će održavati temperaturu od 26-36ºC, tj. da je dnevna temperatura viša od noćne. Bitna je i rasveta koja će emitovati spektar dnevnog svetla. Preporučio bih Vam Repti glo 5,0. Što se ishrane tiče, ukoliko se radi o mladoj životinjici, na jelovniku su insekti, mekušci i mladi glodari. Ishrana odraslih je meso i to riba, vodozemci, glodari i ptice. Ukoliko se hrani jednolično, potrebno je ishranu obogatiti vitaminima i mineralima za reptile.

PITANJE Primetio sam parazite na iguani. Izgledaju kao sitni pauci bele boje. Kako se reši ovih parazita?Hvala, Rajko ODGOVOR Ektoparaziti nisu neuobičajena pojava kod gmizavaca. Najčešće su to grinje koje parazitiraju gotovo kod sih vrsta gmizavaca. Ektoparaziti gmizavaca svrstani su u tri kategorije, pa se mogu podeliti na one koji parazitiraju samo na zmijama, paraziti koji u određenim uslovima parazitiraju osim na zmijama i na drugim gmizavcima, i konačno paraziti koji parazitiraju na svim vrstama gmizavaca. Osim na koži, neke vrste mogu parazitirati oko kloakalnog otvora, u plućima i dušniku, kao i u krvotoku.Ektoparaziti mogu izazavati velike zdravstvene probleme, sisajući krv, limfu i tkivne tečnosti. Svakako je potrebno Vašeg ljubimca podvrgnuti tretiranju protiv grinja, jer vrlo često jake infestacije mogu uzrokovati dermatitise, a mogu biti i prenosnici različitih infektivnih oboljenja. Vrlo je važno istovremeno tretirati i životinju i terarijum. Za tretiranje koriste se preparati Ivermectin i Neguvon, kao i preparati na bazi eteričnih ulja Reptipur od Sere.

PITANJE Ako mi možete napisati nešto o vrsti guštera pod latinskim nazivom Hemidactylus turcicus, bio bih Vam zahvalan. Srdačan pozdrav. Jovan iz Kotora ODGOVOR Gušter pod latinskim nazivom Hemidactylus turcicus, u narodu poznat kao mackalin je noćna životinja, ružičaste boje ili boje mesa, prekriven krljuštima, koje podsećaju na bradavice. To je sasvim bezopasna životinjica, vrlo korisna, jer se hrani komarcima, paucima i drugim insektima. Najčešće boravi u zgradama, kućama, pukotinama stena i dr. Noću se oglašava oštrim piskavom glasom, najčešće kad doziva ženke ili kada se bori sa mužjacima. U proleće ženka polaže desetak jaja u pesak ili slično, iz kojih se izlegu mladunci sposobni za samostalan život. Rasprostranjen je u prioblsanim delovima mediterana. Osim kućnog postoji i zidni macaklin (Tarentola maurltanica), koji je veći od kućnog macaklina. Gornji deo tela je sive, smeđe ili crne boje. Takođe je noćna životinja, a najčešće se nalazi po starim zidovima i kućama. Ovo su izrazito spretne životinjice, penju se naglavačke, preskaču velike udaljenosti, penju se po sasvim ukošenim površinama, pomoću "lepilica" , koje se nalazi na svih 5 prstiju. Ovi gušteri kao i ostali gušteri iz porodice gekona nemaju očne kapke. Kada uđu u kuću, menjaju boju, postaju prozirni, pa im možemo videti svaki organ. Menjaju boju u skladu sa okolinom, pa se na taj način mogu sakriti. Jako su plašljive životinjice, a zimi kad je hladno sporije se kreću. Njihov nepomičan pogled kod ljudi izaziva strah, koji je sasvim bezrazložan.Na žalost najveći im je neprijatelj čovek, jer mnogi ubijaju ova stvorenja iz pukog praznoverja, da su ova stvorenja otrovna.

PITANJE Zanima me kalifornijska zmija. Jesu li agresivne i otrovne, čime se hrane? Mia ODGOVOR Kalifornijska kraljevska zmija (Lampropeltis getula californiae) je neotrovna i smatra se  bezopasnom za čoveka. Naziv "kraljevska" dobila je zbog sklonosti prema lovu i hranjenju drugim zmijama uključujući i veoma opasne otrovnice. Reč je o zmiji koja prirodno potiče iz zapadnih delova SAD-a i severa Meksika. Životni vek joj je otprilike 15 – 20 godina, a raste do dužine od 76 – 216 cm. Kalifornijska kraljevska zmija se javlja unekoliko različitih varijateta boja iako je najčešća varijacija crnih ili smeđih pruga koje se međusobno izmenjuju sa belim ili svietložutim prugama. Aktivne su danju u slučaju hladnijeg vremena, odnosno pred veče i noću kada su temperature visoke.Obično nisu agresivne iako mogu da ugrizu ako se osećaju ugroženima. Takođe, u slučaju opasnosti se smotaju i sakriju glavu, sikću i vibriraju repom. Hrane se vrlo raznolikim plenom, uključujući glodare (miševe, hrčke..) i druge male sisare, ostale zmije, jaja kornjača i ptica, žabe, guštere i sl. Uslovi držanja vrlo su slični onima koji važe za kukuruzne zmije, o čemu možete više pročitati u odgovoru Kukuruzna zmija.Budući da je reč o dosta pitomoj zmiji koja ne zahteva neke posebne uslove držanja, dobar je izbor za početnike. 

PITANJE Zanima me da li je uz sve lampe u terarijumu, za iguanu potrebno postaviti i dodatne grejače? Zahvaljujem na informacijama. Jana ODGOVOR U terarijum je potrebno postaviti lampu sa kompletnim spektrom UV zračenja, odnosno i sa spektrom UVA i UVB zračenja. Ovo je vrlo bitno, da bi se emitovalo sunčevo svetlo, odnosno omogućila sinteza vitamina D3 u organizmu, koji je vrlo bitan za pravilan razvoj skeleta. Najčešće se koriste Reptil Glo lampe, prilikom čega veličina i jačna zavisi od veličine terararijuma. Postoje i Sun glo sijalice, koje emituju samo deo UV spektra i mogu se koristiti samo u kombinaciji sa rasveto koja emituje kompletan spektar. Ovakve lampe i sijalice nisu dovoljne da bi se postigla optimalna temperatura u terarijumu, što je vrlo važno, jer telesna temperatura gmizavaca zavisi od temperature okoline pa se pristupsa postavljanu adekvatnih grejača. U terarijumu treba obezbediti dnevnu temperaturu koja bi se kretala u rasponu od 21 - 30°C, a noćna temperatura bi trebala biti niža za 10 - 15°C. Ovo možemo postići jedino adekvatnim grejačima, koji se biraju prema veličini terarijuma. Stene grejači nikako nisu preporučljivi, jer se vrlo često dešava da se iguane opeku pa nastaju teške opekotine sa velikim defektom kože i tkiva. Bolje rešenje su podni folija ili kabl grejači. Nikada nemojte određivati temperaturu napamet. Obavezno smestite termometar u terarijum kako bi redovno mogli kontrolisati temparaturu te je po potrebi regulisati. Sijalice i lampe svakako treba postaviti tako da ne dovedu do opekotina i strujnog udara, što se često događa, jer iguane vole da se penju i zavlače.Svetlo bi trebalo imati 12 sati dnevno, dok je period bez svetla takođe 12 sati dnevno - ili taj ciklus može biti u odnosu 13:11. Iguane kod kojih nije pravilan ciklus osvetljenja, podložne su stresu, promenama u ponašanju, gubitku apetita u agresiji. Temperatura je vrlo bitna i da bi se odvijala nesmetano varenje hrane tako da pri niskim temperaturama često se događa da hrana počinje da truli u sistemu za varenje, što često završava oslabljenim imunitetom, infekcijama i letalnim ishodima.

PITANJE Kako ne znam gotovo ništa o ovoj vrsti kornjača zanima me: koliko dugo živi, kako se brinuti o njoj, do koje veličine raste, ima li razlike između indijske i kineske mekooklopne kornjače?Hvala na odgovoru. Tanja ODGOVOR Indijska mekooklopna kornjača ili latinskog naziva Aspideretes gangeticus živi u području reka Gang, Indus i Mahanadi u Pakistanu, Indiji, Bangladešu i južnom Nepalu. Najčešće je zelene ili maslinasto zelene boje sa ili bez crnih tačkica koje se najčešće pojavljuju kod mladih jedinki, dok kod starijih su najčešće nešto tamnije maslinaste boje od osnovne boje. Osim mekanog oklopa koji ne poseduje koštane pločice, karakteriše je dugačak vrat i duguljasta špicasta "surla". Ova kornjača može u plitkim vodama da diše pomoću duge njuške i cevastih nozdrava. Među prstima ima plivaće kožice. Danju leži na dnu, ukopana u pesak ili mulj, podižući glavu kako bi disala ili zgrabila plen. Noću lovi rakove, mekušce, insekte, ribe i vodozemce. Kada se oseti ugroženom, cela se uvlači u oklop. U takvim situacijama može i da snažno ugrize. Postoje i različite varijacije unutar vrste koje se mogu naći i na području Afrike. Može da naraste do 30 centimetera (dužina oklopa), a neki autori spominju primerke i od 69 centimetara.Ove kornjače isključivo žive u vodi, a izlaze na kopno dok se sunčaju ili polažu jaja. Mužjaci su manji od ženki. Polno sazrejevaju sa  4-6 godina, a mogu da polože i do 75 jaja. Jaja polažu na peščanim plažama ili u blato. Inkubacija može iznositi i do 250 dana, dok kod kinenskih mekooklopnih je taj period oko 60 dana. U prirodi žive oko 25 godina. Indijske mekooklopne kornjače hrane se insektima, žabama i drugim vodozemcima, rakovima, mekušcima, ribom i vodenim biljem. Smeštaj za ovu vrstu kornjače zahteva veliki terarijum, sa nivoom vode koji će joj omogućiti nesmetano "provirivanje" i sunčanje na kopnenom delu terarijuma. Temperatura vode mora iznositi 25-30 stepeni celzijusa, kako bi se kornjača nesmetano hranila i varila hranu. Da bi održavali konstantnu temperaturu u terarijumu potrebno je postaviti grejač. Osim grejača od velike je važnosti filtracija vode, zatim UV lampa, da bi se omogućila sinteza vitamina D3, koji je važan u metabolizmu kalcijuma i njegove akumulacije u kostima.Kinenska mekooklopna kornjača je nešto tamnijih boja, a u prirodi se nalazi na području Japana i Kine. Uslovi držanja su identični.

PITANJE Zanima me anatomija kraljevskog pitona, tj. zmija uopšte, pošto posedujem jednog kraljevskog pitona.Zahvaljujem na odgovoru. Bojan ODGOVOR Anatomija zmija je jedinstvena i razlikuje se od anatomije sisara i drugih životinja. Mozak zmija je vrlo sličan ptičijem mozgu, ali imaju manjak cerebralne hemisfere za razliku od ptica i sisara. Može se reći da zmije nisu jako inteligentna bića, ali mogu naučiti kada je vreme hranjenja, pa ćemo ih vrlo često zateći da u vreme hranjenja čekaju vlasnika. Čula zmija se baziraju na principu mirisa i kože (dodir), te senzora toplote na glavi, pomoću kojih detektuju plen. Nemaju pokretljiv očni kapak, ali poseduju tzv. providnu opnu koja štiti oko. Upravo zbog toga pomeranje očiju kod zmija je ograničeno. Osim navedenog, nemaju spoljašnje ni srednje uho niti bubnu opnu. Imaju tzv. malu "ušnu koščicu", pomoću koje detektuju vibracije iz okoline i to preko zemlje. Vibracije iz vazduha vrlo teško detektuju i to samo one vrlo malih frekvencija. Zmije imaju dve nozdrve, ali za razliku od sisara ih ne koriste kao čulo mirisa. Umesto toga koriste nagle pokrete jezika kao aparat / čulo mirisa. Poseduju mali organ u gornjoj strani usta koji se naziva Jacobsonov organ, koji preko jezika prima sitne čestice iz okoline i na taj način detekuju miris plena ili predatora. Za razliku od sisara jezik im ne služi kao čulo ukusa, već isključivo kao čulo mirisa. Zmije imaju za razliku od sisara tzv. šesto čulo, odnosno detektore toplote, koje sam već spomenula. Toplotni detektori se nalaze između nosnih otvora / nozdrva i očiju. Pomoću tih senzora zmije vide toplokrvne životinje, odnosno plen, kao infra crveno zračenje. Ti toplotni senzori imaju dve komore, spoljašnju i unutrašnju. Unutrašnja detektuje toplotu tela same zmije (hladnokrvna životinja - temperatura tela zavisi od temperature okruženja), a spoljašnja služi za detektovanje plena, odnosno detektuje toplotu različitu od one koju je zabeležila unutrašnja komora. Ovi senzori su najosetljiviji kod zmija iz porodice viperidae, da čak mogu osetiti toplotnu razliku od 0,002ºC.Koža zmija je u direktnom kontaktu sa tlom, pa zbog svoje specifične građe štiti zmiju od abrazija, povreda i dehidracije. Koža je građena od "ljusaka / krljušti" koje su sa strane i na gornjem delu tela manje i tanje, ređe, a na donjem delu tela koji je u dodiru sa tlom su deblje i gušće. Koža je suva i ima dve žlezde, parne analne žlezde, čiji sekret služi za privlačenje suprotnog pola, zaštitu od predatora, kao i za obeležavanje teritorije. Karakteristično je i presvlačenje zmija, koje se češće događa u kućnim uslovima držanja, nego u prirodi. Mišići zmija su specifični i ne samo da služe za kretanje čitavoga tela, već omogućavaju i da zmija proguta čitav plen. Skelet zmija nije kompleksno građen, upravo zbog činjenice da zmije nemaju extremitete. Pitoni i neke vrste boa imaju ostatke karličnih kostiju, odnosno zakržljale ostatke zadnjih nogu, koji se nalaze na ulazu u kloaku i služe im pri reprodukciji (obuhvatanje ženke). Zmije imaju između 150 i 500 pršljenova, koji su čvrsto povezani i nepomični, osim repnih. Kosti glave i zubi omogućavaju da zmija proguta plen puno veći od sebe. Te kosti imaju vrlo elastične ligamente, koji upravo omogučavaju maksimalno "rastezanje" glave.Respiratorni sistem uključuje dušnik, bronhije, pluća i vazdušni tobolac. Vazdušni tobolac se nastavlja sve do repne regije, a kao hidrostatski organ ima funkciju regulacije pritiska u telesnim šupljinama. Pošto zmije nemaju dijafragmu, udisaj i izdisaj se odvija pomoću mišića na telu. Sistem za varenje uključuje jednjak, želudac, tanko crevo, colon (deo debelog creva) i žlezde. Jednjak za razliku od sisara koji je jako mišićav, pa na taj način odlazi hrana u želudac, kod zmija su jednjački mišići slabo razvijeni, pa se hrane pokreće u želudac mišićima tela. Spoj između želuca i jednjaka nije naglašen. Taj prostor je u stvari nabor, koji će pospešiti varenje i apsorpciju hranjivih materija. U tankom crevu se odvija apsorpcija hranjivih materija i transport hrane u colon. U kolonu se formira feces koji se kloakom izbacuje iz tela. Kloaka je ustvari ono što je kod sisara anus, ali kod zmija preko klaoke ne izlazi samo feces, već i produkti urinarnog i reproduktivnog sistema. Jetra, žučni mehur i gušterača su povezani sa sistemom za varenje. Jetra je najveći unutrapnji organ kod zmija, smeštena između srca i želuca. Jedna od najvažnijih funkcija jetre je proizvodnja žuči i probavnih enzima. Žućni mehur i slezina smešteni su na zadnjem delu jetre. ŽuČni mehur proizvodi žuč koja otiče u tanko crevo. Gušterača takođe proizvodi enzime potrenbe za varenje koje luči u tanko crevo, te luči i hormone koji regulišu glukozu u krvi.Srce kod zmija se razlikuje od sisara po tome što je podeljeno na dve predkomore i jednu komoru. Vrlo je zanimljiva činjenica da je srce zmija pokretno, pa na taj način se štite od oštećenja u trenutku kada plen prolazi jednjakom. U blizini je smešten i timus (grudna žlezda) koja produkuje ćelije imunološkog sistema u krv. Zmije imaju iste endokrine žlezde kao i sisari, štitnu (odgovorna za normalan rast i razvoj i presvlačenje kože), nad štitnu (pomaže metabolizmu kalcijuma) i nadbubrežnu žlezdu. Nadbubrežne žlezde su smeštene u repnoj regiji. Bubrezi zmija su asimetrično smešteni. Desni bubreg se nalazi bliže glavi od levoga. Za razliku od sisara zmije nemaju bešiku, već se urin izlučuje ureterima direktno u kloaku. Polne žlezde mužjaka i ženki su parne. Kao i desni bubreg, desni ovarij (jajnik - kod ženki) i desni testis(kod mužjaka) smešteni su bliže glavi od levog jajnika i testisa. Inače, polne se žlezde nalaze bliže glavi nego bubrezi. Neke zmije su oviparne (ležu jaja), a neke vrste su viviparne (rađaju žive mlade).Kod sisara mužjaci imaju dva kanala - epidididymis i ductus deferens, povezani sa svakim testisom, dok kod zmija se sperma transportuje kroz ductus deferens direktno u kloaku. Mužjaci imaju parni organ hemipenis, koji su smešteni na zadnjem delu kloake. To su kopulatorni organi i oba su funkcionalna, ali samo jedan za vreme kopulacije transportuje spermu u ženku.

PITANJE Poštovani, imam 12 godina staru kornjačicu koja živi u adekvatnim uslovima. U zadnje vreme neće da jede ništa osim mesa i tu i tamo malo salate. Odbija račiće i granule. Pretpostavljam da za nju nije zdravo da jede samo meso. Nadam se da je samo razmažena. Pozdrav, Ivana ODGOVOR Osnovna ishrana za vodene kornjače trebala bi biti sastavljena od račića, slatkovodnih školjki, insekata, larvi komaraca i crva brašnara. Osim toga kornjačama bi trebalo davati i sitno seckanu salatu, zelje i spanać (u manjim količinama zbog oksalata). Na jelovniku kornjače je i meso, a to može biti piletina, teletina i riba. Nije poželjno stalno hraniti kornjaču sa mesom (otprilike dva puta nedeljno je u redu). S obzirom da Vaša kornjača jede salatu, radije joj ponudite salatu, a meso tek svaki treći dan. Dok kornjača ne počne ponovno da jede račiće dodajte joj vitamine na zelenu salatu.Naravno, i kornjače mogu biti razmažene i stvarati probleme koji se tiču ishrane tj. biranja hrane.

PITANJE Postovani. Zanima me da li možda znate koji lek se koristi  protiv crevnih parazita kod kopnenih kornjača i kako se dozira. Pre dve godine sam im davala nesto u tabletama, što mi je preporučio jedan veterinar, i što je bilo veoma efikasno, ali ne znam više kako se zvao taj lek, a sada ponovo imaju problem. Milena ODGOVOR Infestacije nematodama su česte kod kornjača. Koprološkim pregledom (pregled fecesa), se mogu utvrditi askaride i trihostrongilide. Oksifendazol dat u propisanoj dozi ima efikasno dejstvo. Albendazol je nešto slabiji. Oba leka treba dati kao 2,5% suspenziju u dozi od 60-66 mg/kg. Fenbendazol i mebendazol imaju široku primenu, ali nisu u potpunosti efikasni. Kornjače se ne smeju tretirati ivermektinom jer su vrlo osetljive na ovaj lek. Postoje podaci o brojnim uginućima ovih životinja posle primene ivermektina.Mislim da bi prvo trebalo uraditi koprološki pregled izmeta, a na osnovu rezultata vaš veterinar će predložiti ili sprovesti terapiju.

PITANJE Leopard gekoni imaju jaja, zanima me koliko im treba da ih snesu, pošto je kod jedne ženke proslo 18 dana od parenja i jaja su velika i vidljiva i kako da ih inkubiram pošto nemam inkubator?Pozdrav, Stefan ODGOVOR U toku sezone parenja, mužjak i ženka se pare nekoliko puta. Jednim parenjem bude oplođeno nekoliko setova jaja. Nakon toga potrebno je da prođe 4-5 nedelja kako bi ženka počela da polaže jaja. Ženka prosečno položi oko 7-8 jaja u jednom setu. Na početku polaganja jaja, ona prvo položi jedno, a zatim najčešće polaže po dva jaja u paru. Na kraju položi jedno, zadnje jaje. Razmak između setova jaja je uglavnom oko 3 nedelje. U terarijum treba postaviti posudicu u koju će ženka da snese jaja, a zatim ta jaja treba postaviti u inkubator. Inkubacija jaja odvija se na temeperaturi od 25-30°C i traje ukupno 55 dana. Tada je potrebno održavati vlagu (50%) dodavanjem male količine dehlorisane vode jednom ili više puta dnevno.

PITANJE Imam malu bebu od dva meseca, koja spava sa nama u sobi. Interesuje me u toj istoj sobi smem li držati mali terarijum sa kameleonom? Naravno beba neće imati nikakvog dodira sa gušterom koji je u svom terarijumu i ne izlazi iz njega, posle svakog moj dodira guštera vodi se računa o higijeni, znači odmah operem ruke pre nego što diram bebu, UV lampa se pali isključivo kad beba nije u sobi i td. Mišljenja su podeljena, a dečjeg lekara nisam hteo ni da pitam, jer predpostavljam kako bi odreagovao da mu kažem to. Hvala na odgovoru nadam se da ćete mi pomoći! Dragan ODGOVOR Reptili kao kućni ljubimci su veoma zanimljivi, ali ne treba zaboraviti da su oni često i prenosioci različitih mikroorganizama, pre svega bakterija koje mogu da izazovu oboljenje kod ljudi. Takve bolesti, koje se prenose sa životinje na čoveka nazivaju se zoonozama. Najčešća zoonoza koja se prenosi sa reptila na čoveka je salmoneloza. Ova bolest je postala veoma česta među reptilima u zatočeništvu. Salmonele mogu biti deo normalne mikroflore u digestivnom traktu reptila, naročito kod kornjača. U nekim slučajevima, može da izazove simptome kod životinje koji su veoma različiti, od pneumonije, sepse pa čak i do smrti obolele životinje. Iako reptili zaraženi salmonelom mogu biti izvor infekcije kod ljude, infekcije su ipak retke. Svim vlasnicima reptila i gmizavaca preporučuje se da povremeno odnesu na pregled izmet ili kloakalni bris  svojih životinja, kako bi se isključilo prisustvo salmonele. Ako je životinja pozitivna, sprovodi se odgovarajuća antibiotska terapija. Ipak, na infekciju salmonelom posebno su osetljiva deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Ovim grupama ljudi se ne preporučuju reptili za kućne ljubimce. Ako ih već imaju, moraju se preduzeti sve mere zaštite prilikom čišćenja terarijuma. Terarijum nije preporučljivo držati u kuhinji, trpezariji ili na drugim mestima gde se priprema hrana ili jede, a za kupanje životinja nije prikladno da se koristi lavabo i kada u  kupatilu ili kuhinjska sudopera. U svakom slučaju, veoma je važno brinuti o higijeni sa velikom odgovornošću prema sebi i drugim osobama sa kojim živimo. Postoje i druge zoonoze koji se prenose sa reptila, ali su one kod nas veoma retke. To je  kampilobakterioza, kao i uzročnici Aeromonas spp., Klebsiela spp., Proteus spp. Iako su ove infekcije retke, da biste ih sprečili posebno je važna lična higijena i dezinfekcija ruku nakon rukovanja  reptilima. Kao što vidite mala deca, a posebno tako male bebe kao što je Vaša, su najosetljivija grupa  kada su u pitanju salmoneloza i druge zoonoze koje se prenose sa reptila. Moje mišljenje je da ipak , ako je moguće izbegnete držanje terarijuma u istoj sobi  u kojoj boravi i beba. Svakako treba veoma temeljno da se pridržavate svih navedenih higijenskih mera.

PITANJE Imam crvenouhu vodenu kornjaču koja je u poslednje vreme popustila sa ishranom. Samo leži na kamenu i uopšte ne otvara oči niti jede. Mala je. Ne znam koliko meseci ima. Akvarijum je dovoljno velik. Ta kornjača koja ima problema sa očima je muško, a sa njim u akvarijumu je i ženka sa kojom je sve u redu. Molim Vas pomozite mi. Jako volim tu kornjaču. I kako da se izvadi ono belo što joj je u oku? Nekada otvori to oko sa tim belim i celo joj je belo. Molim Vas pomozite mi. Pozdrav Miona ODGOVOR Bolesti oka kod kornjača manifestuju se otečenim kapcima, žmirkanjem ili potpunom nemogućnošću otvaranja očiju, gnojnim iscetkom i svrabom, bolnošću itd. Bolesti oka kod kornjača nastaju kao posledica upalnih promena izazvanim infekcijama. Bolesti očiju najčešće su uzrokovane mankom vitamina A u hrani, lošim kvalitetom vode, bakterijskim, gljivičnim, virusnim infekcijama, alergijskim reakcijama, kao i mehaničkim oštećenjima uzrokovanim stranim telima, a mogu se javiti i sekundarno usled nekih drugih organskih oboljenja (upala pluća, stomatitis itd.), dehidracije i drugo. Upala očiju ponekad se može nadovezati i na upalu pluća. Kornjače koje imaju problema s očima pretežno borave na kopnenom delu terarijuma, sunčajući se, imaju smanjen apetit, a ponekad potpuno prestanu jesti. Uslovi držanja najodgovorniji su za pojavu oboljenja kod kornjača. Manjak vitamina A, kao uzrok oboljenja oka, posledica je neadekvatne ishrane. Avitaminoza vitamina A najčešće se manifestije kao blepharedem i blepharitis. Lečenje se sprovodi vitaminskim preparatima vitamina A, oralno ili injekciono, u zavisnosti  od težine stanja. Oči nemojte nikako ispirati kamilicom, jer kamilica omekšava rožnjacu i na taj način predstavlja idealan medij za razvoj mikroorganizama. Što pre potražite pomoć veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača, kako bi se postavila dijagnoza i započelo s terapijom. Ukoliko je upala očiju posledica respiratornih infekcija, lečenje se sprovodi injekcionom aplikacijom antibiotika najmanje 5 dana, a ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Pre primene leka oči je potrebno isprati fiziološkim rastvorom. Bitno je da kornjačica nakon aplikacije masti ili kapi boravi barem 15 minuta izvan terarijuma, kako se aplikovani lek ne bi isprao u vodi. Bitno je da se ne koriste, ukoliko nisu nužni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su to Dexamethason-neomycin kapi) jer često dovode do oštećenja rožnjace, a posledično i vida. Kako većina bolesti zavisi od uslova držanja kornjače obratite pažnju na sledeće: držanjem kornjača u zatvorenom prostoru dolazi do povećanja vlažnosti vazduha intenzivnije nego što je to u prirodi, a ovo dovodi do respiratornih problema. Potrebno je pričvrstiti sijalicu od 60W (posebna za gmizavce) na oko 20-tak centimetara iznad šljunka u ograđenom delu terarijuma. Ona se uključuje u jutarnjim satima, kako bi se kornjača mogla osunčati a zatim i hraniti. Osim ove, treba osigurati i izvor UV zraka (najbolje s UVA i UVB spektrom). Treba voditi računa o ciklusima dan / noć, pa bi kornjače trebale imati svetlo oko 12 sati dnevno. Takođe, u letnjim mesecima kornjača se može izložiti direktno sunčevim zracima, ali se nikako ne preporučuje smeštanje kornjače kraj prozora za vreme sunčanih dana, jer UV zraci ne prolaze kroz staklo. Ovim kornjačama treba omogućiti da same regulišu temperaturu. Ovo se može učiniti na taj način da se stvori temperaturna razlika u terarijumu od 33°C na toplom delu pa do 18° na hladnijem delu terarijuma. Na taj način životinja sama bira položaj u terarijumu na kojem dostiže željenu temperaturu. Pokušajte pratiti njihov prirodni ritam: u jutarnjim satima napuštaju zaklon koji je obično rupa zaštićena žbunjem kako bi se osunčale i zagrejale telo. Zatim kreću u potragu za hranom. Čulom mirisa procenjuju koja je biljka pogodna za hranu. Oko podneva, sunce postaje prevruće za kornjače tako da se tada povlače u skrovišta. Imaju vrlo dobar osećaj za prostor što im i omogućava da se vrate na svoje mesto. U kasno poslepodne ponovno napuštaju skrovišta u potrazi za hranom. U zatočeništvu obično se hrane detelinom, maslačkom, salatama, ali i listovima, cvetovima i mahunama svih leguminoza. Kao dodatak listovima i cvetovima dobro ih je hraniti i malom količinom voća i dodacima ishrani (vitaminsko-mineralni preparati). Produžen period inaktivnosti i sklonost držanju očiju zatvorenima, osim što može upućivati na zdravstveni problem, znak je i da kornjača hibernira (u prirodi je to normalno ponašanje u toku  zimskih meseci ili tokom dužeg perioda suvog vremena leti). U prirodi se ukopavaju u zemlju, najčešće. Tokom tog razdoblja znatno pada broj otkucaja srca i udisaja. Ako se drže u zatvorenom, treba im osigurati mirnu prostoriju, smestiti ih u kutiju i postaviti duboki sloj suvog lišća. Temperatura bi trebala iznositi oko 5°C. Za vreme hibernacije najbitnije je da temperatura ne padne ispod 0°C. Odrasle jedinke tako u prirodi mogu prespavati i 4-5 meseci. U svakom slučaju Vam savetujem da posetite Vašeg veterinara, kako bi na osnovu kliničkog pregleda doneo pravilnu dijagnozu i primenio odgovarajuću terapiju.