Bolesti koje prenose krpelji

Krpelji su obligatni ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina. Krpelji prenose veliki broj zaraznih oboljenja, izazivaju lezije koje mogu podleći sekundarnim bakterijskim infekcijama, na mestu ujeda  izlučuju toksine, a ukoliko u isto vreme parazitira veliki broj krpelja na životinji, može nastati anemija, dok kod osetljivijih jedinki i smrt.

Kod pasa u našoj zemlji parazitiraju sledeće vrste krpelja: Haemophisialis inermis, Margaropus calcaratus, Rhipicephalus bursa, Hyaloma excavatum i Dermacentor marginatus. Najopasnije bolesti koje prenose krpelji su: Babezioza, Anaplazmoza, Erlihioza i Lajšmanioza. Do infekcije dolazi nakon što kontaminirani krpelji napadnu ljubimca i u njega inokuliraju parazite. Smatra se da su najčešće invadirani krpelji iz porodica Rhipicephalus i Ixodes.

Ponekad se može naći i limfadenopatija i petehijalna i ekhimotična krvarenja, epistaksa i trombocitopenija. Od trenutka ulaska parazita u organizam napadnute jedinke, do pojave simptoma oboljenja može proći od nekoliko nedelja pa sve i do kraja životaDo infekcije dolazi nakon što kontaminirani krpelji napadnu ljubimca i u njega inokuliraju parazite. Smatra se da su najčešće invadirani krpelji iz porodica Rhipicephalus i Ixodes. U većini slučajeva, ljubimci ne pokazuju kliničke znakove bolesti, a ako i do njih dođe prisutna je letargija, groznica, depresija, anoreksija i gubitak telesne težine. Ponekad se može naći i limfadenopatija i petehijalna i ekhimotična krvarenja, epistaksa i trombocitopenija. Od trenutka ulaska parazita u organizam napadnute jedinke, do pojave simptoma oboljenja može proći od nekoliko nedelja pa sve i do kraja života.
 
Uzročnici pokazuju afinitet prema leukocitima, a kao posledica upalnih procesa pojavljuju se hematološke abnormalnosti (npr. trombocitopenija). Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza morule u cirkulatornim monocitima, neutrofilima ili krvnim pločicama u razmazu krvi prethodno obojenim po Giemsi. Međutim, kako je morula prisutna samo u vreme akutnog stadijuma bolesti, to dodatno komplikuje postavljanje dijagnoze. Od drugih metoda, mogu se koristiti i serološke metode, kao što je: indirektna imunofluorescencija (IF), ELISA. Takođe, u poslednjih nekoliko godine u dijagnostici se dobro pokazala i PCR metoda.

O mogućem oboljenju, babeziozi, smo pisali obilno u prethnodnim odgovorima: Babezioza (piroplazmoza), Babezioza (piroplazmoza) - ishrana i oporavak, Babezioza (piroplazmoza) - ishrana i oporavakBabezioza (piroplazmoza) - ishrana i oporavak i Babezioza (piroplazmoza).

O lajšmaniozi smo pisal u odgovoru Lajšmanioza (Leishmaniosa) i Simptomi i mere prevencije kod zaraznog oboljenja lajšmanioze

U literaturi nema podataka o delovanju krpelja na genetski materijal pasa.