Šuga kod ptice i prenosivost na čoveka

P: Da li je šuga koju imaju papagaji (tigrice) opasna za ljude, da li može da se prenese i našteti zdravlju ljudi? Tara

O:  Izrasline oko kljuna i oko očiju mogu biti rezultat bujanja epitela. Na osnovu lokalizacije ovih promena jedna od mogućih predpostavki je da se radi o šugi ptica. Moguća su i druga mesta lokalizacije promena, a to su delovi nogu neobrasli perjem i kloaka.  
 
Stresne situacije, neadekvatna, nepravilna ishrana, loši uslovi držanja, neadekvatni mikroklimatski uslovi - mogu biti preduslov za nastanak ovog oboljenja.

Bolest se može javiti i kod drugih ptica, ali su najviše predisponirane tigrice. U početku bolesti na bazi i uglovima kljuna javljaju se bledo - žute naslage, zatim promene postaju ljuskaste i višeslojne, a javlja se i papilomatozno bujanje rožine. U daljem toku bolesti jedan deo kljuna ubrzano raste i dolazi do deformiteta.

Ukoliko je šuga zahvatila prste i noge, dolazi do krivljenja nogu i ispadanja noktiju.

Terapija je uspešnija ukoliko bolest nije uzela maha. Dezinfekcija kaveza je neophodna jer se oboljenje lako i brzo prenosi. Dijagnoza se postavlja nakon kliničkog pregleda pa bih Vas savetovala da se obratite Vašem veterinaru.

Ukoliko se šuga dijagnostikuje izbor leka je Ivermektin. Ivermektin je lek koji ćete dobiti od strane veterinara kada ptica bude pregledana. S obzirom da nije moguće dozirati lekove bez informacija o koncentraciji aktivne supstance i bez sigurno postavljene dijagnoze najsigurniji način primene leka određuje veterinar koji je dijagnostikovao oboljenje.  

Oboljenje sa ptice na čoveka se ne može preneti u smislu da izazva identičnu klinički sliku, ali blagi eritem, koji spontano prolazi se može zapaziti kod ljudi smanjene otpornosti.

Rukovanje bolesnom pticom treba da bude propraćeno opštim merama predostrožnosti: koristiti zaštitne rukavice, a kontakt sa bolesnom pticom svesti na minimum. Prostirka se menja svakog dana, a kavez kao i predmeti u kavezu se mogu oprati vrućom vodom.