FCI klasifikacija:
Grupa 5 – špic tip i primitivni tip pasa
Visina:
mužjaci 53-60 cm; ženke 51-56 cm
Težina:
mužjaci 20,5-28 kg; ženke 15,5-23 kg
Životni vek:
11-13 godina
Dlaka:
dvostruka dlaka: pokrivna je ravna, srednje duga i priljubljena, a poddlaka je gusta i mekana
Boja:
od crno-bele, sivo-bele do crveno-bele. oko glave i na donjoj strani stomaka svetlija uz masku na licu
Idealan životni prostor:
kuća sa velikom baštom
Prosečan broj štenaca u leglu:
6-8 štenaca
Istorija sibirskog haskija
Sibirski haski spada u 5. FCI grupu – špic tip i primitivni tip pasa. Ovu rasu uzgajao je narodi Chukchi sa severoistočnog Sibira, gde je haski prvenstveno služio za vuču saonica, ali i kao gonič pri lovu na jelene, kao i svakodnevni radni pas. Rasa je razvijena da preživi u surovim polarnim uslovima, a njena istorija seže hiljadama godina unazad.
Smatra se da potiče od drevnih arktičkih pasa, a praotac je takozvani Chukotka Sled Dog. Ovi psi su, zajedno sa drugim sibirskim psima za vuču saonica, uvoženi na Aljasku tokom perioda zlatne groznice, kako bi tragači mogli da putuju do Yukona u Kanadi pod ekstremnim vremenskim uslovima.
Takođe, učestvovali su u All-Alaska Sweepstakes, prestižnoj trci saonica dugačkoj 658 km, gde su dominirali zahvaljujući svojoj lakšoj građi i većoj brzini u poređenju sa drugim psima za vuču. Jedan od poznatih mushera tog doba bio je Leonhard Seppala, koji je nekoliko puta osvojio ovu trku.
Godine 1925. dogodila se velika snežna oluja za vreme epidemije difterije u Nomeu na Aljasci. Jedini način da se lek dopremi do grada bio je saonicama vučenim psima. Seppala i njegov pas Togo preuzeli su najteži deo puta, dok je drugi deo prešao musher Gunnar Kaasen sa psom Baltom. Serum je uspešno stigao do Nomea, a Balto je kasnije dobio bronzanu statuu u Njujorku kao simbol izdržljivosti i odanosti pasa za vuču saonica.
Iako je Balto poznatiji javnosti, Togo je prešao najveći i najzahtevniji deo puta i svojim potomcima postavio temelje pasa sibirski haski. Sibirski haskiji su se koristili i u ekspedicijama na Antarktiku, a danas su poznati kao izdržljivi, inteligentni i prijateljski nastrojeni psi, zbog čega su veoma popularni kao porodični ljubimci.
Kako izgleda haski?
Sibirski haski je radni pas srednje veličine, koji spada u grupu polarnih pasa. Ova je rasa oblikovana za rad u surovim, hladnim uslovima, sa naglaskom na izdržljivost. Njegovo proporcionalno i atraktivno telo doprinosi prepoznatljivosti i velikoj popularnosti ove rase.
Visina haskija kreće se između 51 i 60 cm. Kod mužjaka ona iznosi između 53 i 60 cm, dok su ženke u proseku visoke između 51 i 56 cm. Kada je u pitanju težina, mužjaci teže između 20,5 i 28 kg, dok se ženke ipak nešto lakše, između 15,5 i 23 kg.
Sibirski haski ima dvostruku dlaku: pokrivna dlaka je ravna, srednje duga i priljubljena, a poddlaka je gusta i mekana, šta pridonosi dobroj toplotnoj izolaciji. Spoljašnja dlaka sibirskog haskija je glatka i prati oblik tela psa, naglašavajući njegovu liniju. U periodu linjanja, privremeni nedostatak poddlake smatra se normalnom pojavom.
Uši sibirskog haskija trouglastog su oblika, uspravne, sa blago zaobljenim vrhovima. Njihova njuška je proporcionalna glavi i srednje dužine. Leđa su im snažna i ravna, a noge čvrste, prilagođene za prelazak velikih udaljenosti. Pokreti su im efikasni i graciozni, što u kombinaciji sa ostalim fizičkim osobinama daje utisak atletske građe i velike izdržljivosti. Rep im je bogato prekriven dlakom, što dodatno doprinosi njihovom prepoznatljivom izgledu.
Boje haskija i boje očiju
Haskiji mogu biti različite boje, a ona može da varira od crno-bele, sivo-bele do crveno-bele. Dlaka je oko glave i na donjoj strani stomaka svetlija, a na licu ćete često primetiti masku koja se ističe. Boja očiju haskija je takođe različita. Iako su najpoznatiji po plavim očima, boja može biti i braon, a oba oka im ne moraju biti iste boje, po čemu su specifični – jedno je oko plavo, a drugo braon boje.
Temperament sibirskog haskija – kakav je haski kao kućni ljubimac?
Haski je nezavisan i tvrdoglav pas, veoma je inteligentan, pun energije i veseo, a uz to voli da luta. Mnogo je orijentisan na čoveka i privržen svojoj porodici.
On nije namenjen kao pas za čuvanje kuće, naročito zato što ne laje i zato što uvek radosno dočeka čak i nepoznatu osobu. Sibirski haski ma veoma blagu narav. Voli da se igra sa decom i nije nimalo agresivan tako da dopušta da mu deca svašta rade, ali svejedno morate da pripazite na decu dok su u društvu haskija jer je ovo velik i energičan pas, a takođe ih se treba naučiti kako da se lepo ponašaju prema psu.
Ko što je pomenuto, haskije krasi visoka inteligencija. Mogu se uspešno dresirati, ali im dresura dosadi posle određenog vremena (jer stalno teže novim izazovima), tako da se preporučuje da dresuru poverite iskusnom dreseru. Više o dresuri haskija pročitajte niže u tekstu.
Sibirski haski, dok je štene, ima izražen nagon da kopa i da žvače, tako mu je neophodno nabaviti dosta igračaka i glodalica, naročito u periodu menjanja zuba. Takođe, drugi psi mogu prihvatiti sitne životinje (mačke, zamorce, hrčke, zečeve), dok haski ima izražen lovački instinkt, pa se nikako ne preporučuje da se životinjice ostavljaju u društvu haskija bez nadzora. Sa drugim psima obično se dobro slaže. Kada dostigne stariju dob, pokazuje rezervisanost i suzdržanost.
U suštini, karakter sibirskog haskija može da se u nekim aspektima opiše kao onaj od mačke. Ova rasa je poznata po svojoj nezavisnosti. Uvek su svoji, a poslušaće vlasnika samo ako prepozna da je on snažna ličnost i da u njemu vidi autoritet, odnosno vođu. Ipak, uprkos toj samostalnosti, ne podnose usamljenost.
Ishrana i održavanje haskija
Linjanje haskija
Sibirski haskiji linjaju se dva puta godišnje, pri čemu je linjanje intenzivnije tokom velikih vrućina. U tom periodu psu je potrebno pomoći da što brže ukloni mrtvu dlaku. Za odrasle pse često se koristi Furminator — profesionalna četka koja efikasno uklanja mrtvu dlaku i poddlaku. Redovnim korišćenjem, nakon nekoliko tretmana, linjanje može biti smanjeno i do 90%. Preporučuje se korišćenje ove četke otprilike jednom mesečno.
Koliko aktivnosti treba sibirski haski?
Sibirski haskiji su radni psi, stvoreni za kretanje i aktivnost, pa im je svakodnevna fizička stimulacija od presudne važnosti. Njihova građa i nasleđe čine ih prirodno sklonim trčanju, koje im predstavlja zadovoljstvo i dolazi gotovo bez napora. Ako im se ne pruži dovoljno aktivnosti i pažnje, mogu postati tvrdoglavi, svojeglavi, a često reaguju jakim zavijanjem, posebno kada su usamljeni.
Zato je važno omogućiti haskiju dovoljno slobode kretanja, ali uz stalan nadzor. Ima izražen lovački instinkt, pa lako može krenuti u poteru za susedovim mačkama, pticama ili živinom, što ga može dovesti u nevolju. Zbog sopstvene bezbednosti, trebalo bi da bude na povocu ili pod pažljivim nadgledanjem.
Da bi ostao mentalno i fizički zadovoljan, haskiju je neophodno dati "posao". Vežbanje se može organizovati kroz šetnje na povocu, igre, ili još bolje – kroz aktivnosti kao što je mushing, odnosno vuča saonica (ili bicikla kao zamene). Takođe, haski je odličan saputnik na planinarenju, a uz specijalnu ranac može poneti vašu hranu i vodu, što dodatno ispunjava njegovu potrebu da bude koristan.
Više o sudelovanju haskija sportu canicross pročitajte ovde.
Aktivnost haskija u mladosti – potreban je oprez!
Ipak, važno je imati na umu da u periodu dok su haskiji još štenci, sa fizičkom aktivnošću treba biti veoma oprezan. Tokom faze rasta i razvoja, preterano i intenzivno kretanje može predstavljati potencijalni okidač za razvoj raznih zdravstvenih problema, posebno onih povezanih sa lokomotornim sistemom. Zbog toga su kontrolisana i pažljivo dozirana aktivnost, naročito u prvih šest meseci života, ključne za prevenciju eventualnih problema sa zglobovima, kostima i mišićima.
Mnogi uzgajivači sibirskog haskija, kao i veterinari i nutricionisti, slažu se da bi fizička aktivnost štenaca do šestog meseca starosti trebala da bude ograničena na pravilo od pet minuta dnevno na svakih mesec dana starosti.
Tokom prvih šest meseci života moguće je osigurati potpuni razvoj i jačanje lokomotornog sistema (kostiju, mišića, hrskavica, zglobova, ligamenata, tetiva i zglobnih čaura) uz minimalan rizik od povreda. Nakon navršenih šest meseci, aktivnost se može postepeno pojačavati, ali je i dalje neophodno da bude pod strogim nadzorom i kontrolom.
Razvoj ove rase i nakon šestog ili sedmog meseca i dalje traje, ali usporeno — rast u visinu se smanjuje, dok se fokus pomera ka jačanju i konsolidaciji mišićne mase.
Važno je naglasiti da se nivo aktivnosti mora prilagoditi svakom psu pojedinačno, jer ona direktno zavisi od genetike i ishrane ljubimca.
Ishrana haskija - kako hraniti haskija?
Poznavanje i poštovanje nutricionističkih potreba pasa od velike je važnosti kako bismo svojim ljubimcima omogučili pravilan rast i razvoj, uzimajući u obzir starost, veličinu psa, aktivnost i fiziološko stanje, pa i osetljivost pojedinih rasa. Sibirski Haski je radni pas srednje veličine, koji spada u grupu polarnih pasa. Štenci haskija bi trebalo da se hrane izbalansiranom hranom premijum ili superpremijum kvaliteta, za srednje rase (junior do 12. meseca starosti, a nakon toga medium adult).
Dakle, najbolji izbor za Vaše štene je superpremium ili premium hrana jer ta hrana sadrži sve potrebne hranljive materije pravilno izbalansirane, a neophodne za rast i razvoj skeleta i mišića. Ishrana psa najkvalitetnijim hranama obezbeđuje mu harmoničan rast i razvoj. Ova hrana sadrži i optimalan odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina, koje utiču na kvalitet kože i dlake. Sve hranljive materije, minerali i vitamini su pravilno izbalansirani i u optimalnim količinama tako da ukoliko hranite psa ovom hranom nije potrebno dodavati vitamine i minerale.
Najčešće bolesti i životni vek sibirskog haskija
Životni vek sibirskog haskija je obično između 11 i 13 godina.
Sibirski haskiji su skloni epileptičnim napadima (nasledni faktor), mogu oboleti i od hepatične encefalopatije (posledica promena na jetri). Imaju dubok grudni koš, vrlo su aktivni, a uz to postoji i genetska predispozicija – svi ovi faktori doprinose pojavi još jedne bolesti: gastric dilatation-volvulus.
Ova bolest nastaje kada dođe do začepa ili blokade plinova ili tečnosti unutar želuca, što sprečava njegov sadržaj da izađe. Kao rezultat, želudac se postepeno širi zbog nakupljanja. Uzrok začepljenja može biti novostvorena, pilorična stenoza ili strano telo — što je naročito opasno kod štenaca koji u igri mogu progutati razne predmete, od gumene loptice do, u retkim slučajevima, čak i noža.
Pored toga, veliki obroci i pohlepno jedenje, česta pojava kod mladih pasa, dodatno doprinose riziku od ovog stanja. Trčanje, skakanje i igranje neposredno nakon obroka sa punim želucem mogu izazvati rotaciju želuca između 90 i 360 stepeni. Javljaju se jaki bolovi u stomaku, promene u ritmu disanja i rada srca, pojačano slinjenje, pokušaje povraćanja i šok.
Međutim, najčešće genetske bolesti kod sibirskog haskija su displazija kuka i progresivna atrofija retine.
Displazija kuka je nepravilnost zgloba kuka kod koga se glava butne kosti ne uklapa kako treba u zglobnu čašicu karlice. Ovo stanje, iako nije prisutno od rođenja, razvija se tokom prve dve godine psećeg života. Često je progresivno i izaziva upale, bol i artritis zahvaćenog kuka. Pogoršavaju ga naporne vežbe, stajanje, ležanje ili penjanje uz stepenice. Ovaj poremećaj prisutan je kod pasa oba pola, i to na jednom ili oba kuka. Težina stanja može biti i blaga i teža, a klinički simptomi prisutniji su kod pasa mlađih od godinu dana. Displazija kuka je nasledna bolest pasa. Način nasleđivanja naziva se poligenskim, što znači da nastaje kao posledica nekoliko gena. Zbog poligenske prirode ovog poremećaja i neki zdravi psi rađaju određeni procenat displastičnih potomaka.
Iako postoji mnogo mogućih defekata očiju, samo tri su zastupljena kod sibirskih haskija. To su nasledne ili juvenilne katarakte, distrofija retine i progresivna atrofija retine. Ovi poremećaji zastupljeni su na različitim mestima na oku i nastaju bez obzira na boju oka. Defekti očiju kod sibirskih haskija su ozbiljni i ne treba ih zanemariti.
Katarakta može izazvati samo malo slabiji vid ali i potpuno slepilo u težim slučajevima. Distrofija retine javlja se na retini, odnosno spoljašnjem prozirnom delu očne jabučice. U većini slučajeva, sibirski haskiji sa ovim poremećajem imaju abnormalnu količinu lipida u čistim uglovim retine, što izaziva maglovitu ili kristalnu neprozirnost.
Progresivna atrofija retine (PAR) utiče na retinu, unutrašnji sloj zadnjeg dela očne jabučice osetljiv na svetlo. Kod sibirskog haskija javlja se jedinstveni tip PAR-a koji je zastupljen samo kod sibirskih 16 haskija i čoveka, a prenosi preko XX hromozoma ženki. Izaziva gubitak noćnog vida, koji je praćen i gubitkom vida na dnevnoj svetlosti i potpunim slepilom.
Haski u stanu – da li je ovo dobra ideja ili ne?
Sibirski haski nije pas koji može podneti malo pažnje, neredovno izvođenje ili nedostatak aktivnosti. Oni su izuzetno aktivni psi koji koriste svaku priliku da trče, lutaju, pa ih čak bije glas da su skloni bežanju. Lako mogu prokopati rupu ispod ograde ili preskočiti ogradu visoku dva metra. Najbolje bi bilo obezbediti mu dvorište, mada se lepo može čuvati i u stanu ako se redovno šeta.
Dakle, haskiji nisu psi koji vole život u stanu i zatvorenom prostoru, ali se mogu prilagoditi i takvom životu, no, ponavljamo, uslov je da se dovoljno šeta i da ima dovoljno aktivnosti. Jako su aktivni pa mu je potrebno dosta prostora ako ga držite u dvorištu.
Zbog gustog krzna više im odgovara hladnija klima. Postoje podaci da mogu izdržati čak i na -50°C. Naravno, životinja koja živi napolju mora imati kućicu za pse koja je dobro izolovana.
Uz to, pošto sibirski haskiji ne podnose dobro visoke temperature i topli klimatski uslov, tokom leta je važno obezbediti im boravak u hladovini ili klimatizovanom prostoru, kao i stalni pristup svežoj vodi. Takođe, letnje aktivnosti treba prilagoditi vremenskim uslovima, pa je najbolje šetnje i vežbanje organizovati rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature niže i prijatnije.
Dresura haskija – kako vaspitati i dresirati haskija?
Dresura sibirskog haskija može predstavljati izazov zbog njihove izrazite inteligencije, upornosti i energije. Sa treningom je važno početi u ranoj dobi, dok je pas još mlad. Haski će izvršiti naredbu samo ako u njoj vidi svrhu. Poslušnost kod ove rase, naime, ne dolazi automatski, već zavisi od toga da li smatra da naredba ima smisla.
Nepripremljenom čoveku haski će vrlo lako nametnuti svoju volju. Ko što je pomenuto, on će vlasnika samo slušati ako oseti da je jakog karaktera i da u njemu ima "vođu čopora".
Zato je tokom dresure haskija ključno biti dosledan i uporan. Od samog početka potrebno je jasno postaviti granice i pokazati psu ko je autoritet. Ako vlasnik ne deluje odlučno, stabilno i istrajno, haski će brzo uočiti tu slabost i pokušati je iskoristiti u svoju korist. U takvim situacijama može postati nestašan i neposlušan.
Kod sibirskog haskija, koji je prirodno orijentisan na život u čoporu, izuzetno je važno da se vlasnik od najranijih dana postavi kao vođa. To ne znači primenu sile, već uspostavljanje jasne, dosledne komunikacije koju pas instinktivno razume i očekuje. Pravilnim pristupom, pas će vas poštovati, što će znatno olakšati proces treninga.
Već od šteneta treba raditi na uspostavljanju pravila i granica – ako, na primer, ne želite odraslog psa u svom krevetu, nemojte mu to dozvoljavati ni dok je mali, bez obzira na to koliko bio uporan ili koliko vam to u trenutku delovalo simpatično. Jedno popuštanje može mu poslati poruku da su pravila promenljiva i da vas ne mora uvek poslušati, što lako može prerasti u trajni obrazac ponašanja.
Doslednost je ključ. Ako jednom odustanete, štene će to zapamtiti i kasnije, kao odrastao pas, ponašati se po istom principu. Rano postavljanje autoriteta i jasnih granica uči psa poštovanju i pomaže mu da razume šta se od njega očekuje, bez potrebe za grubim metodama.
Dodatni saveti za dresuru haskija
Sa dresurom bi trebalo početi u uzrastu od 8 do 10 meseci. Sa psom pre svega treba savladati osnovne vežbe poslušnosti, gde pas treba da reaguje na jednom iskazanu reč. Osnovno je psa naučiti da šeta pored vlasnika, istim tempom kao i vlasnik, da posluša svaku komandu (stani, sedi itd.).
U dresuri se koriste metode nagrade i kazne. Kazna ili nagrada treba da slede neposredno nakon izvršenog jer jedino tako će pas stvarati uslovne reflekse kojima ćete moći da upravljate. Uvek treba pokušati sa pozitivnim podsticajima, a samo izuzetno može se koristiti i kazna. Vežbe bi trebale da budu kratke (30 min), a treba ih ponavljati dovoljno dugo dok ih pas ne savlada.
Greške u ponašanju i loše navike razviće se ukoliko se sa psom ne radi, ako pas ne zadovolji svoju potrebu za mentalnim i fizičkim aktivnostima. Psima je teško da razumeju neke naredbe i sa njima treba uporno i dosledno raditi. Potrebno je da uložite puno strpljenja i ljubavi da bi Vaš ljubimac savladao svaku vežbu, bez obzira o kojoj se rasi radi.
